VAŠINGTON UVEO SANKCIJE IRANU; TEHERAN ISMEJAO NOVE RESTRIKCIJE
SAD najavile novu kampanju sankcija za izolaciju iranskog režima, piše Vol strit džornal. Ukrajina predala Britaniji tajnu bazu podataka za otkrivanje ruskih špijuna, donosi Dejli telegraf. Zelenski saopštio da su SAD, EU i Ukrajina izradile zajednički plan za primirje, prenosi Nju vois of Ukrejn. Moskva optužila Britaniju da neposredno učestvuje u ratu, objavljuje RT. Predsednik iranskog parlamenta ismejao nove američke sankcije, izveštava Mehr njuz. Iran obećao uzvratnu meru na sankcije, navodi Arab njuz. Kineski predsednik podržao rešenje dve države, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, Predsednik iranskog parlamenta Muhamed Baker Galibaf poručio američkom predsedniku Donaldu Trampu „neka Ameriku ponovo učini gladnom“, uz citat da 47 miliona Amerikanaca pati od gladi i nesigurnosti hrane, odnosno svaki osmi stanovnik SAD, među kojima je i 16 miliona dece pogođene siromaštvom i krizom troškova života, prenosi Mehr njuz)
Sekretar američkog trezora Skot Besent najavio je novu kampanju Sjedinjenih Država kojom će izolovati iranski režim i preseći mu preostale ekonomske veze, upozorivši da će sve zemlje i kompanije koje posluju sa Teheranom osetiti punu snagu moći SAD. Ukrajina je predala Britaniji ogromnu bazu podataka sa milionima slika ruskih tenkova, sistema protivvazdušne odbrane, vojnika, dronova i artiljerijskih sistema prikupljenih tokom rata koja će biti iskorišćena za obuku tehnologije na britanskim bazama kako bi se otkrili špijuni i saboteri. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je na Dan nezavisnosti da su zvaničnici Sjedinjenih Država, Evropske unije i Ukrajine izradili zajednički plan za okončanje rata koji predviđa primirje, uzajamno povlačenje snaga sa linije fronta i uspostavljanje tampon zone. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Britanija neposredno učestvuje u sukobu u Ukrajini i aktivno radi na njegovom produžavanju, nakon što je London odobrio Kijevu pristup klasifikovanim tehničkim informacijama za domaću montažu krstarećih projektila. Predsednik iranskog parlamenta Muhamed Baker Galibaf ismejao je najavljenu eskalaciju američkih sankcija Iranu i poručio američkom predsedniku Donaldu Trampu „neka Ameriku ponovo učini gladnom“, uz citat da 47 miliona Amerikanaca pati od gladi i nesigurnosti hrane. Iran je obećao da će uzvratiti na proširene sankcije koje je najavio američki ministar finansija, izražavajući uverenje da će se glavni trgovinski partneri, pre svega Kina koja je godinama najveći kupac iranske nafte, odupreti pritisku Vašingtona. Kineski predsednik Si Đinping izjavio je tokom razgovora sa jordanskim kraljem Abdulahom Drugim u Pekingu da Kina podržava političko rešenje bliskoistočnog pitanja sa palestinskim problemom u središtu, pozivajući na nastavak pregovora na osnovu dvodržavnog rešenja.
Sankcije za izolaciju iranskog režima
Sekretar američkog trezora Skot Besent najavio je novu kampanju Sjedinjenih Država pod nazivom „Operacija ekonomski izopštenik“ kojom će izolovati iranski režim i preseći mu preostale ekonomske veze, upozorivši da će sve zemlje i kompanije koje posluju sa Teheranom osetiti punu snagu moći SAD, objavljuje Vol strit džornal. Besent je na konferenciji za novinare u ponedeljak poručio da nema dvosmislenosti u stavu SAD: bilo kakav ekonomski angažman sa iranskim režimom doneće posledice za odgovorne.
Predsednik SAD Donald Tramp najavio je da će Sjedinjene Države od 1. januara 2027. uvesti carine od 50 odsto na automobile, kamione, delove za vozila i čelik iz Kanade, čime je dodatno zaoštrio trgovinski rat između dve susedne zemlje koji je izbio tokom vikenda, piše Vol strit džornal. Kanada je već uzvratila sopstvenim merama a nova američka tarifa predstavlja značajno povećanje u odnosu na sadašnjih 25 odsto na automobile, uz popuste za američki sadržaj u vozilima, dok su carine na čelik već na 50 odsto. Tramp je ranije u ponedeljak najavio mogućnost da će ograničiti pristup kanadskih poljoprivrednih proizvoda američkom tržištu, dok kanadski zvaničnici tvrde da je carinski sukob već naštetio ekonomijama obe zemlje.
Tajna dokumenta Britaniji za hvatanje ruskih sabotera
Ukrajina je predala Britaniji ogromnu bazu podataka „Osvetnik“ sa milionima slika ruskih tenkova, sistema protivvazdušne odbrane, vojnika, dronova i artiljerijskih sistema prikupljenih tokom rata a ta tajna obaveštajna građa biće iskorišćena za obuku tehnologije na britanskim bazama kako bi se otkrili špijuni i saboteri koji pokušavaju da dođu do tajni ili vojnih objekata, objavljuje Dejli telegraf. Ovo je prvi put da je Kijev otvorio svoj repozitorijum nekoj drugoj zemlji, što dolazi usled rastuće zabrinutosti zbog ruske aktivnosti u Britaniji, nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin optužen da koristi dronove iz ruske „flote senke“ za špijunažu nuklearnog oružja a kraljevska mornarica je u aprilu ometala tajnu podmorničku operaciju Kremlja u britanskim vodama.
Moskva je zapretila napadima na britanske fabrike koje proizvode dronove i komponente za rakete za Ukrajinu, nakon što je Velika Britanija pristala da Kijevu dostavi nacrte za projektile „storm šedou“, izveštava Dejli telegraf. Andej Fjodorov, uticajni savetnik Vladimira Putina, izjavio je na Bi-Bi-Si Njuznajtu da Rusija ne isključuje „poluvojnu akciju“ protiv tih proizvođača, dok je premijer Endi Bernam tokom posete Kijevu osudio ruske „besramne“ pretnje. Bivši zamenik ruskog ministra spoljnih poslova dodao je da je Vladimir Putin pod pritiskom da preduzme određene mere i da bi uskoro moglo da dođe do ne samo verbalne, već i vidljive reakcije Rusije prema Ujedinjenom Kraljevstvu.
Plan za primirje Kijeva, Vašingtona i Brisela
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je na Dan nezavisnosti, 24. avgusta, da su zvaničnici Sjedinjenih Država, Evropske unije i Ukrajine izradili zajednički plan za okončanje rata koji predviđa primirje, uzajamno povlačenje snaga sa linije fronta i uspostavljanje tampon zone, dok američka strana, kako je rekao, ima još nekoliko ideja koje želi da predstavi u pravom trenutku, objavljuje Nju vois of Ukrejn. Istog dana, vatikanski poslanik stigao je u Moskvu, gde bi 25. avgusta trebalo da se sastane sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, iako izgledi za brzi napredak u pregovorima ostaju mali, jer je Rusija već odbacila slične inicijative, a Lavrov je rekao da Moskva namerava da nastavi rat. Zelenski je, međutim, izjavio da u Rusiji postoji široko protivljenje ratu, da dve trećine Rusa želi mirovne pregovore.
Britanski premijer Endi Bernam izjavio je tokom posete Kijevu povodom 35. godišnjice nezavisnosti Ukrajine da će London toj zemlji svake godine davati četiri milijarde dolara vojne pomoći „dokle god bude potrebno“, piše Nju vois of Ukrejn. Bernam je podsetio da su saveznici u NATO ove godine obećali 70 milijardi evra za vojnu pomoć, naoružanje i obuku Ukrajini a isti iznos planiran je i za narednu godinu. On je pozvao partnere da iskoriste sva raspoloživa sredstva za jačanje ukrajinske protivvazdušne odbrane i podršku njenom energetskom sistemu.
London neposredno učestvuje u ratu
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Britanija neposredno učestvuje u sukobu u Ukrajini i aktivno radi na njegovom produžavanju, nakon što je London odobrio Kijevu pristup klasifikovanim tehničkim informacijama za domaću montažu krstarećih projektila, čime se, kako je rekao, „redovno doliva ulje na vatru i sprečava mirovni proces“, objavljuje RT. Premijer Endi Bernam potvrdio je taj potez tokom posete Kijevu, istakavši da je Britanija još 2023. prva poklonila Ukrajini oružje dugog dometa i da sada odobrava i podelu tehnologije za proizvodnju tih projektila koji imaju domet veći od 250 kilometara.
Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja izjavio je na sednici Saveta bezbednosti povodom 35. godišnjice ukrajinske nezavisnosti da je Ukrajina, uz pomoć Zapada, pretvorena u „koncentracioni logor Zelenskog“ u kojem je svako neslaganje i opozicija zabranjena a oni koji iznesu drugačiji stav bivaju zatvoreni bez suđenja ili fizički eliminisani, piše RT. Nebenzja je optužio Kijev da guši unutrašnje neslaganje i sve više napada civile u Rusiji, dok su evropske članice Saveta bezbednosti – Danska, Francuska, Grčka, Letonija i Velika Britanija, na toj sednici ponovile punu podršku Ukrajini. Ruski diplomata je upitao da li Ukrajina ima šta da slavi, ocenivši da su je uzastopne vlade upropašćavale a aktuelni predsednik Volodimir Zelenski taj proces ubrzao.
Galibaf ismejao nove mere SAD
Predsednik iranskog parlamenta Muhamed Baker Galibaf ismejao je najavljenu eskalaciju američkih sankcija Iranu i poručio američkom predsedniku Donaldu Trampu, na njegovu izjavu o iranskoj ekonomiji, da „neka Ameriku ponovo učini gladnom“, uz citat da 47 miliona Amerikanaca pati od gladi i nesigurnosti hrane, odnosno svaki osmi stanovnik SAD, među kojima je i 16 miliona dece pogođene siromaštvom i krizom troškova života, prenosi Mehr njuz. Galibaf je naveo da ti podaci nisu lažni, za razliku od Trampovih izjava.
Predsednik Irana Masud Pezeškijan rekao je u Teheranu na sastanku sa načelnikom pakistanske vojske Asimom Munir da Vašington mora da ispoštuje svoje obaveze i promeni konfrontacijski pristup, upozorivši da nasilništvo samo komplikuje proces sprovođenja memoranduma o razumevanju, piše Mehr njuz. Pezeškijan je istakao da se iranska otpornost zasniva na nacionalnom jedinstvu i da će nacija savladati svaki pritisak ili pretnju kroz tu solidarnost, te da je trajni mir i saradnja sa islamskim zemljama fundamentalna potreba. On je zahvalio Pakistanu na konstruktivnom posredovanju i izrazio nadu da će ciljevi Islamabadi memoranduma biti ostvareni kroz zajedničku volju i saradnju.
Iran obećao da će uzvratiti istom merom
Ministar finansija SAD Skot Besent najavio je proširene sankcije Iranu, opisavši ih kao „ekonomski Dan D“ koji predstavlja poslednje upozorenje zemljama da prekinu poslovne veze sa Teheranom ili će im ključne kompanije biti isključene iz finansijskog sistema zasnovanog na dolaru, piše Arab njuz. Iran je obećao da će uzvratiti na te mere, izražavajući uverenje da će se glavni trgovinski partneri, pre svega Kina koja je godinama najveći kupac iranske nafte, odupreti pritisku Vašingtona koji se do sada uzdržavao od označavanja većih kineskih banaka koje bi mogle da posreduju u trgovini naftom.
Saudijska Arabija i Francuska potpisale su u ponedeljak niz sporazuma o investicijama, odbrani, veštačkoj inteligenciji, turizmu, infrastrukturi i kulturnoj saradnji tokom prvog sastanka Francusko-saudijskog strateškog saveta u Parizu, piše Arab njuz. Dogovoreno je i produženje saradnje na razvoju drevne oaze Al Ula do 2035, kao i pismo o namerama za jačanje odbrambene saradnje, uključujući razvoj kapaciteta u vezi s novim tehnologijama i odbrambenom industrijom. Sporazumi su usledili nakon razgovora saudijskog prestolonaslednika Mohammeda bin Salmana sa francuskim zvaničnicima u Jelisijskoj palati a obuhvataju i razmenu stručnosti u sajber bezbednosti, veštačkoj inteligenciji, obuci i vojnom obrazovanju.
Si podržao rešenje dve države na Bliskom istoku
Predsednik Kine Si Đinping izjavio je u ponedeljak tokom razgovora sa jordanskim kraljem Abdulahom Drugim u Pekingu da Kina podržava političko rešenje bliskoistočnog pitanja sa palestinskim problemom u središtu, pozivajući na nastavak pregovora Palestine i Izraela na osnovu dvodržavnog rešenja i što ranijeg uspostavljanja nezavisne palestinske države, piše Čajna dejli. Kineski lider je istakao da se Kina zalaže za sveobuhvatan prekid vatre i neprijateljstava, rešavanje sporova političkim i diplomatskim sredstvima, poštovanje suvereniteta i bezbednosti zemalja u regionu, te da se mora sprovoditi princip „Palestinci upravljaju Palestinom“ u upravljanju Zapadnom obalom i posleratnoj obnovi Gaze. Kralj Abdulah Drugi izrazio je visoko poštovanje Jordana prema pravičnom stavu Kine prema bliskoistočnom pitanju i podršci pravednoj stvari arapskih zemalja.
Tajfun Nara, 19. po redu ove godine, doneo je obilne kiše koje su izazvale velike poplave u Guangšiju na jugu Kine, pa su vlasti od subote pokrenule evakuaciju stanovništva i operacije spasavanja u više gradova, uključujući Čongdzuo i Fangčenggang, izvešava Čajna dejli. Vatrogasna služba Guangšija rasporedila je 459 vatrogasaca, 114 vozila i 80 čamaca u poplavljene zajednice a u okrugu Ningming u Čongdzuu podignut je nivo reagovanja na najviši stepen nakon što su kiše počele u subotu. Do nedelje popodne voda se u selu Ljan'gang u opštini Džajan podigla do drugog sprata a većina ugroženih stanovnika bili su stariji ljudi koji nisu mogli sami da se evakuišu.
