TEHERAN TUŽI AMERIKU IZBOG ILEGALNE POMORSKE BLOKADE
Tramp tražio da se ukine ograničenje „Starlinka“ za Ukrajinu, piše Vol strit džornal. Britanija poziva građane da imaju komplete za vanredne situacije pri ruci, donosi Dejli telegraf. Zelenski spreman da prisustvuje samitu G20 ako ga Tramp pozove, prenosi Ukrinform. Putin nazvao tvrdnje o ruskoj ratnoj pretnji „političkom šizofrenijom“, objavljuje RT. Teheran će tužiti SAD pošto međunarodne institucije same nisu reagovale, izveštava Mehr njuz. Gutereš osudio nastavak napada Huta kao potpuno neprihvatljive, navodi Arab njuz. Inovacije ključni pokretač trgovinskog rasta Kine i APEK-a, stoji u Čajna dejli
(ilustracija,
Predsednik SAD Donald Tramp pozvao je Ilona Maska i zatražio da ukine ograničenja na vojnu verziju „Starlinka“ u Ukrajini koju je šef „SpejsIksa“ bio prigušio, a prema navodima američkih i ukrajinskih zvaničnika, sistem je u četvrtak radio normalnije, ubrzo nakon tog razgovora. Britanski ministar odbrane Ves Striting pokrenuo je nacionalni razgovor o otpornosti, pozvavši građane da se pripreme za poremećaje izazvane prirodnim katastrofama ili sajber napadima neprijateljskih država. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da će prisustvovati samitu G20 na Floridi ukoliko se ukaže prilika za razgovore sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i ruskim liderom Vladimirom Putinom radi postizanja mirovnih sporazuma, ali da još nije dobio pozivnicu. Predsednik Rusije nazvao je tvrdnje evropskih zvaničnika da Rusija predstavlja ratnu pretnju njihovim zemljama „političkom šizofrenijom“, rekavši da Moskva ni na koji način ne priprema rat sa Evropom. Član Odbora za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku iranskog parlamenta Esmail Kovsari izjavio je da će Teheran tužiti Sjedinjene Države zbog ilegalne pomorske blokade pred međunarodnim pravnim telima, a glavnu ulogu u tom postupku imaće iransko Ministarstvo spoljnih poslova i pravosuđe. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš osudio je nastavak napada Huta na civilne ciljeve u Saudijskoj Arabiji kao potpuno neprihvatljive i upozorio da eskalacija i širenje sukoba u svetu deluju poput „El Ninjo rata“, šaljući ekonomske udarne talase daleko izvan bojnog polja. Trgovina Kine s drugim članicama Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje nastaviće da raste jer dublja regionalna ekonomska integracija, bliža industrijska saradnja i rastuća potražnja za visokotehnološkim i zelenim proizvodima stvaraju nove pokretače.
Tramp tražio da se ukine ograničenje „Starlinka“
Predsednik SAD Donald Tramp pozvao je u sredu Ilona Maska i zatražio da ukine ograničenja na vojnu verziju „Starlinka“ u Ukrajini koju je šef „SpejsIksa“ bio prigušio, prema navodima američkih zvaničnika. Kako su saopštili američki i ukrajinski zvaničnici, sistem je u četvrtak radio normalnije ubrzo nakon tog razgovora, iako su neki ukrajinski zvaničnici naveli da funkcionalnost nije potpuno obnovljena, već da sistem radi brže nego pod ograničenjem, piše Vol strit džornal.
Kompanija „OpenAI“ je otpustila trojicu istaknutih istraživača bezbednosti veštačke inteligencije zbog, kako se navodi, nepravilnog rukovanja osetljivim informacijama, pošto ih je bezbednosni tim kompanije prošlog meseca pozvao na sastanak i zatražio da otključaju svoje lične telefone. Kako piše Vol strit džornal, kompanija je sumnjala da su trojica istraživača, koji su se zalagali za transparentnost rada AI sistema, spoljnom stručnjaku za bezbednost AI odavala jednu od najstrože čuvanih tajni „OpenAI-ja“ – unutrašnji dizajn njenih modela.
Britancima kompleti za vanredne situacije
Britanski ministar odbrane Ves Striting pokrenuo je u četvrtak „nacionalni razgovor o otpornosti“, pozvavši građane da se pripreme za poremećaje izazvane prirodnim katastrofama ili sajber napadima neprijateljskih država a nova vladina uputstva preporučuju domaćinstvima da drže pri ruci komplet za vanredne situacije. Dejli telegraf piše da taj komplet treba da sadrži zalihe hrane koja se ne kvari i flaširane vode za tri dana, prenosivi radio i ćebad. Uputstvo je objavljeno upravo kada su sajtovi širom sveta isključeni nakon otkrivanja ranjivosti u PHP-u, ključnom delu veb arhitekture. Striting je u Šropširu, uz načelnika Generalštaba generala Roli Vokera, poručio da javnost treba da shvati nacionalnu otpornost jednako ozbiljno kao i nacionalnu odbranu.
Na izraelskoj bazi duboko u Gazi, vojnici bataljona Rotem brigade Givati spremali su se za borbenu patrolu, ali su po otvaranju vrata svog oklopnog transportera odbili da uđu, pa je operacija na kraju otkazana uprkos sve očajnijim molbama komandanta. Prema više izveštaja o tom avgustovskom incidentu, u vozilu je bila ženska bolničarka, što je za te vojnike iz izraelske ultraortodoksne zajednice bio mnogo veći problem od rizika da ih Hamas smrtno rani, a šesnaestorica su potom osuđena na vojni pritvor, što je izazvalo duboko nezadovoljstvo među Hareidima. Kako se navodi u kolumni Dejli telegrafa pod naslovom „CIA, građanski rat i totalni kolaps Izraela“, ti mladići su barem bili voljni da se bore za svoju zemlju pod uslovom da im vojska izađe u susret u pogledu strogih teoloških pravila, dok desetine hiljada drugih pripadnika Hareida to odbija, pozivajući se na višu dužnost posvećenog molitvenog života i proučavanja svetih spisa.
Zelenski na samitu G20 ako ga Tramp pozove
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da će prisustvovati samitu G20 na Floridi ukoliko se ukaže prilika za razgovore sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i ruskim diktatorom Vladimirom Putinom radi postizanja mirovnih sporazuma, ali da još nije dobio pozivnicu za taj skup, piše Ukrinform. Zelenski je, govoreći za medije uz finskog premijera Peterija Orpa, rekao da uz Trampovo posredovanje veruje da je postizanje određenih mirovnih dogovora moguće i da Ukrajina, ukoliko je Tramp pozove, bude zastupljena na najvišem nivou. On je dodao i da sutra očekuje izveštaj specijalnog izaslanika američkog predsednika Stiva Vitkofa o njegovim razgovorima sa Putinom.
Predsednik Hadson instituta Džon P. Volters ocenio je u analitičkom tekstu da vladavina Vladimira Putina zavisi od nastavka rata, pa je Zapadu potrebna strategija usmerena na jačanje Ukrajine, odvraćanje Rusije i pripremu za promene nakon Putina, prenosi Ukrinform. Volters je istakao da nikakav pregovarački mir nije moguć dok je Putin na vlasti, jer njegova vladavina počiva na održavanju Rusije u ratu i, bez pobede, on ne može da okonča napade, vrati svu otetu ukrajinsku decu niti prihvati proverljiva povlačenja i bezbednosne garancije. Prema njegovom mišljenju, američka politika prema Rusiji počiva na opasnom izjednačavanju Putinove sposobnosti za razaranje sa strateškom snagom, a rat je zapravo oslabio Rusiju i podrio ambicije njenog lidera, jer je ojačao ukrajinski nacionalni identitet, doprineo ulasku Finske i Švedske u NATO i ubrzao evropsko naoružavanje.
Ratna pretnja Evropi „politička šizofrenija“
Predsednik Rusije Vladimir Putin nazvao je tvrdnje evropskih zvaničnika da Rusija predstavlja ratnu pretnju njihovim zemljama „političkom šizofrenijom“, rekavši da Moskva ni na koji način ne priprema rat sa Evropom i da su te optužbe deo antiruske kampanje na kontinentu, piše RT. Putin je istakao da je sukob u Ukrajini jasno pokazao da Rusija ne može da bude poražena na bojnom polju i da ideja o njenom „strateškom porazu“ nije realna, izrazivši nadu da će oni koji još razmatraju takav scenario prihvatiti realnost i shvatiti da je bolje živeti u slozi sa Rusijom. On je dodao da evropski narodi nemaju želju za ratom sa Rusijom, kao i da Rusija ne želi rat sa Ukrajinom, ali da je Kijev sam izabrao rat 2014. godine.
Ruski pomoćnik predsednika Kiril Dmitrijev predvideo je da će evropske zemlje neminovno nastaviti ekonomsku saradnju sa Rusijom, sledeći primer Vašingtona, i upozorio da političari koji nastave da krive Moskvu za domaće probleme umesto da ih reše, rizikuju gubitak vlasti, piše RT. Dmitrijev, koji istovremeno vodi ruski državni fond, rekao je to u četvrtak na 19. Evroazijskom ekonomskom forumu u Istanbulu, pohvalivši spremnost američkog predsednika da obnovi dijalog s Rusijom i ocenivši da nedavni rusko-američki dogovor o dizelu, prema kojem Rusija isporučuje više od 300.000 tona dizela, može da bude temelj šire saradnje. On je evropske političare optužio da „koriste Rusiju kao baba rogu“ kako bi skrenuli pažnju sa ključnih problema poput visokih cena energije i masovnih migracija.
Teheran će tužiti SAD zbog ilegalne blokade
Član Odbora za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku iranskog parlamenta Esmail Kovsari izjavio je za Mehr njuz da će Teheran tužiti Sjedinjene Države zbog ilegalne pomorske blokade pred međunarodnim pravnim telima a glavnu ulogu u tom postupku imaće iransko Ministarstvo spoljnih poslova i pravosuđe. Kovsari je istakao da međunarodna tela imaju pravnu nadležnost da postupaju po tužbi protiv Amerike zbog blokade Irana, ali da nisu ispunila svoje obaveze, te je pozvao iransko pravosuđe da dokumentuje negativan uticaj američke kriminalne blokade na život i zdravlje Iranaca kako bi se agresor tužio.
Portparol iranske armije, brigadni general Mohammad Akraminia kritikovao je izjave američkih zvaničnika o Iranu, nazvavši američko rukovodstvo jednim od najvećih zločinaca u istoriji, prenosi Mehr njuz. Akraminia se osvrnuo na reči američkog državnog sekretara Marka Rubija o gađanju komercijalnih brodova, navodeći da su SAD izvele napade i tokom pregovora u kojima su, kako tvrdi, poginuli civili i mornari. On je podsetio na smrt 168 dece i nekoliko sportista u napadima zabranjenim bombama, kao i na ubistvo 104 mornara i napad na svadbenu ceremoniju, upitavši da li je istorija od antičkih vremena ikada videla zločince koji se mogu uporediti sa aktuelnim američkim rukovodstvom.
Gutereš osudio nastavak napada Huta
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš osudio je u četvrtak nastavak napada Huta na civilne ciljeve u Saudijskoj Arabiji kao „potpuno neprihvatljive“ i upozorio da eskalacija i širenje sukoba u svetu deluju poput „El Ninjo rata“, šaljući ekonomske udarne talase daleko izvan bojnog polja i najteže pogađajući zemlje u razvoju, izveštava Arab njuz. On je novinarima u sedištu UN u Njujorku rekao da se borbe u Jemenu rasplamsavaju oko grada Taiza i drugde, nanoseći ogromnu patnju civilima i pojačavajući regionalne tenzije, te da su stotine hiljada ljudi prisilno raseljene a humanitarne potrebe rastu. Gutereš je istakao da je ove nedelje razgovarao sa šefom Jemenskog predsedničkog rukovodećeg saveta i da njegov specijalni izaslanik razgovara sa svim stranama kako bi se sačuvao put za dijalog.
Ministarstvo za klimatske promene i životnu sredinu Ujedinjenih Arapskih Emirata saopštilo je u petak da je njegov sistem za praćenje otkrio izlivanje nafte iz tankera koje je zahvatilo plaže u emiratu Um al Kuvajn. Ministarstvo je navelo da neprijatni mirisi na koje su se žalili stanovnici Šardže, Adžmana i Um al Kuvajna ne predstavljaju zdravstveni rizik, te da su sve plaže i priobalna područja u tom emiratu privremeno zatvoreni dok tehnički timovi ne završe procene i ne utvrde potrebne mere zaštite, piše Arab njuz. Istraživanja se, kako se dodaje, nastavljaju kao preventivna mera radi bezbednosti morskog okruženja.
Inovacije ključni pokretač trgovinskog rasta
Trgovina Kine s drugim članicama Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje nastaviće da raste jer dublja regionalna ekonomska integracija, bliža industrijska saradnja i rastuća potražnja za visokotehnološkim i zelenim proizvodima stvaraju nove pokretače rasta, ocenili su zvaničnici i privrednici za Čajna dejli. Prema rečima Lju Dalijanga, direktora Odeljenja za statistiku i analizu Glavne carinske uprave Kine, inovacije su postale ključni pokretač trgovinskog rasta između Kine i drugih ekonomija APEK-a, jer je bliža saradnja u elektronici, automobilima i mašinama ojačala industrijske veze i trgovinu visokotehnološkim proizvodima. Kineska trgovina visokotehnološkim proizvodima s drugim članicama APEK-a porasla je u prva tri kvartala 2026. godine za 50,3 odsto na 6,66 biliona juana, nadmašivši ukupan prošlogodišnji iznos.
Si Đinping kao generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Kine, pozvao je u četvrtak na crpljenje snage iz duha Dugog marša radi savladavanja teškoća, suočavanja s rizicima i izazovima, kako bi „džinovski brod kineskog nacionalnog preporoda“ sigurno plovio napred, dok zemlja obeležava 90. godišnjicu pobede Dugog marša Crvene armije, piše Čajna dejli. Na skupu u Velikoj narodnoj sali u Pekingu, kineski predsednik povezao je revolucionarni pohod od pre devet decenija sa aktuelnim nastojanjima ka nacionalnom preporodu, opisavši izgradnju moderne socijalističke sile i kinesku modernizaciju kao novi Dugi marš za partiju i narod. On je istakao da je Dugi marš, strateški vojni manevar Radničko-seljačke Crvene armije od 1934. do 1936. godine, revolucionarni podvig od velikog značaja za istoriju partije, zemlje i vojske.
