AMERIČKI PREDSEDNIK NAJAVIO SPORAZUM SA MOSKVOM
Tramp se suočava sa novom realnošću nakon izbornih rezultata, piše Vol strit džornal. Šef države okrivio pobedu demokrata za najgori dan na berzi, prenosi Dejli telegraf. Kušner izložio pet ciljeva za širi evropski bezbednosni okvir, objavljuje Kijev post. Američki predsednik nagovestio mogućnost sveobuhvatnog sporazuma sa Rusijom, „većeg od Ukrajine“, piše RT. Teheran demantovao tvrdnje vezane za sastanak Rezaija sa Putinom, izveštava Mehr njuz. Rijad osujetio gađanje Medine, navodi Arab njuz. Konferencija za promociju investicija u Šangaju okupila globalne kompanije, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, Nemačko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je general-potpukovnik Kristijan Frojding imenovan za najvišeg vojnog komandanta zemlje, poznat je po gorljivoj podršci Ukrajini i tvrdoj liniji prema Rusiji, objavljuje RT)
Nakon dve godine vlasti bez ograničenja, predsednik SAD Donald Tramp suočava se sa teškom novom realnošću, jer će, ako želi da postigne bilo šta trajno u naredne dve godine, morati da prihvati kompromis i ograničenja sopstvene vlasti. Američki predsednik okrivio je ubedljivu pobedu demokrata na izborima za Kongres za jedan od najgorih dana za akcije na Vol stritu, gde su tehnološke akcije pretrpele najveći pad od početka pandemije, zbog straha da bi izborni trijumf te stranke mogao da izazove usporavanje veštačke inteligencije. Viši američki pregovarač i zet američkog predsednika Džared Kušner izložio je pet ciljeva za širi evropski bezbednosni okvir, uoči planiranih pregovora o miru između Ukrajine i Rusije u Abu Dabiju sledeće nedelje. Tramp je nagovestio mogućnost sveobuhvatnog sporazuma sa Rusijom koji bi daleko prevazišao rešavanje sukoba u Ukrajini, nakon nenajavljenog sastanka sa izaslanikom ruskog predsednika Kirilom Dmitrijevim u Beloj kući. Viši iranski političko-bezbednosni izvor demantovao je zapadne medijske konstrukcije o sastanku sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost general-majora Mohsena Rezaija sa Vladimirom Putinom u Moskvi, naglasivši da Teheran neće ući ni u kakav diplomatski proces dok sedam njegovih uslova ne budu potpuno i istovremeno ispunjeni. Saudijska protivvazdušna odbrana presrela je i uništila još jedan projektil koji se kretao prema Medini u četvrtak. Konferencija za promociju investicija u Šangaju služi kao prozor za globalne kompanije da istraže poslovno okruženje tog grada, napredak u ekonomskom i društvenom razvoju i dugoročni potencijal.
Nova realnost za Trampa
Nakon dve godine vlasti bez ograničenja, predsednik SAD Donald Tramp suočava se sa teškom novom stvarnošću, jer će, ako želi da postigne bilo šta trajno u naredne dve godine, morati da prihvati kompromis i ograničenja sopstvene vlasti, objavljuje Vol strit džornal. Već pre nego što je postalo jasno koliko će izborni rezultati biti brutalni, međusobne optužbe prelile su se preko Vašingtona, počevši od Bele kuće, gde je u utorak uveče raslo nezadovoljstvo među okupljenima uz Trampa dok su gledali kako mu se koalicija raspada i kako demokrate ostvaruju velike dobitke u čvrsto republikanskim državama. Prva meta njihovog besa bio je odugovlačeni rat u Iranu koji je podigao cene goriva i srušio Trampovu ocenu popularnosti.
Demokratska senatorka Elizabet Voren koja se očekuje na čelu moćnog Odbora za bankarstvo Senata, decenijama je izazivala i ispitivala Vol strit, nazivajući industriju privatnog kapitala legalnom „pljačkom“ i pišući zakon koji bi olakšao zatvaranje izvršnih direktora. Kako podseća Vol strit džornal, ona je pozivala na krivične istrage protiv bankarskih rukovodilaca zbog propusta da spreče krahove, nastojala da odloži najveću inicijalnu javnu ponudu svih vremena, „SpejsIks“, i postavljala pitanja o egzistencijalnim rizicima koje kompanija „Antropik“ predstavlja za čovečanstvo. Voren je obećala i da će ispitati veze bankara sa Džefrijem Epštajnom i njihove poslove sa administracijom Donalda Trampa, zbog čega njena nova moć u Senatu posle pobede demokrata – predstavlja noćnu moru za Volstrit.
Izbori krivi za pad berze
Američki predsednik Donald Tramp okrivio je ubedljivu pobedu demokrata na izborima za Kongres za, kako je opisao, „jedan od najgorih dana“ za akcije na Vol stritu, gde su tehnološke akcije pretrpele najveći pad od početka pandemije zbog straha da bi izborni trijumf te stranke mogao da izazove usporavanje veštačke inteligencije, piše Dejli telegraf. Tramp je napisao da to nisu bili republikanci već „dumokrate“ i poručio da strah nije potreban jer će Amerika uskoro, na ovaj ili onaj način, biti veća i jača nego ikada, dok je u drugoj objavi krivicu prebacio na birače. Indeks Nasdak 100 potonuo je u četvrtak za čak 6,4 odsto, najviše od marta 2020. a najteže su pogođene akcije proizvođača poluprovodnika, dok je S&P 500 pao 4,4 odsto i Vol strit je ukupno izgubio više od 3,2 biliona dolara.
BiBiSi se suočava sa novim optužbama da je omogućio sporno ponašanje Rasela Branda nakon što je komičar i glumac osuđen za silovanje i tri slučaja seksualnog napada, zbog čega mu predstoji duga zatvorska kazna posle trogodišnjeg suđenja na krunskom sudu u Sautvorku. Pritisak na korporaciju pojačao se i zbog toga što je isplivalo da se Brand hvalio da je njegov tadašnji šef na BiBiSiju bio „neverovatno tolerantan“ prema njegovom seksualnom ponašanju, kako piše Dejli telegraf, a BiBiSi je već bio pod lupom zbog postupaka bivših zaposlenih, poput Hjua Edvardsa i Džimija Savila. Radijska voditeljka Liz Keršo koja je više od 30 godina radila za BiBiSi, optužila je korporaciju da je „omogućila Brandovo ponašanje“, dok su i druge televizije, uključujući Kanal 4 i MTV, izložene kritikama zbog navodnih propusta u postupanju sa Brandom.
Pet ciljeva za bezbednosni okvir
Viši američki pregovarač i zet američkog predsednika Džared Kušner izložio je pet ciljeva za širi evropski bezbednosni okvir uoči planiranih pregovora o miru između Ukrajine i Rusije u Abu Dabiju sledeće nedelje koji bi, kako je najavio, trebalo da obuhvate stalne bezbednosne konsultacije, pouzdanu kriznu komunikaciju, veću vojnu transparentnost, uzajamne mere za smanjenje rizika od eskalacije i trajni okvir za evropsku bezbednost i stabilnost. Kijev post objavljuje da je Kušner naveo da je Donald Tramp o uspostavljanju dugoročnih bezbednosnih aranžmana razgovarao sa nekoliko evropskih lidera a predlog je usledio nakon pregovora u Briselu u kojima su učestvovali Ukrajina, NATO, Evropska unija i drugi evropski partneri. On je naglasio da svaki budući sporazum mora da poštuje nacionalni suverenitet, teritorijalni integritet i pravo zemalja da same određuju svoje bezbednosne aranžmane, uz očuvanje centralne uloge NATO u evropskoj odbrani.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je zatražio od Vašingtona da pregovara o zimskom prekidu vatre sa Rusijom koji bi zaštitio ukrajinsko snabdevanje energijom i stvorio uslove za predsedničke izbore, ali je upozorio da bi glasanje pod ratnim stanjem bilo nepravedno prema vojnicima na frontu, izbeglicama u inostranstvu i stanovnicima okupiranih teritorija, objavljuje Kijev post. Zelenski je takođe ocenio da sve veći politički uticaj milijardera Ilona Maska predstavlja rizik za manje zemlje, rekavši da je opasno kada veoma bogata osoba može da utiče na američku politiku i da Mask nema pravo da utiče na to ko će upravljati Nemačkom ili Ukrajinom. On je izrazio nadu da će pobeda demokrata na izborima za Kongres doneti jaču vojnu pomoć i pritisak na ruskog predsednika Vladimira Putina da pregovara o miru.
Američki predsednik nagovestio sporazum sa Rusijom
Američki predsednik Donald Tramp nagovestio je mogućnost sveobuhvatnog sporazuma sa Rusijom koji bi daleko prevazišao rešavanje sukoba u Ukrajini, nakon nenajavljenog sastanka sa izaslanikom ruskog predsednika Vladimira Putina Kirilom Dmitrijevim u Beloj kući, piše RT. U razgovoru sa novinarima u Ovalnoj sobi, Tramp je otkrio da se privatno sastao sa Dmitrijevim, koji je boravio u Vašingtonu na susretima koje je organizovala prva dama Melanija Tramp uz učešće predstavnika Moskve i Kijeva, i poručio da će to biti veliki sporazum koji će obuhvatiti više od Ukrajine, možda čak i celu Evropu, ostavljajući, kako je rekao, sve učesnike razgovora oduševljenima.
Nemačko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je general-potpukovnik Kristijan Frojding imenovan za najvišeg vojnog komandanta zemlje a on će na mesto generalnog inspektora oružanih snaga, najvišu funkciju koju može da zauzme nemački profesionalni oficir, stupiti u februaru 2027. Frojding koji je dosad komandovao nemačkim kopnenim snagama, poznat je po gorljivoj podršci Ukrajini i tvrdoj liniji prema Rusiji, a zameniće generala Karstena Brojera, još jednog istaknutog kritičara Moskve koji prelazi na čelo Vojnog komiteta NATO. Ministar odbrane Boris Pistorijus pohvalio je Frojdinga rečima da poseduje sve potrebne kvalifikacije da bude uzor vojnicima i da ih povede u „novu eru“, kao i da „zadrži hladnu glavu, brzo donosi prave odluke i sprovodi ih u delo“.
Teheran demantovao „zapadne konstrukcije“
Viši iranski političko-bezbednosni izvor demantovao je zapadne medijske konstrukcije o sastanku sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost general-majora Mohsena Rezaija sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi, naglasivši da Teheran neće ući ni u kakav diplomatski proces dok sedam njegovih uslova ne budu potpuno i istovremeno ispunjeni. Prema izvoru koji prenose libanski Al Majadin i teheranski Tasnim, tvrdnje da je Rezai Putinu predstavio novu političku inicijativu „potpuno su izmišljene“ a glavna tema razgovora bilo je okončanje agresorskog rata. Rezai je tokom sastanka jasno stavio do znanja da Iran neće ponovo otvoriti Ormuški moreuz dok svih sedam uslova ne bude ispunjeno i da o toj odluci neće pregovarati, piše Mehr njuz, dok je izvor dodao da Tehran ne smatra vrednim nijedan korak ka unapređenju diplomatskog procesa pre potpune primene tih uslova.
Iranska delegacija pri Savetu Međunarodne pomorske organizacije odbacila je na 138. zasedanju u Londonu tvrdnje predstavnika Sjedinjenih Država i Izraela o bezbednosti plovidbe u Ormuškom moreuzu, nazvavši ih neutemeljenim i politički motivisanim. Iranski predstavnik je odgovorio, kako piše Mehr njuz, da američka administracija ne može da tvrdi da brani slobodu plovidbe dok istovremeno održava ilegalnu pomorsku blokadu iranskih luka koju je, pozivajući se na član 3(c) Rezolucije Generalne skupštine UN broj 3314, opisao kao čin agresije. Delegacija je oštro osudila američku i izraelsku vojnu agresiju na Iran, uključujući napade na civilne brodove, luke i pomorsku infrastrukturu, i poručila da je Iran radi bezbedne plovidbe pristupio islambadskom sporazumu o okončanju rata, ali da su Sjedinjene Države narušile te aranžmane kršenjem sopstvenih obaveza.
Rijad osujetio gađanje Medine
Saudijska protivvazdušna odbrana presrela je i uništila još jedan projektil koji se kretao prema Medini u četvrtak a lansirali su ga Huti iz Jemena koje podržava Iran, izveštava Arab njuz. Huti su više puta ponovili da neće gađati Meku i Medinu, ali koalicija koju predvodi Saudijska Arabija detektovala je dronove i projektile čiji su cilj bila ova dva sveta grada za muslimane i utvrdila da su ispaljeni na severu Jemena. Balistički projektil, oboren je u četvrtak nekoliko minuta nakon što je Agencija za civilnu odbranu kraljevine upozorila na potencijalnu opasnost u blizini strateške luke Janbu na Crvenom moru.
Ruski predsednik Vladimir Putin primio je u Kremlju visokog iranskog bezbednosnog zvaničnika Mohsena Rezaija, objavila je iranska državna televizija a prenosi Arab njuz, nakon što su iranski pregovarači razgovarali sa posrednicima o predlozima za okončanje neprijateljstava sa Sjedinjenim Državama. Rezai je Putinu preneo poruku iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Modžtabe Hamneija a nakon sastanka je rekao da su razgovarali o važnim regionalnim pitanjima, periodu posle rata i bezbednosnim aranžmanima u regionu. Rezai je dodao da se razgovaralo i o izgradnji gasovoda od Rusije do Irana koji bi rešio iranski nedostatak gasa i omogućio Rusiji da prodaje gas iranskim susedima.
Počela konferencija za izvoz u Šangaju
Konferencija za promociju investicija u Šangaju koja se održava u petak, služi kao prozor za globalne kompanije da istraže poslovno okruženje tog grada, napredak u ekonomskom i društvenom razvoju i dugoročni potencijal, piše Čajna dejli. Taj vodeći događaj za promociju investicija, deo Kineskog međunarodnog sajma uvoza u Nacionalnom izložbenom i kongresnom centru, okuplja predstavnike gradske vlade, multinacionalnih kompanija, agencija za promociju investicija i akademskih institucija. Šangaj koji teži izgradnji „pet centara“ – međunarodnog ekonomskog, finansijskog, naučno-tehnološkog, brodarskog i trgovinskog, ostaje popularna destinacija za globalne kompanije zahvaljujući stabilnom poslovnom okruženju a prema podacima gradske komisije za trgovinu, u prvih osam meseci osnovano je 4.172 nove kompanije sa stranim kapitalom, dok je stvarno korišćenje stranog kapitala poraslo za 6,9 odsto na 11,59 milijardi dolara.
Kineski predsednik Si Đinping je 5. novembra 2021. kada je glasao za izbor poslanika skupštine okruga Sičeng u Pekingu, istakao da taj proces oličava način na koji narod upravlja zemljom, naglasivši da je izbor poslanika temelj kineskog sistema narodnih skupština. Si je tada objasnio, kako podseća Čajna dejli, da demokratija celog procesa počiva na povezivanju demokratskih izbora sa konsultacijama, odlučivanjem, upravljanjem i nadzorom, te je na centralnoj konferenciji o radu narodnih skupština 2021. poručio da je ključ demokratije u jednoj zemlji u tome da li narod upravlja državom. Predsednik je dodao da je važnije od prava glasa to da li narod ima pravo na široko učešće, da postoji mnogo načina za postizanje demokratije i da kineski sistem narodnih skupština, zasnovan na načelu da sva vlast pripada narodu, služi kao temeljni politički sistem zemlje.
