TRGOVINSKE SANKCIJE IZRAELU IZ BRITANIJE, FRANCUSKE I JOŠ 10 ZEMALJA
Velika Britanija, Francuska i još devet zemalja uvele trgovinske sankcije Izraelu zbog naselja na Zapadnoj obali, piše Vol strit džornal. Britanski glavni rabin upozorio da će sankcije dovesti Jevreje u opasnost, donosi Dejli telegraf. Rusija promenila taktiku napada na Kijev koristeći mlazne dronove, prenosi Kijev post. Putin i Tramp razgovarali telefonom o obnovi saradnje, objavljuje RT. Iran gađao američke tankere u Persijskom zalivu, izveštava Mehr njuz. Saradnja Rijada i Moskve vitalna za stabilnost energetskih tržišta, navodi Arab njuz. Kineski predsednik pozvao Britaniju na saradnju uprkos razlikama, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, Izraelski premijer Benjamin Netanjahu lično je, prema navodima lista Harec, desetak dana pre napada Hamasa 7. oktobra 2023, od emiratskog predsednika Muhameda bin Zajeda dobio upozorenje da čelnik Hamasa Jahja Sinvar planira veliku operaciju, ali to saznanje nije preneo najvišim bezbednosnim zvaničnicima, prenosi RT)
Velika Britanija, Francuska, Kanada i još devet zemalja saopštile su da uvode nove trgovinske restrikcije Izraelu zbog širenja naselja na Zapadnoj obali, na šta je Izrael odmah uzvratio zatvaranjem britanskog konzulata u istočnom Jerusalimu i proterivanjem britanskih predstavnika iz koordinacionog centra za posleratnu Gazu. Britanski glavni rabin ser Efraim Mirvis upozorio je da će nove sankcije laburista protiv izraelskih doseljenika dovesti Jevreje u opasnost, nazvavši taj potez istinski crnim danom za britanske Jevreje i optuživši vladu da ignoriše duboku zabrinutost njegove zajednice. Rusija je promenila taktiku napada na Kijev, prešavši sa koncentrisanih noćnih baraža na gotovo neprekidne udare tokom čitavog dana i noći, koristeći brže mlazne dronove koje je teže presresti od ranijih propelerskih šaheda, sa ciljem da iscrpi protivvazdušnu odbranu. Predsednici Rusije i SAD Vladimir Putin i Donald Tramp obavili su telefonski razgovor u trajanju od sat vremena, pri čemu je Tramp rekao da bi okončanje sukoba u Ukrajini otvorilo put za potpunu obnovu rusko-američkih odnosa i donelo ogromne koristi obema zemljama. Iranska mornarica Revolucionarne garde saopštila je da je gađala dva američka plovila i osam tankera u Persijskom zalivu kao odgovor na američki napad na pet iranskih tankera, a takođe je gađala i deset brodova koji su pokušavali da prođu kroz zabranjenu i nesigurnu zonu u Ormuškom moreuzu. Ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije princ Faisal bin Farhan izjavio je tokom posete Moskvi da je saradnja Rijada i Moskve od vitalnog značaja za stabilnost globalnih energetskih tržišta i postizanje ravnoteže u interesu proizvođača i potrošača. Kineski predsednik Si Đinping je u telefonskom razgovoru s britanskim premijerom Endijem Bernamom pozvao dve zemlje da poštuju i veruju jedna drugoj, prevaziđu razlike i traže zajedničku crtu, kako bi proširile kolač uzajamno korisne saradnje.
Trgovinske restrikcije Izraelu zbog Zapadne obale
Velika Britanija, Francuska, Kanada i još devet zemalja saopštile su u utorak da uvode nove trgovinske restrikcije Izraelu zbog širenja naselja na Zapadnoj obali, na šta je Izrael odmah uzvratio zatvaranjem britanskog konzulata u istočnom Jerusalimu i proterivanjem britanskih predstavnika iz koordinacionog centra za posleratnu Gazu, piše Vol strit džornal. Britanija je prva najavila obustavu trgovine sa naseljima na okupiranoj Zapadnoj obali a izraelski ministar spoljnih poslova Gidom Sa'ar osudio je poteze evropskih zemalja kao „ozbiljno kršenje međunarodnog prava“. Ove mere eskaliraju spor oko izraelske politike naseljavanja, dok je Izrael takođe uveo sankcije protiv Norveške, Španije i Irske.
Međunarodna referentna cena nafte Brent skočila je u utorak iznad 99 dolara po barelu, najviše od jula, pre nego što je blago smanjila dobitak, što predstavlja rast od oko 35 odsto u odnosu na ovogodišnje letnje minimume, izveštava Vol strit džornal. Američki investitori koji su spremni da se okrenu od rata u Iranu, suočavaju se sa novim izazovom jer cena nafte blizu 100 dolara preti da poremeti sjajan učinak američkih akcija.
Sankcije laburista dovode Jevreje u opasnost
Britanski glavni rabin ser Efraim Mirvis upozorio je da će nove sankcije laburista protiv izraelskih doseljenika na Zapadnoj obali dovesti Jevreje u opasnost, nazvavši taj potez „istinski crnim danom za britanske Jevreje“ i optuživši vladu da ignoriše duboku zabrinutost njegove zajednice, objavljuje Dejli telegraf. Ministar spoljnih poslova Ed Miliband optužio je doseljenike za „etničko čišćenje“ i zapretio im sankcijama, uključujući zabranu robe iz ilegalnih naselja, dok je Izrael uzvratio zatvaranjem britanskog konzulata u Jerusalimu i zabranom ulaska jedanaest levičarskih poslanika, među kojima su Džeremi Korbin i Dajen Abot. Ovaj dan, koji je označio najnižu tačku u odnosima Britanije i Izraela od osnivanja jevrejske države, Miliband je iskoristio da prvi put okupaciju palestinske teritorije nazove nezakonitom i optuži Izrael da čini dvodržavno rešenje neodrživim.
Više od hiljadu letova, ka i iz Britanije, otkazano je u utorak zbog kvara u sistemu za obradu letova u sedištu Nacionalne službe za vazdušni saobraćaj kod Sautemptona a poremećaji se očekuju narednih dana, dok hiljade putnika ostaje zaglavljeno u inostranstvu, posade su van svojih baza a avioni na alternativnim aerodromima. Kako piše Dejli telegraf, dan nakon otkazivanja, za sredu je prijavljeno 177 otkazivanja letova, gotovo svi na Hitrou. Ovo je treći kolaps te službe u četiri godine, što je izazvalo pozive na ostavku direktora Martina Rolfa koji prima 1,5 miliona funti godišnje. Iz Rajanera su poručili da je Rolf „preplaćeni neuspeh“ i pozvali vladu i nadležne organe da bez odlaganja imenuju novog rukovodioca sposobnog da upravlja sistemom bez ponovljenih kvarova.
Rusija promenila taktiku napada na Kijev
Rusija je promenila taktiku napada na Kijev, prešavši sa koncentrisanih noćnih baraža na gotovo neprekidne udare tokom čitavog dana i noći, koristeći brže mlazne dronove koje je teže presresti od ranijih propelerskih „šaheda“, sa ciljem da iscrpi protivvazdušnu odbranu, omete rad i saobraćaj, ošteti komercijalnu logistiku i izvrši psihološki pritisak na glavni grad koji Moskva nije uspela da osvoji 2022. godine, piše Kijev post. Prema podacima ukrajinskog vazduhoplovstva, Rusija je u avgustu lansirala više od 2.800 mlaznih dronova, što je petostruko više nego u junu, a u napadu 8. septembra, samo nekoliko sati po odlasku američkih izaslanika, poginule su tri osobe a 16 je ranjeno, dok je oštećeno najmanje 14 stambenih zgrada, dom, škola, klinika i više skladišta. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha optužio je Putina da je odmah po odlasku američkih posrednika pokrenuo još jedan masovni napad na Kijev.
Generalni sekretar NATO Mark Rute izjavio je u utorak na sastanku Kontakt grupe za odbranu Ukrajine da je broj civilnih žrtava u toj zemlji na najvišem nivou od maja 2022. godine, upozorivši da kašnjenja u vojnoj pomoći koštaju ljudskih života, i pozvao saveznike da ubrzaju podršku, piše Kijev pot. Rute je rekao da su najhitnije potrebe Ukrajine sistemi protivvazdušne odbrane, dronovi domaće proizvodnje i streljivo većeg dometa a istakao je i da Rusija prilagođava svoju vazdušnu kampanju, koristeći sve više severnokorejskih raketa i dronova na mlazni pogon. On je pozvao saveznike da „kopaju dublje“ i ubrzaju isporuke, naglasivši da Ukrajini treba pomoć u suprotstavljanju i postojećim i novim pretnjama.
Putin sa Trampom o budućoj obnovi saradnje
Predsednici Rusije i SAD Vladimir Putin i Donald Tramp obavili su u utorak telefonski razgovor u trajanju od sat vremena koji je kremaljski pomoćnik Jurij Ušakov opisao kao pozitivan a obojica lidera pozitivno su ocenili posete američkih izaslanika Moskvi i Kijevu i dogovorili nastavak diplomatskog rada, objavljuje RT. Tramp je Putinu rekao da bi okončanje sukoba u Ukrajini otvorilo put za potpunu obnovu rusko-američkih odnosa i donelo ogromne koristi obema zemljama, dok je Putin pozdravio izglede za konstruktivno partnerstvo dve velike sile i istakao da Rusija nema neprijateljske namere prema evropskim zemljama. Putin je, kako je preneo Ušakov, obavestio Trampa o toku borbi i izgledima za dalji napredak na bojnom polju, dok je Tramp izrazio nadu da će doći do proboja u rešavanju sukoba tokom njegovog predsedničkog mandata.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu lično je, prema navodima lista Harec, desetak dana pre napada Hamasa 7. oktobra 2023, od emiratskog predsednika Muhameda bin Zajeda dobio upozorenje da čelnik Hamasa Jahja Sinvar planira veliku operaciju, ali to saznanje nije preneo najvišim bezbednosnim zvaničnicima, već je umanjio pretnju, verujući da će Hamas pre delovati na Zapadnoj obali, objavljuje RT. Netanjahuov kabinet odbacio je ovaj izveštaj kao apsolutnu laž i tvrdi da takav telefonski razgovor nije ni održan, dok je Harec ranije pisao da je Sinvar poslao poruke o pripremi „zemljotresa“ koje su stigle do Šin Beta i egipatske obaveštajne službe. Ovo, navodno, ranije upozorenje dodatno je pojačalo sumnje u to šta su izraelske vođe znale pre napada.
Iran gađao američke tankere u zalivu
Iranska mornarica Revolucionarne garde saopštila je da je gađala dva američka plovila i osam tankera u Persijskom zalivu kao odgovor na američki napad na pet iranskih tankera, a takođe je gađala i deset brodova koji su pokušavali da prođu kroz zabranjenu i nesigurnu zonu u Ormuškom moreuzu, izveštava Mehr njuz. U saopštenju se navodi da su operacije izvedene kao odgovor na „agresiju i zlo terorističke američke vojske“ i da su sve mete pretrpele teška oštećenja, dok je moreuz i dalje pod strogim nadzorom i upravljanjem snaga Garde.
Portparol Iranske revolucionarne garde Husein Mohebi izjavio je da su iranske snage zarobile najnapredniju američku podmornicu iz 2025. godine u Ormuškom moreuzu, te da je to dokaz da nijedna napredna tehnologija ne može da prođe kroz iranske slojeve nadzora. Kako prenosi Mehr njuz, Mohebi je poručio američkim snagama da kontrola nad Persijskim zalivom pripada Iranu i da se vrate u Zaliv svinja, aludirajući na neuspešnu invaziju na Kubu 1961. Iranska mornarica saopštila je da je zarobljena podmornica „Dive-LD“, koju proizvodi američka kompanija „Anduril industris“, dugačka oko 5,8 metara, teška tri tone i sposobna da samostalno izvršava dugotrajne misije na dubinama do 6.000 metara.
Saradnja Rijada i Moskve vitalna za stabilnost
Ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije princ Faisal bin Farhan izjavio je u utorak tokom posete Moskvi da je saradnja Rijada i Moskve od vitalnog značaja za stabilnost globalnih energetskih tržišta i postizanje ravnoteže u interesu proizvođača i potrošača, te da to partnerstvo doprinosi održivom ekonomskom rastu, piše Arab njuz. Ruski ministar Sergej Lavrov istakao je da je ova poseta prilika za razgovor o odnosima koji se iz godine u godinu razvijaju u trgovini, ekonomiji, investicijama, kulturi i humanitarnoj sferi, te je potvrdio iskrenu želju Rusije da doprinese smirivanju situacije u regionu. Dvojica ministara naglasila su važnost diplomatskog puta u rešavanju regionalnih i međunarodnih izazova, uključujući palestinsko pitanje i situaciju u Jemenu.
Britanski ministar spoljnih poslova Ed Miliband saopštio je u utorak u parlamentu da se uvodi zabrana uvoza robe iz izraelskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, nove sankcije kompanijama i pojedincima koji učestvuju u širenju naselja, kao i da britanska vlada smatra izraelsku okupaciju palestinskih teritorija nezakonitom, nazvavši postupke naseljenika „etničkim čišćenjem Palestinaca“. Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sa'ar odgovorio je nizom protivmera, izveštava Arab njuz, uključujući zatvaranje britanskog konzulata u istočnom Jerusalimu, isključenje britanskih predstavnika iz američkog koordinacionog centra za Gazu, ukidanje dozvole za obuku palestinskih snaga i zabranu ulaska dvanaestorici britanskih zvaničnika. Ovaj potez usledio je u trenutku kada su se Velikoj Britaniji u uvođenju sličnih trgovinskih ograničenja pridružile Francuska, Kanada i još devet zemalja, što je dodatno produbilo diplomatski raskol između Izraela i njegovih tradicionalnih saveznika.
Si razgovarao sa Bernamom o saradnji
Kineski predsednik Si Đinping je u telefonskom razgovoru s britanskim premijerom Endijem Bernamom pozvao dve zemlje da poštuju i veruju jedna drugoj, prevaziđu razlike i traže zajedničku crtu uz poštovanje različitosti, kako bi proširile kolač uzajamno korisne saradnje, piše Čajna dejli. Kineski lider je istakao da su Kina i Britanija sveobuhvatni strateški partneri koji, uprkos različitim društvenim sistemima, imaju više zajedničkih interesa nego razlika, te da bi trebalo da koriste svoje prednosti i pružaju uzajamnu podršku. On je naglasio da će Kina tokom 15. petogodišnjeg plana dodatno otvoriti sektor obrazovanja, zdravstva i finansija, i izrazio nadu da će Britanija u potpunosti zaštititi legitimna prava i interese kineskih investitora.
Kanadski stručnjaci izjavili su na nedavnom poslovnom okruglom stolu u Vankuveru da Kanada ima prostora za produbljivanje ekonomskih veza sa Kinom uprkos pritiscima Sjedinjenih Država a predsednik Foruma za energetiku i životnu sredinu Kanada-Kina Đang Venran istakao je da su prioritet proširenje saradnje u energetici, poljoprivredi, osnovnoj proizvodnji i morskoj hrani, dok bi veštačka inteligencija, digitalna ekonomija, kritični minerali i obrazovanje mogli postati važne oblasti u budućnosti, piše Čajna dejli. Profesor ekonomije na Univerzitetu Makgil Džulijan Karagezijan rekao je da se interesi Otave ne poklapaju uvek sa vašingtonskim pristupom Kini, dodajući da Kanada treba da preispita tradicionalnu zavisnost od američkog tržišta. Kako je naveo, Kanada je „siloska supersila“ a Kina „proizvodna supersila“, te njihove ekonomije imaju komplementarne snage koje stvaraju prilike za obe strane.
