ZAPAD SAUČESNIK U MEĐUNARODNOM TERORIZMU
Rat na Bliskom istoku izazvao ekonomske gubitke i otkazivanje velikih događaja, piše Vol strit džornal. Argentina preti sankcijama kompanijama koje buše naftu kod Foklandskih ostrva, donosi Dejli telegraf. Ukrajinski dronovi napali Soči i naftni depo u Adleru, prenosi Kijev post. Putin optužio Zapad da je saučesnik u međunarodnom terorizmu, objavljuje RT. Iranski parlament upozorio na ugroženu američku ekonomiju zbog rata, izveštava Mehr njuz. Izraelski aktivisti pomažu Palestincima na Zapadnoj obali, navodi Arab njuz. Netanjahu izjavio da je rušenje iranske vlade „nadohvat ruke“, stoji u Čajna dejli
Ključni događaji u bogatom delu Bliskog istoka poremećeni su usled rata, pa su luksuzni hoteli većinom prazni i otpuštaju osoblje, dok je Gran pri Formule 1 iz Bahreina premešten u Maleziju, a Saudijska Arabija takmičenje u video igrama iz Rijada u Pariz. Argentinski predsednik Havijer Milei najavio je sankcije za kompanije koje buše naftu oko Foklandskih ostrva i izgradnju nove vojne baze u Ognjenoj zemlji, oslanjajući se na skorašnje izjave Donalda Trampa da Amerika preispituje svoj stav po tom pitanju. Ukrajinski dronovi napali su tokom noći ruski grad Soči na Crnom moru i obližnje naselje Sirius, pri čemu je izbio požar na naftnom depou kompanije „Rosnjeft“ u Adleru a pogođeni su i ruski sistemi protivvazdušne odbrane. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je na Istočnoekonomskom forumu u Vladivostoku da su zaplena i gađanje ruskih civilnih brodova i pretnje putničkim avionima - državni terorizam, optuživši zapadne saveznike Kijeva da postaju saučesnici u međunarodnom terorizmu. Predsednik iranskog parlamenta upozorio je američkog sekretara za finansije da će brzo opadanje strateških rezervi nafte, rast prinosa na američke trezorske obveznice i skok cena nafte ugroziti američku ekonomiju. Izraelska aktivistkinja Ziva Šarp izjavila je da je njena jevrejska vera podstakla da putuje na Zapadnu obalu kako bi pružila podršku Palestincima, ali je tom prilikom bila napadnuta od strane sugrađana koji su takođe tvrdili da ih pokreće judaizam. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je rušenje iranske vlade sada centralni izraelski cilj i da je „nadohvat ruke“, ocenivši da je iransko rukovodstvo slabije nego ikada.
Loše prognoze za ekonomije Bliskog istoka zbog rata
Kada je rat stigao pred vrata ultrabogatog dela Bliskog istoka ovog proleća, lideri su se nadali da neće dugo trajati. Umesto toga, upisuju godinu sa ekonomskim gubitkom, kažu osobe upoznate sa situacijom u regionu a objavljuje Vol strit džornal. Ključni događaji su poremećeni, luksuzni hoteli su većinom prazni i otpuštaju osoblje, dok rat preti da otera turiste. Gran pri Formule 1 koje je trebalo da se održi u Bahreinu u oktobru, premešteno je u Maleziju. Saudijska Arabija koja je bila uložila milione dolara u video igre, prebacila je takmičenje iz Rijada u Pariz, dok je Formula 1 otkazala trku u aprilu. Otkazan je i muzički festival u Ujedinjenim Arapskim Emiratima na kojem je trebalo da zvezda-gost bude Šakira.
Centralna banka Holandije prebacila je 78 metričkih tona zlata, vrednih 11 milijardi dolara, iz američkog trezora ispod ulica Manhetna u London, navodeći da će ta lokacija poboljšati mogućnost trgovine tim metalom u vanrednim okolnostima i usled globalnih tenzija, piše Vol strit džornal. Operacija visoke bezbednosti trajala je nekoliko meseci, pri čemu je deo zlata prodat u Sjedinjenim Državama i ponovo kupljen u Velikoj Britaniji a preostale poluge su prevezene avionima u Evropu. Kao rezultat, gotovo trećina holandskih zlatnih rezervi sada se nalazi u Londonu a 19 odsto u Njujorku, čime su ranije pozicije dveju zemalja zamenjene.
Argentina preti bušotinama kod Foklandskih ostrva
Predsednik Argentine Havijer Milei najavio je u četvrtak uveče sankcije za kompanije koje buše naftu oko Foklandskih ostrva i izgradnju nove vojne baze u Ognjenoj zemlji, istakavši da će Argentina „prevladati“ u naporima da povrati ta ostrva, oslanjajući se na skorašnje izjave Donalda Trampa da Amerika preispituje svoj istorijski stav po tom pitanju, piše Dejli telegraf. Milei je prikazao Britaniju kao zemlju u krizi, suočenu sa višestrukim problemima a Argentinu kao državu sa prirodnim resursima i strateškim geografskim položajem, nepogođenu nekontrolisanom imigracijom i nasiljem koje, kako je rekao, proganja Evropu. Njegovi planovi, koji uključuju i novi zakon protiv naftnih kompanija, dodatno će zaoštriti tenzije sa britanskim premijerom Endijem Bernamom.
Ministarstvu su upućena upozorenja da se Britanija mora pripremiti za pretnju nestašice hrane, jer je Državna revizorska kancelarija saopštila da su poremećaji u sistemu snabdevanja sve verovatniji i potencijalno ozbiljniji usled ekstremnih vremenskih pojava, sajber napada i izbijanja bolesti, piše Dejli telegraf. Britanska revizorska kancelarija je pozvala Ministarstvo za životnu sredinu, hranu i ruralne poslove da hitno sarađuje sa preduzećima i domaćinstvima na izradi planova za vanredne situacije u slučaju nestašica, nakon što su ove godine požari i suša uništili useve širom Evrope. Londonska Jedinica za energetiku i klimatsku inteligenciju saopštila je da se britanski poljoprivrednici suočavaju sa najgorom žetvom u istoriji zbog ekstremnih vremenskih uslova.
Dronovi napali Soči na Crnom moru
Ukrajinski dronovi napali su tokom noći ruski grad Soči na Crnom moru i obližnje naselje Sirius, pri čemu je izbio požar na naftnom depou kompanije „Rosnjeft“ u Adleru a pogođeni su i ruski sistemi protivvazdušne odbrane, prenose Kijev post. Oštećene su i stambene zgrade a Operativni štab Krasnodarskog kraja saopštio je da prema preliminarnim informacijama nema žrtava, uz apel građanima da ne objavljuju snimke posledica napada. Ovo je treća uzastopna noć sa smetnjama u letovima, pošto su dronovi gađali i fabriku odbrambene industrije u Baškortostanu a 35 bespilotnih letelica oboreno je u blizini Moskve.
Sve više ruskih vojnih obveznika biva zaustavljeno na granici prilikom pokušaja da napuste zemlju, pošto su vlasti pooštrile mere, a projekat za ljudska prava zabeležio je između 18. i 31. avgusta 73 slučaja, od kojih je 23 obveznika odbijeno, piše Kijev post. Jedan od njih koji je godinama živeo u Indoneziji, vratio se u Rusiju na dvonedeljni odmor, ali mu je izlazak onemogućen jer je u evidenciji stajala zabrana putovanja. Predsednik Vladimir Putin je, iako je sve izveštaje o novoj mobilizaciji nazvao „informacionim napadom“, pooštrio kontrolu na granicama sa Belorusijom i unutar Rusije.
Zapad saučesnik u međunarodnom terorizmu
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je na Istočnoekonomskom forumu u Vladivostoku da su zaplena i gađanje ruskih civilnih brodova i pretnje putničkim avionima „državni terorizam“ i da te akcije otežavaju mogućnost mirovnih pregovora sa Ukrajinom, objavljuje RT. Putin je upozorio da zapadni saveznici Kijeva koji ostaju nemi i ne obraćaju pažnju na te postupke, postaju saučesnici u međunarodnom terorizmu. Ukrajinski predsednik ranije je najavio kraj „bezbednih dana“ na ruskom nebu, obraćajući se stranim aviokompanijama i osiguravačima.
Predsednik SAD Donald Tramp najavio je da će tražiti od Evrope naplatu milijardi dolara koje je prethodna američka administracija potrošila na naoružavanje Ukrajine, istakavši da je ta pomoć data NATO-u i Kijevu „bez naknade“, prenosi RT. Tramp je rekao da će taj novac tražiti nazad, iako sa malim zakašnjenjem, ali nije precizirao o kom iznosu se radi, koje bi evropske zemlje trebalo da plate, niti kako bi povratna plaćanja bila organizovana. Ovaj potez usledio je nakon što je ove nedelje izjavio da je prethodni predsednik SAD Džo Bajden Ukrajini poklonio oružje vredno više od 300 milijardi dolara.
Teheran o ugroženoj ekonomiji SAD
Predsednik iranskog parlamenta Muhamed Baker Galibaf upozorio je američkog sekretara za finansije Skota Besenta da će brzo opadanje strateških rezervi nafte, rast prinosa na američke trezorske obveznice i skok cena nafte ugroziti američku ekonomiju, piše Mehr njuz. Galibaf je poručio Besentu da može da nastavi sa kratkom prodajom, iscrpi rezerve ispod opasne granice ili se moli bogovima, ali je svet „već spreman za predstavu“. Galibafove reči usledile su u trenutku pojačanog pritiska na američku administraciju zbog performansi Trezora i energetskih tržišta, dok Besent pokušava da otkupom desetogodišnjih obveznica smanji dugoročne prinose i troškove zaduživanja pred izbore za Kongres.
Analiza Rojtersa na osnovu snimaka i fotografija sa mesta američkog vazdušnog udara na svadbeno slavlje u Iranu pokazala je da je eksplozija verovatno izazvana direktnim pogotkom američke bombe, dok su iranski zvaničnici osudili napad u Kuhestaku kao ratni zločin, objavljuhe Mehr njuz. Potpredsednik SAD Džej Di Vens priznao je da Vašington istražuje taj masakr, u kojem je nova žrtva, dvadesetdvogodišnja devojka, preminula u bolnici, čime je broj poginulih porastao na pet, dok je skoro 70 civila ranjeno, među kojima su većinom žene i deca. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bakaei opisao je napad na svadbu kao pravo lice ratnog zločina, istakavši da je Amerika u očajničkom pokušaju da prikrije neuspeh brutalno bombardovala civilno veselje.
Izraelski aktivisti pomažu Palestincima
Izraelska aktivistkinja Ziva Šarp izjavila je da je njena jevrejska vera podstakla da iz Jerusalima putuje na Zapadnu obalu kako bi pružila podršku Palestincima, ali je tom prilikom bila napadnuta od strane sugrađana koji su takođe tvrdili da ih pokreće judaizam, piše Arab njuz. Šarp je deo male grupe Izraelaca, među kojima je mnogo religioznih Jevreja koji povremeno odlaze na okupiranu Zapadnu obalu sa zadatkom da štite Palestince od sve žešćih napada nasilnih doseljenika a prošle nedelje najmanje pet aktivista je povređeno u sukobima. Svoju posetu ovom pokretu opravdala je željom da primeni svoju humanističku verziju judaizma i da umanji štetu koju Jevreji nanose Palestincima, nadahnuće crpeći iz jevrejskih tekstova o milosti, saosećanju i pravdi. List objavljuje i da je mladić od 19 godina, izraelski naseljenik, uhapšen zbog napada na palestinsko selo Kusra.
Kuvajtska vojska saopštila je u četvrtak da njene protivvazdušne odbrambene snage presreću iranske rakete i dronove, nakon što je Iran gađao američke baze u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kuvajtu, što je Kuvajt ocenio kao opasnu eskalaciju koja ugrožava bezbednost i stabilnost regiona, prenosi Arab njuz. Iranska vojska je saopštila da je raketama i dronovima gađala satelitske komunikacione sisteme, skladišta opreme i hangare za lovce u vazduhoplovnoj bazi Ahmed al Džaber u Kuvajtu, dok je kuvajtsko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo ponovljenu agresiju kao direktnu pretnju bezbednosti zemlje i njenih građana. Ovi napadi usledili su nakon što je predsednik SAD zapretio novim udarima na Iran a Teheran proširio uzvratne akcije na američke saveznike na Bliskom istoku.
Netanjahu o rušenju iranske vlade: „Nadohvat ruke“
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je u četvrtak na okupljanju generalštaba povodom jevrejske Nove godine da je rušenje iranske vlade sada centralni izraelski cilj i da je „nadohvat ruke“, ocenivši da je iransko rukovodstvo slabije nego ikada i da se bori za opstanak, prenosi Čajna dejli. Ministar odbrane Izrael Kac zapretio je udarima na iransku vojnu i civilnu infrastrukturu, uključujući energetske objekte, ukoliko Teheran napadne Izrael, istakavši da bi ekonomski pritisak i strah od nemira mogli da gurnu iransko rukovodstvo na očajničke poteze. Kac je poručio da je Izrael spreman u odbrani i napadu za svaku mogućnost i da će, ako dođe do iranskog napada, vratiti Iran duboko u kameno doba i mrak.
Kineski predsednik Si Đinping vratio se u četvrtak u Peking nakon petodnevne posete Kirgistanu i Egiptu, tokom koje je prisustvovao samitu Šangajske organizacije za saradnju u Biškeku i održao više od 20 bilateralnih i multilateralnih sastanaka, pružajući kineska rešenja za mir, stabilnost i razvoj u svetu suočenom sa promenama i turbulentnim vremenom, piše Čajna dejli. Na samitu kojim je obeležena 25. godišnjica ŠOS-a, kineski predsednik najavio je osnivanje dva centra za ekonomsku i obrazovnu saradnju u Tjencinu i sprovođenje 100 tehnoloških projekata sa drugim članicama organizacije u naredne tri godine. Ministar spoljnih poslova Vang Ji izjavio je u Kairu da je putovanje, sa solidarnošću i saradnjom kao središnjom temom, bilo značajno za jačanje konsenzusa i unapređenje globalnog upravljanja.
