NIKO NE MOŽE KROZ ORMUZ BEZ DOZVOLE TEHERANA
Tramp najavio carine na uvoz dronova iz Kine zbog pretnje nacionalnoj bezbednosti, piše Vol strit džornal. Američki zakonodavci ispituju da li Kina finansira propalestinske proteste u Britaniji, donosi Dejli telegraf. Ruska rafinerija nafte obustavila rad nakon ukrajinskog napada dronom, prenosi Kijev post. Iran može da izdrži rat do kraja Trampovog mandata, objavljuje RT. Niko ne može kroz Ormuški moreuz bez dozvole Teherana, izveštava Mehr njuz. Centralna komanda SAD uspostavlja prvu multinacionalnu grupu za dronove na Bliskom istoku, navodi Arab njuz. Kina i Indija negiraju sukob na granici, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, SAD neprestano pokušavaju da stvore nered i nesigurnost u regionu, ali će njihove neosnovane pretnje, suočene sa potpunom pripremljenošću iranske vojske, doneti samo veću bedu i nemoć Vašingtonu, objavljuje Mehr njuz)
e25be6a5-75cb-43d6-99fe-b610d7b743d0.gif)
Američki predsednik Donald Tramp najavio je niz carina na uvoz dronova i njihovih komponenti, posebno iz Kine, kako bi se odgovorilo na pretnju nacionalnoj bezbednosti a carine su određene prema kapacitetu dronova i njihovom poreklu. Američki zakonodavci, u okviru istrage o stranom mešanju, ispituju aktivnosti levičarske feminističke grupe „Kod pink“ u Velikoj Britaniji zbog sumnji da Kina finansira propalestinske marševe u toj zemlji. Ruska rafinerija nafte, udaljena više od 1.300 kilometara od Ukrajine, potpuno je zaustavila rad nakon ukrajinskog napada dronom a popravka bi mogla da potraje i do šest meseci zbog uvoza opreme i sankcija. Brigadni general Revolucionarne garde izjavio je da Iran može da izdrži dugotrajni oružani sukob sa Sjedinjenim Državama, čak i da potraje do kraja mandata Donalda Trampa. Portparol centralnog štaba iranske komande odbacio je američke tvrdnje o normalnom saobraćaju kroz Ormuški moreuz, istakavši da nijedan trgovački brod ni tanker ne može bezbedno da prođe bez dozvole iranskih oružanih snaga. Centralna komanda Sjedinjenih Država saopštila je da uspostavlja prvu multinacionalnu operativnu grupu na Bliskom istoku posvećenu upotrebi napadnih dronova u vazdušnom, kopnenom i pomorskom prostoru. Pojedini indijski mediji i regionalne političke snage pokušali su da podstaknu nepotvrđene tvrdnje o sukobu na granici Kine i Indije, dok zvanični signali iz Pekinga i Nju Delhija to negiraju.
Niz carina na uvoz dronova iz Kine
Predsednik SAD Donald Tramp najavio je niz carina na uvoz dronova i njihovih komponenti, posebno iz Kine, kako bi se odgovorilo na pretnju nacionalnoj bezbednosti a carine su određene prema kapacitetu dronova i njihovom poreklu, piše Vol strit džornal. U saopštenju Bele kuće ističe se da će taj program zaštititi bezbednost Sjedinjenih Država, njihovu odbrambenu industriju i industriju povezanu sa odbranom, dok će istovremeno otvoriti i nova radna mesta.
Ruski predsednik Vladimir Putin posetio je u četvrtak, prvi put u svojoj karijeri, udaljena Južna Kurilska ostrva na ruskom Dalekom istoku, arhipelag na koji Japan polaže pravo i koja je Rusija zauzela krajem Drugog svetskog rata, čime je dodatno zaoštren višedecenijski spor o suverenitetu tih ostrva. Ova poseta usledila je u trenutku kada se Japan već suočava sa pojačanim pritiskom Kine na diplomatskom, vojnom i ekonomskom planu, a sada mu se pridružuju i Moskva i Pjongjang.
Da li Peking finansira propalestinske proteste
Dejli telegraf otkriva da američki zakonodavci, u okviru istrage o stranom mešanju, ispituju aktivnosti levičarske feminističke grupe „Kod pink“ u Velikoj Britaniji zbog sumnji da Kina finansira propalestinske marševe u toj zemlji. Istraga se fokusira na 250.000 funti navodnih uplata kompaniji povezanoj sa tom grupom od firmi koje se dovode u vezu s tehnološkim tajkunom Nevilom Rojem Singamom, optuženim za finansiranje kineske propagande širom sveta. „Kod Pink“ je organizovao proteste u Britaniji protiv umešanosti te zemlje u „genocid u Gazi“, podsticao aktiviste da demonstriraju ispred baza RAF-a i objavljivao saopštenja da su britanski čelnici „kupljeni od strane cionizma“. Zabrinutost je, dodaje se, da Peking koristi izazovne društvene pokrete na Zapadu za produbljivanje društvenih tenzija.
Stručnjaci veruju da je iskliznuće voza iz šina u kojem je dvoje putnika teško povređeno, moglo da bude prouzrokovano toplotnim talasom, pošto se to dogodilo u najtoplijem danu u godini kada su temperature prešle 38 stepeni Celzijusa, piše Dejli telegraf. Voz, koji je saobraćao na relaciji London Viktorija-Istborn, prevozio je 150 putnika. Tri od osam vagona iskočila su iz šina kod Luisa u istočnom Saseksu, na deonici za koju redovni putnici kažu da je ozloglašena po neravninama a tri vazdušne ambulante i policijski helikopter poslati su na mesto nesreće, dok su dvoje putnika prevezeni u centre za teške povrede a 18 ih je takođe povređeno. Železnički zvaničnici još nisu saopštili uzrok, ali istražitelji će se verovatno fokusirati na uticaj letnjeg toplotnog talasa, dok je britanska železnička policija proglasila veliku nesreću, drugu u poslednja dva meseca nakon što je u junu poginuo mašinovođa čiji je voz udario u drugi koji je stajao na crvenom svetlu.
Ruska rafinerija prestala da radi posle napada
Ruska rafinerija nafte, udaljena više od 1.300 kilometara od Ukrajine, potpuno je zaustavila rad nakon ukrajinskog napada dronom, a popravka bi, kako prenosi Kijev post, mogla da potraje i do šest meseci zbog uvoza opreme i sankcija. Predsednik Odbora za naftnu industriju Rusije Sergej Solncev saopštio je da je postrojenje u potpunosti zatvoreno i da bi popravke mogle da traju do pola godine, dok opseg štete nije mogao nezavisno da se proveri. Ovaj udar deo je pojačane kampanje Kijeva protiv ruske naftne industrije koja dovodi do sve većeg nedostatka goriva širom Rusije.
Stefan Koršak, viši odbrambeni dopisnik Kijev posta, izjavio je da Amerikanci nisu oduševljeni naoružavanjem Ukrajine i da davanje dozvole Kijevu za proizvodnju sistema „patriot“ ne bi bilo u interesu SAD, jer bi tako, kako je rekao, stvorili sebi konkurenciju. Koršak je istakao da Ukrajina, iako kao zemlja u ratu, često završava projekte mnogo brže nego što se očekuje, ipak nema specijalizovane pogone i infrastrukturu potrebne za proizvodnju projektila i presretača „patriot“. Kijev post podseća da je Rusija izvela još jedan veliki noćni napad na Ukrajinu, usmrtivši najmanje pet osoba i ranivši 21 u Zaporožju, dok u Vašingtonu nema mnogo volje da se Kijevu obezbede dodatni presretači.
Iran može da se bori do kraja Trampovog mandata
Brigadni general Revolucionarne garde Mohammad Reza Nakdi izjavio je da Iran može da izdrži dugotrajni oružani sukob sa Sjedinjenim Državama, čak i da potraje do kraja mandata Donalda Trampa, prenosi RT. Kako je rekao, jedan od načina da se postigne odvraćanje jeste produžavanje rata i izazivanje iscrpljivanja neprijatelja, kako bi svako ko ubuduće poželi da napadne Iran znao da to ima cenu. Nakdijeve izjave usledile su u trenutku kada mediji izveštavaju o pritisku na američke zalihe municije i padu morala američkih snaga na Bliskom istoku.
Nemački proizvođač fotoaparata „Lajka“ isključio je ruskog fotografa Valerija Meljnikova iz prestižnog takmičenja „Oskar Barnak“ nakon kritika iz Ukrajine zbog njegove saradnje sa agencijom RIA Novosti, iako je njegov dugogodišnji projekat „Mariupolj. Otvorene rane“ prvobitno ušao u uži izbor za 2026. godinu, piše RT. Meljnikov, trostruki dobitnik Svetske pres-foto nagrade, na društvenim mrežama je objavio da mu je rad odbijen, dok zapravo dokumentuje civile u crnomorskom gradu Mariupolju u Donjeckoj Narodnoj Republici koji je oslobođen u maju 2022. nakon 85-dnevne bitke. Donjecka, Luganska, Hersonska i Zaporoška oblast na referendumima kasnije te godine, izglasale su pripajanje Rusiji.
Niko ne može kroz Ormuz bez dozvole Teherana
Portparol centralnog štaba iranske komande Hatam al Enbija, drugi brigadni general Abolfazl Zolfagari, odbacio je američke tvrdnje o normalnom saobraćaju kroz Ormuški moreuz nazvavši ih „lažima i neistinama“ i istakao da nijedan trgovački brod ni tanker ne može bezbedno da prođe kroz taj moreuz bez dozvole i nadzora iranskih oružanih snaga, prenosi Mehr njuz. Zolfagari je upozorio da SAD neprestano pokušavaju da stvore nered i nesigurnost u regionu, ali da će njihove neosnovane pretnje, suočene sa potpunom pripremljenošću iranske vojske, doneti samo veću bedu i nemoć Vašingtonu. Iran pomno prati sve pokrete američkih i izraelskih neprijatelja u regionu i ostaje odlučan da brani prava iranskog naroda i nacionalni suverenitet.
Savetnik i pomoćnik vrhovnog vođe Islamske revolucije Mohamed Mohber istakao je da će strategija vođe da Iran pređe u ofanzivnu fazu rata, ukoliko njegovi uslovi ne budu ispunjeni, nesumnjivo promeniti svetske odnose snaga, povezujući je sa dešavanjima oko Ormuškog moreuza i neuspehom Sjedinjenih Država da zaštite svoje saveznike u Persijskom zalivu, objavljuje Mehr njuz. Ajatolah je 30. aprila u saopštenju povodom Dana Persijskog zaliva izjavio da se pred Iranom otvara novo poglavlje u odnosu na Zaliv i moreuz.
Prva multinacionalna grupa za dronove na Bliskom istoku
Centralna komanda Sjedinjenih Država saopštila je da uspostavlja prvu multinacionalnu operativnu grupu na Bliskom istoku posvećenu upotrebi napadnih dronova u vazdušnom, kopnenom i pomorskom prostoru, piše Arab njuz. Nova jedinica koristiće bespilotne letelice koje detoniraju pri udaru, uključujući sisteme koji deluju na površini, ispod ili iznad mora a njima će upravljati američko vojno osoblje i regionalni partneri. Komandant Centkoma admiral Bred Kuper istakao je da će nova grupa proširiti uspeh prethodne, jer se integracijom novih sposobnosti otvaraju nove mogućnosti.
Naftni sektor Kuvajta, koji je nekada bio prosperitetan, ostao je uglavnom paralizovan mesecima a izvoz nafte naglo je opao zbog sukoba u Zalivu, što je izazvalo najveću krizu u toj zemlji u poslednjih nekoliko decenija. Kuvajt je, kako piše Arab njuz, ostao talac sopstvene potrebe za pristupom Ormuškom moreuzu, jer nema naftovode koji bi zaobilazili taj plovni put za razliku od Saudijske Arabije ili Ujedinjenih Arapskih Emirata, pa je njegov izvoz prinudno preusmeren kroz spornu vodenu teritoriju. Generalni direktor Kuvajtske naftne korporacije šeik Navaf Saud al Sabah izjavio je da je ovo bez sumnje najteža i najveća kriza sa kojom se naftni sektor Kuvajta suočio od iračke invazije 1990. godine.
Nema sukoba na granici Kine i Indije
Pojedini indijski mediji i regionalne političke snage pokušali su da podstaknu nepotvrđene tvrdnje o sukobu na granici Kine i Indije, piše Global tajms, dok zvanični signali iz Pekinga i Nju Delhija ističu stabilnost, komunikaciju i važnost upravljanja razlikama kroz postojeće mehanizme. Kineski stručnjaci upozoravaju da bi senzacionalizovanje tvrdnji povezanih sa granicom moglo da uspori teško stečen zamah u bilateralnim odnosima, jer su razmene između dve zemlje u različitim oblastima postepeno obnovljene a saradnja se unapređuje na uređen način, te bi obe strane trebalo da spreče da granično pitanje preuzme šire razmere.
Dokumentarni film „Unutar jedinice 731: Tajni ljudski eksperimenti Japana“, produkcije singapurskog kanala CNK, prikupio je više od milion pregleda i ponovo skrenuo pažnju na zločine Japanske carske vojske, uključujući biološko ratovanje i smrtonosne eksperimente nad ljudima koje je ta jedinica počinila tokom japanske agresije, piše Global tajms. Istoričari iz SAD, Singapura i Japana ocenjuju da su dokazi o tim zločinima protiv čovečnosti neoborivi. Film okuplja svedočanstva potomaka preživelih iz Britanije, Amerike, Japana i Singapura a stručnjaci ističu da te grozote predstavljaju zajedničku traumu ne samo za azijske zemlje koje su bile izložene japanskom fašizmu, već i za celo čovečanstvo. Više od 80 godina nakon rata, kako su poručili, obnavljanje kolektivnog sećanja pogođenih zemalja od presudnog je značaja za očuvanje mira.
