RUSIJA USPOSTAVILA NAJMANJE 10 TAJNIH BAZA KOD UKRAJINE I BELORUSIJE
Kineska kompanija našla se na udaru američkog Trezora zbog optužbi da je glavni uvoznik iranske nafte, piše Vol strit džornal. Rusija postavila lansirne rampe u nove baze, donosi Dejli telegraf. Poljski ministar predložio stvaranje Evropske legije od ukrajinskih veterana, prenosi Nju vois of Ukrejn. Sporazum iz Meke mogao bi da ide u korist Rusiji, objavljuje RT. Izrael nije sposoban sam da vodi rat protiv Irana, izveštava Mehr njuz. Osam arapskih i islamskih zemalja osudilo izraelsko odbacivanje američkog plana za Gazu, navodi Arab njuz. SAD vrše pritisak na desetine zemalja da se opredele u trci za veštačku inteligenciju protiv Kine, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Osam arapskih i islamskih zemalja, predvođenih Saudijskom Arabijom, osudilo je izraelsko odbacivanje američkog plana za Gazu, , piše Arab njuz)
Kineska petrohemijska kompanija „Hengli grupa“ našla se na udaru američkog Trezora zbog optužbi da je glavni uvoznik sankcionisane iranske sirove nafte, čime je pomogla finansiranju Teherana, iako ta kompanija demantuje bilo kakvu trgovinu sa Iranom. Rusija je uspostavila najmanje 10 tajnih baza na granici sa Belorusijom i Ukrajinom, opremivši ih sa 59 novih lansirnih rampi za najsavremenije dalekometne dronove kamikaze, od kojih su neke već u upotrebi za napade na Ukrajinu. Ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski založio se za stvaranje stalne vojne snage Evropske unije, nazvane Evropska legija, koja bi nakon završetka rata protiv Rusije, mogla da regrutuje ukrajinske vojnike sa borbenim iskustvom. Sporazum iz Meke mogao bi da ide u korist Rusiji jer komplikuje američku strategiju na Bliskom istoku, podstiče regionalnu nezavisnost i dodatno ograničava sposobnost Vašingtona da nametne jedinstveni politički poredak u regionu. Zamenik načelnika Političkog odeljenja Revolucionarne garde izjavio je da Izrael nije sposoban sam da vodi rat protiv Irana i da je u sukob ušao samo uz američku podršku, nazvavši cionistički režim posredničkom snagom Vašingtona i Zapada. Osam arapskih i islamskih zemalja, predvođenih Saudijskom Arabijom, osudilo je u zajedničkom saopštenju ministara spoljnih poslova, izraelsko odbacivanje američkog plana za Gazu, ocenivši da taj stav ugrožava međunarodne napore za okončanje rata na palestinskoj teritoriji. Sjedinjene Države vrše pritisak na desetine zemalja da se opredele u globalnoj trci za veštačku inteligenciju protiv Kine.
Kineska kompanija glavni uvoznik nafte iz Irana
Kineska petrohemijska kompanija „Hengli grupa“ koju je osnovao Čen Đen-hua, našla se na udaru američkog Trezora zbog optužbi da je glavni uvoznik sankcionisane iranske sirove nafte, čime je pomogla finansiranju Teherana, iako ta kompanija demantuje bilo kakvu trgovinu sa Iranom. Prema pisanju Vol strit džurnala, „Hengli“ je od 2023. godine primio najmanje pet miliona barela iranske nafte preko brodova koji su pod američkim sankcijama a SAD su u aprilu uvele sankcije rafinerijskom delu te kompanije, dok je kinesko Ministarstvo trgovine naredilo domaćim firmama da ne poštuju američke sankcije. U centru ove afere našao se i sam Čen koji je prošle godine prisustvovao retkom sastanku sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, na kojem su bili i tajkuni poput Džeka Ma i osnivača „DipSika“ Liang Venfenga, gde ih je lider pozvao da ekonomski pomognu državi.
Avioni NATO oborili su u nedelju iznad Rumunije bespilotnu letelicu koja je ušla u vazdušni prostor te zemlje a za koju se veruje da je ruskog porekla. Kako piše Vol strit džornal, ovo je drugi oboreni dron u vazdušnom prostoru Alijanse u roku od tri dana. Ovakvi incidenti predstavljaju još jedan znak da se rat u Ukrajini preliva na evropsko tlo a obaranje u nedelju bilo je četvrto iznad Rumunije od početka ruske invazije 2022. godine.
Rusija uspostavila najmanje 10 tajnih baza
Rusija je, prema istraživanju Dejli telegrafa, uspostavila najmanje 10 tajnih baza na granici sa Belorusijom i Ukrajinom, opremivši ih sa 59 novih lansirnih rampi za najsavremenije dalekometne dronove kamikaze, od kojih su neke već u upotrebi za napade na Ukrajinu. Ove baze predstavljaju dugoročnu pretnju po bezbednost NATO, jer položaj pojedinih od njih omogućava ruskim dronovima, poput najnovijih modela „geran-4“ i „geran-5“, da dosegnu teritoriju Poljske, uključujući i Varšavu. Evropski i američki obaveštajni zvaničnici smatraju da Moskva razmatra oružanu provokaciju na poljskom tlu, uključujući napade na kritičnu infrastrukturu ili lažne operacije koje bi pripisala Ukrajini.
Kabinet Vlade Velike Britanije uputio je oko vikenda nacionalno upozorenje građanima Engleske i Velsa o opasnosti od požara usled suvog vremena i korišćenja roštilja i vatrometa, ali je ta odluka naišla na oštre kritike poslanika koji su ocenili da je takvo upozorenje bilo nepotrebno, iako je vlast tvrdila da je postupila na zahtev službi za gašenje požara, piše Dejli telegraf. Izveštaj iz 2014. godine upozoravao je, naime, da prekomerna upotreba mobilnih upozorenja podriva poverenje javnosti u sistem i da se ona ne bi trebala koristiti za incidente nižeg nivoa, dok je ministarka Luiza Hejg je odobrila slanje upozorenja uprkos tim smernicama.
Ukrajinski veterani u vojsci EU
Ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski založio se za stvaranje stalne vojne snage Evropske unije, nazvane „Evropska legija“, koja bi nakon završetka rata protiv Rusije mogla da regrutuje ukrajinske vojnike sa borbenim iskustvom, istakavši da su Evropskoj uniji potrebni dublja vojna integracija i sopstveni jači odbrambeni kapaciteti, piše Nju vois of Ukrejn. Sikorski je predložio da ta legija bude stalna, profesionalna snaga koja bi mogla da okupi iskusne borce iz šire evropske porodice, uključujući ukrajinske veterane koji su prošli kroz ratne okršaje.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas najavila je da će unija u narednim mesecima uvesti najopsežniji paket sankcija Rusiji od početka rata, istakavši da su dosadašnje sankcije ruskoj ratnoj mašini već donele gubitak veći od bilion evra. Kalasova nije iznela detalje o vremenu kada će biti uveden ili sadržini novog paketa.
Sporazum iz Meke ide naruku Moskvi
Sporazum iz Meke koji su nedavno postigle bliskoistočne zemlje, mogao bi da ide u korist Rusiji jer komplikuje američku strategiju na Bliskom istoku, podstiče regionalnu nezavisnost i dodatno ograničava sposobnost Vašingtona da nametne jedinstveni politički poredak u tom regionu. Kako se navodi u kolumni RT, Rusija nema potrebe da članice tog saveza postanu njeni prijatelji ili saveznici – dovoljno je da one zaokupljaju pažnju i resurse njenih protivnika dok je Moskva usredsređena na Ukrajinu, jer sukob SAD i Izraela sa Iranom koji je izbio u februaru ove godine, otvorio je drugi front u borbi Zapada za očuvanje globalne dominacije. Iako svaka od tih zemalja pojedinačno može da stvara teškoće Rusiji na Kavkazu, u Centralnoj Aziji ili u muslimanskom svetu, malo je verovatno da će koordinisano delovati protiv ruskih interesa ili formirati jedinstven front protiv Irana.
Načelnik iranske vojske general Amir Hatami saopštio je da će Teheran isplatiti novčanu nagradu od 30.000 dolara ili pet milijardi iranskih tumana svakom iranskom državljaninu koji ubije ili zarobi američkog vojnika, uz duplo veću nagradu za žene koje izvedu taj poduhvat. Oružje korišćeno u napadima država će otkupiti po duploj vrednosti i izložiti u planiranom muzeju, prenosi RT. Hatamijeva izjava usledila je nakon što su zapadni mediji preneli da Vašington razmatra misije koje bi mogle da angažuju veliki broj vojnika na iranskoj teritoriji, uključujući i upad u nuklearne objekte radi zaplene obogaćenog uranijuma. General je istakao da je inicijativa nastala nakon brojnih zahteva Iranaca koji žele da učestvuju u odbrani zemlje.
Izrael nije sposoban sam da vodi rat
Zamenik načelnika Političkog odeljenja Revolucionarne garde, brigadni general Jadolah Džavani izjavio je da Izrael nije sposoban sam da vodi rat protiv Irana i da je u sukob ušao samo uz američku podršku, nazvavši cionistički režim „posredničkom snagom“ Vašingtona i Zapada, objavljuje Mehr njuz. Džavani je istakao da su nove komandne funkcije koje je potpisao vrhovni vođa, dobile veteranske borce iz iransko-iračkog rata koji su se dokazali u borbi nakon mučeništva viših komandanata, a reči iz ukaza, poput „obaveštajne mreže“ i „svaki Iranac je Basidž“, odražavaju transformativni pristup odbrambenoj doktrini. On je poručio da neprijatelj mora da zna da ne može da izvede iznenađujuće akcije protiv Irana i da su oružane snage prešle na novi stav u kojem odbrambene operacije mogu da poprime ofanzivni karakter.
Prvi potpredsednik Irana Mohamed Reza Aref upozorio je da neprijatelj pokušava da nadoknadi poraze na bojnom polju vođenjem ekonomskog rata, pozvao na nacionalno jedinstvo i pojačanu kontrolu tržišta kako bi se suzbio rast cena. On je istakao da vlada mora pravilnim planiranjem da se suprotstavi tom pristupu. Kako piše Mehr njuz, Aref je naredio pojačan nadzor nad tržištem, rekavši da inspekcijski organi moraju ozbiljno da se pozabave prekomernim cenama, prodajom manje količine od deklarisane i skladištenjem robe. On je istakao da je poboljšanje životnog standarda glavni prioritet predsednika i vlade a među ciljevima za naredne dve godine su smanjenje inflacije, stabilizacija tržišta i zaštita kupovne moći za osnovne namirnice, naročito za ranjive grupe.
Osuda izraelskog odbacivanja plana o Gazi
Osam arapskih i islamskih zemalja, predvođenih Saudijskom Arabijom, osudilo je u zajedničkom saopštenju ministara spoljnih poslova, izraelsko odbacivanje američkog plana za Gazu, ocenivši da taj stav ugrožava međunarodne napore za okončanje rata na palestinskoj teritoriji i da bi mogao da potkopa sprovođenje predloga SAD i šire napore za pravedan i trajan mir, piše Arab njuz. Ministri su osudili i izraelsko odbijanje palestinske državnosti, istakavši da bi Izrael snosio odgovornost za ometanje napora da se sukob okonča, uključujući i bilo kakvo pogoršanje uslova na terenu, kašnjenje humanitarne pomoći, bezbednosne aranžmane i obnovu. Plan je podržan Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 2803.
Turska, Saudijska Arabija i Pakistan potpisale su 7. avgusta u Meki Sporazum o zajedničkoj odbrani kojim se svaki oružani napad na jednu od tri države smatra napadom na sve potpisnice, čime je uspostavljen mehanizam kolektivne odbrane sličan petom članu Severnoatlantskog saveza. Sporazum predviđa osnivanje zajedničkog štaba u Saudijskoj Arabiji, zajedničke vežbe i saradnju u odbrambenoj industriji a turski predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio je da je okvir otvoren i za druge zemlje, poput Egipta, podseća se u kolumni Arab njuza pod naslovom „Nova era regionalne bezbednosti i saradnje“.
SAD pritiskaju svet na AI protiv Kine
Sjedinjene Države, kako prenosi Global tajms pisanje zapadnih agencija koje se pozivaju na procurili nacrt pisma Stejt departmenta, vrše pritisak na desetine zemalja da se opredele u globalnoj trci za veštačku inteligenciju protiv Kine, što kineski posmatrači ocenjuju kao tipičan geopolitički manevar koji može da razbije globalne lance snabdevanja i proizvodnje i da podrije multilateralnu tehnološku saradnju. Za razliku od američkog jednostranog pristupa, Kina je pokrenula niz globalnih inicijativa za saradnju u oblasti veštačke inteligencije zasnovanih na otvorenosti, praktičnoj saradnji i zajedničkom razvoju, što bi, prema rečima industrijskih analitičara, moglo da osigura da napredak u toj tehnologiji koristi širem krugu programera, industrija i potrošača širom sveta.
Još jedan visoki zvaničnik japanske vladajuće Liberalno-demokratske stranke posetio je u nedelju zloglasno svetilište Jasukuni, dan nakon što je to učinilo više stranačkih lidera na 81. godišnjicu bezuslovne predaje Japana u Drugom svetskom ratu, uprkos oštrim protestima Kine i Južne Koreje, piše Global tajms. Kineski posmatrači ocenjuju da njihovo ponašanje prema tom svetilištu služi kao „ogledalo“ koje otkriva rastući uticaj ekstremno desne ideologije u japanskom društvu i njen postepeni prodor, dok politički i bezbednosni potezi aktuelne vlade ukazuju na postepeno slabljenje posleratnih pacifističkih ograničenja i klizanje ka neonacizmu.
