NATO OTVARA NOVO ŽARIŠTE NA ARKTIKU
Američka vlada postaje direktni investitor u naftne projekte u Venecueli, piše Vol strit džornal. Guverner Banke Engleske upozorio na rizik od pada berzi zbog balona veštačke inteligencije, donosi Dejli telegraf. Ukrajina i Turska mogle bi da budu ključni akteri u Crnom moru, prenosi Ukrinform. NATO otvara novo žarište na Arktiku vojnim jačanjem, kazao Lavrov a objavljuje RT. Iran ne traži rat, ali će se braniti, izveštava Mehr njuz. Izraelski ministar pohvalio se lošim uslovima za palestinske zatvorenice, navodi Arab njuz. Kineski predsednik stigao u Kirgistan na samit ŠOS, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da NATO aktivnim vojnim jačanjem na Arktiku pretvara taj region u novo žarište tenzija, prenosi RT)
Predsednik SAD Donald Tramp, nakon što su američke energetske kompanije odbile da ulažu u Venecuelu brzinom i obimom kakav je želeo, osmislio je rešenje da sama američka vlada postane direktni investitor u naftne projekte te zemlje, dajući Pentagonu udeo u njenom naftnom bogatstvu. Guverner Banke Engleske Endru Bejli upozorio je ministre finansija G20 da bi „pucanje balona“ veštačke inteligencije moglo da izazove ozbiljan pad na svetskim berzama, jer su ogromni dugovi korišćeni za finansiranje investicija u AI a procene vrednosti su rastegnute do astronomskih nivoa. Viši saradnik Hadson instituta izjavio je da bi kombinacija ukrajinskog borbenog iskustva i turskih proizvodnih kapaciteta mogla da učini te dve zemlje ključnim akterima u oblikovanju novog odnosa snaga u regionu Crnog mora. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da NATO aktivnim vojnim jačanjem na Arktiku pretvara taj region u novo žarište tenzija, stvarajući atmosferu nepoverenja i rizikujući opasnu oružanu konfrontaciju ne samo sa Moskvom, već i sa drugim zemljama. Predsednik Irana Masud Pezeškijan izjavio je da Iran ne traži rat, ali da neće mirovati pred agresijom i da će svakom napadaču dati odlučan odgovor. Izraelski ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben Gvir pohvalio se pogoršanjem uslova za palestinske zatvorenike tokom posete ženskom zatvoru. Kineski predsednik stigao je u Biškek na samit ŠOS i u državnu posetu Kirgistanu, istakavši da su odnosi dveju zemalja izdržali promene na međunarodnoj sceni.
Američka vlada investitor u Venecueli
Predsednik SAD Donald Tramp proveo je mesece tvrdeći da je svrgavanjem venezuelskog lidera obezbedio naftu te zemlje za Ameriku a kada su američke energetske kompanije odbile da ulažu brzinom i obimom kakav je želeo, njegova administracija osmislila je izuzetno rešenje: da sama američka vlada postane investitor, objavljuje Vol strit džornal. Sporazum objavljen u petak uveče pretvara vladu Sjedinjenih Država iz posrednika u američke naftne investicije u Venecueli – u direktnog investitora. Pentagonu se ovim daje udeo u naftnom bogatstvu te zemlje, dok su pregovori trajali mesecima.
Rusija se suočava sa fundamentalnom asimetrijom u ratu protiv Ukrajine, jer Kijev može da računa na sigurno zaleđe u evropskim susedima za ekonomsku otpornost i vojnu logistiku, dok Kremlj nema takvu podršku. Udari na ruske rafinerije, luke i odbrambenu industriju direktno ugrožavaju sposobnost Moskve da nastavi rat, piše Vol strit džornal. Evropa plaća ukrajinski rat i nudi sigurnu bazu, čime nadoknađuje rusku vatrenu moć, a ova geopolitička nesrazmera podstiče Rusiju da preti Zapadu.
Bojazan od pada svetskih berzi zbog AI
Guverner Banke Engleske Endru Bejli upozorio je u pismu ministrima finansija G20 da bi „pucanje balona“ veštačke inteligencije moglo da izazove ozbiljan pad na svetskim berzama, jer su ogromni dugovi korišćeni za finansiranje investicija u AI a procene vrednosti su rastegnute do astronomskih nivoa, piše Dejli telegraf. Bejli je istakao da je rizik dodatno povećan jer su se investitori zaduživali u velikim iznosima kako bi ulagali u mali broj AI kompanija i provajdera centara za podatke, poput „Nvidije“ vredne više od 5,2 biliona dolara, čija je cena akcija porasla 850 odsto u poslednjih pet godina. Guverner je upozorio da bi korekcija na tržištu mogla da se proširi preko granica i izazove lančanu reakciju, jer visoke procene i koncentracija na tržištu čine berze posebno osetljivim.
U izraelskoj političkoj desnici koja je uvek nestabilna, tenzije su ove nedelje dostigle vrhunac pred istek roka za potvrdu kandidata za opšte izbore. Pet partija koje čine vladajuću koaliciju Benjamina Netanjahua nije u najboljim odnosima još od raspuštanja Kneseta u julu i zakazivanja glasanja za 27. oktobar. Kako ankete pokazuju da opozicija jača, a rok za izborne liste ističe 8. septembra, piše Dejli telegraf, uobičajeno nadmetanje za pozicije pretvorilo se u političke spletke, pretnje i „nož u leđa“, a u središtu svega je ekstremni ministar unutrašnjih poslova Itamar Ben-Gvir, lider stranke Otzma Jehudit, koji prema poslednjim anketama beleži rast podrške zahvaljujući svojim video-snimcima na društvenim mrežama.
Ukrajina i Turska, i novi odnos snaga u Crnom moru
Viši saradnik Hadson instituta i analitičar za odbranu Kan Kasapoglu izjavio je za Ukrinform da bi kombinacija ukrajinskog borbenog iskustva i turskih proizvodnih kapaciteta mogla da učini te dve zemlje ključnim akterima u oblikovanju novog odnosa snaga u regionu Crnog mora. Kasapoglu je istakao da su Turska i Ukrajina kompatibilni odbrambeni partneri, jer obe zemlje raspolažu iskusnim oružanim snagama koje su prirodni krajnji korisnici i laboratorije za svoje nacionalne industrije, što je retkost u Evropi. On je naveo da obe države imaju zrele ekosisteme dronova koji se protežu izvan avijacije na kopnenu i pomorsku robotiku.
Američki senator Ričard Blumental iz Konetikata izjavio je da je rat u Ukrajini ušao u trenutak izuzetne hitnosti i pozvao Predstavnički dom da usvoji zakon o sankcijama Rusiji koji je već prošao Senat, istakavši da je ekonomija Vladimira Putina na ivici velike krize sa deficitom od 125 milijardi dolara, što čini pet odsto BDP-a, i kamatnom stopom na državni dug od 14 odsto. Kako prenosi Ukrinform, Blumental je izrazio nadu da će zakon dobiti dovoljnu podršku demokrata u Donjem domu kada se poslanici vrate sa višenedeljne pauze, jer Putin, kako je rekao, pokušava da eskalira, ali je i ekonomski pritisnut.
NATO otvara novo žarište na Arktiku
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da NATO aktivnim vojnim jačanjem na Arktiku pretvara taj region u novo žarište tenzija, stvarajući atmosferu nepoverenja i rizikujući opasnu oružanu konfrontaciju ne samo sa Moskvom, već i sa drugim zemljama, piše RT. Alijansa je pojačala aktivnosti na krajnjem severu pokretanjem inicijative „Arktik sentri“ koju je predstavila kao odgovor na pokušaj američkog predsednika da anektira Grenland pod izgovorom da je ta danska autonomna teritorija navodno ugrožena od Rusije i Kine, iako su i Moskva i Peking više puta odbacili te optužbe. Rusija je, kako se navodi, spremna da brani svoje interese na Arktiku, ali nema nikakvog udela u sporu oko Grenlanda.
Venecuela je, kako je izjavila vršiteljka dužnosti predsednice Delsi Rodrigez, potpisala istorijski 25-godišnji sporazum sa Sjedinjenim Državama o razvoju 17 strateških naftnih polja sa 65 milijardi barela dokazanih rezervi, prenosi RT. Ona je naglasila da Venecuela zadržava vlasništvo i suverenitet nad svojim resursima, dok Amerika ulaže kapital, tehnologiju i operativne kapacitete za oporavak industrije pogođene sankcijama. Predsednik SAD Donald Tramp proglasio je taj dogovor „najvećim naftnim poslom u istoriji sveta“ i tvrdio da je Vašington dobio „većinsku“ kontrolu nad venecuelanskim rezervama bez troška za američke poreske obveznike, čime su američke rezerve nafte više nego udvostručene.
Iran ne traži rat, ali će se braniti
Predsednik Irana Masud Pezeškijan izjavio je u ponedeljak, pred polazak na samit Šangajske organizacije za saradnju u Kirgistanu, da Iran ne traži rat ali da neće mirovati pred agresijom i da će svakom napadaču dati odlučan odgovor, objavljuje Mehr njuz. Pezešekijan je istakao da su nestabilnost i nemiri u regionu štetni za sve i da zemlje moraju da udruže snage kako bi obezbedile sigurnost, ekonomiju i razvoj. On je naglasio da je samit na koji ide strateški važan i da simbolizuje postojanje raznolikih, nezavisnih glasova u svetu u kojem neke međunarodne institucije pokušavaju da nametnu jedan narativ. Prisustvo većine regionalnih lidera i bilateralni razgovori na marginama samita mogli bi da pomognu regionalnoj sigurnosti, ekonomskim i političkim procesima i donesu povoljne rezultate svim zemljama.
Šef iranskog Crvenog polumeseca Pirhosein Kolivand izjavio je na skupu u Isfahanu da su spasioci tokom trećeg nametnutog rata izvukli iz ruševina više od 7.250 preživelih a da su ekipe stizale na mesto nesreće za manje od četiri minuta i nisu napuštale teren ni tokom bombardovanja i raketnih napada, prenosi Mehr njuz. Kolivand je istakao da humanitarna neutralnost ne znači ravnodušnost i da Crveni polumesec nije mogao da ćuti pred ratnim zločinima i kršenjima humanitarnog prava, te da je dokumentacija o šteti na medicinskoj, centrima za pomoć i humanitarnoj infrastrukturi predata međunarodnim telima, uz nastavak pravnog postupka.
Izraelski ministar pohvalio loše uslove za Palestinke
Izraelski ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben Gvir pohvalio se u nedelju pogoršanjem uslova za palestinske zatvorenike tokom posete ženskom zatvoru, objavivši video u kojem maskirana zatvorenica opisuje da tri dana nisu imale priliku da se okupaju ni presvuku, da nemaju nikakva prava i da su im uslovi izuzetno loši, izveštava Arab njuz. Ben Gvir je to uporedio sa uslovima izraelskih talaca u Gazi, rekavši da je ponosan što je uspeo da svede uslove terorista na minimum i da su „letnji kampovi u zatvorima gotovi“. Ministar koji je ranije osuđivan za rasizam i druga krivična dela, poznat je po provokativnim akcijama i izjavama a ova poseta usledila je dva meseca pred izbore.
Centralne banke Ujedinjenih Arapskih Emirata i Egipta saopštile su u nedelju da koordiniraju aktivnosti u vezi sa Bankom Misr, nakon što je američki Trezor saopštio da isključuje sve podružnice te banke u UAE iz transakcija u dolarima zbog njenog poslovanja sa Iranom, piše Arab njuz. U zajedničkom saopštenju, centralne banke su navele da će Banka Misr preduzeti sve potrebne mere kako bi nastavila redovno poslovanje.
Si se raduje nastavku saradnje sa Kirgistanom
Predsednik Kine Si Đinping izjavio je u nedelju po dolasku u Biškek, gde će učestvovati na samitu Šangajske organizacije za saradnju i boraviti u državnoj poseti Kirgistanu, da se raduje saradnji sa predsednikom Sadirnom Žaparovim na izradi novog plana za izgradnju zajednice sa zajedničkom budućnošću Kine i Kirgistana, piše Čajna dejli. Kineski predsednik je istakao da su odnosi dveju zemalja, od uspostavljanja diplomatskih odnosa pre 34 godine, izdržali promene na međunarodnoj sceni i dosegli nivo sveobuhvatnog strateškog partnerstva za novu eru, te da su poslednjih godina ušli u „zlatni period“ brzog rasta. Trgovina robom između Kine i Kirgistana dostigla je 2025. godine 27,2 milijarde dolara, što je rast od 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a projekti poput železnice Kina-Kirgistan-Uzbekistan napreduju bez problema.
Kineski proizvođači elektro opreme, među kojima su „Siejuan elektrik“, „Žinpan teknologi“, TBEA i „Mingjang elektrik“, izjavili su da će najnovije američke restrikcije na opremu za elektroenergetske mreže imati ograničen uticaj na njihovo poslovanje, jer im prihodi od izvoza u SAD čine manje od 30 odsto a prodajne mreže su im razgranate na više od 100 zemalja, prenosi Čajna dejli. Kompanije su isakle da će detaljna pravila i liste ograničenih entiteta biti donete tek nakon 120 dana, tako da za sada nema neposrednih poremećaja u proizvodnji, narudžbinama ili poslovnim strategijama.
