Tramp besan na Zelenskog
Saudijski prestolonaslednik suočen sa sve težim izazovima zbog eskalacije sukoba sa Hutima, objavljuje Vol strit džornal. Rusija napala ukrajinsku elektranu samo nekoliko sati nakon Trampove najave energetskog prekida vatre, donosi Dejli telegraf. Zelenski izvestio predsednicu Evropske komisije o ruskim udarima, piše Ukrinform. Tramp besan na Zelenskog zbog nastavka napada na ruske rafinerije, prenosi RT. Vašington prihvatio neke od sedam iranskih uslova, ali odgovor ostaje nedovoljan, izveštava Mehr njuz. Bivši generalni sekretar Arapske lige pozvao na hitan sastanak zbog napada Huta na Rijad, navodi Arab njuz. Kina i EU postigle konsenzus od 16 tačaka o trgovini i investicijama, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, Američki predsednik Donald Tramp besan je na ukrajinskog kolegu Volodimira Zelenskog zbog nastavka ukrajinskih napada na ruske rafinerije nafte, a Vašington, kako prenose Aksios i Fajnenšel tajms, preti da će prekinuti isporuku oružja i razmenu obaveštajnih podataka ukoliko Ukrajina ne obustavi te udare, piše RT)
Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman suočava se sa sve težim izazovima jer eskalirajući sukob sa pobunjenicima Huta koje podržava Iran, ugrožava bezbednost kraljevine i njegove ambiciozne, ali već uzdrmane planove za transformaciju naftom zavisne ekonomije. Rusija je napala ukrajinsku elektranu samo nekoliko sati nakon što je Donald Tramp tvrdio da je posredovao u energetskom prekidu vatre. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izvestio je predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen u telefonskom razgovoru o ruskim udarima na ukrajinsku energetsku infrastrukturu koji su zabeleženi nakon što je američki predsednik najavio energetski prekid vatre. Donald Tramp besan je na ukrajinskog kolegu zbog nastavka ukrajinskih napada na ruske rafinerije nafte a Vašington preti da će prekinuti isporuku oružja i razmenu obaveštajnih podataka ukoliko Ukrajina ne obustavi te udare. Iranski sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost general-major Mohsen Rezai izjavio je da je Vašington prihvatio neke od sedam iranskih uslova, ali da odgovor ostaje nedovoljan. Bivši generalni sekretar Arapske lige Amr Musa pozvao je na hitan sastanak ministara spoljnih poslova arapskih zemalja u Rijadu kako bi se potvrdila solidarnost sa Saudijskom Arabijom i širim Zalivom nakon napada Huta na tu zemlju. Kina i Evropska unija postigle su konsenzus od 16 tačaka tokom sastanka na visokom nivou u Pekingu prošle nedelje, čime su pokazale spremnost da razlike rešavaju dijalogom i spreče eskalaciju trgovinskih tenzija.
Sve teži izazov za saudijskog princa
Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman suočava se sa sve težim izazovima jer eskalirajući sukob sa pobunjenicima Huta koje podržava Iran, ugrožava bezbednost kraljevine i njegove ambiciozne, ali već uzdrmane planove za transformaciju naftom zavisne ekonomije, objavljuje Vol strit džornal. Iako je Saudijska Arabija početkom godine izgledala relativno dobro pozicionirana, posebno zbog mogućnosti da izvozi naftu zaobilazeći blokirani Ormuški moreuz, rat sa Iranom i rastuća borba u Jemenu sada nanose novi udarac ekonomiji oslabljenoj velikom potrošnjom i pogrešnim procenama pretnje Huta.
Predsednik SAD Donald Tramp pozvao je Rusiju i Ukrajinu da se dogovore o obustavi udara na energetsku infrastrukturu, objavivši da je „energetski prekid vatre“ stupio na snagu odmah i da su se obe strane saglasile, iako Moskva takav sporazum do sada odbija i nema naznaka da je dogovor postignut, piše Vol strit džornal. Njegov potez izazvao je dvopartijsku kritiku u Senatu, gde grupa zakonodavaca osporava odluku da se Rusiji dozvoli izvoz dizela u Sjedinjene Države, pozivajući se na zakon iz 2022. godine, dok se Beloj kući istovremeno zamera popuštanje pritiska na Moskvu i prebacivanje krivice za nastavak sukoba na Kijev.
Rusija prekršila Trampov „prekid vatre“
Rusija je napala ukrajinsku elektranu samo nekoliko sati nakon što je Donald Tramp tvrdio da je posredovao u energetskom prekidu vatre a Volodimir Zelenski saopštio je da su bombe i dronovi pogodili veliki objekat u Harkovu, drugom po veličini gradu u zemlji, uprkos primirju najavljenom ranije tog dana, objavljuje Dejli telegraf. Američki predsednik je prekid vatre objavio nakon oštrih kritika zbog dogovora sa ruskim liderom Vladimirom Putinom o uvozu stotina hiljada tona ruskog dizela, tvrdeći da su se obe strane saglasile da ne napadaju energetsku infrastrukturu. Međutim, u roku od nekoliko sati projektili su pogodili termoelektranu u Harkovu, a predsednik Ukrajine je na društvenim mrežama napisao da se sve to dogodilo nakon Trampove izjave o energetskom prekidu vatre, dok su zvaničnici naveli da su napadi na Ukrajinu nastavljeni i da su u Harkovu poginula najmanje tri civila.
Britanski kancelar Džon Hili suočava se sa manjkom od 35 milijardi funti u svom prvom budžetu, što otvara mogućnost za značajno povećanje poreza, upozorio je vodeći britanski ekonomski institut a prenosi Dejli telegraf. Institut za fiskalne studije saopštio je da se kancelar suočava sa računom za održavanje postojeće politike potrošnje i povećanje finansiranja odbrane, te da će, ukoliko ne bude smanjenja socijalnih davanja, biti primoran da poveća poreze domaćinstvima i preduzećima. Direktorka instituta Helen Miler izjavila je da će vlada Endija Bernama morati da podigne poreze ako želi da izbegne rezove u javnim uslugama i davanjima tokom narednih pet godina, dok je premijer ranije isključio smanjenje sve većeg troška za socijalna davanja kako bi se finansirala odbrana, rekavši da podrška nacionalnoj bezbednosti ne sme da ide na račun socijalne sigurnosti.
Kijev izvestio Lajenovu o ruskim udarima
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izvestio je predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen u telefonskom razgovoru o ruskim udarima na ukrajinsku energetsku infrastrukturu koji su zabeleženi nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio energetski prekid vatre, piše Ukrinform. Zelenski je naveo da su Rusi neposredno pre razgovora pogodili elektranu u Kijevu dronom „šahed“, zbog čega su mnogi delovi grada ostali bez struje, a potom su usledili udari na energetske objekte u Harkovskoj oblasti. On je istakao da u takvim okolnostima pouzdana podrška partnera pruža stvarnu zaštitu života i garantuje da Rusi neće moći da slome Ukrajinu, uz duboku zahvalnost za sve konkretne korake u podršci odbrani i narodu.
Nemačka ministarka za porodicu, starije, žene i mlade Karin Prijen nazvala je stav američkog predsednika Donalda Trampa o Ukrajini „moralnim bankrotom“ nakon što je on, posle dogovora sa Rusijom o snabdevanju dizelom, pozvao Ukrajinu da promeni predsednika, prenosi Ukrinform. Prijen je napisala da je sve to učinjeno zarad nekoliko litara dizela i da je to moralni bankrot, komentarišući izveštaj o Trampovoj izjavi da je „vreme da Ukrajina dobije novog predsednika“. Trampove izjave oštro je kritikovala i Mari-Agnes Štrak-Cimerman, predsednica Odbora za bezbednost i odbranu Evropskog parlamenta, koja je poručila da se, kada poziva Volodimira Zelenskog na ostavku, Tramp nedvosmisleno stavlja na stranu ubicu, te da samo ukrajinski narod može da odluči ko će voditi Ukrajinu.
Američki predsednik besan na Zelenskog
Američki predsednik Donald Tramp besan je na ukrajinskog kolegu Volodimira Zelenskog zbog nastavka ukrajinskih napada na ruske rafinerije nafte, a Vašington, kako prenose Aksios i Fajnenšel tajms, preti da će prekinuti isporuku oružja i razmenu obaveštajnih podataka ukoliko Ukrajina ne obustavi te udare, piše RT. Do sukoba je došlo nakon što je Tramp sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom postigao dogovor o dizelu kako bi ublažio globalni nedostatak goriva koji je podigao američke cene energenata, dok Kijev nastavlja da gađa ruska postrojenja uprkos upozorenjima, pa Tramp optužuje Zelenskog da namerno šteti američkim potrošačima i farmerima. Jedan zvaničnik Bele kuće rekao je da je Tramp zaista ljut i da smatra da Zelenski uzima Ameriku zdravo za gotovo, a prema Fajnenšel tajmsu, američki zvaničnici kontaktirali su Kijev i nekoliko evropskih prestonica tokom vikenda i zapretili suspenzijom obaveštajne saradnje i mehanizma PURL preko kojeg evropske zemlje kupuju američko oružje za Ukrajinu.
Dve nemačke opozicione stranke, desničarska Alternativa za Nemačku i levičarski Savez Sahre Vagenkneht, koje zajedno imaju većinu u parlamentu istočne pokrajine Saksonija-Anhalt, pripremaju zajedničku rezoluciju kojom traže ukidanje sankcija Rusiji i finansijske podrške Kijevu, pozivajući se na primer američkog predsednika koji je sa Moskvom postigao dogovor o dizelu, prenosi RT. Zamenica šefa poslaničke grupe BSW Klaudija Vitig izjavila je nemačkim medijima da je Nemačkoj takođe potreban dogovor o dizelu sa Rusijom, nazvavši cene goriva na nemačkim pumpama skandalom i ocenivši da su sankcije potpuno propale i da pre svega štete samoj Nemačkoj, dok rastuće cene goriva prave dodatni pritisak na najveću evropsku ekonomiju. Ona je insistirala da Berlin treba da ode dalje od jednokratnog sporazuma o gorivu i obnovi redovan uvoz ruske nafte i gasa kako bi spasao nemačku industriju.
Nedovoljna reakcija SAD na iranske uslove
Iranski sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost general-major Mohsen Rezai izjavio je da je Vašington prihvatio neke od sedam iranskih uslova, ali da odgovor ostaje nedovoljan, jer Sjedinjene Države još nisu razjasnile ostale zahteve. Kako objavljuje Mehr njuz, Rezai je istakao da se iranski diplomatski pristup promenio i da zemlja neće da se vrati na prethodnu poziciju, dok je u odvojenoj objavi naveo da predsednik SAD Donald Tramp pribegava krijumčarenju nakon što američka flota nije uspela da ponovo otvori Ormuški moreuz. Kako je rekao, Tramp je pokrenuo „jedan od najglupljih ratova u ljudskoj istoriji“ nakon što ga je na to naveo izraelski premijer Benjamin Netanijahu, a američka vojska se nikada ranije nije našla u tako teškoj situaciji.
Libansko Ministarstvo zdravlja saopštilo je da se ukupan broj poginulih u Libanu od početka izraelskih napada 2. marta popeo na 4.387, dok je 12.424 ljudi ranjeno, a u nedelju je u južnom Libanu poginuo najmanje jedan civil. Prema saopštenju ministarstva koje prenosi Mehr njuz, izraelski režim izveo je vazdušne udare na gradove Kfar Tibnit i Talusa u provinciji Nabatija, dok je artiljerija granatirala naselja Beit Lif, Madžal Zun i Jater, a podataka o žrtvama za sada nema. Nekoliko civila spaseno je iz kuće koja se zapalila nakon bombardovanja u Vadi al Kanaziru.
Hitan sastanak Arapske lige zbog napada na Rijad
Bivši generalni sekretar Arapske lige Amr Musa pozvao je na hitan sastanak ministara spoljnih poslova arapskih zemalja u Rijadu kako bi se potvrdila solidarnost sa Saudijskom Arabijom i širim Zalivom nakon napada Huta na tu zemlju, ocenivši da su napadi na saudijski suverenitet i bezbednost direktna pretnja arapskoj bezbednosti, izveštava Arab njuz. Musa je poručio da su bezbednost i suverenitet Saudijske Arabije „crvena linija“ i da na napade odgovor treba da bude više od izjava osude i solidarnosti. Takav ministarski sastanak mogao bi da utre put hitnom arapskom samitu o zajedničkom strateškom stavu prema izazovima u regionu. Njegove izjave usledile su u okviru šireg talasa arapske solidarnosti sa Saudijskom Arabijom.
Saudijski ministar spoljnih poslova, princ Fejsal bin Farhan razgovarao je sa iranskim kolegom Abasom Arakčijem o najnovijoj regionalnoj eskalaciji i naporima za smirivanje tenzija, prenosi Arab njuz, što je prvi javno zabeležen kontakt između njih dvojice od pojačanih napada jemenskih Huta na kraljevinu. Arakči je naveo da je Iran spreman da pruži svaku pomoć u olakšavanju dijaloga između Saudijske Arabije i Jemena, dok je princ Fejsal primio i pozive ministara spoljnih poslova Bahreina i Britanije, koji su izrazili solidarnost sa Saudijskom Arabijom i osudili napade Huta na aerodrom „Kralja Halida“ u Rijadu. Bahreinski ministar Abdulatif bin Rašid al Zajani uputio je saučešće zbog smrti saudijskih državljana i stanovnika u tom napadu i potvrdio punu podršku svoje zemlje merama za zaštitu suvereniteta, bezbednosti i stabilnosti Kraljevine.
Konsenzus od 16 tačaka Kine i EU
Kina i Evropska unija postigle su konsenzus od 16 tačaka tokom sastanka na visokom nivou u Pekingu prošle nedelje, čime su pokazale spremnost da razlike rešavaju dijalogom i spreče eskalaciju trgovinskih tenzija, ocenjuju posmatrači i privredni lideri za Čajna dejli. Na drugom sastanku mehanizma za konsultacije o trgovini i investicijama, dve strane su ponovo potvrdile posvećenost stabilnim u uravnoteženim ekonomskim odnosima i obavezale se da će razlike rešavati u okviru pravila Svetske trgovinske organizacije, uključujući i pitanja carina, izvoznih kontrola i intelektualne svojine. Kako se navodi u zajedničkom saopštenju, napredak u trgovini električnim i hibridnim vozilima pomogao je zaštiti izvoznih interesa kineskih kompanija, a dogovoreno je i razmatranje smanjenja carina na određenu robu i tehnički razgovori o uredbi EU o stranim subvencijama.
Portparolka Kancelarije za tajvanska pitanja Državnog saveta Kine Džang Han osudila je tajvanskog lidera Laja Čingtea zbog, kako je navela, preuveličavanja takozvane „pretnje vojne agresije kopnene Kine“ i podsticanja konfrontacije u Tajvanskom moreuzu, ocenivši da njegov govor od vikenda odražava separatistički mentalitet i nastoji da obmane javnost, piše Čajna dejli. Džang je optužila Laja da tvrdoglavo zastupa separatističku ideju „nezavisnosti Tajvana“, promoviše lažnu priču o „demokratiji protiv autoritarizma“ i traži nezavisnost silom i oslanjanjem na spoljnu pomoć, što, kako je rekla, raspiruje konfrontaciju i podriva mir i stabilnost u regionu. Ona je naglasila da u svetu postoji samo jedna Kina i da je Tajvan deo Kine, te da je to pravo stanje u Tajvanskom moreuzu, kao i da je princip jedne Kine osnovna norma međunarodnih odnosa i široki konsenzus međunarodne zajednice.
