RATOVI PAUZIRANI DOK NE PROĐU IZBORI ZA KONGRES
Aljaska besna na Trampa zbog visokih cena dizela pred izbore, piše Vol strit džornal. Britanija se suočava sa najgorom decenijom za prihode domaćinstava, donosi Dejli telegraf. Sva četiri moskovska aerodroma obustavila letove tokom masovnog napada dronovima, objavljuje Nju vois of Ukrejn. Putin pozdravio redak telefonski razgovor sa liderima Finske i Norveške, izveštava RT. Iran poručio Evropi da će onaj „ko seje vetar požnjeti buru“, prenosi Mehr njuz. Jemen sumnja da su Huti koristili hemijsko oružje u Taizu, navodi Arab njuz. Uticaj američkog Feda na kinesko tržište oslabio, stoji u Čajna dejli
Kako se bliže zima i izbori na Aljasci, visoke cene dizela i lož-ulja za grejanje podstakle su bes birača prema predsedniku SAD Donaldu Trampu i aktuelnom republikanskom senatoru Danu Salivanu. Velika Britanija se suočava sa najgorom decenijom za prihode domaćinstava u istoriji nakon, kako upozorava Institut za fiskalne studije, „krpljenja“ u budžetu kancelara Džona Hilija. Sva četiri moskovska aerodroma privremeno su obustavila letove tokom masovnog napada dronovima, a ograničenja za dolazne i odlazne letove uvedena su na aerodromima Domodedovo, Vnukovo, Žukovski i Šeremetjevo. Ruski predsednik Vladimir Putin pozdravio je redak telefonski razgovor sa liderima Finske i Norveške, istakavši da Moskva oduvek podržava napore za normalizaciju odnosa sa evropskim zemljama. Viši savetnik vrhovnog vođe Islamske revolucije Mohammad Mokhber prekorio je evropske države zbog udruživanja sa Vašingtonom protiv Irana. Lokalne vlasti u jemenskom Taizu pozvale su na hitnu istragu uz podršku UN povodom izveštaja da su snage Huta ispaljivale artiljerijske granate i rakete za koje se sumnja da sadrže međunarodno zabranjene hemijske materije. Američke Federalne rezerve zadržale su referentnu kamatnu stopu na nivou od 3,75 do četiri odsto, u skladu s očekivanjima tržišta, što Kini daje veći prostor da zadrži umereno popustljivu monetarnu politiku.
Aljaska besna na Trampa zbog cena dizela
Kako se bliži zima i Dan izbora na Aljasci, visoke cene dizela i lož-ulja za grejanje podstakle su bes birača prema predsedniku SAD Donaldu Trampu i aktuelnom republikanskom senatoru Danu Salivanu, čineći trku za Senat u toj tradicionalno republikanskoj državi jednom od najneizvesnijih u zemlji, piše Vol strit džornal. Sada, samo nekoliko dana pre glasanja, optužbe da je kampanja demokrate Meri Peltola tajno radila na regrutovanju kandidata „izazivača“ kako bi pomogla svojoj stranci da osvoji ključno senatorsko mesto i potencijalno preuzme kontrolu nad Senatom, postale su najveće oktobarsko iznenađenje ovih izbora.
Ukrajinska vojska privremeno je obustavila udare na ruske rafinerije nafte nakon višenedeljnog pritiska američkog predsednika koji je poljuljao poverenje Kijeva u podršku Sjedinjenih Država, prema navodima ljudi upoznatih sa tim operacijama, piše Vol strit džornal. Nezvanična pauza koja bi trebalo da potraje do izbora za Kongres u SAD, a moguće i duže tokom novembra, počela je početkom prošle nedelje na vrhuncu krize u američko-ukrajinskim odnosima, nekoliko dana nakon što je Donald Tramp pozvao na smenu ukrajinskog predsednika i kada je „SpejsIks“ ograničio Ukrajini korišćenje satelitskog interneta „Starlink“.
Najgora decenija za prihode domaćinstava
Velika Britanija se suočava sa najgorom decenijom za prihode domaćinstava u istoriji nakon, kako upozorava Institut za fiskalne studije, „krpljenja“ u budžetu kancelara Džona Hilija. Prema procenama tog ekonomskog tela, raspoloživi dohodak tipične porodice u ovoj deceniji porašće u proseku samo dva odsto, što je najslabiji rast od 1950-ih a direktor instituta Helen Miler ocenila je da ovu deceniju čeka najgori rast prihoda domaćinstava u zabeleženoj istoriji i da nikakvi privremeni paketi za troškove života to ne mogu da isprave. Kako prenosi Dejli telegraf, Hilijeve mere opisane su kao „nekorisno čačkanje“ koje ne menja sumornu ekonomsku putanju zemlje a iz Konfederacije britanske industrije poručuju da je budžet bio „propuštena prilika“ i da mnoštvo mera nosi rizik da nanese više štete nego koristi.
Ruski predsednik Vladimir Putin iskoristio je zastoj u američkoj podršci Ukrajini za nalet raketnih i dronovskih udara, pokazuje analiza Dejli telegrafa, prema kojoj je broj ruskih napada na tu zemlju porastao za 58 odsto tokom pauze u razmeni američkih obaveštajnih podataka i ograničenja ukrajinskog pristupa satelitskom sistemu „Starlink“. Ukrajina se u velikoj meri oslanja na američke obaveštajne podatke za rano upozoravanje na ruske balističke rakete, kao i na „Starlink“ za presretanje ruskih dronova. Između 12. i 24. oktobra Rusija je lansirala oko 4.003 udara, u poređenju sa 2.527 u prethodnih 12 dana. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski otkrio je 13. oktobra da je njegova zemlja prethodnog dana bila izložena raketnom napadu bez uobičajenog ranog upozorenja saveznika a dan kasnije Ukrajina je potvrdila da joj je ograničen pristup sistemu „Starišild“, vojnoj verziji „Starlinka“.
Sva četiri moskovska aerodroma obustavila letove
Sva četiri moskovska aerodroma privremeno su obustavila letove tokom masovnog napada dronovima, saopštili su „Rosavijacija“ i nezavisni medij Astra a ograničenja za dolazne i odlazne letove uvedena su na aerodromima Domodedovo, Vnukovo, Žukovski i Šeremetjevo, objavljuje Nju vois of Ukrejn. Zbog toga su avijacione vlasti preusmerile više planiranih putničkih letova na alternativne regionalne aerodrome van ugroženog područja. Prema podacima sa sajta Flightradar24, nebo nad ruskim glavnim gradom potpuno je ostalo bez komercijalnog saobraćaja. Astra je istakla da je jedini avion zabeležen u vazduhu iznad Moskve tokom zatvaranja, bio vladin VIP avion Specijalne letačke eskadrile, smeštene u Vnukovu i namenjene prevozu najvišeg državnog rukovodstva.
Ukrajini su hitno potrebni projektili presretači za sisteme protivvazdušne odbrane „patriot“, ali predsednik SAD Donald Tramp mogao bi da odloži isporuku do posle izbora za Kongres 3. novembra, prenosi Juronjuz, pozivajući se na izvore iz NATO. Izvori navode da je prebacivanje projektila „patriot“ u Ukrajinu i dalje „nepredvidivo“ i da nije jasno da li će biti isporučeni niti kada bi mogli da stignu. Nju vois of Ukrejn piše da je jedan izvor rekao da Tramp pred izbore koristi sav pritisak koji ima na Ukrajinu, nastojeći verovano da Kijev usmeri ka mirovnom sporazumu koji uključuje teritorijalne ustupke.
Putin pozdravio pozive Finske i Norveške
Ruski predsednik Vladimir Putin pozdravio je redak telefonski razgovor sa liderima Finske i Norveške, istakavši da Moskva oduvek podržava napore za normalizaciju odnosa sa evropskim zemljama, nakon što su predsednik Finske Aleksander Stub i norveški premijer Jonas Gar Stere u utorak razgovarali sa njim, prekršivši dugogodišnju praksu evropskih lidera da izbegavaju direktne kontakte sa Moskvom, objavljuje RT. Putin je rekao da pozdravlja dijalog sa zapadnim zemljama, uprkos njihovoj vojnoj podršci Ukrajini i sankcijama Rusiji, ocenivši da je to bio pravi potez jer u Evropi ima ljudi koji, za razliku od nekih drugih, ne žele da nanesu „strateški poraz“ Rusiji već teže konstruktivnom dijalogu. On je dodao da će Rusija podržati svaki korak ka obnovi punih odnosa sa evropskim zemljama i ponovio da ne traži širi sukob sa EU ili NATO, uz ocenu da Zapad nije ostvario cilj strateškog poraza Rusije i da to verovatno neće uspeti ni do 2030. godine.
Ruska vojska pojačava napore da razminira puteve koji vode ka ukrajinskom gradu u kojem je ove nedelje najavljen lokalni prekid vatre kako bi se omogućila humanitarna misija kojoj posreduje prva dama SAD Melanija Tramp, piše RT. Predložene isporuke pomoći trebalo bi da ublaže teške uslove u kojima se nalaze stanovnici zarobljeni u Aljoškama zbog sukoba Rusije i Ukrajine a snimak koji je u četvrtak objavilo rusko Ministarstvo odbrane prikazuje ruski robot za razminiranje i njegove operatere kako obezbeđuju pristup tom gradu u Hersonskoj oblasti. Jedan od stručnjaka za eksploziv rekao je da je većina municije koja se uništava stranog porekla a ministarstvo je objasnilo da mnogi pronađeni eksplozivni uređaji potiču iz zapadnih zemalja i da se detoniraju na licu mesta kako bi se ubrzala operacija razminiranja.
Ko seje vetar, žanje buru
Viši savetnik vrhovnog vođe Islamske revolucije Mohammad Mokhber prekorio je evropske države zbog udruživanja sa Vašingtonom protiv Irana, poručivši im da će „onaj ko seje vetar požnjeti buru“. Kako prenosi Mehr njuz, Mokhber je, reagujući na proteste u nekoliko evropskih zemalja i izjave francuskog predsednika koji aktuelnu krizu u Parizu povezuje sa Ormuškim moreuzom, napisao da je Evropa, dok je američki predsednik agresivno napadao Islamsku Republiku, svojim delovanjem u okviru NATO „sejao vetar a danas žanje sebi nanetu buru u vidu ekonomskih i socijalnih kriza“.
Predsednik iranskog parlamenta Muhamed Baker Galibaf izjavio je da svaki napredak u pregovorima o okončanju rata sa Sjedinjenim Državama zavisi od prihvatanja sedam iranskih uslova, objavljuje Mehr njuz. Galibaf je u četvrtak uveče naveo da su iranski uslovi posrednicima više puta saopšteni jasno i nedvosmisleno, te da Iran neće pokolebati pristup zasnovan na pritisku i podsticajima. On je ponovio da je napredak u pregovorima moguć samo ako se ti uslovi prihvate.
Jemen sumnja da su Huti koristili hemijsko oružje
Lokalne vlasti u jemenskom Taizu pozvale su na hitnu istragu uz podršku UN povodom izveštaja da su snage Huta ispaljivale artiljerijske granate i rakete za koje se sumnja da sadrže međunarodno zabranjene hemijske materije, dok se borbe u opkoljenom gradu dodatno zaoštravaju i pogoršavaju humanitarnu krizu, izveštava Arab njuz. U saopštenju Kancelarije za medije regije Taiz navodi se da su vlasti dobile dosledne izveštaje sa nekoliko frontova, najnovije iz Al Akruda i Kahlana, da su Huti koristili municiju sa potencijalno zabranjenim gasovima i otrovnim materijama, nakon čega su civili i pripadnici Narodnog otpora navodno imali teškoće sa disanjem i gubili svest. Vlasti su zatražile hitnu tehničku istragu radi utvrđivanja o kojim je supstancama reč, kao i slanje stručnjaka da pregledaju pogođena područja, prikupe dokaze i ispitaju medicinsku dokumentaciju i svedočenja.
Prema konačnim zvaničnim rezultatima, blok izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, sastavljen od desničarskih i krajnje desničarskih stranaka, izašao je ispred opozicije na opštim izborima, ali je ostao daleko od parlamentarne većine. Kako piše Arab njuz, Centralna izborna komisija saopštila je da je Netanjahuova koalicija osvojila 53 mesta u Knesetu od 120 poslanika, pri čemu je Likud ostao najveća pojedinačna stranka sa 27 mandata, dok je opozicioni blok predvođen bivšim načelnikom Generalštaba Gadijem Ajzenkotom osvojio 48 mesta, a stranke predvođene Arapima preostalih 19. Rezultati predstavljaju ozbiljan udarac za Netanjahua, čiji je blok na vrhuncu u prethodnom sazivu kontrolisao 68 mesta, dok je Likud, nakon izlaznih anketa koje su ukazivale na njegov neuspeh, pojačao tvrdnje o izbornoj umešanosti arapskih stranaka, bez dokaza da je strana pomoć korišćena za uticaj na ishod.
Uticaj Feda na kinesko tržište oslabio
Američke Federalne rezerve zadržale su referentnu kamatnu stopu na nivou od 3,75 do četiri odsto, u skladu s očekivanjima tržišta, što Kini daje veći prostor da zadrži umereno popustljivu monetarnu politiku i istovremeno uravnoteži podršku domaćoj tražnji sa očuvanjem stabilnosti juana i obuzdavanjem finansijskih rizika. Čeng Ši, glavni ekonomista u „ICBC International“, ocenio je za Čajna dejli da iako je Fed pauzirao povećanje kamata, njegovo opredeljenje za relativno čvrstu monetarnu politiku znači da spoljna finansijska ograničenja za Kinu ostaju na snazi, ali da je njihov uticaj na kineski devizni kurs, kamatne stope i finansijska tržišta oslabio. On je istakao da prinosi na kineske državne obveznice postaju sve manje osetljivi na kretanja prinosa američkih trezorskih hartija, što kineskim kreatorima politike daje veću fleksibilnost da monetarnu politiku usmere na podršku rastu, stabilizaciju cena i zadovoljenje potreba za finansiranjem.
Na ključnom sastanku Komunističke partije Kine koji je u četvrtak završen u Pekingu, usvojena je rezolucija o istrajavanju na potpunoj i strogoj partijskoj samoupravi, i istaknuto da se značaj jačanja Partije mora sagledati sa strateške visine učvršćivanja njenog dugoročnog upravljanja i ostvarenja nacionalnog preporoda, prenosi Čajna dejli. Četvorodnevnom petom plenarnom sednicom 20. Centralnog komiteta predsedavao je Politički biro a generalni sekretar Komunističke partije Si Đinping održao je govor, dok je Centralni komitet odlučio da će se 21. nacionalni kongres Partije održati u Pekingu u drugoj polovini 2027. godine.
