NATO SPREMA EVROPU ZA RAT SA RUSIJOM
Sve skuplji život u SAD pred izbore, piše Vol strit džornal. Putin bi posle glasanja mogao da naredi novu mobilizaciju, donosi Dejli telegraf. Trampova administracija razmatra sporazume s Moskvom i pre kraja rata, prenosi Nju vois of Ukrejn. Dodatne američke sankcije otežale bi rešenje sukoba, objavljuje RT. UN imaju osnovane razloge da veruju da su SAD počinile ratne zločine u Iranu, izveštava Mehr njuz. Arapske zemlje i EU izrazile solidarnost sa Saudijskom Arabijom, navodi Arab njuz. Kina i SAD treba dobro da pripreme sledeću fazu razmena na visokom nivou, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, pravi cilj skupa, sudeći po političkim odlukama donetim od samita u Ankari u julu, razrada NATO plana za militarizaciju Evrope i pripremu kontinenta za rat sa Rusijom, dok se Sjedinjene Države istovremeno štite od posledica tog sukoba, objavljuje RT)
Samo nekoliko nedelja pred izbore za američki Kongres, gotovo sve postaje skuplje u Sjedinjenim Državama, jer su kamatne stope na hipoteke blizu sedam odsto, cene goriva na najvišem nivou od 2022. a Federalne rezerve prvi put u tri godine podigle kamatnu stopu. Rusija će od petka organizovati trodnevne parlamentarne izbore a u evropskim prestonicama raste strah da bi predsednik Vladimir Putin, nakon te izborne predstave, mogao da se oseti dovoljno ohrabrenim da eskalira rat u Ukrajini ili naredi novu mobilizaciju. Administracija SAD razmatra mogućnost da potpiše ekonomske i druge sporazume sa Rusijom i pre okončanja rata u Ukrajini, jer pristalice tog pristupa tvrde da bi to pokazalo ozbiljnost namere Sjedinjenih Država da resetuju odnose s Rusijom. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da bi dodatne američke sankcije Rusiji otežale postizanje rešenja sukoba u Ukrajini, nakon što je Predstavnički dom SAD usvojio zakon koji predsedniku Donaldu Trampu omogućava uvođenje carina do 100 odsto na glavne kupce ruske nafte i gasa. Stručnjaci za ljudska prava angažovani od strane UN saopštili su da imaju osnovane razloge da veruju da SAD stoje iza dva vojna udara na školu i sportski objekat u Iranu u februaru i da ti napadi predstavljaju ratne zločine. Arapske zemlje i Evropska unija izrazile su solidarnost sa Saudijskom Arabijom nakon najnovijeg napada dronom Huta, u kojem je jedna osoba poginula u Taifu a dve ranjene. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji razgovarao je telefonom sa američkim državnim sekretarom Markom Rubijom i kazao da Kina i SAD treba dobro da pripreme sledeću fazu razmena na visokom nivou u duhu jednakosti, poštovanja i obostrane koristi.
Sve skuplji život u SAD pred izbore
Samo nekoliko nedelja pred izbore za američki Kongres, gotovo sve postaje skuplje u Sjedinjenim Državama, jer su kamatne stope na hipoteke blizu sedam odsto, cene goriva na najvišem nivou od 2022. a Federalne rezerve prvi put u tri godine podigle kamatnu stopu, što dodatno poskupljuje zaduživanje, objavljuje Vol strit džornal. Troškovi kupovine kuće, točenja goriva i odlaska u restoran porasli su u odnosu na pre samo nedelju dana, čime pitanje pristupačnosti ponovo dolazi u središte pažnje pred izbore koji će odlučiti o tome ko ima kontrolu nad Kongresom.
Banka Japana podigla je referentnu kamatnu stopu na najviši nivo u poslednjih 30 godina, na 1,25 odsto, i najavila dalja povećanja, što je promena politike koja bi mogla da izazove velike posledice daleko izvan japanskih granica, piše Vol strit džornal. Japanski investitori poseduju oko 2,5 biliona dolara američkih akcija, obveznica i druge finansijske imovine, što čini otprilike polovinu japanskog ukupnog portfelja inostranih ulaganja vrednog pet biliona dolara.
Putin posle izbora uvodi novu mobilizaciju
Rusija će od petka organizovati trodnevne parlamentarne izbore koji se, kao i obično, završavaju predvidivim rezultatom a u evropskim prestonicama od Kijeva do Londona raste strah da bi predsednik Vladimir Putin, nakon te izborne predstave, mogao da se oseti dovoljno ohrabrenim da eskalira rat u Ukrajini ili svoj nedeklarisani sukob protiv Evrope, piše u kolumni Dejli telegrafa. Najneposrednija briga je mogućnost da Putin naredi novu mobilizaciju a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da Kremlj priprema upravo to ubrzo posle izbora, navodeći da procene ukrajinskih obaveštajnih službi ukazuju na plan da se pozove dodatnih 300.000 vojnika radi probijanja zastoja u Donbasu ili pokretanja novih ofanziva na severu Ukrajine.
Laburistička vlada razmatra uvođenje poreza na kuće za odmor kao na drugi dom, umesto kao na poslovne objekte, što bi vlasnicima dodalo hiljade funti na troškove održavanja, a turistički čelnici upozoravaju da bi mnogi vlasnici, već pogođeni dodatnom birokratijom i taksama, bili primorani da prodaju svoje objekte, piše Dejli telegraf. Manjak smeštaja u turističkim mestima pogodio bi pabove, restorane i druge firme koje zavise od godišnjeg priliva turista, što bi dovelo do novih otpuštanja, dok je laburistička vlada već najavila uvođenje turističke takse širom Engleske koja bi mogla da ugrozi desetine hiljada radnih mesta.
Tramp bi sporazume s Moskvom i pre kraja rata
Trampova administracija razmatra mogućnost da potpiše ekonomske i druge sporazume sa Rusijom i pre okončanja rata u Ukrajini, piše američka štampa pozivajući se na izvore upoznate s tim planovima a prenosi Nju vois of Ukrejn. Mediji navode da bi Vašington mogao da pristupi pojedinačnim dogovorima sa Moskvom čak i ako sveobuhvatni mirovni sporazum ostane nedostižan, jer pristalice tog pristupa u administraciji tvrde da bi to pokazalo ozbiljnost namere Sjedinjenih Država da resetuju odnose s Rusijom. Kako se navodi, to ukazuje da američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner traže alternativne načine da unaprede pregovore o prekidu vatre.
Jermeniji ne treba ruska vojna baza na svojoj teritoriji, izjavio je premijer Nikol Pašinjan na konferenciji za novinare u četvrtak, objasnivši taj stav „događajima iz septembra 2022“ kada je Jerevan zatražio vojnu pomoć od Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti pod vođstvom Moskve tokom oružanog sukoba sa Azerbejdžanom, ali je nije dobio. Pašinjan je rekao, piše Nju vois of Ukrejn, da Rusija ostaje prijateljska zemlja i da može da ukloni bazu već sutra ako to želi, a ako želi da ostane, spremni su da razgovaraju o uslovima za njeno zadržavanje.
Dodatne sankcije otežale bi rešenje sukoba
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da bi dodatne američke sankcije Rusiji otežale postizanje rešenja sukoba u Ukrajini, nakon što je Predstavnički dom SAD usvojio zakon koji predsedniku Donaldu Trampu omogućava uvođenje carina do 100 odsto na glavne kupce ruske nafte i gasa, piše RT. Peskov je tu meru nazvao „neprijateljskim“ potezom i rekao da Moskva pažljivo prati njen tok, dodajući da će uvođenje bilo kakvih dodatnih sankcija zasigurno komplikovati napore za mirno rešenje u Ukrajini. Zakon, nazvan po pokojnom republikanskom senatoru Lindziju Grejamu, mesecima je bio blokiran dok je Tramp vodio diplomatske napore za okončanje sukoba a Grejam je bio glasni zagovornik oštrijih sankcija protiv Rusije.
NATO će u petak i subotu u Kopenhagenu održati sastanak Vojnog komiteta, najvišeg vojnog tela Alijanse, kojim predsedava italijanski admiral Đuzepe Kavo Dragone a koji je zadužen za pretvaranje strateških ciljeva u izvršne planove, poput raspoređivanja borbene grupe u Litvaniji i obezbeđivanja logistike preko železničkih mreža više zemalja, prenosi RT. Prema izveštajima iz medija, dnevni red sastanka drži se u tajnosti a sajt organizacije navodi samo da će načelnici odbrane učestvovati u prvoj i drugoj sesiji razgovora, nakon čega slede konferencija za novinare i foto-sesija. Analiza ocenjuje da je pravi cilj skupa, sudeći po političkim odlukama donetim od samita u Ankari u julu, razrada NATO plana za militarizaciju Evrope i pripremu kontinenta za rat sa Rusijom, dok se Sjedinjene Države istovremeno štite od posledica tog sukoba.
Američki ratni zločini u Iranu
Stručnjaci za ljudska prava angažovani od strane UN saopštili su da imaju „osnovane razloge“ da veruju da Sjedinjene Države stoje iza dva vojna udara na školu i sportski objekat u Iranu u februaru i da ti napadi predstavljaju ratne zločine, piše Mehr njuz. Kako se navodi, reč je o udaru krstarećom raketom Tomahavk na jasno prepoznatljivu osnovnu školu u gradu Minabu 28. februara, kao i o odvojenom vazdušnom napadu preciznim projektilima n jasno prepoznatljivom sportskom kompleksu i stambenoj četvrti u gradu Lamardu. Misija za utvrđivanje činjenica ocenila je da, nakon američkih i izraelskih napada 28. februara, postoje osnovani razlozi da se veruje da su Sjedinjene Države počinile ratni zločin lansiranjem neselektivnih napada koji su doveli do gubitka života, povreda civila ili oštećenja civilnih objekata.
Iranski ministar spoljnih poslova Sejed Abas Arakči izjavio je da je u Kini obavio uspešne konsultacije sa kineskim zvaničnicima nakon razgovora sa kolegom Vang Jijem, opisavši te susrete kao produktivne za strateške veze obeju zemalja, izveštava Mehr njuz. Arakči je kazao da Iran ceni strateško partnerstvo izgrađeno tokom vremena i da će dogovorene odluke odrediti budući strateški balans u regionu, s neizmernim posledicama, dok su četiri principa za mir koje je izložio predsednik Si Đinping ključni.
Arapske zemlje i EU izrazile solidarnost sa Rijadom
Arapske zemlje i Evropska unija izrazile su u četvrtak solidarnost sa Saudijskom Arabijom nakon najnovijeg napada dronom Huta, u kojem je jedna osoba poginula u Taifu a dve ranjene, dok su saudijske snage presrele i uništile dron koji je u utorak leteo ka Meki, izveštava Arab njuz. Dron je u četvrtak takođe oboren, ali su ostaci pali na Taif, usmrtivši jednog jemenskog stanovnika i ranivši saudijsku državljanku i pakistanskog rezidenta koji je u kritičnom stanju, dok su oštećene zgrade i vozila. Jordan i Kuvajt osudili su napad kao „flagrantno kršenje“ saudijskog suvereniteta i međunarodnog prava, izražavajući punu solidarnost sa kraljevinom, dok je Bahrein poručio da su bezbednost i stabilnost Saudijske Arabije sastavni deo njegove nacionalne bezbednosti i pozvao Savet bezbednosti UN na odlučan stav protiv ponovljenih napada Huta.
Pakistan će učiniti sve što je potrebno da odbrani Saudijsku Arabiju od napada, izjavio je portparol pakistanske vojske za Arab njuz, dok eskalirajući udari Huta dovode na probu nove sporazume o kolektivnoj odbrani koji tu nuklearno naoružanu južnoazijsku zemlju povezuju sa kraljevinom. Obećanje je usledilo nakon niza raketnih i dronovskih napada jemenske odreda Huta, povezanih sa Iranom, na saudijske gradove, pri čemu je u četvrtak u Taifu jedna osoba poginula, a dve ranjene od ostataka presretnutog drona, dok je u nedavnim napadima ranjeno više od 80 ljudi. Koalicija predvođena Saudijskom Arabijom saopštila je i da je presrela dron Huta koji je leteo ka ograničenom vazdušnom prostoru oko Mekke, a dronovi iz Iraka oštetili su tri pumpne stanice na naftovodu Istok-Zapad, zbog čega je taj ključni izvozni pravac privremeno zatvoren.
Produbljivanje saradnje Kine i ASEAN-a
Na 23. sajmu Kina-ASEAN i poslovnom samitu u Naningu, glavnom gradu kineske autonomne regije Guangsi, zvaničnici i privrednici ocenili su da kontinuirani napori Kine na unapređenju otvorenosti i produbljivanju saradnje sa zemljama Jugoistočne Azije, daju novi zamah regionalnoj ekonomskoj integraciji i stvaraju šire razvojne mogućnosti za kompanije, piše Čajna dejli. Potpredsednik vlade Ding Sjuksjang pozvao je na sveobuhvatno podizanje nivoa regionalne otvorenosti i ubrzanu izgradnju otvorenog, inkluzivnog i pravilima zasnovanog integrisanog tržišta, kao i na unapređenje trgovinske i investicione saradnje radi zajedničkog očuvanja stabilnosti industrijskih i dobavljačkih lanaca.
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji razgovarao je u četvrtak telefonom sa američkim državnim sekretarom Markom Rubijom i kazao da Kina i Sjedinjene Države treba dobro da pripreme sledeću fazu razmena na visokom nivou u duhu jednakosti, poštovanja i obostrane koristi, piše Čajna dejli. Vang je istakao da su bilateralni odnosi uglavnom napredovali u smeru konstruktivne strateške stabilnosti koji su zacrtali šefovi dveju država, te da diplomatija na najvišem nivou služi kao sidro za odnose Kine i Amerike. On je pozvao obe strane da ojačaju komunikaciju, unaprede saradnju, upravljaju razlikama i poštuju ključne interese jedna druge, dok su sagovornici razmenili mišljenja i o stanju na Bliskom istoku i drugim pitanjima.
