KINA ODBILA DA PRIZNA AMERIČKE SANKCIJE KOJE NISU ODOBRILE UN
Kanada najavila uzvratne carine do 50 odsto na američke proizvode, piše Vol strit džornal. Direktor CIA doputovao u Moskvu, donosi Dejli telegraf. EU razmatra izdvajanje do 100 milijardi evra za novi program saradnje sa Ukrajinom, prenosi Ukrinform. Ratklifova poseta Moskvi usledila u trenutku zastoja pregovora o Ukrajini, objavljuje RT. Iran zadržava vojnu blokadu Ormuškog moreuza, izveštava Mehr njuz. Kina odbija da prekine veze sa Iranom, navodi Arab njuz. Peking odlučno odbacuje ilegalne jednostrane sankcije, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, Kina odlučno odbija ilegalne, jednostrane sankcije koje nemaju osnova u međunarodnom pravu i nisu odobrene od strane Saveta bezbednosti UN, nakon što je Vašington zapretio sekundarnim sankcijama zemljama koje trguju s Iranom, objavljuje Čajna dejli)
Kanada je najavila uvođenje carina do 50 odsto na oko 700 američkih proizvoda, čime uzvraća na nove američke takse a kanadski zvaničnici su otkrili da su mere osmišljene tako da pogode predsednika Donalda Trampa i njegovu Republikansku partiju pred izbore u novembru. Direktor Centralne obaveštajne agencije SAD Džon Ratklif doputovao je vojnim avionom u Moskvu. Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta izjavio je da Evropska unija razmatra izdvajanje do 100 milijardi evra u budućem budžetu za novi program saradnje s Ukrajinom. Direktor CIA boravio je u utorak u Moskvi u okviru kontakata između američkih i ruskih bezbednosnih službi, potvrdio je Kremlj, a njegova poseta usledila je u trenutku kada su pregovori o okončanju rata u Ukrajini u zastoju. Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova izjavio je da dogovor sa Omanom ne znači ponovno otvaranje Ormuškog moreuza, jer je taj vodeni put i dalje vojno zatvoren i postao je pitanje nacionalne bezbednosti Irana. Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova izjavio je da se saradnja Kine i Irana odvija u okviru međunarodnog prava i da ne sme biti predmet mešanja ili ometanja. Iz Pekinga je poručeno da Kina odlučno odbija ilegalne, jednostrane sankcije koje nemaju osnova u međunarodnom pravu i nisu odobrene od strane Saveta bezbednosti UN, nakon što je Vašington zapretio sekundarnim merama protiv zemalja koje trguju sa Iranom.
Kanada najavila uzvratne carine od 50 odsto
Kanada je najavila uvođenje carina do 50 odsto na oko 700 američkih proizvoda, čime uzvraća na nove američke takse i eskalira tenzije između dve blisko povezane ekonomije, a kanadski zvaničnici su otkrili da su mere osmišljene tako da pogode predsednika Donalda Trampa i njegovu Republikansku partiju pred teške izbore u novembru, objavljuje Vol strit džornal. Nove carine koje stupaju na snagu 8. septembra, pogađaju robu u vrednosti od oko 20 milijardi dolara, što čini otprilike sedam odsto ukupnog američkog uvoza a cilj im je da zaštite domaće kompanije pogođene američkim carinama.
Iranske bespilotne letelice „šahed“ koje je Rusija koristila u napadu na Kijev početkom jula, opremljene mlaznim motorima, što im je omogućilo da postignu brzinu od oko 480 kilometara na sat, tri puta veću od starijih verzija, a u tom napadu poginulo je oko 30 ljudi. Taj napredak u iranskoj tehnologiji, kako navodi Vol strit džurnal, omogućila je Kina, čije fabrike isporučuju ključne komponente, uključujući motore, servo-motore i žiroskope, što su potvrdili i ukrajinski zvaničnici. Analitičari ističu da je Kina dugo bila najvažnije tranzitno središte za komponente ovih letelica a da je nabavka motora olakšana nakon što je kineska kompanija 2017. kupila nemačkog proizvođača „Limbah flugmotoren“.
Direktor CIA u Moskvi
Direktor Centralne obaveštajne agencije SAD Džon Ratklif doputovao je u utorak vojnim avionom u Moskvu u nenajavljenoj poseti koju je Kremlj potvrdio, ali je demantovao da je predviđen sastanak sa predsednikom Vladimirom Putinom, piše Dejli telegraf. Vašington je pre puta obavestio Kijev o dolasku visoke američke delegacije i zatražio od Ukrajine da obustavi udare na rusku teritoriju dok delegacija ne napusti zemlju. Ratklif je napustio Moskvu samo nekoliko sati po dolasku a mediji spekulišu da je razlog puta, pored bezbednosnih signala i upozorenja u vezi sa Ukrajinom i Iranom, mogući dogovor o oslobađanju Amerikanca Čarlsa Zimermana, osuđenog u Rusiji na pet godina zatvora zbog nelegalnog posedovanja oružja. Istovremeno, američke obaveštajne procene upozorile su da bi Rusija uskoro mogla da pokuša da eskalira tenzije s NATO izvođenjem manjeg kopnenog upada ili sajber napada u istočnoj Evropi.
Birmingem će postati prvi engleski grad sa ograničenjem brzine od 20 milja na sat na većini ulica, pošto je nova koalicija liberala, Zelenih i nezavisnih odlučila da sve puteve osim magistralnih pretvori u zone sa tom granicom, kako bi se smanjila dominacija automobila i podstaklo pešačenje i vožnja biciklom, piše Dejli telegraf. Protivnici ove mere koju je grad već 2021. planirao da proširi, nazivaju je „antimotoričkom politikom“ koja će otežati kretanje gradom a ovaj potez dolazi u vreme kada premijer Endi Bernam zagovara prenos nadležnosti, što bi lokalnim vlastima moglo dati veća ovlašćenja za slične kontroverzne politike.
EU razmatra 100 milijardi za Ukrajinu
Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta izjavio je u intervjuu za Ukrinform da Evropska unija razmatra izdvajanje do 100 milijardi evra u budućem budžetu za novi program saradnje s Ukrajinom, dok je nacrt budžeta za period 2028-2034. predvideo rekordnu potrošnju od oko dva biliona evra, piše Ukrinform. Kosta je naglasio da će nova politička sezona u EU koja počinje u septembru, biti obeležena usvajanjem sledećeg važnog budžeta unije i napretkom u procesu proširenja na Ukrajinu, Moldaviju i Zapadni Balkan. Trenutno o tome raspravljaju države članice, ali je predlog Evropske komisije uključivao program saradnje sa Ukrajinom u vrednosti do 100 milijardi evra.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski dodelio je Ilonu Masku Orden slobode za izuzetne lične zasluge u zaštiti ljudskog života i slobode, kao i za unapređenje odnosa između naroda Ukrajine i Sjedinjenih Država, navodi se u ukazu objavljenom na sajtu predsednika koji prenosi Ukrinform. Mask, koji je izvršni direktor kompanija „SpejsEks“ i „Tesla“, ranije je izjavio da su mere njegove kompanije za sprečavanje neovlašćene upotrebe Starlinka od strane Rusije dale rezultate, dok Zelenski vodi pregovore sa američkom stranom o mogućnosti korišćenja tog satelitskog sistema iznad ruske teritorije za potrebe ukrajinske odbrane.
Ratklifova poseta trajala osam sati
Direktor Centralne obaveštajne agencije SAD Džon Ratklif boravio je u utorak u Moskvi u okviru kontakata između američkih i ruskih bezbednosnih službi, potvrdio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov za RT, ne iznoseći detalje o sadržaju razgovora. Ratklif je u rusku prestonicu doputovao vojnim avionom iz Letonije a njegova poseta koja je trajala oko osam sati, usledila je u trenutku kada su pregovori o okončanju rata u Ukrajini u zastoju. Kako prenose američki mediji, Vašington je od Kijeva zatražio da obustavi udare na ruske gradove tokom trajanja posete, dok nije poznato da li je u Moskvi bilo još visokih američkih zvaničnika.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov razgovarao je sa vatikanskim diplomatom Polom Ričardom Galerom o sukobu u Ukrajini, progonu Ukrajinske pravoslavne crkve od strane Kijeva i ograničenjima ruskog jezika a razgovori su obuhvatili i Bliski istok, Afriku i druge svetske žarišne tačke. Moskva i Vatikan pronašli su zajednički jezik u zaštiti tradicionalnih vrednosti i razgovarali o pitanjima poput veštačke inteligencije, dok je Galer koji je stigao u Moskvu u ponedeljak na četvorodnevnu posetu, na čelu diplomatske službe Svete Stolice.
Zabrana plovidbe za vojne brodove kroz Ormuz
Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi izjavio je da dogovor sa Omanom ne znači ponovno otvaranje Ormuškog moreuza, jer je taj vodeni put i dalje „vojno zatvoren“ i postao je pitanje nacionalne bezbednosti Irana, piše Mehr njuz. Prema novom privremenom aranžmanu, ulazna traka ka Persijskom zalivu prolaziće kroz iranske vode a izlazna kroz omanske teritorijalne vode, dok će u oba smera brodovi tranzitirati kroz Iran a koridor će funkcionisati kao dvosmerni autoput ukupne širine oko sedam milja. Garibabadi je naglasio da je reč o privremenom rešenju i da Iran i Oman moraju u roku od 30 do 60 dana da pregovaraju o stalnoj novoj ruti koja bi zamenila prethodnu šemu pomorskog saobraćaja, pri čemu vojni brodovi neće smeti da prolaze, već samo trgovački.
Iranski zamenik stalnog predstavnika pri UN Golamhosein Darzi optužio je Sjedinjene Države pred Savetom bezbednosti da koriste hranu, energiju i trgovinu kao oružje rata protiv iranskog naroda, nazvavši američku pomorsku blokadu i jednostrane prinudne mere kršenjem suvereniteta Irana i međunarodnog prava, objavljuje Mehr njuz. Darzi je istakao da su SAD i izraelski režim 28. februara 2026. pokrenuli ilegalni rat protiv Irana, u kojem je ubijen vrhovni vođa Islamske revolucije ajatolah Sejed Ali Hamnei, nekoliko visokih zvaničnika i više od 3.400 nevinih civila a Savet bezbednosti je, kako je rekao, više puta izostao sa reakcijom zbog američke političke podrške i opstrukcije. On je pozvao sve vlade da odbace i osude te mere, podsetivši na Rezoluciju 2417 koja osuđuje izgladnjivanje civila kao metod ratovanja i ometanje humanitarnog pristupa.
Kina ne planira da preseče veze sa Iranom
Kineski portparol Ministarstva spoljnih poslova Lin Đen izjavio je u utorak da se saradnja Kine i Irana odvija u okviru međunarodnog prava i da ne sme biti predmet mešanja ili ometanja, nakon što su Sjedinjene Države u ponedeljak objavile nove sankcije protiv 60 pojedinaca, entiteta i plovila koja je trebalo, kako je navedeno, da preseku ekonomsku vezu Irana. Lin je na konferenciji za novinare rekao, kako prenosi Arab njuz, da Kina pomno prati razvoj situacije i da će preduzeti sve neophodne mere kako bi čvrsto zaštitila svoja prava i interese.
Visoki zvaničnici UN upozorili su Savet bezbednosti da „trostruka kriza uskih grla“ na Ormuškom moreuzu, Crvenom moru i Crnom moru poskupljuje hranu i gorivo širom sveta i preti da još desetine miliona ljudi gurne u glad, pri čemu su Sudan, Jemen, Gaza i Liban među najugroženijim, piše Arab njuz. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš istakao je da sam Ormuški moreuz inače nosi petinu svetskih zaliha nafte i trećinu trgovine đubrivima, ali da su ograničenja od početka sukoba SAD i Irana podigla cene roba i smanjila njihovu dostupnost. Napadi na trgovačke brodove u Crvenom moru, kako je dodao, dodatno ugrožavaju lance snabdevanja hranom, poskupljuju poljoprivredu i dovode u opasnost žetvu u zemljama koje zavise od uvoza.
Peking odbija sankcije koje nisu odobrile UN
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đen izjavio je da Kina odlučno odbija ilegalne, jednostrane sankcije koje nemaju osnova u međunarodnom pravu i nisu odobrene od strane Saveta bezbednosti UN, nakon što je Vašington zapretio sekundarnim sankcijama zemljama koje trguju s Iranom, objavljuje Čajna dejli. Lin je naglasio da ekonomski rat i maksimalni pritisak neće pomoći u rešavanju problema, već će dodatno eskalirati tenzije, stvoriti rizik od prelivanja, poremetiti globalni ekonomski i finansijski poredak i ugroziti legitimna prava i interese drugih zemalja. Kineski zvaničnik je poručio da je prioritet smirivanje tenzija i što brži povratak dijalogu i pregovorima, te da će Kina preduzeti sve neophodne mere kako bi zaštitila svoja prava.
Kineski zakonodavci počeli su u utorak razmatranje nacrta zakona o borbi protiv prekogranične korupcije koji ima šest poglavlja i 47 članova i definiše principe, obim i ključne pozicije za rešavanje korupcije uz međunarodnu saradnju, povrat begunaca i imovine, piše Čajna dejli. Načelnik Nacionalne komisije za nadzor Liu Đinguo predstavio je nacrt zakonodavcima, istakavši da je reč o strateškom sprovođenju planova centralnog rukovodstva za borbu protiv korupcije i važnom koraku ka uspostavljanju sveobuhvatnog pravnog okvira za rešavanje korupcije u inostranstvu. Nacrt koji je prvi put stavljen na dnevni red Stalnog komiteta Vrhovne narodne skupštine Kine, takođe pojašnjava obaveze preduzeća u pogledu integriteta i usklađenosti, kao i pravne posledice za prekršaje.
