VITKOF NAJAVIO RAZGOVORE U ABU DABIJU
Izborni dan u SAD zaključuje burnu kampanju koja je razotkrila podele unutar obe stranke, piše Vol strit džornal. Britanska ministarka ublažila plan za suzbijanje migracija, donosi Dejli telegraf. Vitkof najavio trilateralne razgovore Ukrajine, Rusije i SAD, prenosi Kijev post. Protestanti pokušali da upadnu u navodni tajni vojni zatvor kod Kijeva, objavljuje RT. Američka kompanija dobila koncesiju na 100 godina za 17 venecuelanskih naftnih polja, izveštava Mehr njuz. Savetnik saudijskog prestolonaslednika u Pekingu, navodi Arab njuz. Kineski predsednik poručio da Persijski zaliv ne treba da bude poprište rivalstva velikih sila, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, Američki izaslanik Stiv Vitkof najavio je da će zvaničnici Ukrajine, Rusije i Sjedinjenih Država održati trilateralne razgovore u Abu Dabiju 10. i 11. novembra, objavljuje Kijev post)
Izborni dan u SAD zaključuje burnu kampanju tokom koje je bes zbog neuspeha političkog sistema razotkrio izuzetne podele unutar dve američke stranke, a u Mičigenu je došlo do zapanjujućeg raskola među demokratama kada je centristkinja Hejli Stivens podržala republikanca i optužila svog stranačkog kandidata da svoju progresivnu agendu prožima antisemitizmom. Britanska ministarka unutrašnjih poslova Šabana Mahmud ublažila je svoj plan za suzbijanje migracija i izuzela 300.000 stranih negovatelja, nakon pobune u kabinetu koju je predvodila Andžela Rejner. Američki izaslanik Stiv Vitkof najavio je da će zvaničnici Ukrajine, Rusije i Sjedinjenih Država održati trilateralne razgovore u Abu Dabiju 10. i 11. novembra. Protestanti su pokušali da upadnu u navodni tajni vojni zatvor kod Kijeva, optužujući njegove upravnike za mučenje vojnika i uskraćivanje medicinske pomoći, što je eskaliralo u nasilne sukobe. Američka kompanija dobila je koncesiju na 100 godina za eksploataciju 17 venecuelanskih naftnih polja, sa oko 65 milijardi barela dokazanih rezervi, a sporazum američkoj vladi daje daleko veća prava od obične investicije. Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman uputio je poruku kineskom predsedniku o bilateralnim odnosima, načinima njihovog jačanja i pitanjima od zajedničkog interesa, koju je savetnik za nacionalnu bezbednost predao kineskom ministru spoljnih poslova Vang Jiju u Pekingu. Si Đinping je izjavio tokom razgovora sa omanskim sultanom Hajtamom bin Tarikom al Saidom da Bliski istok i region Persijskog zaliva ne treba da postanu poprište rivalstva velikih sila i geopolitičkih sukoba.
Burna kampanja u SAD do izbornog dana
Izborni dan zaključuje burnu kampanju tokom koje je bes zbog neuspeha političkog sistema razotkrio izuzetne podele unutar obe stranke a u analizi Vol strit džornal ocenjuje da raslojavanje stranaka stvara istorijsku priliku za prekompoziciju u kojoj se novi kandidati i politike probijaju. U Mičigenu je prošlog vikenda došlo do zapanjujućeg raskola među demokratama kada je centristkinja Hejli Stivens koja je tesno izgubila na stranačkim predizborima za Senat, podržala republikanca i optužila svog stranačkog kandidata Abdula el Sajeda da svoju progresivnu agendu prožima antisemitizmom.
Sjedinjene Države nekada su dominirale svetskim okeanima, ali Kina predsednika Si Đinpinga to menja, jer je kao kolos u brodogradnji pokrenula jedno od najvećih mirnodopskih pomorskih jačanja u savremenoj istoriji, piše Vol strit džornal. Kineska mornarica danas ima tri nosača aviona a četvrti je na putu i zapadni stručnjaci veruju da će biti na nuklearni pogon, dok zvanični američki podaci pokazuju da flota ima više od 400 brodova i podmornica, što je oko 35 odsto više od američke mornarice po broju trupa. Kina je 1998. kupila nedovršeni sovjetski nosač „Varjag“ pod izgovorom da će ga pretvoriti u plutajući kazino a za 15 godina od dotrajalog trupa napravila je funkcionalan brod.
Ublažen britanski plan za suzbijanja migracija
Britanska ministarka unutrašnjih poslova Šabana Mahmud ublažila je svoj plan za suzbijanje migracija i izuzela 300.000 stranih negovatelja, iako je ranije upozorila da bi takav potez mogao da košta poreske obveznike 10 milijardi funti, piše Dejli telegraf. Prema predlogu predstavljenom u ponedeljak, strani negovatelji koji ispunjavaju uslove vize i zarađuju najmanje 25.000 funti godišnje moći će da se nastane u Britaniji nakon pet godina i dobiju status stalnog boravka, dok bi po prvobitnom predlogu morali da čekaju 15 godina. Do ublažavanja je došlo nakon pobune u kabinetu koju je predvodila Andžela Rejner koja je prethodne planove nazvala „nebritanskim“ i „nepravednim“, a protiv reformi se izjasnilo i više od 100 laburističkih poslanika i veliki sindikati.
Međunarodna agencija za energiju upozorila je da bi Evropa mogla da se suoči sa nestašicom gasa ove zime ukoliko američki predsednik Donald Tramp ne postigne dogovor sa Iranom, jer bi rezervoari gasa mogli da se smanje na svega 10 odsto kapaciteta ako Ormuški moreuz ostane zatvoren do početka sledeće godine i ako kontinent doživi hladnu zimu, piše Dejli telegraf. Agencija sa sedištem u Parizu navodi u svom kvartalnom izveštaju da isporuka gasa evropskim domovima i fabrikama počinje da se usporava kada skladišta padnu ispod 30 odsto radnog kapaciteta, što bi Evropu izložilo kasnim hladnim talasima i ostavilo je da sledećeg leta dopunjava rezervoare sa mnogo nižeg nivoa. Upozorenje dolazi dok svet čeka kako će Tramp nastojati da okonča iransku blokadu Ormuškog moreuza, što je obećao posle izbora za Kongres u utorak, a prema navodima Aksiosa, on je izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu rekao da želi da diplomatiji da još vremena.
Vitkof najavio razgovore u Abu Dabiju
Američki izaslanik Stiv Vitkof najavio je da će zvaničnici Ukrajine, Rusije i Sjedinjenih Država održati trilateralne razgovore u Abu Dabiju 10. i 11. novembra, u okviru napora administracije SAD da pregovara o okončanju ruskog rata protiv Ukrajine. Prema Vitkofovim rečima, piše Kijev post, razgovori će se usredsrediti na posleratne bezbednosne aranžmane, deeskalaciju, humanitarne napore i sledeće korake ka miru, dok će se američki zvaničnici pre toga u Briselu sastati sa predstavnicima Francuske, Nemačke, Britanije, EU i NATO o garancijama za Ukrajinu, ekonomskoj podršci obnovi i evropskoj posleratnoj bezbednosnoj arhitekturi. Najava je usledila nakon susreta ruskog predsednika Vladimira Putina i Vitkofa u Sankt Peterburgu 21. oktobra, posle kojeg je Kremlj saopštio da je Moskva spremna da obnovi trilateralne pregovore oko 10. novembra.
Gotovo 2.800 evropskih vojnika učestvovaće ovog meseca u Poljskoj na velikoj vojnoj vežbi koja će simulirati razmeštanje multinacionalnih snaga namenjenih zaštiti Ukrajine od buduće ruske agresije nakon postizanja prekida vatre, piše Kijev post. Vežba pod nazivom „Koalicija“ održaće se od 9. do 22. novembra kod Nove Debe na jugoistoku Poljske, oko 100 kilometara od ukrajinske granice, prema najavama Velike Britanije i Francuske a reč je o prvom velikom manevru Multinacionalnih snaga za Ukrajinu. Snage koje predvode Pariz i London, uspostavljene su 2025. kao vojna komponenta „Koalicije voljnih“, evropske inicijative za pripremu bezbednosnih garancija Kijevu posle eventualnog primirja.
Protesti ispred tajnog zatvora kod Kijeva
Protestanti su u ponedeljak pokušali da upadnu u navodni tajni vojni zatvor kod Kijeva, optužujući njegove upravnike za mučenje vojnika i uskraćivanje medicinske pomoći, što je eskaliralo u nasilne sukobe i dovelo do lične intervencije više visokih zvaničnika, uključujući šefa kancelarije Vladimira Zelenskog, izveštava RT. Incident se odigrao u mestu Petropavlovska Borščagovka, predgrađu ukrajinske prestonice, gde je privatna kuća, u kojoj su navodno držani mobilisani muškarci i osumnjičeni dezerteri, postala poprište brzo eskalirajućeg sukoba. Na društvenim mrežama objavljeni su snimci pokušaja nasilnog otvaranja kapija imanja, sukoba protestanata sa neidentifikovanim osobama i vidno povređenih muškaraca koji su kasnije izašli iz zgrade nakon što je medicinskom osoblju konačno dozvoljen ulazak.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu pokušao je da ubedi američkog predsednika Donalda Trampa da naredi novi napad na Iran odmah posle izbora za Kongres u utorak, objavljuje Aksios, pozivajući se na izvore u Vašingtonu i Zapadnom Jerusalimu a prenosi RT. List je otkrio pojedinosti telefonskog razgovora dvojice lidera, o mogućem obnavljanju vojnih akcija protiv Teherana, koji se odigrao dan ranije a izraelski izvor opisao ga je kao „težak“, dok ga je američki nazvao „neposrednim“. Prema tim izvorima, Tramp je Netanjahuu rekao da, umesto da odmah bombarduje Iran, želi prvo da pruži šansu pregovorima između Vašingtona i Teherana, što izraelskog premijera zabrinjava.
Američki kolonijalizam u Venecueli
Američka kompanija „Nort Amerikan blu enerdži partners“ dobila je koncesiju na 100 godina za eksploataciju 17 venecuelanskih naftnih polja, sa oko 65 milijardi barela dokazanih rezervi, ali sporazum, kako piše Mehr njuz u tekstu pod naslovom „Povratak kolonijalizma sa Trampovim potpisom“, američkoj vladi daje daleko veća prava od obične investicije. Prema detaljima koje je objavila Bela kuća, američko Ministarstvo rata preko Kancelarije za strateške investicije dobija 35 odsto akcija matične kompanije, Stejt department ima pravo da otkupi 20 odsto proizvodnje po nabavnoj ceni i pravo prve kupovine na preostalih 80 odsto, dok Vašington ima i pravo veta na imenovanje članova uprave, od kojih većina moraju da budu američki državljani. Ovaj sporazum usledio je nakon američke operacije u Karakasu 3. januara 2026, tokom koje su snage SAD privremeno zatvorile tadašnjeg predsednika Venecuele Nikolasa Madura i njegovu suprugu i prebacile ih u Njujork.
Predsednik iranskog parlamenta Muhamed Baker Galibaf izjavio je na otvorenoj sednici da se Iran nikada neće predati pred prekomernim zahtevima SAD, naglasivši da američko neprijateljstvo prema Iranu proizlazi iz otpora te nacije prema ekspanzionističkim ciljevima Vašingtona, piše Mehr njuz. On je poručio da je iranski otpor doveo Ameriku i Izrael u stanje očaja i da je Iran dao snažan i racionalan odgovor Americi, pa je sada lopta na vašingtonskom terenu. Galibaf je ocenio da su Amerikanci i njihovi regionalni saveznici kroz dva nametnuta rata shvatili da je era prekomernih zahteva okončana, dodajući da SAD nastoje da progutaju Iran, nekada preko poslušnih marionetskih vladara a danas, suočene sa postojanošću ujedinjene i nezavisne iranske nacije, primenjuju vojno, ekonomsko i kognitivno ratovanje.
Savetnik saudijskog princa u Pekingu
Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman uputio je poruku kineskom predsedniku o bilateralnim odnosima, načinima njihovog jačanja i pitanjima od zajedničkog interesa, koju je savetnik za nacionalnu bezbednost Musaid bin Mohamed al Ajban predao kineskom ministru spoljnih poslova Vang Jiju u ponedeljak u Pekingu, prenosi Arab njuz. Tokom sastanka, Vang Ji je rekao da je Zaliv ponovo došao na „kritičnu raskrsnicu između rata i mira“ i izrazio nadu da bi sve strane mogle da okončaju neprijateljstva kroz pregovore, pozvavši sve aktere da zaštite regionalne energetske isporuke i plovne puteve. Kako se navodi, kineski šef diplomatije poručio je i da je Kina spremna da sa Saudijskom Arabijom radi na unapređenju bilateralnih odnosa.
Visoki komesar UN za ljudska prava saopštio je da je Mohammad al Šami, član osoblja Kancelarije UN za ljudska prava u Jemenu, preminuo dok su ga držali Huti, i pozvao na hitnu istragu okolnosti njegove smrti. Kako piše Arab njuz, Al Šami je otet zajedno sa desetinama jemenskih zaposlenih u agencijama UN i drugim međunarodnim humanitarnim organizacijama u junu 2024. a rođaci otetih zatražili su od međunarodne zajednice da obezbedi njihovo oslobađanje nakon što su UN potvrdile smrt svog radnika u zatočeništvu Huta. To je četvrti humanitarni radnik za koga se navodi da je preminuo u zarobljeništvu Huta u poslednje dve godine. Njegova smrt pojačala je strah među porodicama ostalih zatočenika koji su pozvali UN i humanitarne organizacije da povećaju pritisak na Hute kako bi oslobodili sve taoce.
Predsednik Omana u Kini
Kina smatra da Bliski istok i region Persijskog zaliva ne treba da postanu poprište rivalstva velikih sila i geopolitičkih sukoba, izjavio je kineski predsednik Si Đinping tokom razgovora sa omanskim sultanom Hajtamom bin Tarikom al Saidom koji je boravio u državnoj poseti Kini, piše Čajna dejli. On je poručio da su zajednički napori svih strana neophodni kako bi se očuvali mir i stabilnost u regionu, ističući da će Kina nastaviti da podržava političko i diplomatsko rešavanje sporova. Poseta omanskog sultana prva je poseta jednog šefa države Oman Kini od uspostavljanja diplomatskih odnosa dve zemlje pre 48 godina. Sultan Omana ocenio je da Kina ima nezamenjivu vodeću ulogu u očuvanju svetskog mira i stabilnosti i istakao spremnost svoje zemlje za tesnu saradnju sa Pekingom u cilju jačanja regionalne i globalne bezbednosti.
Prva kineska misija na Mesec sa posadom uključivaće dve rakete „Dugi marš 10“ koje će poleteti iz svemirskog lansirnog centra Wenčang u provinciji Hainan i preneti delove misije u lunarnu orbitu, kaže Vang Sijang, zamenik glavnog planera kineskog programa svemirskih letova sa posadom. Rakete će u orbitu postaviti lunarni lender „Lanjue“ i svemirski brod „Mengdžou“ s posadom, piše Čajna dejli, koji će se zatim spojiti, nakon čega će dva člana posade ući u lender i spustiti se na površinu Meseca, dok će treći astronaut ostati u brodu. Na Mesecu će dva astronauta upravljati roverom „Tansuo“, obavljati naučne zadatke i prikupljati uzorke, potom se vratiti u modul koji će ih odvesti do broda u lunarnoj orbiti, a u završnoj fazi astronauti će uneti uzorke i vratiti se na Zemlju.
