IRAN SE SPREMA ZA OŠTRIJI ODGOVOR AMERICI
Iran utvrđuje odbrambene položaje i preti oštrijim odgovorom, objavljuje Vol strit džornal. Britanski premijer odustaje od tvrdnji o ruskom mešanju u Bregzit, piše Dejli telegraf. Moskva i Kijev se nisu saglasili o energetskom primirju, uprkos Trampovim tvrdnjama, prenosi Kijev post. Talas napada na centre podataka izazvao šok u Rusiji, donosi Moskou tajms. Teheran osudio britanske tvrdnje o incidentu u vojnoj bazi, izveštava Mehr njuz. Saudijski ministar primio poruke podrške od 176 zvaničnika zbog napada Huta, navodi Arab njuz. Tramp izjavio da bi mogao da se sastane sa Kimom u novembru, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, Talas napada na rusku internet kompaniju „Jandeks“ izazvao je šok širom zemlje i ozbiljne poremećaje u svakodnevnom životu, jer je ta kompanija, često nazivana „ruski Guglom“, pružala niz digitalnih usluga koje svakodnevno koriste milioni Rusa, piše Moskou tajms)
Iran utvrđuje svoje odbrambene položaje, okuplja pristalice i preti širim i oštrijim odgovorom Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima u Zalivu, pripremajući se za moguće američke napade nakon izbora za Kongres. Britanski premijer Endi Bernam odustaje od tvrdnji o ruskom mešanju u referendum o Bregzitu, nakon što je u ponedeljak u Donjem domu izjavio da je oduvek poštovao ishod glasanja. Američki predsednik Donald Tramp insistirao je da su se Rusija i Ukrajina saglasile sa energetskim prekidom vatre jednostavno zato što im je on to rekao, iako ni Kijev ni Moskva nisu potvrdili nikakav dogovor a ruski udari na ukrajinske objekte su nastavljeni. Talas napada na rusku internet kompaniju „Jandeks“ izazvao je šok širom zemlje i ozbiljne poremećaje u svakodnevnom životu, jer je ta kompanija pružala niz digitalnih usluga koje svakodnevno koriste milioni Rusa. Iransko Ministarstvo spoljnih poslova oštro je osudilo britanske tvrdnje koje Teheran povezuju sa navodnim bezbednosnim incidentom u vazduhoplovnoj bazi RAF Ferford, nazvavši ih lažnom operacijom usmerenom na jačanje antiiranske kampanje. Ministar za islamska pitanja Saudijske Arabije primio je poruke podrške od 176 ministara, učenjaka, muftija i predsednika islamskih institucija iz više od 70 zemalja, povodom kontinuiranih napada Huta iz Jemena na kraljevinu. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da bi mogao da se sastane sa Kim Džong Unom, vrhovnim liderom Severne Koreje, tokom svog putovanja u Aziju u novembru.
Iran se sprema za oštriji odgovor Americi
Iran utvrđuje svoje odbrambene položaje, okuplja pristalice i preti širim i oštrijim odgovorom Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima u Zalivu, pripremajući se za moguće američke napade nakon izbora za Kongres i nastojeći da ih odvrati, objavljuje Vol strit džornal. Iranski zvaničnici upozorili su javno, ali i u privatnim razgovorima sa regionalnim zvaničnicima, da će Teheran odgovoriti daljom eskalacijom širom Bliskog istoka ukoliko Amerika izvede nove udare, jer je režim uveren da je predsednik SAD spreman da ponovo napadne.
Velika Britanija se suočava sa sve većim troškovima socijalne zaštite jer broj korisnika naknada za invalide i bolovanja naglo raste, što, kako se ocenjuje, ugrožava dugoročnu finansijsku stabilnost zemlje, piše Vol strit džornal. Ketrin Viland prijavila se za socijalnu pomoć 2021. godine, navodeći vlastima da zbog emocionalne traume pati od anksioznosti koja joj onemogućava izlazak napolje ili obavljanje jednostavnih zadataka poput pranja, zbog čega je ubrzo počela da prima oko 700 funti mesečno na ime invalidskih naknada, ali se, kako se ispostavilo, ipak često kretala van kuće, navodi američki list jedan od primera.
Bernam odustaje od tvrdnji o ruskom mešanju
Konzervativci su saopštili da britanski premijer Endi Bernam odustaje od tvrdnji o ruskom mešanju u referendum o Bregzitu, nakon što je u ponedeljak u Donjem domu izjavio da je „oduvek poštovao“ ishod glasanja, piše Dejli telegraf. Bernam je, međutim, ranije rekao da je važno „staviti u zapisnik“ da je Rusija intervenisala u referendumu, navodeći da je dobio jasan potvrdan odgovor kada je to pitao po dolasku u Dauning strit. Zvanični stav vlade oduvek je bio da je Rusija pokušala da se umeša u referendum, ali da u tome nije uspela, dok Bernam istovremeno zagovara bliže veze sa Evropskom unijom i najavljuje različite opcije za to nakon samita sa tom organizacijom 20. novembra.
Međunarodni monetarni fond upozorio je na nefinansirane olakšice namenjene ublažavanju pritiska troškova života uoči prvog budžeta britanskog kancelara Džona Hilija, dok je dve nedelje pre tog događaja snizio prognozu rasta britanske ekonomije i upozorio na dalji rast cena i gubitak radnih mesta, piše Dejli telegraf. Iako fond nije uputio direktno upozorenje Britaniji, saopštio je da hitna potreba za smanjenjem zaduženosti znači da pomoć zbog troškova života treba koristiti „štedljivo“ u svim zemljama, a upozorio je i da bi široke subvencije za gorivo ili pokušaji kontrole cena dodatno opteretili javne finansije. Britanski premijer je u prvoj nedelji premijerskog mandata ukinuo PDV na račune za struju po ceni od 850 miliona funti i ograničio cenu autobuskih karata na dve funte, dok je Hili pod pritiskom da nastavi zamrzavanje akcize na gorivo i produži ograničenja cena lekova i železničkih karata.
Moskva i Kijev se složili, jer je Tramp tako rekao
Američki predsednik Donald Tramp insistirao je u ponedeljak da su se Rusija i Ukrajina saglasile sa energetskim prekidom vatre jednostavno zato što im je on to rekao, iako ni Kijev ni Moskva nisu potvrdili nikakav dogovor a ruski udari na ukrajinske objekte su nastavljeni, objavljuje Kijev post. Kada su ga novinari ispred Bele kuće pitali o najavi primirja od prethodnog dana koja je, kako se činilo, iznenadila obe vlade, Tramp je odgovorio da su se složili jer im je on rekao da se slože, dodajući da to pitanje mora da se reši. Tramp je takođe odbacio pitanja o nastavku ruskih napada na ukrajinsku energetsku infrastrukturu i tvrdio da je ruski predsednik željniji postizanja mirovnog sporazuma od ukrajinskog, dok kontroverze oko odluke Vašingtona da ublaži sankcije ruskom dizelu ne jenjavaju.
Bivši američki izaslanik i general Kit Kelog izjavio je na Varšavskom bezbednosnom forumu da Ukrajina treba sama da odlučuje kako će se boriti protiv Rusije, uključujući i to da li će gađati ruske rafinerije, jer Moskva ne sme da tretira svoju energetsku infrastrukturu kao sigurno utočište, piše Kijev post. Kelog je za Blumberg televiziju ocenio da su nedavne javne tenzije između Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog samo „buka“ koju ne treba preterano tumačiti, i pozvao na nastavak pritiska na Vladimira Putina, tvrdeći da Rusija nije ostvarila svoje strateške ciljeve.
Talas napada na centre podataka „ruskog Gugla“
Talas napada na rusku internet kompaniju „Jandeks“ izazvao je šok širom zemlje i ozbiljne poremećaje u svakodnevnom životu, jer je ta kompanija, često nazivana „ruski Guglom“, pružala niz digitalnih usluga koje svakodnevno koriste milioni Rusa, piše Moskou tajms. Ruski mediji izvestili su o masovnim prekidima rada proizvoda te firme tokom vikenda, kada ljudi nisu mogli da pristupe pojedinim sajtovima i aplikacijama, a napadi, za koje Kijev tvrdi da su odmazda za ruske udare na slične ciljeve, predstavljaju novu fazu ukrajinske vazdušne kampanje. Ukrajina poslednjih meseci sve više nastoji da potkopa rusku ekonomiju gađanjem infrastrukture ključne za najveće kompanije, ali je ovo prvi put da su meta postali njihovi takozvani data centri.
Ministri spoljnih poslova Evropske unije usvojili su u ponedeljak najveće proširenje sankcija Rusiji do sada, dodavši na crnu listu 826 ruskih kompanija i 743 rukovodioca, što je ukupno oko 1.600 subjekata povezanih sa ruskim vojno-industrijskim kompleksom, piše Moskou tajms. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas izjavila je da se više od polovine tih mera odnosi na proizvodni lanac balističkih projektila koje Rusija koristi za svakodnevne napade na ukrajinske civile. Ovaj paket sankcija, koji su izaslanici EU dogovorili prošle nedelje, najveće je proširenje evropske crne liste od početka rata.
Teheran osudio tvrdnje o umešanosti u incident
Iransko Ministarstvo spoljnih poslova oštro je osudilo britanske tvrdnje koje Teheran povezuju sa navodnim bezbednosnim incidentom u vazduhoplovnoj bazi RAF Ferford, nazvavši ih „lažnom operacijom“ usmerenom na jačanje antiiranske kampanje i izbegavanje odgovornosti za britansku ulogu u američko-izraelskoj agresiji na Iran, objavljuje Mehr njuz. U saopštenju se navodi da britanska vlada ne može da izbegne političku i pravnu odgovornost, kao ni moguće posledice, ako se oslanja na neodređene formulacije bez čvrstih dokaza, pri čemu se posebno kritikuju izrazi poput „vrlo verovatno“ i „gotovo sigurno“ kao pokušaj davanja lažne verodostojnosti optužbama. Ministarstvo je podsetilo na britansku praksu izmišljanja bezbednosnih optužbi protiv drugih zemalja i saopštilo da smatra britansku vladu, kao i planere i izvršioce te operacije, potpuno odgovornima za sve posledice.
Zamenik komandanta iranske ratne mornarice izjavio je da je Iran razvio novo naoružanje namenjeno gađanju američkih slabosti i da na neprijateljske taktike odgovara sopstvenim novim pristupima, jer su oružane snage, kako tvrdi, naučile iz iskustva nedavnih ratova. Kako piše Mehr njuz, admiral Bamani je dodao da su se protivnici nakon iranskih uzvratnih udara znatno povukli od iranskih pomorskih granica i da su sada na najvećoj udaljenosti od vremena Iransko-iračkog rata a da se vlada političkim i ekonomskim merama bori protiv pomorske blokade.
Poruke podrške Rijadu zbog napada Huta
Ministar za islamska pitanja Saudijske Arabije Abdulatif al Ašeik primio je poruke podrške od 176 ministara, učenjaka, muftija i predsednika islamskih institucija iz više od 70 zemalja, povodom kontinuiranih napada Huta iz Jemena na kraljevinu, saopštili su zvaničnici a prenosi Arab njuz. U tim porukama osuđeni su nedavni udari, među kojima i onaj koji je tokom vikenda pogodio međunarodni aerodrom „Kralja Halida“ u Rijadu, kada je poginulo najmanje 12 ljudi a 309 ranjeno, dok su neke od žrtava bili hodočasnici, uključujući bangladeškog islamskog učenjaka Nasrulaha al Badra koji je ubijen na putu ka Meki. Poruke ističu da napadi Huta ugrožavaju bezbednost dveju svetih džamija u Meki i Medini, kao i sigurnost civila i putnika na aerodromima, i izražavaju podršku svim merama saudijskih vlasti za zaštitu suvereniteta i stabilnosti kraljevine.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je u ponedeljak da će Moskva poslati dodatnu humanitarnu pomoć Libanu i pozvao na hitan prekid vatre dok se izraelske vojne operacije nastavljaju, ponovivši podršku Rusije suverenitetu, jedinstvu i teritorijalnom integritetu te zemlje, piše Arab njuz. Lavrov je posle razgovora sa libanskim kolegom Jusufom Radžijem rekao da je gotovo milion libanskih građana ozbiljno pogođeno i da humanitarna situacija ostaje napeta, dok su prema podacima libanskog Ministarstva zdravlja od 2. marta do danas poginule najmanje 4.386 osobe a 12.424 ranjene. On je pozdravio početak direktnih pregovora Izraela i Libana uz posredovanje Sjedinjenih Država, ali je istakao da sukob mora da se kreće ka političkom i diplomatskom rešenju a Rusija je humanitarnu pomoć poslala u aprilu i planira nove isporuke.
Tramp bi mogao da se vidi sa Kimom u novembru
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u ponedeljak da bi mogao da se sastane sa Kim Džong Unom, vrhovnim liderom Severne Koreje, tokom svog putovanja u Aziju u novembru, prenosi Čajna dejli na svom sajtu. Na pitanje novinara u Beloj kući da li planira da se vidi sa Kimom tokom tog putovanja, Tramp je odgovorio da bi mogao, dodajući da bi to bilo uzbudljivo i da se dobro slaže sa njim. Tramp je izrazio nameru da prisustvuje sastanku lidera APEC-a u Kini sledećeg meseca a u avgustu je sugerisao da očekuje susret sa Kimom tokom ove godine.
Kina je u ponedeljak predala Jordanu donaciju medicinske opreme i potrošnog materijala namenjenu lečenju bolesnih i ranjenih Palestinaca koji su iz Gaze pobegli u tu zemlju a pošiljka će biti raspoređena u više bolnica i medicinskih ustanova širom Jordana, piše Čajna dejli. Na ceremoniji primopredaje, otpravnik poslova kineske ambasade u Jordanu Gong Anmin istakao je dugogodišnju humanitarnu ulogu Jordana u podršci Palestincima, uključujući i njegove poljske bolnice u Gazi, i podsetio da se donacija nadovezuje na raniju kinesku pomoć, poput 60.000 paketa hrane prošle godine. Pomoćnik generalnog direktora jordanskih kraljevskih medicinskih službi Hatem al Abadi zahvalio je Kini na podršci, ocenivši da će donacija ublažiti patnje ljudi u Gazi i da odražava snažne odnose dveju zemalja.
