IZRAEL PLANIRA DA ISTERA SVE PALESTINCE IZ GAZE
Administracija SAD najavila ekonomski pritisak na Iran, ali iskustvo pokazuje izdržljivost autokratskih režima, piše Vol strit džornal. Badenok obećala povećanje budžeta za odbranu na tri odsto BDP-a, donosi Dejli telegraf. Tramp spreman za sastanak s Putinom nakon okončanja rata, prenosi Ukrinform. Norveška zaplenila ruski brod na zahtev Kijeva, objavljuje RT. Iran osudio američki napad na civile tokom venčanja, izveštava Mehr njuz. Izrael planira da istera sve Palestince iz Gaze, navodi Arab njuz. Kina pozvala na novu bezbednosnu arhitekturu Bliskog istoka, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, Izrael planira da istera sve Palestince iz Pojasa Gaze, što bi, prema Ženevskoj konvenciji, bio ratni zločin, objavljuje Arab njuz)
Administracija Donalda Trampa najavila je takozvani „ekonomski Dan D“ kojim bi trebalo da primora Iran da ponovo otvori Ormuški moreuz i vrati se pregovorima, ali iskustvo zapadnih sankcija prema Kubi, Severnoj Koreji, Venecueli i Siriji pokazuje da su autokratski režimi u tim zemljama izdržali ekonomski pritisak godinama, pa čak i decenijama. Liderka britanske Konzervativne stranke Kemi Badenok izjavila je da će, ukoliko dođe na vlast, povećati izdatke za odbranu na tri odsto bruto domaćeg proizvoda do 2030. godine. Američki predsednik izjavio je u Ovalnom kabinetu da je spreman za razgovore sa ruskim predsednikom, ali samo kada obe strane budu spremne da zaključe mirovni sporazum. Norveške vlasti su na zahtev ukrajinske državne naftne kompanije „Naftogaz“ zaplenile ruski istraživački brod „Profesor Molčanov“ dok je bio usidren u ruskom naselju Barentsburg na arktičkom arhipelagu Svalbard. Ambasador i zamenik stalnog predstavnika Irana pri UN uputio je pismo generalnom sekretaru UN i predsedavajućem Saveta bezbednosti u kojem oštro osuđuje američki vazdušni udar na kuću u gradu Kuhestak u provinciji Hormozgan, u kojoj je 1. septembra bilo venčanje i gde su poginula četiri civila, među njima i dete od četiri godine, dok ih je više od 70 ranjeno. Izrael planira da istera sve Palestince iz Pojasa Gaze, što bi, prema Ženevskoj konvenciji, bio ratni zločin. Kineski predsednik pozvao je u Kairu, tokom razgovora sa egipatskim kolegom, na izgradnju nove bezbednosne arhitekture na Bliskom istoku kroz viziju zajedničke, sveobuhvatne, kooperativne i održive bezbednosti, uz podršku zemalja u regionu da razvijaju dobro-susedske i prijateljske odnose, naglasivši da je palestinsko pitanje i dalje u središtu bliskoistočnog problema.
Izdržljivi autokratski režimi
Administracija Donalda Trampa najavila je prošle nedelje takozvani „ekonomski Dan D“ kojim bi, kako je rečeno, trebalo da primora Iran da ponovo otvori Ormuški moreuz i vrati se pregovorima, ali iskustvo zapadnih sankcija prema Kubi, Severnoj Koreji, Venecueli i Siriji pokazuje da su se autokratski režimi u tim zemljama istorijski služili mešavinom nasilja, ekonomskog prilagođavanja i političkog gušenja kako bi izdržali ekonomski pritisak godinama, pa čak i decenijama, objavljuje Vol strit džornal. To ukazuje na ogromne izazove sa kojima se Vašington suočava u pokušaju da potčini Teheran svojoj volji.
Američki federalni sudija odbacio je u sredu zahtev Ministarstva pravde da se razbije „Guglov“ posao sa onlajn oglašavanjem, čime je drugi put odbijen pokušaj vlasti da se ta kompanija ošteti, iako je prethodno proglašena krivom za nezakonite monopolske prakse, piše Vol strit džornal. Ova odluka predstavlja istorijsku prekretnicu koja praktično zatvara dvadesetogodišnje poglavlje američkog antimonopolskog rizika za „Gugl“, još od vremena kada je administracija Baraka Obame razmatrala podizanje tužbe protiv te kompanije. Sudija je naložio prestanak praksi koje su snižavale cene oglasa za vlasnike veb stranica, ali nije naredio prodaju „Guglove“ berze oglasa i druge tehnologije.
Torijevci bi povećali budžet za odbranu
Liderka britanske Konzervativne stranke Kemi Badenok izjavila je da će, ukoliko dođe na vlast, povećati izdatke za odbranu na tri odsto bruto domaćeg proizvoda do 2030. godine, i to smanjenjem davanja za socijalnu pomoć, reformom stambenih naknada i ponovnim uvođenjem ograničenja na dve plate po porodici, piše Dejli telegraf. Badenok je u govoru najavila „potpuno finansiran plan“ za dodatnih deset milijardi funti za odbranu do kraja parlamentarnog mandata, direktno pozivajući kancelara Džona Hilija da usvoji njene predloge i obezbedi potrebna sredstva za oružane snage. Hili je ranije ove godine podneo ostavku na mesto ministra odbrane uz upozorenje da neće moći da ispuni cilj od tri odsto, što bi, kako je tada rekao, učinilo zemlju manje bezbednom.
Premijer Endi Bernam suočio se sa upozorenjem da rizikuje potrese na tržištu ukoliko ne smanji državnu potrošnju, jer su investitori i ekonomisti istakli da bi Velikoj Britaniji pretio novi skok troškova zaduživanja bez uverljivih planova za obuzdavanje veličine države, piše Dejli telegraf. Bernam je u sredu odbio da isključi mogućnost novog zaduživanja, dok su troškovi zaduživanja vlade dostigli najviši nivo od 1998. godine a prinos na desetogodišnje obveznice skočio je na najviši nivo od 2007. Bivši šef „Pimka“ Mohamed el Erijan upozorio je da premijer ne može da se izvuče zaduživanjem i da je Britanija sve ranjivija na recesiju, dok su bivši Bernamov savetnik lord O'Nil i bivši zvaničnik Kancelarije za odgovornost budžeta ser Čarls Bin pozvali na ukidanje trostruke zaštite državnih penzija.
Tramp spreman za sastanak s Putinom
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u Ovalnom kabinetu da je spreman za razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali samo kada obe strane budu spremne da zaključe mirovni sporazum, te da bi se sastanak održao odmah po okončanju rata, objavljuje Ukrinform. Tramp je rekao da Amerika želi dobre odnose ne samo sa Rusijom, već i sa Ukrajinom i drugim zemljama, istakavši da bi to bilo dobro za poslovanje, jer Rusija je sjajna i veoma vredna zemlja. Predsednik SAD je odgovorio potvrdno na pitanje da li očekuje da će Putin pristati na još jedan samit s njim u skorije vreme.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da je Turska spremna da uloži sve napore kako bi se rat Rusije i Ukrajine okončao mirnim putem, istakavši da ni on ni predsednik Rusije nisu zadovoljni ratom i da obojica žele što hitnije uspostavljanje mira u regionu, prenosi Ukrinform. Erdogan je, komentarišući nedavni susret sa Vladimirom Putinom u Biškeku, rekao da je ruskom lideru preneo spremnost Turske da učini sve za mir, te da je rat doneo samo negativne posledice za region, svet i same strane u sukobu. Turski predsednik je takođe naglasio potrebu za stalnim mehanizmom koji bi garantovao bezbednost komercijalne plovidbe u Crnom moru, dok su na sastanku razmatrane i bilateralne teme.
Norveška zaplenila ruski brod na zahtev Kijeva
Norveške vlasti su, na zahtev ukrajinske državne naftne kompanije „Naftogaz“, u sredu zaplenile ruski istraživački brod „Profesor Molčanov“ dok je bio usidren u ruskom naselju Barentsburg na arktičkom arhipelagu Svalbard, piše RT. Zaplena je izvršena na osnovu presude Haškog tribunala iz aprila 2023. godine, kojom je Rusija obavezana da „Naftogazu“ isplati 4,22 milijarde dolara odštete zbog oduzimanja imovine na Krimu 2014. Moskva je osudila taj potez nazvavši ga „gusarskim“ i najavila da će uložiti žalbu, dok je posada broda, koji je u vlasništvu ruske države i kojim upravlja hidrometeorološka služba „Roshidromet“, bezbedna.
Nemačka vlada odobrila je u prvom polugodištu izvoz vojne opreme Izraelu u vrednosti od gotovo 800 miliona evra, što je četiri puta više od ukupne vrednosti dozvola za čitavu 2025. godinu, prenosi RT. Najveći deo te sume, dve trećine odobrenih izvoznih dozvola u drugom tromesečju, odnosi se na isporuku podmornice "INS Drakon" koju je za izraelsku mornaricu sagradila nemačka kompanija TKMS a koja je nedavno napustila luku Kil i uputila se ka Izraelu. Preostali deo odobrenja obuhvatao je lakše naoružanje, municiju, eksploziv i bespilotne letelice a odobrenja su usledila nakon što je nemački kancelar u novembru prošle godine ukinuo delimične restrikcije na izvoz oružja Izraelu koje je bio uveo u avgustu 2025.
Iran pri UN osudio američke napade na civile
Ambasador i zamenik stalnog predstavnika Irana pri UN Golamhosein Darzi uputio je pismo generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu i predsedavajućem Saveta bezbednosti u kojem oštro osuđuje američki vazdušni udar na kuću u gradu Kuhestak u provinciji Hormozgan, u kojoj je 1. septembra bilo venčanje i gde su poginula četiri civila, među njima i dete od četiri godine, dok ih je više od 70 ranjeno, prenosi Mehr njuz. Darzi je američki napad nazvao eklatantnim ratnim zločinom i teškim kršenjem međunarodnog humanitarnog prava, istakavši da je ciljanje civila na venčanju, uključujući i decu, ozbiljno kršenje osnovnih pravila Ženevske konvencije. Iran je u pismu najavio da je u okviru prava na samoodbranu preduzeo odbrambene napade na američke vojne baze u regionu.
Autor kolumne u arapskom časopisu Majala tvrdi da rat sa Iranom nije bio na dnevnom redu nedavnog samita Šangajske organizacije za saradnju u Biškeku, ali novinar Mehr agencije osporava tu tvrdnju, navodeći da sastanak Saveta ministara spoljnih poslova 24. jula u Čolpon-Ati ne samo da je obuhvatio rat, već je u završnoj deklaraciji izričito ponovio stav iz Tjencinske deklaracije kojom su osuđeni vojni napadi na iransko tlo i izraženo saučešće povodom smrti vrhovnog vođe ajatolaha Hamneija. Kako se navodi, mediji su već izvestili da je ta deklaracija bila u fokusu i da je osudila američku agresiju na Iran.
Izrael planira da istera sve Palestince iz Gaze
Izrael planira da istera sve Palestince iz Pojasa Gaze, što bi, prema Ženevskoj konvenciji, bio ratni zločin, objavljuje Arab njuz. „Nema pravog rešenja za Gazu na kraju do ovakve migracije“, kazao je izraelski ministar odbrane Izrael Kac u sredu. Vlada Izraela je „organizovana i spremna da ih istera morem, vazduhom i na svaki drugi mogući način“. Kako podseća list, američki predsednik Donald Tramp je na početku svog drugog mandata šokirao većinu sveta kada je pozvao dva miliona Palestinaca da napuste Gazu i predložio razvijanje enklave u luksuzni turistički rezort. On se povukao posle kritika zemalja, uključujuči Egipat, koji je jedina država pored Izraela, koja se graniči sa Gazom.
Kineski predsednik Si Đinping je u sredu pozvao zemlje Bliskog istoka da se odupru spoljnom mešanju i preoblikuju svoj bezbednosni poredak usled haosa američko-iranskog rata, piše Arab njuz. Si je rekao da je Kina spremna da sarađuje sa regionalnim državama da bi obezbedila brodske rute, što je problem koji je proistekao usled poremećaja saobraćaja kroz Ormuški moreuz i Bab al Mandab prolaz u Crvenom moru. On je izjave dao tokom državne posete Egiptu, gde je u Kairu razgovarao sa egipatskim predsednikom Abdelom Fataom el Sisijem.
Palestinsko pitanje u središtu problema
Kineski predsednik Si Đinping pozvao je u sredu u Kairu, tokom razgovora sa egipatskim predsednikom Abdalom Fatahom el Sisijem, na izgradnju nove bezbednosne arhitekture na Bliskom istoku kroz viziju zajedničke, sveobuhvatne, kooperativne i održive bezbednosti, uz podršku zemalja u regionu da razvijaju dobro-susedske i prijateljske odnose, objavljuje Čajna dejli. On je izneo predlog od četiri tačke koji podrazumeva jačanje unutrašnje pokretačke snage za zajedničku bezbednost, integralni pristup, učvršćivanje razvojnih temelja i unapređenje međunarodne koordinacije, uz protivljenje mešanju spoljnih sila i podršku regionu da uzme budućnost u svoje ruke. Kineski lider je naglasio da je palestinsko pitanje i dalje u središtu bliskoistočnog problema i da se ono nikada ne sme zanemariti ili marginalizovati.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pozvalo je u sredu nemačkog otpravnika poslova Bernda Finkea zbog protesta povodom optužbi Berlina da je dron sa eksplozivom pronađen prošlog meseca na aerodromu Lajpcig ruskog porekla, nakon što je u utorak ruski ambasador Sergej Nečajev pozvan u nemačko ministarstvo a Nemačka naredila i zatvaranje ruskog generalnog konzulata u Bonu, prenosi Čajna dejli. Nečajev je optužbe nazvao potpuno neosnovanim, dok je predsednik Rusije izjavio da su nemačke mere povezane sa unutrašnjom politikom i da vlada, zbog niske popularnosti kancelara, stavlja konfrontaciju sa Rusijom iznad nacionalnih interesa, te je incident opisao kao izmišljotinu bez dokaza.
