ČAMCI ZA PREVOZ MIGRANATA U FRANCUSKU SVE DUŽI
Zalivske države nerado prihvataju trajnu iransku kontrolu nad Ormuškim moreuzom, piše Vol strit džornal. U Francusku stiglo rekordnih 230 migranata na jednom čamcu, donosi Dejli telegraf. Ukrajinski dronovi pogodili skladište „Vajldberiza“ u Voronježu, prenosi Kijev post. Rusija izvela udare na vojne objekte u Kijevu i Zaporožju, objavljuje RT. Iran odbacio pretnje američkog sekretara za finansije o ekonomskom gušenju Teherana, izveštava Mehr njuz. Jemen najavljuje odgovor na eskalaciju napada Huta, navodi Arab njuz. Kineske kompanije ostvarile više od 97 odsto globalnih isporuka humanoidnih robota, stoji u Global tajmsu<бр/>(ilustracija, Francuska služba za spasavanje na moru upozorila je da nema granice u broju migranata koje će krijumčari ljudi staviti na jedan čamac za prelazak Kanala, objavljuje Dejli telegraf)
Proizvođači nafte i gasa u Persijskom zalivu zaključuju da će kontrola Irana nad Ormuškim moreuzom postati trajna, što će u nedogled remetiti njihov izvoz i globalne energetske zalihe, ali se boje da bi alternativa – povratak ratu – bila još gora. Francuska služba za spasavanje na moru upozorila je da nema granice u broju migranata koje će krijumčari ljudi staviti na jedan čamac za prelazak kanala, jer se u protekla tri meseca sve češće viđaju plovila od 15 metara sa sve većim brojem ljudi. Ukrajinski napad dronovima pogodio je logistički centar ruske internet kompanije „Vajldberiz“ u Voronješkoj oblasti, pri čemu je poginula jedna osoba, dve su ranjene a požari su zahvatili 36.000 kvadratnih metara skladišnog prostora. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su snage izvele noćne udare preciznim oružjem na vojne objekte u Kijevu i ukrajinskom Zaporožju. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova oštro je odbacio hvalisanje američkog sekretara za finansije da će Iran ugušiti ekonomskim sankcijama, nazvavši tu tvrdnju patetičnom i jasnim dokazom američke kompulzivne zavisnosti od prinudnih mera. Predsednik Predsedničkog saveta Jemena izjavio je u Rijadu da je najnovija eskalacija napada Huta koje podržava Iran, novi test za međunarodnu zajednicu i njenu posvećenost zaštiti mira u Jemenu. Kineske kompanije ostvarile su u prvoj polovini 2026. više od 97 odsto globalnih isporuka humanoidnih robota, dok je svetska isporuka dostigla rast od 272 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Zaliv nerado pristaje na iransku kontrolu
Proizvođači nafte i gasa u Persijskom zalivu zaključuju da će kontrola Irana nad Ormuškim moreuzom postati trajna, što će u nedogled remetiti njihov izvoz i globalne energetske zalihe, ali se boje da bi alternativa – povratak ratu – bila još gora, piše Vol strit džornal. Zalivske države prihvataju novu realnost u kojoj je Iran preuzeo kontrolu nad tim vodenim putem, iako im se taj okvir za ponovno otvaranje ne dopada, ali ga vide kao najmanje loše rešenje.
Snažna američka ekonomija pretvorila je naciju koja je nekada retko putovala u vanredno međunarodno putničko tržište, a primer je Al Lenca, sedamdesetogodišnji polu-penzioner koji je u poslednjih godinu dana već tri puta boravio u Barseloni. Ukupno je, kako kaže, za 50 godina bio na 500 putovanja u inostranstvo. Za razliku od svojih roditelja koji su nakon što su se doselili u Ameriku 1961. godine, samo tri puta otputovali preko okeana, Lenca je u svojoj kućnoj kancelariji napunio policu knjigama koje je sam štampao sa uspomenama sa svakog od tih putovanja. „Putovanje nije opcija“, poručuju novi američki putnici, zahvaljujući ekonomskom zamahu koji je podstakao ovaj trend, objavljuje Vol strit džornal.
Čamci za prevoz migranata sve veći
Francuska služba za spasavanje na moru upozorila je da nema granice u broju migranata koje će krijumčari ljudi staviti na jedan čamac za prelazak Kanala, jer se, kako je rekao direktor ogranka u Berku na Moru, u protekla tri meseca sve češće viđaju čamci od 15 metara sa sve većim brojem ljudi, piše Dejli telegraf. Rekordnih 230 tražilaca azila stiglo je u ponedeljak ujutro u Britaniju na jednom takvom plovilu iz Normandije, čime je nadmašen prethodni rekord od 165 migranata iz jula a direktor je istakao da su nedavno mislili da više od 150 ljudi po čamcu nije moguće, ali da sada stvarno nema ograničenja.
Britanija se suočava sa najtežom krizom bezbednosti hrane u decenijama, pošto su ponovljeni toplotni talasi i suša koja je proglašena na 71 odsto Engleske, ugrozili useve pšenice, povrća i proizvodnju mleka, upozorili su analitičari „Šor kapitala“, navodeći da zemlja nikada nije bila bliže ovakvom izazovu. Suša je ostavila više od 27 miliona ljudi pod zabranom zalivanja, podseće Dejli telegraf, a predsednik Odbora za životnu sredinu, hranu i ruralna pitanja Alister Karmajkl upozorio je da potrošači moraju da se pripreme na nove šokove u cenama hrane, jer će smanjeni prinosi pšenice i ječma koje farmeri imaju danas, postati problem za potrošače za šest do dvanaest meseci. Britanija sve više zavisi od uvoza hrane, što rizikuje dalji rast cena stočne hrane, i na kraju i cena za potrošače.
Pogođena internet kompanija u Voronježu
Ukrajinski napad dronovima u noći između ponedeljka i utorka pogodio je logistički centar ruske internet kompanije „Vajldberiz“ u Voronješkoj oblasti, pri čemu je poginula jedna osoba, dve su ranjene a požari su zahvatili 36.000 kvadratnih metara skladišnog prostora, saopštio je guverner oblasti Aleksandar Gusev. Kako piše Kijev post, Gusev je naveo da je oko 15 dronova gađalo grad Voronjež i okolne okruge, te da je požar na jednom skladištu zahvatio 16.000 a na drugom 20.000 kvadratnih metara, dok vatrogasci još pokušavaju da ugase vatru. Ovo je najnoviji u nizu udara na skladišta najveće ruske e-trgovinske platforme koja su postala meta u ukrajinskoj kampanji protiv ruske logističke infrastrukture.
Predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u ponedeljak uveče da Rusija prvi put u svojoj istoriji ne može da vodi rat bez pomoći Severne Koreje, jer, kako je rekao, više nema stratešku rezervu, piše Kijev post. Moskva priprema i raspoređivanje dodatnog severnokorejskog vojnog kontingenta na svojoj teritoriji i primila je još jednu pošiljku balističkih projektila iz Pjongjanga. Zelenski je upozorio da Severna Koreja istovremeno stiče borbeno iskustvo koje bi kasnije moglo da ugrozi Japan, Južnu Koreju i Filipine.
Udari na vojne objekte u Kijevu u Zaporožju
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su snage izvele noćne udare preciznim oružjem na vojne objekte u Kijevu i ukrajinskom Zaporožju, pri čemu je pogođen terminal kompanije „Nova pošta“ u Kijevu koji je, kako navode, služio za skladištenje i distribuciju robe dvostruke namene, uključujući komponente za dronove i elektronsko ratovanje, objavljuje RT. Takođe je gađan i transportno-logistički centar Kijev-3, površine oko 50.000 kvadratnih metara, u kojem se nalazilo do 15.000 FPV dronova, od kojih su neki bili opremljeni termovizijskim kamerama, kao i zemaljske kontrolne stanice i delovi.
Saudijska Arabija, Pakistan i Turska potpisale su u petak u Meki odbrambeni sporazum koji je podstakao spekulacije o formiranju vojne grupacije nalik NATO koja bi mogla da promeni odnos snaga u regionu pogođenom sukobima, piše RT. Potpisali su ga saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i pakistanski premijer Šebaz Šarif. Ministarstvo spoljnih poslova Pakistana saopštilo je da bi oružani napad na bilo koju od tri zemlje bio smatran napadom na sve njih, ali nije jasno da li bi takav napad izazvao zajednički vojni odgovor po uzoru na kolektivnu odbranu iz člana 5 NATO. Sporazum je usledio nakon što je iranska odmazda protiv zalivskih monarhija, tradicionalnih američkih saveznika, otkrila ograničenja američkog bezbednosnog kišobrana i primorale zemlje Zaliva da razmišljaju o alternativnim bezbednosnim aranžmanima.
Amerika zavisna od sankcija
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bakaei oštro je odbacio hvalisanje američkog sekretara za finansije da će Iran „ugušiti“ ekonomskim sankcijama, nazvavši tu tvrdnju patetičnom i jasnim dokazom američke kompulzivne zavisnosti od prinudnih mera, objavljuje Mehr njuz. Bakaei je na naznačio da kad god Vašington pokaže da nije sposoban za diplomatiju, povlači se u sankcije, a kad one ne daju rezultate, jednostavno povećava dozu, te da to više nije politika – već navika i opasna zavisnost. Iranski diplomata je istakao da je Iran decenijama pokazivao da se neće ugušiti tim iscrpljenim mantrama a da je pravi rizik u tome što će američki političari, držeći se te loše navike, ugušiti sopstvene preostale šanse za manje ponižavajući izlazak iz krize koju su sami stvorili.
Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi izjavio je na obeležavanju Dana Kaspijskog mora da bezbednost tog mora treba isključivo da obezbedi pet priobalnih država, bez ikakvog vojnog prisustva spoljnih sila, istakavši da je Kaspijsko more deo geografije, identiteta i odnosa naroda koji žive oko njega, piše Mehr njuz. Garibabadi je naglasio da priobalne države snose primarnu odgovornost za bezbednost, stabilnost i budućnost Kaspijskog mora, te da su sve one opredeljene za zabranu stranog vojnog prisustva, dodajući da to more ne sme da postane arena za nadmetanje ili prisustvo vanregionalnih sila, već da može i treba da bude primer regionalnog bezbednosnog sistema. On je takođe skrenuo pažnju na potrebu saradnje u vezi sa opadanjem nivoa vode, zagađenjem i klimatskim uticajima.
Jemen najavljuje odgovor Hutima
Predsednik Predsedničkog saveta Jemena Rašad al Alimi izjavio je u Rijadu da je najnovija eskalacija Huta koje podržava Iran, novi test za međunarodnu zajednicu i njenu posvećenost zaštiti mira u Jemenu, naglasivši da legitimna vlada nije započela eskalaciju niti je tražila, piše Arab njuz. Al Alimi je ambasadorima zemalja koje podržavaju mirovni proces preneo da vlada neće dozvoliti da Huti iskorišćavaju njenu posvećenost miru za napade a potom da se suočava sa pozivima na uzdržanost kada odgovori na provokacije. On je izvestio o raketnim i dronovskim napadima na luku Al Moha na zapadnoj obali koji su odneli živote civila, uključujući žene i decu, i pogodili civilnu i uslužnu infrastrukturu, a ne vojne položaje, kao i da je to deo višenedeljne eskalacije koja je počela pokušajima Huta da omoguće letove Iranske revolucionarne garde na aerodromu u Sani.
Izraelske snage srušile su kuću Palestinca Faruka Ramadana u selu Tal kod Nablusa na okupiranoj Zapadnoj obali, za koga izraelska vojska tvrdi da je učestvovao u pucnjavi tokom napada doseljenika 24. jula. Kako izveštava Arab njuz, vojska je ušla u selo u ponedeljak uveče i naterala stanovnike više kuća da se isele kako bi pripremili rušenje, dok palestinske vlasti navode da su julski incidenti u kojem su poginula četiri Palestinca i dva Izraelca izazvali doseljenici koji su nameravali da napadnu meštane Tala. Izraelska vojska je isprva izraelske civile umešane u incident opisala kao planinare, ali je kasnije priznala da su neki bili naoružani i da su obe strane pucale pre nego što su vojnici intervenisali.
Izvoz robota porastao za 272 odsto
Kineske kompanije ostvarile su u prvoj polovini 2026. više od 97 odsto globalnih isporuka humanoidnih robota, dok je svetska isporuka dostigla oko 19.100 jedinica, što je rast od 272 odsto u odnosu na isti period prošle godine, piše Global tajms. Kineska kompanija AGIBOT preuzela je vodeću poziciju ispred „Junitri robotiksa“, dok je Kina predstavljala više od 85 odsto globalne potražnje, prema najnovijim podacima kompanije „Smart analitiks global“. „Junitri robotiks“ započela je u ponedeljak proces upisa akcija za listing na Šangajskoj berzi, postavši prva deonica humanoidnih robota na A-akcijskom tržištu a cena na inicijalnoj javnoj ponudi iznosila je 150,8 juana po akciji, čime bi se prikupilo 6,1 milijardu juana. Ova dostignuća predstavljaju dva velika koraka u kineskom industrijskom usponu i dodatno učvršćuju rast takozvanih novih tri strateška sektora – robotike, veštačke inteligencije i inovativne medicine.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu objavio je u nedelju da Izrael odbacuje mirovni plan za Pojas Gaze od 15 tačaka koji je predstavio takozvani Odbor za mir pod vođstvom Sjedinjenih Država, čime je, prema oceni analitičara, otvoreno pokazao različite prioritete između Vašingtona i Tel Aviva i uneo neizvesnost u američku mirovnu inicijativu, prenosi Global tajms. Iako je visoki američki zvaničnik rekao da Belu kuću ta izraelska izjava „ne uznemirava“ i da je posmatraju kao deo izborne sezone u Izraelu, stručnjaci ističu da se SAD suočavaju sa teškim balansiranjem između osnovne podrške savezniku koji se sve više ponaša kao problematičan činilac, i izbegavanja daljeg upadanja u sve veće zamke na više frontova na Bliskom istoku.
