BRITANIJA SPREMA VETERANE ZA RAT PROTIV RUSIJE DO 2030.
Iranski prihodi od nafte presušuju zbog pomorske blokade, piše Vol strit džornal. Britanija priprema vežbu za mobilizaciju, donosi Dejli telegraf. Bernam i Tramp razgovarali o Ukrajini, prenosi Ukrinform. Moskva naredila zatvaranje nemačkog konzulata u Sankt Peterburgu, objavljuje RT. Teheran u UN pozvao na odgovornost SAD i Izraela za ratne zločine, izveštava Mehr njuz. Huti ranili 73 civila u napadima na Saudijsku Arabiju, navodi Arab njuz. Kina objavila smernice protiv zloupotrebe veštačke inteligencije, stoji u Čajna dejli
Iranski prihodi od izvoza nafte presušuju jer pomorska blokada američke mornarice od sredine jula zaustavlja isporuke iz Persijskog zaliva a zalihe koje su se nalazile na moru za Kinu opadaju. Britanija planira veliku vežbu za mobilizaciju svog rezervnog sastava od 95.000 penzionisanih vojnika, dok se priprema za rat usled strahovanja da bi mogla da bude uvučena u sukob sa Rusijom do 2030. godine. Britanski premijer Endi Bernam i američki predsednik Donald Tramp razgovarali su telefonom o ratu Rusije protiv Ukrajine, pri čemu su se dvojica lidera saglasila o potrebi da se nastavi rad na primirju koje bi sprečilo dalji gubitak života. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova naredilo je zatvaranje nemačkog konzulata u Sankt Peterburgu do 18. septembra, kao odgovor na raniju odluku Berlina da zatvori ruski konzulat u Bonu. Stalna misija Irana pri UN pozvala je na početku zasedanja Saveta za ljudska prava da se Sjedinjene Države i izraelski režim pozovu na odgovornost za ratne zločine počinjene tokom agresije na Iran 28. februara. Portparol koalicije za podršku legitimnosti u Jemenu saopštio je da su napadi Huta na gradove u Saudijskoj Arabiji ranili 73 civila, među kojima su žene i deca, a ciljevi su bili civilna i ekonomska postrojenja. Vrhovni narodni sud Kine objavio je prvi skup sudskih pravila o postupanju u predmetima povezanim sa veštačkom inteligencijom kojim se utvrđuje da korišćenje tuđeg glasa, bez saglasnosti za stvaranje sintetičkog govora, predstavlja povredu prava na glas.
Iranski prihodi od nafte presušuju
Iranski prihodi od izvoza nafte presušuju jer pomorska blokada američke mornarice od sredine jula zaustavlja isporuke iz Persijskog zaliva a zalihe koje su se nalazile na moru za Kinu opadaju, što dodatno pritiska već narušenu iransku ekonomiju, pokazuju podaci kompanije „Kpler“ koje objavljuje Vol strit džornal. Iako Iran i dalje utovaruje male količine nafte na tankere, te su količine ostaju zarobljene unutar Zaliva, a od ponovnog uspostavljanja blokade nijedna pošiljka iranske sirove nafte nije uspela da prođe.
Investitori su uživali u solidnom letu na berzi, ali sada se spremaju za nemirniju jesen, pošto su se Federalne rezerve i inflacija ponovo našli u fokusu, piše Vol strit džornal. U poslednjih nekoliko meseci, akcionari su pozdravljali rast profita velikih kompanija, ignorisali nervozu na tržištu obveznica i vratili akcije tehnoloških divova blizu rekordnih nivoa. Međutim, predstojeći period često donosi turbulencije na tržištima, pa investitori budno prate signale iz američkog Fed-a i inflatorne pritiske.
Britanija sprema veterane za rat
Britanija planira veliku vežbu za mobilizaciju svog rezervnog sastava od 95.000 penzionisanih vojnika a ministarka oružanih snaga Luiz Sandher-Džouns najavila je da će se ta vežba održati sledeće godine u okviru šire operacije za testiranje otpornosti zemlje, objavljuje Dejli telegraf. Planirani manevar usledio je dok se Britanija priprema za rat, usled strahovanja da bi mogla biti uvučena u sukob sa Rusijom do 2030. godine a Moskva je već zapretila napadima na britanske fabrike koje proizvode dronove za Ukrajinu. Premijer Endi Bernam suočava se sa pojačanim proverama zbog vojnog budžeta, pošto je kancelar Džon Hili najavio da neće ispuniti obećanje o izdvajanju tri odsto bruto domaćeg proizvoda za odbranu do 2030.
Lider stranke Reform UK Najdžel Faraž pozvao je na zabranu svih marama koje pokrivaju celo lice na javnim prostorima, navodeći za Dejli telegraf da su one – bilo da je reč o kapi balaklava ili antifinoj maski, „pošast“ koja služi za zastrašivanje i nasilje. Faraž je istakao da moderna nacija ne može da funkcioniše kada grupe ljudi aktivno odbijaju osnovnu građansku komunikaciju, bilo da ih na to pokreću radikalne političke ideologije ili fundamentalistička verska učenja, jer skrivanje lica izoluje pojedince od šire zajednice. Njegov poziv usledio je nakon vikenda u kojem su održana dva antimigrantska protesta, od kojih je jedan u subotu okupio više od 200 aktivista u balaklavama i crnoj odeći koji su zaustavili saobraćaj u luci Dover.
Bernam i Tramp o Ukrajini
Britanski premijer Endi Bernam i američki predsednik Donald Tramp razgovarali su telefonom o ratu Rusije protiv Ukrajine, pri čemu su se dvojica lidera saglasila o potrebi da se nastavi rad na primirju koje bi sprečilo dalji gubitak života a Bernam je ponovio podršku Britanije Ukrajini i nedavnim mirovnim pregovorima predvođenim Sjedinjenim Državama, objavljuje Ukrinform. Bernam je takođe izneo britanski stav o miru i bezbednosti na Bliskom istoku, istakavši važnost dvodržavnog rešenja za izraelsko-palestinski sukob, ponovnog otvaranja Ormuškog moreuza i sprečavanja Irana da dođe do nuklearnog oružja, saopštila je britanska vlada.
Predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da veruje da postoji mogućnost za održavanje trilateralnih razgovora Ukrajine, Sjedinjenih Država i Rusije, iako odluka o tome još nije doneta, te da Ukrajina želi da iskoristi septembar i oktobar za nastavak diplomatskog procesa. Kako prenosi Ukrinform, Zelenski je istakao da bi Generalna skupština UN u Njujorku krajem septembra mogla biti mesto za dalje razgovore s Amerikom, i izrazio uverenje da će predsednik SAD pronaći način da pokrene pregovore pre hladne zime. Istovremeno, naglasio je da Ukrajina mora da ostane vojno jaka tokom diplomatskog procesa, dodajući da je trenutno u boljoj poziciji na bojnom polju nego ranije, uprkos nedostatku sistema protivvazdušne odbrane i stalnim ruskim raketnim i dronovskim napadima.
Moskva naredila zatvaranje nemačkog konzulata
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova naredilo je zatvaranje nemačkog konzulata u Sankt Peterburgu do 18. septembra, uz povlačenje saglasnosti za njegov rad a svo osoblje mora da napusti zemlju do istog roka, što je odgovor na raniju odluku Berlina da zatvori ruski konzulat u Bonu i raskine sporazum o kulturnom centru Ruski dom, piše RT. Ministarstvo je saopštilo da su nemački zvaničnici izazvali novi krug eskalacije u bilateralnim odnosima i da Berlin snosi punu odgovornost za posledice, dok je istovremeno naloženo i zatvaranje Gete instituta u Rusiji. Moskva je prethodno ocenila da je odluka o zatvaranju konzulata u Bonu korak ka uništavanju odnosa dveju zemalja.
Nemački auto-gigant „Folksvagen“ postigao je dogovor o prodaji svoje fabrike u Osnabriku izraelskoj investicionoj kompaniji „Aurelius Kapital“ i saveznoj državi Donja Saksonija koje nameravaju da to postrojenje postepeno pretvore u centar za bezbednosna i odbrambena rešenja, piše RT. Prvi projekat u toj fabrici biće saradnja sa izraelskom odbrambenom kompanijom „Rafael“ koja je poznata po proizvodnji sistema „gvozdena kupola“ a planovi uključuju potencijalnu proizvodnju sistema i komponenti za protivvazdušnu odbranu za Nemačku i Evropu. Ovaj potez usledio je nakon što je „Folksvagen“ odlučio da u leto 2027. prekine proizvodnju vozila u Osnabriku, a prema rečima predsednika radničkog saveta, dogovor bi mogao da sačuva oko 1.200 od 1.800 radnih mesta.
Teheran u UN: SAD i Izrael počinili zločine
Stalna misija Irana pri UN u Ženevi pozvala je na početku 63. zasedanja Saveta za ljudska prava da se Sjedinjene Države i izraelski režim pozovu na odgovornost za ratne zločine počinjene tokom agresije na Iran 28. februara, istakavši da su napadi na školu u Minabu i sportski kompleks u Lamerdu, u kojima je stradalo desetine nevinih civila, jasni ratni zločini, objavljuje Mehr njuz. Misija je podsetila da Savet ima mandat da se bavi povredama ljudskih prava i humanitarnim kršenjima iz sukoba, uključujući i namerne napade na civilnu infrastrukturu, i obećala da će Teheran nastaviti da traži odgovornost, pravdu i zaštitu civila. Zasedanje Saveta traje do 7. oktobra. SAD i Izrael izveli su najnoviji krug agresije na Iran osam meseci nakon prvih napada.
Iranska misija pri Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju odgovorila je na izjave generalnog direktora Rafaela Grosija na sastanku Upravnog saveta, istakavši da bi Grosi prvo trebalo da pozove SAD i Izrael da prestanu da napadaju ili prete napadima na miroljubive nuklearne objekte koji rade pod zaštitom agencije. U saopštenju koje prenosi Mehr njuz, misija je navela da je zahtev Teheranu da bezuslovno sprovodi zaštitne mere u trenutnim opasnim okolnostima besmislen, jer je Agencija sama prekinula primenu tih mera i povukla inspektore zbog bezbednosnih razloga nakon napada SAD i Izraela. Iranska misija pozvala je agenciju da prestane sa neprofesionalnim izveštavanjem i poručila da, sve dok IAEA i Savet bezbednosti UN ne ispune svoje obaveze, Iran smatra da ima pravo da samostalno štiti svoje nacionalne interese.
Huti gađali Saudijsku Arabiju, ranili 73
Portparol koalicije za podršku legitimnosti u Jemenu, general-major Turki al Maliki saopštio je da su napadi Huta na gradove u Saudijskoj Arabiji, uključujući Abhu, Hamis Mušajt, Džazan i Nadžran, ranili 73 civila, među kojima su žene i deca a ciljevi su bili civilna i ekonomska postrojenja, piše Arab njuz. Al Maliki je opisao eskalaciju Huta i pokušaje da se pogodi saudijska teritorija i infrastruktura kao opasne, istakavši da oni pokazuju neprijateljski i neodgovorni pristup te grupe. Saudijska Arabija će, kako je najavio, preduzeti mere protiv ovog pokreta.
Izraelski vazdušni udari na jugu Libana u tri dana ubili su 27 civila, među kojima su najviše žene, deca i medicinsko osoblje, i ranili 69 ljudi, dok su napadi stvorili „vatreni prsten“ oko područja Nabatije, posebno kod brda Ali al Taher, izveštava Arab njuz. Ministarstvo zdravlja Libana saopštilo je da je u napadu na stambenu zgradu u Kafr Rumanu poginulo 12 ljudi, uključujući dvoje dece i četiri žene a osam je ranjeno, dok je u subotu i nedelji u napadima na više mesta ubijeno 15 a ranjeno 58 ljudi. Libanski ministar rada Mohamad Hajdar odao je počast radnici ministarstva Hibi Ali Sabah koja je u ponedeljak ujutro poginula sa suprugom i ćerkom kada je pogođena stambena zgrada u Kafr Rumanu.
Smernice protiv zloupotrebe veštačke inteligencije
Vrhovni narodni sud Kine objavio je u ponedeljak smernice za suzbijanje zloupotrebe veštačke inteligencije, što je prvi skup sudskih pravila o postupanju u predmetima povezanim s AI a dokument od 24 člana bavi se pitanjima poput zamenjivanja lica, kopiranja glasa i deljenja ličnih podataka bez dozvole, objavljuje Čajna dejli. Smernice utvrđuju da korišćenje tuđeg glasa bez saglasnosti za stvaranje sintetičkog govora koji oponaša njegovu boju, ton i stil predstavlja povredu prava na glas, dok se korišćenje AI za obradu imena ili lika bez dozvole smatra kršenjem prava na ime i lik. Rukovodilac istraživačke kancelarije Vrhovnog suda Džou Đajaj istakao je da je osnovni cilj smernica balansiranje razvoja i bezbednosti, uz tolerantan, ali oprezan pristup koji štiti prava pojedinaca u digitalnom dobu, podržavajući istovremeno tehnološke inovacije i zdrav razvoj AI industrije.
Kineski premijer Li Čang pozvao je u ponedeljak u Pekingu na jačanje usklađivanja razvojnih strategija Kine i Katara, unapređenje saradnje u okviru Inicijative „Pojas i put“ na visokom nivou, te produbljivanje saradnje u oblasti tradicionalne energije, obnovljivih izvora, infrastrukture, veštačke inteligencije i finansija, piše Čajna dejli. Li je istakao da Kina pozdravlja veće katarske investicije i podstiče kineske kompanije da ulažu u Katar, uz nadu da će Doha obezbediti povoljno okruženje za kineske firme i zaštitu njenih građana i projekata. Kako je dodao, dve zemlje treba da ojačaju multilateralnu koordinaciju i saradnju radi promovisanja pravednijeg globalnog upravljanja, kao i da prodube kulturne i obrazovne razmene, uključujući i zaštitu džinovskih panda.
