PROTIVKANDIDATI U IZRAELU SA ISTOM BEZBEDNOSNOM POLITIKOM
Netanjahu i vodeći opozicioni kandidat Gadi Ajzenkot imaju male suštinske razlike o Gazi, ratu sa Iranom i palestinskoj državi, piše Vol strit džornal. Britanski laburisti se suočavaju sa istragom zbog navodnog naduvavanja odbrambenog budžeta, objavljuje Dejli telegraf. Rusija spremna da razmotri teritorijalna pitanja na trilateralnim razgovorima, prenosi Nju vois of Ukrejn. Predsednici afričkih zemalja stigli u Moskvu na samit, donosi RT. Izraelski izbori postali sudbonosni test Netanjahuovog političkog života, izveštava Mehr njuz. Saudijski ministar odbrane sastao se sa iranskim predsednikom u Teheranu, navodi Arab njuz. Kina pozvala EU da poštuje tržišne principe i fer konkurenciju, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, Izraelski izbori postali sudbonosni test Netanjahuovog političkog života, izveštava Mehr njuz)
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu i vodeći opozicioni kandidat Gadi Ajzenkot razlikuju se u stilu, biografiji i mnogim pitanjima važnim za izraelske birače, ali kada su u pitanju teme najvažnije za svet – budućnost Gaze, rat sa Iranom i palestinska država, suštinske razlike između njih su male. Britanski laburisti se suočavaju sa istragom zbog tvrdnji da su javnost doveli u zabludu u vezi sa potrošnjom na odbranu, jer je bivši konzervativni ministar odbrane ser Ben Volas optužio vladu da veštački naduvava odbrambeni budžet, uključivanjem milijardi funti za obaveštajne službe. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da bi teritorijalna pitanja mogla da budu razmatrana tokom predstojećih trilateralnih razgovora o okončanju rata Rusije protiv Ukrajine, ali je odbio da o tim detaljima govori javno. Predsednici Zimbabvea, Malija i Mozambika stigli su u Moskvu zajedno sa delegacijama Senegala, Gane i Ugande, gde se ove nedelje održava treći samit Rusija-Afrika, posvećen trgovini, suverenitetu i miru. Izraelski parlamentarni izbori za Benjamina Netanjahua predstavljaju više od običnog nadmetanja stranaka za mesta u Knesetu, oni su postali sudbonosni test njegovog političkog života. Saudijski ministar odbrane princ Halid bin Salman sastao se u Teheranu sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom na skupu predstavnika zemalja Mekanskog sporazuma o zajedničkoj odbrani i iranskih zvaničnika. Kina je pozvala Evropsku uniju da poštuje tržišne principe i fer konkurenciju i da se uzdrži od zloupotrebe trgovinskih zaštitnih mera, nakon izveštaja da Brisel razmatra nove mere za ograničavanje uvoza kineskih proizvoda.
Bezbednosna pitanja protivkandidata u Izraelu ista
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu i vodeći opozicioni kandidat Gadi Ajzenkot razlikuju se u stilu, biografiji i mnogim pitanjima važnim za izraelske birače, ali kada su u pitanju teme najvažnije za svet – budućnost Gaze, rat sa Iranom i palestinska država,suštinske razlike između čoveka koji Izraelom upravlja 19 godina i njegovog izazivača su male, piše Vol strit džornal. Pomeranje biračkog tela udesno po bezbednosnim pitanjima ostavlja kandidatima malo prostora za manevar, zbog čega se njihove pozicije po tim temama gotovo poklapaju.
Privatne investicione firme u SAD nastoje da izbegnu velike gubitke zbog mogućeg talasa neizmirenih obaveza kompanija koje poseduju, jer menadžeri fondova žurno pregovaraju o produženju rokova za otplatu duga vrednog oko 300 milijardi dolara koji dospeva od 2028. godine. Kako piše Vol strit džornal, potreba za tim postaje sve hitnija jer su rastuće kamatne stope učinile refinansiranje skupljim ove godine. Veliki deo tog duga tereti softverske kompanije koje bi mogle da budu zasenjene firmama za veštačku inteligenciju, poput kompanije „Antropik“ koja je u ponedeljak pokrenula ogromnu inicijalnu javnu ponudu.
Laburisti prevarili javnost oko potrošnje za odbranu
Britanski laburisti se suočavaju sa istragom zbog tvrdnji da su javnost doveli u zabludu u vezi sa potrošnjom na odbranu, jer je bivši konzervativni ministar odbrane ser Ben Volas optužio vladu da veštački naduvava odbrambeni budžet uključivanjem milijardi funti za obaveštajne službe, objavljuje Dejli telegraf. Volas je rekao da se time stvara utisak da vlada ispunjava obavezu prema NATO o većim vojnim izdacima, iako pravila Alijanse nalažu da finansiranje bezbednosnih službi ne spada u odbrambene rashode, te je taj potez nazvao uvredom za oružane snage i pozvao nadzornika da istraži slučaj. Britanska nadležna uprava saopštila je da razmatra njegovu žalbu i da će Kancelarija za regulisanje statistike ispitati iznete zabrinutosti u vezi sa prikazivanjem potrošnje na odbranu.
Britanija vodi razgovore sa Evropskom unijom o ponovnom uspostavljanju slobode kretanja ljudi u okviru planova premijera Endija Bernama da revidira Bregzit a zvaničnici Londona i Brisela razmatraju opcije koje je premijer već javno izneo za buduće odnose, uključujući ponovno članstvo ili povratak na jedinstveno tržište. Kako piše Dejli telegraf, izvor je rekao da se razgovor odvija kako bi Brisel bio saglasan sa putem koji Bernam izabere a premijer je obećao da će svoje planove za bliže odnose izneti na samitu EU i Britanije sledećeg meseca. Sloboda kretanja jedna je od četiri temeljne slobode Unije i bez nje nije moguće biti članica niti učestvovati na jedinstvenom tržištu, dok je Bernam ranije ublažio izjave koje su otvarale vrata prihvatanju te slobode.
Rusija spremna da razmotri teritorijalna pitanja
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da bi teritorijalna pitanja mogla da budu razmatrana tokom predstojećih trilateralnih razgovora o okončanju rata Rusije protiv Ukrajine, prenosi Nju vois of Ukrejn, ali je odbio da o „tim detaljima“ govori javno jer bi to, kako je rekao, moglo da naškodi budućem mirovnom procesu. Peskov je naveo da bi sva ta pitanja mogla na ovaj ili onaj način da postanu tema razgovora u naporima ka mirnom rešenju, dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u intervjuu objavljenom 25. oktobra poručio da su teritorijalna pitanja za Ukrajinu „crvena linija“.
Ukrajinski ministar odbrane Jevgenij Hmara pozvao je 26. oktobra evropske partnere da prenesu Ukrajini 10 odsto svojih raspoloživih zaliha projektila presretača za sisteme „patriot“ i IRIS-T, uputivši apel zvaničnicima za odbranu zemalja E5 – Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Poljske i Italije, da pomognu Kijevu da ojača protivvazdušnu odbranu pred zimu. Prema njegovim rečima a kako prenosi Nju vois of Ukrejn, Ukrajina je već potpisala ugovore o budućim isporukama projektila presretača, pa sada traži da joj partneri ustupe deo postojećih zaliha u zamenu za projektile koji treba da stignu kasnije.
Predsednici afričkih zemalja u Moskvi
Predsednici Zimbabvea, Malija i Mozambika stigli su u Moskvu zajedno sa delegacijama Senegala, Gane i Ugande, gde se ove nedelje održava treći samit Rusija-Afrika, posvećen trgovini, suverenitetu i miru, uprkos, kako tvrdi portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, zapadnom pritisku na afričke vlade da ostanu po strani. Skup koji traje 28. i 29. oktobra, objavljuje RT, utvrdiće prioritete saradnje za naredne tri godine a prati ga i Ekonomski i humanitarni forum koji okuplja zvaničnike, privrednike i stručnjake. Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Burundija Evarist Ndajišimije, aktuelni predsedavajući Afričke unije, zajedno će predsedavati plenarnoj sednici lidera. Samit sledi posle skupova u Sočiju 2019. i Sankt Peterburgu 2023. godine. Predsednik Gane Džon Dramani Mahama poručio je da partnerstva treba da donesu investicije i pravičan povraćaj, umesto da ih određuje takmičenje spoljnih sila.
Srbija neće uvesti sankcije Rusiji i zadržaće dugogodišnje veze sa Moskvom uprkos pritisku Evropske unije, izjavio je za RT Balkan predstavnik pobedničke Studentske liste Jovo Bakić. Prema najnovijim preliminarnim rezultatima, studentska opozicija osvojila je 52,73 odsto glasova na nedeljnim parlamentarnim izborima i pobedila koaliciju bivšeg predsednika Aleksandra Vučića, koji je priznao poraz ali upozorio da bi Beograd mogao da odustane od otpora pritisku EU i sankcioniše Rusiju u roku od nekoliko meseci. Bakić je rekao da Srbija poštuje Rusiju kao veliku silu i istorijski važnog partnera i zaštitnika, da u tom pogledu neće biti promena, te da bi sankcije „male Srbije“ imale mali efekat na Rusiju, ali bi po Beograd bile simbolički veoma loše.
Izbori za opstanak Netanjahua
Izraelski parlamentarni izbori za Benjamina Netanjahua predstavljaju više od običnog nadmetanja stranaka za mesta u Knesetu, oni su postali sudbonosni test njegovog političkog života, piše Mehr njuz. Premijer koji je godinama opravdavao svoju politiku obećanjem bezbednosti Izraela, poraza neprijatelja i „apsolutne pobede“, sada mora da odgovori na suštinsko pitanje: ako su njegove strategije bile tako uspešne, zašto je iransko pitanje ostalo jedan od najvažnijih osovina pretnje i bezbednosne propagande u Izraelu? Netanjahu se našao u situaciji u kojoj njegov politički poraz može da znači kraj dugog perioda vlasti i bezbednosnih tvrdnji a bezbednosni promašaj od 7. oktobra 2023. i njegove posledice ozbiljno su doveli u pitanje verodostojnost izraelskog bezbednosnog establišmenta.
Ministar spoljnih poslova Sultanata Oman Sejid Badr al Busaid izjavio je da bezbednost u Persijskom zalivu nije moguća bez učešća Irana. On je pritom kritikovao američku politiku prema Teheranu, piše Mehr njuz, i ocenio da Sjedinjene Države podrivaju napore za postizanje mira time što Iran predstavljaju kao bezbednosnu pretnju. Iranski ministar spoljnih poslova Sejed Abas Arakči i Al Busaid razgovarali su 14. oktobra telefonom o najnovijim regionalnim dešavanjima, uključujući i situaciju u Jemenu.
Predstavnici Mekanskog sporazuma u Teheranu
Saudijski ministar odbrane princ Halid bin Salman sastao se u ponedeljak u Teheranu sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom na skupu predstavnika zemalja Mekanskog sporazuma o zajedničkoj odbrani i iranskih zvaničnika, izveštava Arab njuz. Tom prilikom razgovarao je i sa šefom turske obaveštajne službe Ibrahimom Kalinom i načelnikom pakistanske vojske feldmaršalom Asimom Munir. Ovo su bili prvi kontakti na visokom nivou između Irana i zvaničnika Saudijske Arabije, Turske i Pakistana koji su u avgustu potpisali Mekanski pakt o uzajamnoj odbrani, otkako se rat koji je počeo američkim i izraelskim udarima na Iran proširio i na Saudijsku Arabiju i Jemen. Rijad je saopštio da poseta ima za cilj otvaranje pregovaračkih kanala radi „sprečavanja povratka vojne eskalacije“ a iranski državni mediji preneli su da su se četiri države na kraju saglasile da nastave razgovore u cilju jačanja saradnje u miru i bezbednosti.
Jordanski borbeni avioni izveli su u ponedeljak uveče udare na, kako vojska opisuje, „teroristička skrovišta“ na jugu Sirije, kao odmazdu za smrtonosni napad na sahranu u crkvi u jordanskoj oblasti Karak tri dana ranije. Kako piše Arab njuz, Sirija je saopštila da je poginulo osam civila, uključujući žene i troje dece tokom ovog jordanskog napada. Sirijska vlada navela je da su napadi izvedeni bez prethodne koordinacije sa Damaskom a direktor zdravstva u Derai Halid al Amjan rekao je za sirijsku državnu agenciju SANA da su civili stradali u udarima na više lokacija u toj provinciji. Jordanske oružane snage saopštile su da su odgovorni za napad u crkvi povezani sa grupama u Siriji koje su gađane, opisavši ih kao terorističke organizacije, dok sirijska vlada traži zajedničku vojnu i bezbednosnu koordinaciju u pograničnim područjima.
Kina pozvala EU da poštuje tržišne principe
Kina je u utorak pozvala Evropsku uniju da poštuje tržišne principe i fer konkurenciju i da se uzdrži od zloupotrebe trgovinskih zaštitnih mera, nakon izveštaja da Brisel razmatra nove mere za ograničavanje uvoza kineskih proizvoda, piše Čajna dejli. Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Đakun rekao je na redovnom brifingu da Kina dosledno smatra da je odnos Kine i EU u suštini partnerstvo i da je obostrana korist temelj ekonomskih i trgovinskih veza, podsetivši na pozitivan napredak postignut na nedavnom drugom sastanku mehanizma za konsultacije o trgovini i investicijama. Prema njegovim rečima, to pokazuje da su dve strane potpuno sposobne da na odgovarajući način reše svoje ekonomske i trgovinske razlike kroz dijalog i konsultacije.
Predsednik Kine je 29. decembra 2012, pre odlaska iz skromnog hotela u okrugu Fuping u provinciji Hebei, naložio svom osoblju da plati račun za večeru, a kako prenosi Džia Čunhong, tadašnji menadžer hotela za ugostiteljstvo, obrok je bio jednostavan i bez alkohola. Ta dvodnevna terenska poseta usledila je samo šest nedelja nakon što je Si Đinping izabran za generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Kine, a svega 25 dana pre večere predsedavao je sednicom Političkog biroa na kojoj je usvojena odluka o poboljšanju radnog ponašanja i održavanju bliskih veza sa narodom. Ta odluka postala je rani korak u široj kampanji stroge partijske samouprave, podseća Čajna dejli.
