MASOVNI NAPAD UKRAJINSKIH DRONOVA NA MOSKVU TOKOM IZBORA
Nestašica tankera za naftu mogla bi da održi visoke cene goriva, piše Vol strit džornal. Laburisti razmatraju povećanje poreza na kapitalnu dobit na 45 odsto, donosi Dejli telegraf. Zelenski dogovorio sastanak sa Trampom u Njujorku, prenosi Ukrinform. Rusija završila parlamentarne izbore a Ukrajina izvela masovni dronovski napad na Moskvu, objavljuje RT. Iranski šef diplomatije krenuo put Njujorka, izveštava Mehr njuz. Saudijska Arabija posvećena miru i bezbednosti, navodi Arab njuz. Kineska i američka delegacija razgovarale u SAD o ekonomskim i trgovinskim pitanjima, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, Na centralnoj fotografiji na prvoj strani Vol strit džornala vidi se vatra na vrhu zgrada u Moskvi, što je posledica najvećeg napada ukrajinskim dronovima do sada)
Nestašica tankera za naftu mogla bi da održi visoke cene goriva, jer je rat sa Iranom stvorio novi manjak na tržištu nafte a napadi dronovima koji su ranije ovog meseca zatvorili saudijski obilazni naftovod, naterali su veće količine sirove nafte da ponovo prođu kroz Ormuški moreuz, što je dodatno opteretilo tankersku flotu. Laburisti razmatraju povećanje poreza na kapitalnu dobit kako bi finansirali pomoć od 20 milijardi funti za najniže zarade a premijer i kancelar navodno razmatraju predlog da se taj porez podigne na čak 45 odsto kako bi se povećao lični odbitak za porez na dohodak. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski razgovarao je telefonom sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i dogovorio sastanak u Njujorku, koji bi, kako je rekao, mogao mnogo toga da promeni, jer postoji diplomatski zamah. U Rusiji su završeni trodnevni parlamentarni izbori za novu Državnu dumu a tokom noći Ukrajina je izvela jedan od najsnažnijih dronovskih napada na Moskovsku oblast, za koji zvaničnici tvrde da je bio usmeren na ometanje izbora. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči krenuo je iz Teherana za Njujork, sa kratkom pauzom u Dohi gde bi trebalo da se konsultuje o najnovijim regionalnim dešavanjima. Ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije princ Faisal bin Farhan izjavio je da učešće te zemlje na 81. zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku predstavlja potvrdu njene posvećenosti međunarodnom miru i bezbednosti. Kineska i američka delegacija koje predvode vicepremijer He Lifeng, ministar finansija SAD Skot Besent i trgovinski predstavnik Džejmison Grir, sastale su se u Njujorku radi razgovora o ekonomskim i trgovinskim pitanjima.
Nestašica tankera za prevoz nafte
Nestašica tankera za naftu mogla bi da održi visoke cene goriva, jer je rat sa Iranom stvorio novi manjak na tržištu nafte. Kako piše Vol strit džornal, nedostaju brodovi koji je prevoze a ne samo sirova nafta. Napadi dronovima koji su ranije ovog meseca zatvorili saudijski obilazni naftovod naterali su veće količine sirove nafte da ponovo prođu kroz Ormuški moreuz, što je dodatno opteretilo tankersku flotu koja je već bila na izdisaju, pa su duži putevi i kruženja oko moreuza vezali brodove i podigli dnevne cene najma tankera na rekordne nivoe.
Na centralnoj fotografiji na prvoj strani Vol strit džornala vidi se vatra na vrhu zgrada u Moskvi, što je posledica najvećeg napada ukrajinskim dronovima do sada. Dim se u nedelju podizao iz naftne rafinerije koja je pogođena sa više od hiljadu dronova koje je Ukrajina lansirala na rusku prestonicu. Kako su objavile regionalne ruske vlasti, dvoje ljudi je poginulo i 20 povređeno.
Laburisti razmatraju povećanje poreza
Laburisti razmatraju povećanje poreza na kapitalnu dobit kako bi finansirali pomoć od 20 milijardi funti za najniže zarade a premijer i kancelar navodno razmatraju predlog da se taj porez podigne na čak 45 odsto kako bi se povećao lični odbitak za porez na dohodak, piše Dejli telegraf. Prema predlogu laburističkog donatora Dejla Vinsa, bogatstvo se „oporezuje blaže nego rad“ a izjednačavanje stope poreza na kapitalnu dobit s porezom na dohodak donelo bi 14 milijardi funti, što bi zajedno sa ukidanjem kamata na rezerve Banke Engleske moglo da finansira podizanje poreskog praga na 15.570 funti. Britanska vlada suočava se sa rastućom inflacijom izazvanom ratom u Iranu, dok porodice očekuju veće račune a penzioneri rizikuju da prvi put uđu u sistem poreza na dohodak.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da razmatra opcije prema Iranu, uključujući „dizanje u vazduh cele nacije“, „puštanje da ekonomski istrunu“ pod pomorskom blokadom ili postizanje mirovnog sporazuma, dok je naveo da se nalazi u „režimu odlučivanja“ i da će se „veoma velike stvari dogoditi u ne tako dalekoj budućnosti“, prenosi Dejli telegraf. Iran je u nedelju saopštio da se priprema za moguće vazdušne udare i zapretio odmazdom a američke ambasade i Stejt department izdali su bezbednosna upozorenja tokom vikenda usled sukoba između Saudijske Arabije i jemenskih Huta. Tramp je ranije nego što se očekivalo napustio Kamp Dejvid i vratio se u Belu kuću, dok mediji navode da se Sjedinjene Države pripremaju za nastavak vojnih akcija protiv iranskog režima.
Zelenski se sastaje sa Trampom
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski razgovarao je telefonom sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i dogovorio sastanak u Njujorku, koji bi, kako je rekao, mogao mnogo toga da promeni, jer postoji diplomatski zamah, objavljuje Ukrinform. Zelenski se zahvalio Trampu na slanju specijalnih izaslanika Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera u Kijev, istakavši da su oni iz prve ruke videli situaciju u Ukrajini i da je mirovni tok prioritet broj jedan, uz ideje o merama deeskalacije i ključnim bezbednosnim pitanjima poput energetske i prehrambene sigurnosti. On je dodao da ukrajinski i američki timovi rade zajedno i da su spremni za ozbiljne korake.
Poljska jača mere civilne zaštite duž svoje istočne granice postavljanjem više od 1.000 automatskih sirena, saopštio je ministar unutrašnjih poslova i administracije Marcin Kjervinski u Lublinu, usled sve češćih ruskih udara na ciljeve blizu poljsko-ukrajinske granice, piše Ukrinform. Kjervinski je naveo da je Rusija promenila taktiku i da granični prelazi i druga infrastruktura sve češće postaju mete napada dronovima i projektilima, te da se Poljska sve više oslanja na alate za suprotstavljanje tim pretnjama. Prema njegovim rečima, početkom 2024. taj region je imao samo oko 30 sirena kojima se upravlja na daljinu, dok ih danas ima blizu 350, a pojačane mere usledile su nakon niza napada koji su poremetili svakodnevni život civila i otkrili ranjivost infrastrukture kod poljske granice.
Masovni napad na Moskvu zbog izbora
U Rusiji su završeni trodnevni parlamentarni izbori za novu Državnu dumu, kao i za hiljade regionalnih i lokalnih predstavnika, a konačna izlaznost dostigla je 56,66 odsto, saopštila je Centralna izborna komisija a prenosi RT. Prema preliminarnim rezultatima nakon više od 90 odsto prebrojanih listića, vladajuća Jedinstvena Rusija vodi sa gotovo 58 odsto glasova, ispred Komunističke partije sa oko 14 odsto, Liberalno-demokratske partije sa devet i stranke Novi ljudi sa gotovo osam odsto. Stranka Pravedna Rusija ostala je ispod izbornog praga sa 4,95 odsto i neće ući u Državnu dumu, dok je tokom noći Ukrajina izvela jedan od najsnažnijih dronovskih napada na Moskovsku oblast, za koji zvaničnici tvrde da je bio usmeren na ometanje izbora.
Dvoje civila je poginulo a više drugih, uključujući dvoje dece, ranjeno u Moskovskoj oblasti tokom snažnog ukrajinskog dronovskog napada, piše RT. Moskovski gradonačelnik Sergej Sobjanjin saopštio je u nedelju da je od prethodnog dana odbijeno više od 1.600 bespilotnih letelica, dok je 450 dronova presretnuto na prilazima glavnom gradu a nekoliko njih stiglo je do rafinerije nafte u Moskvi gde je oštećen jedan objekat. Sobjanjin je naveo da u samom gradu nije bilo smrtnih slučajeva i ocenio da je napad bio planiran da poremeti izbore, ali da neprijatelj nije uspeo.
Iranski šef diplomatije na putu za Njujork
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči krenuo je u nedelju uveče iz Teherana za Njujork, sa kratkom pauzom u Dohi gde bi trebalo da se konsultuje o najnovijim regionalnim dešavanjima, piše lokalna iranska štampa a prenosi Mehr njuz. Njegova poseta usledila je nekoliko dana pre nego što predsednik Masud Pezeškijan takođe treba da otputuje u Njujork na godišnje zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Ministarstvo spoljnih poslova u Teheranu pozvalo je međunarodnu zajednicu uoči godišnje sednice Generalne skupštine UN, na ozbiljno i odlučno delovanje kako bi se zaustavio, kako se navodi, genocid nad Palestincima koji sprovodi izraelski režim. U saopštenju koje prenosi Mehr njuz, izražava se duboka zabrinutost zbog nastavka izraelskih zločina nad palestinskim narodom, posebno genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u Gazi i na Zapadnoj obali a ministarstvo je oštro osudilo i besramno skrnavljenje džamije Al Aksa od strane izraelskog premijera. U saopštenju se navodi da je Izrael tokom protekle tri godine uživao sveobuhvatnu vojnu, finansijsku i političko-propagandnu podršku Sjedinjenih Država i nekih zemalja koje tvrde da se zalažu za ljudska prava, sprovodeći jedan od najvećih genocida u svetskoj istoriji.
Saudijska Arabija posvećena miru
Ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije princ Faisal bin Farhan izjavio je da učešće te zemlje na 81. zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku predstavlja potvrdu njene posvećenosti međunarodnom miru i bezbednosti, piše Arab njuz. Princ Faisal je rekao da kraljevina ovogodišnje zasedanje, održano pod sloganom „Obnavljanje poverenja i upravljanje transformacijom: UN koje ispunjavaju očekivanja svih“, vidi kao priliku da se ponovo potvrde principi na kojima su osnovane međunarodne institucije, pre svega UN. On je dodao da ti principi uključuju ispunjavanje uloge u uspostavljanju bezbednosti i mira, poštovanje međunarodnog prava i jačanje saradnje u rešavanju kriza, dok se saudijsko učešće nastavlja na dugogodišnji pristup dijalogu i posredovanju.
Egipatski ministar spoljnih poslova Badr Abdelati sastao se u nedelju s ministrom spoljnih poslova Sudana Mohieldinom Salemom i višim savetnikom američkog predsednika za arapska i afrička pitanja Masadom Boulosom, u trilateralnim razgovorima o okončanju sukoba u Sudanu i obnovi bezbednosti i stabilnosti, izveštava Arab njuz. Zvaničnici su razgovarali o načinima da se nadograde postojeći napori za smirivanje tenzija i stvore uslovi za održivo rešenje koje bi odražavalo težnje sudanskog naroda a Abdelati je naglasio potrebu očuvanja jedinstva, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Sudana, uz jače regionalne i međunarodne napore za okončanje sukoba kroz dijalog i pregovore.
Sastanak kineske i američke delegacije u SAD
Kineska i američka delegacija koje predvode vicepremijer He Lifeng, ministar finansija Sjedinjenih Država Skot Besent i trgovinski predstavnik Džejmison Grir, sastale su se u nedelju u Njujorku radi razgovora o ekonomskim i trgovinskim pitanjima, u skladu sa važnim konsenzusom dvojice šefova država i načelima uzajamnog poštovanja, mirnog suživota i obostrane koristi, saopštilo je kinesko Ministarstvo trgovine a objavljuje Čajna dejli. Strane su vodile iskrenu, dubinsku i konstruktivnu razmenu o ključnim ekonomskim i trgovinskim temama od zajedničkog interesa, kao i o sprovođenju dogovora postignutih u prethodnim razgovorima a održali su i dijalog o pitanjima vezanim za veštačku inteligenciju.
Globalna razvojna inicijativa, koju je kineski predsednik Si Đinping predložio 2021, obeležava petu godišnjicu sa konkretnim rezultatima u zemljama globalnog juga, uključujući i slučaj dvadesetogodišnjeg Hasana iz Bangladeša, koji je zahvaljujući tromesečnom kursu informatike dobio posao i sada priprema otvaranje sopstvenog digitalnog servisa, piše Čajna dejli. Inicijativa, čiji je cilj ubrzana primena Agende UN za održivi razvoj do 2030, sprovodi se kroz saradnju u oblastima smanjenja siromaštva, zelene industrije, digitalne ekonomije i povezivanja, a Kina je 2022. najavila povećanje Fonda za razvoj jug-jug na četiri milijarde dolara. Prema podacima iznetim na samitu BRIKS-a u Nju Delhiju, Kina i njeni partneri sproveli su više od 2.000 projekata i obučili više od 200.000 stručnjaka, čime je korist ostvarena u više od 120 zemalja.
