KO JE ODGOVORAN ZA ŠTETU NA IRANSKOM PRIOBALJU
Inflacija u SAD u julu blizu očekivanja, piše Vol strit džornal. Putin preti da će oduzeti britanske brodove kao odgovor na akcije protiv ruske „flote u senci“, donosi Dejli telegraf. Zelenski izjavio da je Kijevu potrebno pet odsto američkih zaliha raketa „patriot“ da preživi zimu, prenosi Ukrinform. Ukrajina blokira razmenu zatvorenika, objavljuje RT. Iran postavio pitanje ko snosi odgovornost za štetu na priobalju, izveštava Mehr njuz. Vašington kritikovao Izrael zbog izjava o zadržavanju vojske na jugu Libana, navodi Arab njuz. Kina odbacila zajedničko saopštenje o notifikaciji lansiranja projektila, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u sredu da Sjedinjene Države imaju potpunu kontrolu nad Ormuškim moreuzom, ali podaci o praćenju brodova pokazuju da je u utorak kroz taj vodeni put prošlo svega 14 plovila, dok je pre rata dnevni prosek bio više od 130, piše Vol strit džornal)
Inflacija u SAD u julu bila je blizu očekivanja, što je Federalnim rezervama kupilo više vremena da brane svoju prognozu o smanjenju cena bez podizanja kamatnih stopa, jer je osnovna potrošačka inflacija koja isključuje hranu i energiju na mesečnom nivou porasla 0,2 odsto. Predsednik Rusije Vladimir Putin zapretio je oduzimanjem britanskih brodova kao odgovor na akcije Evropske unije i Velike Britanije protiv ruske „flote u senci“ naftnih tankera, nazvavši pet zaplena ruskih plovila piraterijom. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je Kijevu potrebno pet odsto trenutnih američkih zaliha protivvazdušnih raketa „patriot“, dok bi 10 odsto tih zaliha zaustavilo sve ruske balističke napade. Ukrajinska komesarka za ljudska prava izjavila je da Kijev blokira ruske predloge za razmenu zatvorenika, dok istovremeno javno optužuje Moskvu da odugovlači sa tim procesom. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova upozorio je da se ekološka šteta od američkog vojnog prisustva u Persijskom zalivu mora rešiti u okviru budućih aranžmana o upravljanju Ormuškim moreuzom, istakavši da je pričinjena šteta procenjena na bilione dolara. Administracija Donalda Trampa kritikovala je izjave izraelskog ministra odbrane o zadržavanju vojske na jugu Libana, ocenivši da one protivreče obavezama koje je izraelska vlada preuzela sporazumom sa SAD i Libanom. Kina je odbacila zajedničko saopštenje koje su predvodile Sjedinjene Države o notifikaciji lansiranja balističkih projektila, nazvavši taj potez politički motivisanim i istakavši da otkriva licemerje i dvostruke standarde Vašingtona.
Očekivana inflacija u SAD
Inflacija u julu bila je blizu očekivanja, što je Federalnim rezervama SAD kupilo više vremena da brane svoju prognozu o smanjenju cena bez podizanja kamatnih stopa, jer je osnovna potrošačka inflacija koja isključuje hranu i energiju, na mesečnom nivou porasla 0,2 odsto, dok je na godišnjem iznosila 2,5 odsto, objavljuje Vol strit džornal. Podaci su donekle smanjili pritisak na FED da poveća stope, ali ne rešavaju mnogo toga u vezi sa daljim izgledima za kamatne stope, naročito jer su zvaničnici Fed-a postali osetljivi na podatke koji ukazuju da se privreda ne ponaša onako kako su očekivali.
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u sredu da Sjedinjene Države imaju potpunu kontrolu nad Ormuškim moreuzom, ali podaci o praćenju brodova pokazuju da je u utorak kroz taj vodeni put prošlo svega 14 plovila, dok je pre rata dnevni prosek bio više od 130, piše Vol strit džornal. Od tih 14 brodova, njih 11 koristilo je rutu kojom upravlja Iran a saobraćaj je bio slab i tokom jula sa prosečno 26 prolazaka dnevno, kao i u junu sa 33, pošto su obnovljeni iranski napadi na brodove prekinuli dogovor o otvaranju moreuza.
Putin preti da će oduzeti britanske brodove
Predsednik Rusije Vladimir Putin zapretio je oduzimanjem britanskih brodova kao odgovor na akcije Evropske unije i Velike Britanije protiv ruske „flote u senci“ naftnih tankera, nazvavši pet zaplena ruskih plovila „piraterijom“ i upozorivši da će Rusija odgovoriti na isti način, i to ne nužno u vodama u kojima su izvršeni napadi na ruske brodove, objavljuje Dejli telegraf. Putin je u uniformi na pomorskoj vežbi na Pacifiku rekao da vlasti pojedinih zemalja, kršeći međunarodno pomorsko pravo, pokušavaju da ograniče kretanje ruskih plovila i da su otišle toliko daleko da razmatraju mogućnost zaplene brodova i prodaje zaplenjene imovine. Sankcije usvojene prošlog meseca dozvoljavaju članicama EU da prodaju naftu ili teret zaplenjen sa ruskih brodova.
Posmatrači pomračenja, turisti i izletnici uspinjali su se strmom stazom do Kraljevske opservatorije u Griniču, gde ih je dočekala grupa ljudi koja je skandirala i mahala zastavama – ne pripadnici nekog ezoteričnog kulta, već članovi sindikata „Prospekt“ koji su protestovali zbog plata i uslova rada, dok je sunce nemilosrdno pržilo. Ljudi su se okupljali dva sata kako bi videli pomračenje kakvo Britanija nije imala od 1999. godine a ponoviće se tek 2081, pa je Pol Stonman koji je došao sa suprugom Rozalin i dvoje unučadi, rekao da se jednostavno nije moglo sedeti u kući, piše u reportaži Dejli telegrafa.
Pet odsto zaliha presretača SAD rešenje za Kijev
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je za SiEnEn da je Kijevu potrebno pet odsto trenutnih američkih zaliha protivvazdušnih raketa „patriot“ kako bi preživeo zimu a deset odsto tih zaliha da bi zaustavio sve ruske balističke napade, objavljuje Ukrinform. Kako je rekao, Ukrajina ove godine ima dva i po puta manje presretača nego 2025. godine, dok Rusija mesečno ispaljuje dvostruko više balističkih projektila nego pre. Zelenski je otkrio da svakodnevno vodi na milione telefonskih razgovora i obavlja netransparentne dogovore sa saveznicima za nabavku presretača, te da bi mu pet odsto američkih zaliha omogućilo da prođe zimu i spasi živote ljudi, dok bi sa deset odsto uništio sve ruske balističke rakete. Ukrajinski lider je priznao da obavlja i neke stvari o kojima ne može da govori, ali koje su, kako je naglasio, u okviru zakona.
Estonija je, kako je saopštilo tamošnje Ministarstvo spoljnih poslova, izdvojila 340.000 evra za pomoć Ukrajini u pripremama za predstojeću zimsku sezonu a sredstva će kroz nevladine organizacije biti usmerena na oblasti gde su potrebe najveće, piše Ukrinform. Ministarstvo je istaklo da će pomoć ići porodicama, raseljenim licima i ukrajinskim spasiocima. Estonija je ranije najavila da će dodatnih 125.000 evra uplatiti u Fond za energetsku podršku Ukrajine, čime će njen ukupni doprinos dostići 2,75 miliona evra.
Ukrajina blokira razmenu zatvorenika
Ukrajinska komesarka za ljudska prava Jana Lantratova izjavila je da Kijev blokira ruske predloge za razmenu zatvorenika, dok istovremeno javno optužuje Moskvu da odugovlači s tim procesom a njen kabinet je sastavio spiskove zarobljenika iz Donbasa i Krima koje Ukrajina cinično objavljuje tvrdeći da su „napušteni“, objavljuje RT. Lantratova je navela da su te liste sastavljene na osnovu razgovora s majkama, porodicama i najbližima zatočenika i da Rusija čeka zvanični odgovor Kijeva na svoj predlog, dok ukrajinska strana objavljuje iste te spiskove i optužuje Moskvu da odbija da ih uključi u razmenu.
Pentagon je optužen za prikrivanje zločina američke vojske nakon što je objavio godišnji izveštaj o civilnim žrtvama u 2025. godini, u kojem se navodi da je 153 civila poginulo a 243 ranjeno u američkim vojnim operacijama, i da sve žrtve potiču iz bombardovanja Huta u Jemenu, dok nezavisni monitori poput grupe „Ervors“ i „Projekta podataka o Jemenu“ izveštavaju o znatno većim brojkama, piše RT. Dva američka zvaničnika koja su anonimno citirana, odbacila su pentagonsku procenu, nazvavši je „šalom“, posebno zato što izveštaj ne beleži nijednu civilnu žrtvu u operacijama na zapadnoj hemisferi uprkos više od 200 poginulih u kampanji protiv brodova za prevoz droge u Karibima i istočnom Pacifiku. Kako se podseća, u toj kampanji od septembra 2025. poginulo je više od 200 ljudi, od čega oko 120 samo u 2025. godini, ali Pentagon nijednu žrtvu nije klasifikovao kao civila.
Ko snosi odgovornost za štetu na iranskoj obali
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bakaei upozorio je da se ekološka šteta od američkog vojnog prisustva i operacija u Persijskom zalivu mora rešiti u okviru budućih aranžmana o upravljanju Ormuškim moreuzom, istakavši da nedavno zagađenje naftom duž obala ostrva Kešm predstavlja samo jedan vidljivi primer ogromnog zagađenja koje je decenijama narušavalo vode Zaliva i Omanskog mora, objavljuje Mehr njuz. Bakaei je naveo da je to zagađenje uzrokovano komercijalnim i vojnim aktivnostima u regionu, te da je pričinjena šteta iranskim priobalnim područjima procenjena na bilione dolara. On je postavio pitanje ko snosi odgovornost za nadoknadu te štete – zemlje koje uvoze jeftinu energiju iz regiona, osiguravajuće kuće brodova ili agresori i njihovi partneri koji su zaliv pretvorili u pozorište vojnih operacija.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči oštro je kritikovao Francusku zbog očiglednog licemerja u vezi sa navodnom odbranom ljudskih prava i međunarodnog prava, ukazujući na njenu podršku akcijama Izraela u Gazi i agresiji na Iran, nakon što su Francuska, 25 drugih zemalja i šefica evropske diplomatije Kaja Kalas osudili Iran zbog smrtnih kazni, prenosi Mehr njuz. Arakči je napisao da zemlje poput Francuske treba da prestanu da drže predavanja svetu o ljudskim pravima, jer je njihova podrška izraelskom genocidu u Gazi i agresiji na Iran uništila svaki moralni autoritet koji su navodno imali. Francuska je ranije saopštila da je zajedno sa 25 zemalja pozvala Teheran da prekine izvršenje smrtnih kazni i oslobodi one koje smatraju proizvoljno pritvorenima.
Vašington kritikovao Izrael zbog Libana
Administracija Donalda Trampa kritikovala je izjave izraelskog ministra odbrane Izraela Kaca o zadržavanju vojske na jugu Libana, ocenivši da one protivreče obavezama koje je izraelska vlada preuzela sporazumom sa Sjedinjenim Državama i Libanom, izveštava Arab njuz. Viši zvaničnik američkog Stejt departmenta poručio je da stalno vojno prisustvo Izraela u južnom Libanu nije u skladu sa tim okvirnim sporazumom i da ne doprinosi dugoročnom miru i bezbednosti obe zemlje. Izraelski ministar Kac i premijer Benjamin Netanjahu više su puta obećali da se neće povući iz „bezbednosne zone“ na jugu Libana, pojasa teritorije dubine oko deset kilometara u kojoj deluju izraelske snage. Vašington, kako se navodi, u potpunosti podržava teritorijalni integritet i suverenitet Libana.
Nafta koja curi iz tankera „Karolin Bezengi“ koji pripada takozvanoj ruskoj „floti iz senke“ i prevozio je gotovo milion barela nafte kada je u junu prijavio eksploziju, ugrozila je ne samo obližnje ostrvo Kabili, već je stigla i do plaža na kopnu Omana, severno od tog ostrva, saopštila je omanska agencija za zaštitu životne sredine a prenosi Arab njuz. Ekološki stručnjaci upozoravaju da se naftna mrlja poslednjih nedelja brzo širi sa delimično potopljenog tankera kod ostrva Kabili, ugrožavajući zaštićeno morsko područje, dok je agencija saopštila da je kontaminacija zabeležena i na plažama Ras Madraka na omanskom kopnu, udaljenim oko 200 kilometara severno od ostrva. Za sada nijedna strana nije preuzela odgovornost za incident a uzrok eksplozije nije otkriven.
Pritisak na Kinu zbog raketnih testova
Kina je odbacila zajedničko saopštenje koje su predvodile Sjedinjene Države o notifikaciji lansiranja balističkih projektila, nazvavši taj potez politički motivisanim i istakavši da on otkriva licemerje i dvostruke standarde Vašingtona i pojedinih zemalja, saopštio je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Đjakun a objavljuje Global tajms. Portparol je rekao da je saopštenje koje se poziva na Haški kodeks ponašanja protiv širenja balističkih projektila i aludira na kinesko probno lansiranje raketa, vođeno isključivo političkim motivima, te da Kina poziva nadležne zemlje da prestanu da zloupotrebljavaju multilateralne mehanizme za kontrolu naoružanja. Analitičari su ocenili da je reč o pritisku na Kinu povodom raketnih testova, dok Sjedinjene Države istovremeno šire produženo odvraćanje kako bi očuvale geopolitičku prednost i hegemoniju.
Kineski putnički avion C919 domaće proizvodnje sleteo je u sredu posle podne u glavni grad Mongolije Ulan Bator, čime je završen njegov prvi međunarodni komercijalni let a po sletanju na aerodrom „Džingis Kan“ dočekan je vodenim salutom, najvišom počasti u međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, piše Global tajms. Od srede, avion Er Čajna počeo je da saobraća na liniji Peking-Ulan Bator, sa sedam letova nedeljno, dok je ranije na relaciji Hot-Ulan Bator već saobraćao domaći C909, pa sada dve vrste kineskih aviona zajednički lete na inostranom aerodromu. Er Čajna je saopštio da je od isporuke prvog C919 u avgustu 2024. flota porasla na 12 aviona koji su ostvarili više od 12.000 bezbednih letova i prevezli preko 1,62 miliona putnika.
