IRAN NEĆE DOZVOLITI ALTERNATIVNI PLOVNI PUT KROZ ORMUZ
Arapski posrednici zabrinuti da iranske diplomate nemaju dovoljno uticaja da garantuju sporazum o Ormuškom moreuzu, piše Vol strit džornal. Torijevci bi iselili strance iz opštinskih stanova da oslobode domove za Britance, donosi Dejli telegraf. Deset zemalja pridružilo se programu protivvazdušne odbrane FREYJA, prenosi Ukrinform. Zalužni izjavio da je Ukrajina upotrebila sve sisteme oružja NATO osim nuklearnog, objavljuje RT. Iran neće dozvoliti alternativni plovni put kroz Ormuz, izveštava Mehr njuz. U Gazi ubijeno 300 dece u proteklih 300 dana, navodi Arab njuz. SAD nastavljaju da razmatraju nova ograničenja na kineske komponente, stoji u Global tajmsu
Arapski posrednici koji rade na sporazumu sa Iranom o ponovnom otvaranju Ormuškog moreuza izrazili su zabrinutost da iranske diplomate, koje su pod pritiskom teheranskih tvrdolinijaša, nemaju dovoljno uticaja da garantuju poštovanje dogovora, čak i ako on bude postignut. Liderka konzervativaca Kemi Badenok obećala je da će iseliti strance iz opštinskih stanova u okviru plana za okončanje statusa Britanije kao bankomata za ceo svet, pri čemu bi torijevci iselili gotovo 230.000 domaćinstava državljana van Evropske unije kako bi se oslobodili domovi za britanske porodice. Predsednik Volodimir Zelenski saopštio je da se deset zemalja priključilo programu integrisanog sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane FREYJA koji je već u punom jeku. Bivši vrhovni komandant oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni izjavio je da je Ukrajina u 2026. upotrebila sve sisteme naoružanja i ratne doktrine koje NATO ima, ali da je Rusija pronašla protivmere za sve i da su rezerve iscrpljene. Glavni vojni savetnik vrhovnog vođe Islamske revolucije izjavio je da Iran neće dozvoliti otvaranje alternativnog plovnog puta ili drugog koridora u strateškom Ormuškom moreuzu, upozorivši da bi, ukoliko se blokada nastavi, američki brodovi i snage bili izloženi ozbiljnoj opasnosti i mogućim žrtvama. UNICEF je saopštio da je u Gazi u proteklih 300 dana ubijeno najmanje 300 dece, što je u proseku jedno dete dnevno, dok su stotine njih ranjene a civili i dalje trpe intenzivne vojne napade koji uključuju granatiranje, pucnjavu i pomorsku vatru. Administracija Donalda Trampa nastavlja da razmatra nova ograničenja na kineske komponente za centre podataka, kao i moguće tarife od 15 odsto i cenu za polisilicijum, ključnu sirovinu za solarne panele i poluprovodnike.
Diplomate Irana nemaju dovoljno uticaja
Arapski posrednici koji rade na sporazumu sa Iranom o ponovnom otvaranju Ormuškog moreuza, izrazili su zabrinutost da iranske diplomate koje su pod pritiskom teheranskih tvrdolinijaša, nemaju dovoljno uticaja da garantuju poštovanje dogovora, čak i ako on bude postignut, prenosi Vol Strit džurnal. Zabrinutost proizilazi iz obrasca neuspešnih diplomatskih napora i razgovora sa iranskim pregovaračima, dok su glavni iranski predstavnici u pregovorima sve više na udaru kritika kod kuće od strane zvaničnika tvrde linije i komentatora koji tvrde da oni sklapaju sporazume koji potkopavaju interese Irana.
Novi obaveštajni izveštaji Sjedinjenih Država procenjuju da bi ruski predsednik Vladimir Putin u narednih nekoliko godina mogao da iskuša odlučnost NATO ograničenim napadom na neku od zemalja članica, pri čemu scenariji uključuju sve – od sajber napada do manjeg kopnenog prodora, piše Vol strit džornal. Izveštaji su usledili u trenutku kada postoji manjak određene kritične municije koja bi vojsci bila potrebna u potencijalnom budućem sukobu sa Rusijom ili Kinom, jer su Sjedinjene Države ozbiljno smanjile zalihe tih oružja zbog slanja Ukrajini nakon ruske invazije, ali i zbog sukoba sa Iranom. Na udaru su zalihe dalekometnih projektila preciznog udara i raketnih sistema vojske, kao i kratkodometnih zemlja-vazduh raketa „stinger“.
Torijevci bi iselili strance da oslobode stanove
Liderka konzervativaca Kemi Badenok obećala je da će iseliti strance iz opštinskih stanova u okviru plana za okončanje statusa Britanije kao „bankomata za ceo svet“, pri čemu bi torijevci iselili gotovo 230.000 domaćinstava državljana van Evropske unije, kako bi se oslobodili domovi za britanske porodice a zabranili bi i svim strancima, iz EU ili drugih zemalja, potpisivanje novih ugovora o najmu, objavljuje Dejli telegraf. Helen Vitli, portparol konzervativaca za rad i penzije, izjavila je da Britaniju treba učiniti domom kroz rad, plaćanje poreza i integraciju a ne kroz besplatno korišćenje socijalnog sistema. Lista čekanja za socijalno stanovanje u Britaniji broji 1,3 miliona domaćinstava a humanitarne organizacije upozoravaju da će za rešavanje tog zaostatka biti potrebno više od jednog veka uz sadašnji tempo izgradnje.
Gradonačelnik Londona Sadik Kan izjavio je da se britanski muslimani sve više osećaju kao građani drugog reda, optuživši retoriku Konzervativne stranke za podsticanje narativa o sukobu civilizacija koji, kako kaže, ide naruku onima koji radikalizuju mlade. U intervjuu za Dejli telegraf, Kan je branio svoj desetogodišnji rad na mestu gradonačelnika, istakavši projekte poput Oksfordske ulice i čišćenja reka, te ponovio da je on živi dokaz londonskog obećanja da se trudom i pomoći može postići sve, kao sin imigranata sa socijalnog naselja koji je dobio najbolji posao na svetu. Kan je dodao da niko ne želi da vijori zastavu Muhameda iznad Dauning strita, te da ne razume otpor prema toj tvrdnji.
Deset zemalja ušlo u program odbrane
Predsednik Volodimir Zelenski saopštio je da se deset zemalja priključilo programu integrisanog sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane FREYJA koji je već u punom jeku, te da će se pridružiti i drugi partneri koji mogu da pruže stvarnu podršku, piše Ukrinform. Kako je rekao, Ukrajina je sposobna da proizvede sopstvenu raketu i lanser, dok će partneri obezbediti neophodne komponente poput radara i senzora a konkretne rezultate očekuje na prelazu iz 2026. u 2027. godinu. Program FREYJA predstavlja panevropski projekat koji Ukrajina razvija zajedno sa evropskim zemljama uz učešće kompanije „Fajr point“, kao jeftiniju i masovno proizvodnu alternativu američkim sistemima „patriot“.
Latvijske nacionalne oružane snage rasporediće u subotu mobilizacione centre u Rigi, Kuldigi, Valmieri i Aluksnei kako bi vežbale proceduru pozivanja građana u slučaju krize, saopštili su vojni zvaničnici a prenosi Ukrinform. Građani Latvije koji su se prijavili za dobrovoljnu obuku rezervista doći će u centre a zatim će biti prebačeni u Pešadijsku školu u Aluksnei, gde će 114 rezervista od 8. do 29. avgusta učiti osnovne vojne veštine na individualnom i kolektivnom nivou, uključujući pravne propise, rukovanje oružjem, gađanje, komunikaciju, topografiju, navigaciju, borbene veštine u terenskim uslovima i naprednu prvu pomoć. Po uspešnom završetku obuke, rezervisti će položiti vojnu zakletvu, dobiti legitimaciju rezervista, mobilizacioni poziv i biće uvršteni u rezervu a svoje veštine obnavljaju svake četiri godine na redovnim vežbama.
Ukrajina upotrebila sve sisteme oružja NATO
Bivši vrhovni komandant oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni, sada ambasador u Velikoj Britaniji, izjavio je novinarima da je Ukrajina u 2026. upotrebila sve sisteme naoružanja i ratne doktrine koje NATO ima, osim „tomahavka“, nuklearnog oružja, nosača aviona i F-35, ali da je Rusija pronašla protivmere za sve i da su rezerve iscrpljene, objavljuje RT. Zalužni je istakao da NATO ostaje ukorenjen u zastarelim doktrinama, za razliku od Ukrajine, i da isporuke zapadnog oružja poput „stingera“, „džavelina“, HIMARS, „abramsa“, ATACMS i F-16 nisu donele odlučujući vojni proboj. On je ranije rekao da Ukrajina nikada neće pristupiti Severnoatlantskom savezu.
Jemenski Huti saopštili su da su u četvrtak izveli koordinirane napade dronovima i balističkim projektilima na više logora snaga saudijski podržane vlade, nakon što su otkrili prikupljanje tih snaga za ofanzivu a vojni portparol Jahja Sare je u saopštenju naveo da je operacija usmrtila i ranila stotine „najamnika saudijskog neprijatelja“, piše RT. Vladine snage potvrdile su da je nekoliko vojnika poginulo ili ranjeno, ali nisu dale brojke, dok su svetske agencije, pozivajući se na vladine izvore, prenele da je najmanje 30 vojnika izgubilo život. Ovaj sukob usledio je posle četiri godine relativnog mira u toj maloj arapskoj zemlji koja je od 2014. u građanskom ratu a nalazi se na strateškom pomorskom uskom grlu na Crvenom moru.
Iran neće dozvoliti drugi plovni put kroz Ormuz
Glavni vojni savetnik vrhovnog vođe Islamske revolucije, general-major Mohsen Rezai, izjavio je da Iran neće dozvoliti otvaranje alternativnog plovnog puta ili drugog koridora u strateškom Ormuškom moreuzu, upozorivši da bi, ukoliko se blokada nastavi, američki brodovi i snage bili izloženi ozbiljnoj opasnosti i mogućim žrtvama, piše Mehr njuz. Rezai koji je nedavno imenovan za sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, poručio je da Iran neće tolerisati nastavak trenutne situacije i pozvao Vašington da promeni svoj pristup. Ormuški moreuz jedan je od najvažnijih puteva za tranzit energije na svetu a svaka tenzija oko njega može da ugrozi pomorsku bezbednost i globalna energetska tržišta.
Predsednik iranskog parlamenta Muhamed Baker Galibaf izjavio je da je strategija Sjedinjenih Država, zasnovana na pretnjama, neispunjenim obećanjima i izmišljenim narativima, propala i da Teheran neće učestvovati u daljim teatralnim igrama, prenosi Mehr njuz. Galibaf je istakao da se radi o ponavljajućem obrascu neiskrene diplomatije u kojoj se najpre preti masovnim napadom a potom iznenada poziva na pregovore, te poručio da korišćenje nasilništva, neispunjenih obećanja i lažnih vesti kao sredstava pritiska predstavlja propali pristup. On je pozvao drugu stranu da prizna utvrđene činjenice i ispoštuje prethodne obaveze o primirju, umesto da nastavlja krug praznih pretnji i naglih preokreta.
U Gazi ubijeno 300 dece
UNICEF je saopštio da je u Gazi u proteklih 300 dana ubijeno najmanje 300 dece, što je u proseku jedno dete dnevno, dok su stotine njih ranjene a civili i dalje trpe intenzivne vojne napade koji uključuju granatiranje, pucnjavu i pomorsku vatru, izveštava Arab njuz. Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih poslova upozorila je da deca u Gazi žive u teškim uslovima, u prenatrpanim skloništima sa ograničenim pristupom bezbednoj vodi i zdravstvenoj zaštiti, dok na Zapadnoj obali naseljenički napadi i izraelske vojne operacije pogađaju domove i sredstva za život Palestinaca. U naselju Tuba kod Hebrona izraelski doseljenici su zapalili kuće i raselili tri porodice sa 14 dece.
Iran je uputio izričito upozorenje zalivskim državama, ukoliko one ne uvere Donalda Trampa da prekine američke udare na Iran i umesto toga krene u pregovore, da će Teheran gađati njihova naftna, elektroenergetska i vodoprivredna postrojenja, kao i transportne mreže i druge strateške objekte, prenosi Arab njuz. Ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči obavio je niz visokih diplomatskih kontakata sa kolegama iz Saudijske Arabije, Turske i Katara, kao i sa načelnikom pakistanske vojske, nakon što je Tramp 28. jula zapretio udarima na iransku energetsku mrežu i infrastrukturu. Ovo upozorenje deo je šireg iranskog napora da odvrati dalje američke vojne akcije podizanjem mogućnosti ozbiljnog ekonomskog poremećaja širom Zaliva, navode izvori upoznati s razgovorima.
SAD nanose štetu Kini i svojim firmama
Administracija Donalda Trampa nastavlja da razmatra nova ograničenja na kineske komponente za centre podataka, kao i moguće tarife od 15 odsto i cenu za polisilicijum, ključnu sirovinu za solarne panele i poluprovodnike, piše Global tajms. Kineski analitičari i industrijski stručnjaci smatraju da bi te mere mogle da povećaju tenzije u lancima snabdevanja kritičnim tehnologijama i da bi mogle da se obiju o glavu američkim kompanijama i potrošačima kroz veće troškove. Kineska ambasada u Vašingtonu pozvala je SAD da poslušaju glasove poslovnih zajednica u obe zemlje i da prestanu sa klevetama i pretnjama kineskim kompanijama, dodajući da će Kina preduzeti sve neophodne mere kao odgovor na bilo koju akciju koja nanosi bitnu štetu njenim interesima.
Kineski naučnici sa Univerziteta Đinan na nedavnom akademskom skupu izneli su stav, pozivajući se na arheološke nalaze, istorijske zapise i međunarodne ugovore, da ostrva Batanes imaju dugovekovne istorijske veze sa Tajvanom i da postoje pravni osnovi za kineski suverenitet nad njima, piše Global tajms. Filipinske vlasti, uključujući ministarstva odbrane i spoljnih poslova, odbacile su te tvrdnje kao dezinformacije i apsurdne, istakavši da je suverenitet Filipina nad Batanesom utvrđen i da nije predmet rasprave. Kineski stručnjak blizak ovom pitanju izjavio je da su pokušaji Manile da prekine istorijske i kulturne veze između ostrva Batanes i Tajvana neodrživi, jer su ta ostrva od davnina održavala bliske i integrisane veze sa Tajvanom a njihova kultura i poreklo su duboko ukorenjeni upravo na tom ostrvu a ne na Filipinima.
