HITNA SEDNICA SB UN: DA SE HUTIMA PREKINE DOTOK ORUŽJA
Federalne rezerve SAD podigle kamatne stope prvi put u tri godine, piše Vol strit džornal. Britanija mora ponovo da postane pomorska supersila zbog ruske pretnje, objavljuje Dejli telegraf. Požar na vojnom aerodromu u Rostovu nakon masovnog napada dronovima, prenosi Kijev post. Putin pozvao Ruse na izbore i poručio da je svaki glas važan, piše RT. Iran spreman da rešava razlike sa susedima kroz dijalog, izveštava Mehr njuz. Članice UN traže ponovnu primenu embarga na naoružavanje Huta, navodi Arab njuz. Kina otvorila kanal Pinglu, prvi plovni put koji direktno povezuje rečni sistem s morem, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, Zamenik britanskog ambasadora u UN izjavio je na hitnoj sednici Saveta bezbednosti da snage Huta „nose punu odgovornost“ za krizu koja se brzo širi u moreuzu Bab el Mandeb i oko njega a države članice zatražile su prekid dotoka oružja Hutima i ponovnu primenu embarga UN na snabdevanje te grupe, piše Arab njuz)
Federalne rezerve SAD podigle su kamatne stope prvi put u tri godine a predsednik Kevin Vorš nagovestio je da bi moglo da usledi još povećanja. Načelnik britanske mornarice, general ser Gvin Dženkins, izjavio je da Britanija mora ponovo da postane pomorska supersila kako bi se suprotstavila floti Vladimira Putina. U masovnom noćnom napadu dronovima izbio je požar na vojnom aerodromu u Rostovu na Donu a oštećena je i rafinerija nafte „Slavnjeft-JANOS“ u Jaroslavlju, dok ruski zvaničnici navode da nije bilo žrtava. Predsednik Rusije Vladimir Putin pozvao je građane da izađu na predstojeće parlamentarne izbore i svojim glasom odluče o budućnosti zemlje. Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je na sastanku sa liderom Patriotske unije Kurdistana iz Iraka da je Iran spreman da rešava razlike sa susedima kroz dijalog i uzajamno poštovanje. Zamenik britanskog ambasadora u UN izjavio je na hitnoj sednici Saveta bezbednosti da snage Huta nose punu odgovornost za krizu koja se brzo širi u moreuzu Bab el Mandeb i oko njega a države članice zatražile su prekid dotoka oružja Hutima i ponovnu primenu embarga UN na snabdevanje te grupe. Kina je otvorila kanal Pinglu, građen u autonomnoj regiji Guangsi Džuang po ceni od 72,7 milijardi juana, koji se proteže 134,2 kilometra od akumulacije Sidžin do luke Ćinzhou u zalivu Beibu i predstavlja prvi plovni put te zemlje koji direktno povezuje rečni sistem s morem od osnivanja Narodne Republike Kine 1949. godine.
Američki Fed podigao kamatne stope
Federalne rezerve SAD podigle su kamatne stope prvi put u tri godine a predsednik Kevin Vorš nagovestio je da bi moglo da usledi još povećanja, rekavši da je taj potez od četvrt poena „uklonio dozu popustljivosti“, što u centralnobankarskom jeziku znači da zvaničnici ne smatraju da stope ograničavaju privredu čak i nakon podizanja, piše Vol strit džornal. Investitori su i ranije spekulisali da je Fed na početku serije povećanja a ekonomisti ocenjuju da Voršov stav da politika nije restriktivna, uz njegov naglasak na energetskom šoku, ukazuje na dužu kampanju zaoštravanja. Zvaničnici su predvideli najmanje još jedno povećanje ove godine.
Iranski pokušaji da zaobiđe pomorsku blokadu Sjedinjenih Država preusmeravanjem trgovine na kopnene puteve ne idu po planu, jer je stotine iranskih kamiondžija zaglavljeno na granici s Pakistanom, nesposobnih da pošalju robu u susednu zemlju zbog sve gorih birokratskih prepreka i troškova, koje, kako navode, uglavnom stvara njihova sopstvena vlada. Isti problemi, piše Vol strit džornal, javljaju se i na kopnenim granicama Irana sa Turskom, Turkmenistanom i Avganistanom, što Teheranu donosi samonametnutu štetu i guši trgovinu kroz preostale ekonomske ventile, dok zemlje poput Saudijske Arabije pronalaze načine da zaobiđu blokadu.
Britanija da postane supersila zbog Rusije
Načelnik britanske mornarice, general ser Gvin Dženkins, izjavio je da Britanija mora ponovo da postane pomorska supersila kako bi se suprotstavila floti Vladimira Putina, naglasivši u govoru u sredu da je zemlji hitno potrebna izgradnja više tradicionalnih ratnih brodova i dronova radi zaštite Atlantika od Rusije, objavljuje Dejli telegraf. Prvi lord mora rekao je da Britanija treba da „ojača borbenu spremnost“ i „ponovo otkrije šta znači biti pomorska nacija“, dok je mornarica koja je sada najmanja u živom pamćenju, izložena sve većem pritisku. Rusija cilja vitalne podmorske kablove oko Britanije a premijer Endi Bernam nije se obavezao da će do 2030. izdvajati tri odsto bruto domaćeg proizvoda za odbranu, uprkos pozivima vojnih čelnika, uz tvrdnju da povećanje ne sme da ide na račun budžeta za socijalnu zaštitu.
Bakingemska palata optužila je grofa Spensera da mu je „rasuđivanje zamagljeno“ nakon što je u novoj knjizi tvrdio da je kralj Čarls u danima posle smrti princeze Dajane izgovorio pogrdne reči, navodno rekavši: „Budite uvereni, brzo ćemo je zaboraviti.“ U retkom i brzom odgovoru, kako prenosi Dejli telegraf, portparol palate saopštio je u sredu uveče da, iako se u načelu ne komentarišu knjige, njegovo veličanstvo zna da bol bratske tuge može da zamagli razum, utiče na prosuđivanje i oboji sećanja na način koji drugi ne prepoznaju, čak i godinama posle gubitka. Ova reakcija podseća na čuveni odgovor kraljice Elizabete Druge „sećanja se mogu razlikovati“ na optužbe vojvode i vojvotkinje od Saseksa u intervjuu Opri Vinfri.
Požar na vojnom aerodromu u Rostovu
U masovnom noćnom napadu dronovima izbio je požar na vojnom aerodromu u Rostovu na Donu a oštećena je i rafinerija nafte „Slavnjeft-JANOS“ u Jaroslavlju, prenosi Kijev post, dok ruski zvaničnici navode da nije bilo žrtava. Guverner Rostovske oblasti Jurij Sljusar saopštio je da je olupina drona oštetila transformatorsku stanicu i prekinula napajanje strujom u četiri okruga grada, ali da nema poginulih ni povređenih i da je požar brzo ugašen, dok su meštani objavili snimke velike vatre. U Rostovu na Donu tokom noći izdata je uzbuna zbog pretnje dronovima a ukrajinska strana za sada nije potvrdila umešanost u napad.
Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je u sredu opsežan dvostranački paket sankcija Rusiji i carina, dajući predsedniku SAD Donaldu Trampu ovlašćenje da uvede carine do 100 odsto glavnim kupcima ruske energije a zakon sada ide na njegov sto, piše Kijev post. Zakon o sankcionisanju Rusije i Irana Lindsija O. Grejema iz 2026. usvojen je sa 262 glasa za i 159 protiv, nakon što ga je Senat odobrio u avgustu sa 86 prema 11, a cilj je da preseče finansijske i logističke mreže koje Moskvi omogućavaju da vodi rat protiv Ukrajine. Mere obuhvataju ruski energetski sektor, dobavljače za odbranu, glavne finansijske institucije i mreže za izbegavanje sankcija a predviđaju i sankcije pojedincima umešanim u otmicu ukrajinske dece.
Putin pozvao Ruse na izbore
Predsednik Rusije Vladimir Putin pozvao je građane da izađu na predstojeće parlamentarne izbore i svojim glasom odluče o budućnosti zemlje, nazvavši to ključnim glasanjem koje će „oblikovati našu budućnost“, piše RT. Ovo će biti prvi parlamentarni izbori u Rusiji od početka vojne kampanje u Ukrajini, nakon što je 2024. Putin na predsedničkim izborima osvojio 88 odsto glasova. U obraćanju objavljenom u sredu poručio je da svako ko „shvata svoju odgovornost za budućnost zemlje, pomaže da se ta pobeda približi“. Putin je istakao da će glasanje odrediti ko će predstavljati narod u federalnom parlamentu narednih pet godina, da je „svaki glas važan“ i izrazio uverenje da će pobediti „najdostojniji i najsposobniji kandidati“.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je na Međunarodnom festivalu mladih u Jekaterinburgu da Rusija nema nameru da napadne Evropu, ali da bi, ukoliko bi je Evropa napala, taj rat bio potpuno drugačiji i vrlo kratak, prenosi RT. Lavrov je odbacio tvrdnje Nemačke, Poljske i baltičkih država da bi Rusija mogla da napadne teritoriju NATO u narednim godinama, podsetivši da je predsednik Vladimir Putin nedavno detaljno govorio o tome da Rusiju to ne zanima. Na samitu BRIKS-a u Nju Delhiju prošle nedelje Putin je rekao da zapadne vlade promovišu izmišljenu „rusku pretnju“ i guraju Evropu ka direktnoj konfrontaciji kako bi skrenule pažnju javnosti sa problema u sopstvenim zemljama.
Iran rešava razlike sa susedima kroz dijalog
Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je u sredu na sastanku sa Bafelom Talabanijem, liderom Patriotske unije Kurdistana iz Iraka, da je Iran spreman da rešava razlike sa susedima kroz dijalog i uzajamno poštovanje, istakavši duboke istorijske, kulturne i društvene veze između iranskog naroda i stanovnika iračkog Kurdistana, piše Mehr njuz. Pezeškijan je upozorio da Sjedinjene Države i Izrael nastoje da oslabe kapacitete regionalnih zemalja i iskoriste njihove resurse, pa je, kako je rekao, potrebno smanjiti osnove za nestabilnost pojačanom saradnjom i dijalogom. On je poručio da je Iran spreman da legitimne zahteve rešava razgovorom u okviru uzajamnog razumevanja i poštovanja, ali i da očekuje da se sve strane pridržavaju principa dobrosusedstva i uzdrže od preteranih zahteva i neprimerenog ponašanja.
Jemenske oružane snage saopštile su u sredu da su oborile još jedan dron „ving lung 2“ koji pripada saudijskoj agresorskoj vojsci a portparol Jahja Sari naveo je da je taj naoružani izviđački dron oboren dok je izvodio neprijateljske aktivnosti iznad provincije Marib. Prema izveštaju lokalnog medija Al Masira, dopisnik te stanice u Sadi takođe je izvestio o napadu drona saudijskih snaga na okrug Al Šeik Munabih u provinciji Sada, stoji na sajtu Mehr njuz.
Članice UN traže zabranu naoružavanja Huta
Zamenik britanskog ambasadora u UN izjavio je na hitnoj sednici Saveta bezbednosti da snage Huta „nose punu odgovornost“ za krizu koja se brzo širi u moreuzu Bab el Mandeb i oko njega a države članice zatražile su prekid dotoka oružja Hutima i ponovnu primenu embarga UN na snabdevanje te grupe, piše Arab njuz. Sednica koju su zatražile Bahrein, Britanija, Danska, Francuska, Grčka i Letonija, održana je pet dana nakon što su Huti munjevitom ofanzivom duž jemenske obale Crvenog mora zauzeli luku Moha, ostrvo Perim i ostrva Haniš, te proglasili blokadu brodova pod zastavom Saudijske Arabije. Učvršćivanje kontrole Huta nad moreuzom, kroz koji prolazi oko 12 odsto svetske trgovine, podiglo je cenu nafte iznad 100 dolara za barel i otvorilo novi front u širem ratu s Iranom, dok je zamenik generalnog sekretara UN Kalid Kijari ponovio osudu udara Huta na saudijsku civilnu i energetsku infrastrukturu i pozvao na potpuno obnavljanje slobode plovidbe u oba moreuza.
U Gazi je u sredu saopšteno da je 21 osoba, među kojima petoro dece, poginula kada se šestospratna zgrada srušila usled oštećenja iz ranijih izraelskih udara, izveštava Arab njuz. Zgrada se urušila tokom noći na obližnje kuće i šatore u četvrti Tal al Hava u gradu Gazi. Prema podacima Ujedinjenih nacija, velika većina zgrada u Gazi oštećena je ili uništena u izraelskim udarima tokom rata s Hamasom a na gradskom tržištu Al Šifa novinari AFP-a videli su uplakane muškarce kako nose tela dece umotana u bele pokrove. Ahmed al Adžla, čiji su stric i drugi rođaci poginuli u urušavanju, izjavio je da su te zgrade „ništa drugo do tempirane bombe“ i da rat nije gotov jer kuće na ivici urušavanja i dalje prete.
Kina otvorila kanal Pinglu
Kina je u sredu otvorila kanal Pinglu, građen u autonomnoj regiji Guangsi Džuang po ceni od 72,7 milijardi juana, koji se proteže 134,2 kilometra od akumulacije Sidžin do luke Ćinzhou u zalivu Beibu i predstavlja prvi plovni put te zemlje koji direktno povezuje rečni sistem s morem od osnivanja Narodne Republike Kine 1949. godine. Kako piše Čajna dejli, kanal skraćuje unutrašnje vodene puteve za robu iz jugozapadne Kine za više od 560 kilometara u poređenju sa tradicionalnim rutama preko luka u provinciji Guangdung, čime se očekuje smanjenje ukupnih logističkih troškova i ušteda veća od pet milijardi juana godišnje. Potpredsednik vlade Ding Sjuksijang koji je prisustvovao otvaranju, pozvao je na potpuno korišćenje tog plovnog puta za razvoj prvoklasne međunarodne luke u zalivu Beibu i podršku daljem otvaranju zapadnog dela Kine, kao i na efikasno funkcionisanje kanala koji je ključna infrastruktura za multimodalni transport.
Kineski ministar odbrane Dong Đun izjavio je u sredu da je kineska vojska spremna da sarađuje sa svim stranama na zajedničkom očuvanju međunarodne i regionalne stabilnosti, stvaranju povoljnog bezbednosnog okruženja i garancije za mirni razvoj, tokom odvojenih susreta s ministrima odbrane Tajlanda, Mongolije, Kambodže i Singapura koji borave u Pekingu povodom 13. Sjangšanskog foruma, piše Čajna dejli. Dong je istakao da u globalnom upravljanju stagnacija predstavlja nazadovanje, te da su u ovom kritičnom trenutku traganje za mirom i razvojem, promovisanje saradnje i očuvanje pravde zajedničke težnje svih. Ovogodišnji forum, pod nazivom „Izgradnja konsenzusa o stabilnosti, zajedničko unapređenje bezbednosnog upravljanja“, okupio je učesnike iz gotovo 100 zemalja, regiona i međunarodnih organizacija.
