VAŠINGTON PREDLOŽIO ODMRZAVANJE RUSKE IMOVINE
Ukrajina nema zamenu za američku vojnu podršku i „Starlink“, upozorava Vol strit džornal. Britanija šalje dodatne rakete „storm šedou“ pred zimu, donosi Dejli telegraf. Američki zakonodavci traže punu primenu novih sankcija Rusiji, prenosi Kijev post. Vašington predložio odmrzavanje ruske imovine radi mirovnih pregovora, piše RT. Iran ostaje pri ograničenjima prolaza kroz Ormuški moreuz, izveštava Mehr njuz. Huti izveli 20 napada na aerodrom u Rijadu od početka oktobra, navodi Arab njuz. Kina i Severna Koreja otvorile novi most na reci Jalu, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, Sjedinjene Države predložile su odmrzavanje milijardi evra zamrznute ruske imovine koja se nalazi u Evropskoj uniji kako bi podstakle mirovne pregovore o Ukrajini, piše Fajnenšel tajms pozivajući se na izvore a prenosi RT)
Upozorenja ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i poremećaji u satelitskoj mreži „Starlink“ kompanije „SpejsIks“ otkrili su koliko bi Kijev bio ranjiv ako bi Sjedinjene Države potpuno prekinule svu svoju podršku, što bi ugrozilo sve od dronovskih udara do protivvazdušne odbrane. Velika Britanija će Ukrajini poslati dodatne dalekometne rakete „storm šedou“ kako bi pomogla Kijevu da se odbrani od Rusije. Dvadeset dva američka zakonodavca iz redova republikanaca i demokrata pozvala su predsednika SAD Donalda Trampa da u potpunosti primeni nove sankcije Rusiji pre roka od 18. oktobra, upozorivši da prihodi od ruske energije i dalje finansiraju rat Vladimira Putina protiv Ukrajine. SAD su predložile odmrzavanje milijardi evra zamrznute ruske imovine koja se nalazi u Evropskoj uniji kako bi podstakle mirovne pregovore o Ukrajini. Komandant Vojske Irana general-major Amir Hatami izjavio je da će ograničenja prolaza kroz Ormuški moreuz ostati na snazi ukoliko se ne poštuju neotuđiva prava iranskog naroda, istakavši da moreuz u potpunosti kontrolišu iranske oružane snage. Portparol koalicije general-major Turki al Maliki izjavio je da su Huti koje podržava Iran, od 1. oktobra izveli 20 napada na međunarodni aerodrom „Kralja Halida“, dok su koalicione snage uništile 127 skladišta u planinskim predelima Jemena. Kineski premijer Li Čang pozvao je Kinu i Severnu Koreju da iskoriste otvaranje novog mosta na reci Jalu za stalno unapređenje carinskih procedura i bolju povezanost, nazvavši taj most novim simbolom tradicionalnog prijateljstva dveju zemalja.
Ukrajina nema zamenu za „Starlink“
Upozorenja ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i poremećaji u satelitskoj mreži „Starlink“ kompanije „SpejsIks“ otkrili su koliko bi Kijev bio ranjiv ako bi Sjedinjene Države potpuno prekinule svu svoju podršku, što bi ugrozilo sve od dronovskih udara do protivvazdušne odbrane, objavljuje Vol strit džornal. Ukrajinske snage saopštile su u sredu da im je pristup satelitskoj komunikaciji ograničen, što je usporilo njihove dronove, a Zelenski je ove nedelje rekao da Ukrajina nije dobila upozorenja od partnera koja inače omogućavaju njenoj protivvazdušnoj odbrani da presretne ruske balističke projektile. Iako Ukrajina ima domaće alternative za američku vojnu podršku, za neke američke obaveštajne podatke i sisteme poput „Starlinka“, nema zamenu.
Bank Indonezije prati kretanje cena nafte i poteze američkih Federalnih rezervi uoči svoje sledeće sednice a guvernerka Destri Damajanti izjavila je u četvrtak na marginama sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Bangkoku, da ta centralna banka trenutno očekuje da će Fed podići kamatne stope u decembru. Vol strit na prvoj strani objavljuje fotografiju brojnih motocikala koji u gomili čekaju da natoče gorivo na pumpi u Indoneziji, gde su visoke cene energenata izazvale proteste u zemlji.
Britanija šalje još raketa „storm šedou“
Velika Britanija će Ukrajini poslati dodatne dalekometne rakete „storm šedou“ kako bi pomogla Kijevu da se odbrani od Rusije a odluka je, kako saznaje Dejli telegraf, doneta kada je Endi Bernam ugostio Volodimira Zelenskog u Dauning stritu ranije ove nedelje. Dvojica lidera razgovarala su o ruskim napadima na civilnu i energetsku infrastrukturu i o tome kako bi Britanija mogla da upotrebi dalekometne projektile za jačanje podrške Ukrajini pred zimu. Izvor iz odbrane rekao je listu da Britanija nastavlja da pruža vojnu pomoć u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom, uz napomenu da su dodatne rakete namenjene odbrani Ukrajine. Vlada, iz bezbednosnih razloga, ne potvrđuje koliko je projektila do sada poslato Ukrajini.
Dijana Hrka, majka Stefana koji je poginuo u urušavanju nadstrešnice renovirane železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, postala je lice pokreta koji je oborio srpsku vladu, izjavivši da su joj sina „ubili korupcijom“, ali da je ne mogu ućutkati, piše Dejli telegraf. U nesreći je stradalo 16 ljudi, među kojima i šestogodišnja Sara Firić, a renoviranje je izvedeno uz pomoć kineske inicijative „Pojas i put“, dok su ministar građevinarstva Goran Vesić i još 12 osoba formalno optuženi, ali su optužbe protiv Vesića i petorice drugih odbačene zbog nedostatka dokaza. U najvećim antiviladinim protestima u Srbiji decenijama, demonstranti sa krvavocrvenim otiscima šaka i parolama „korupcija ubija“ zahtevali su prevremene izbore a rastući pritisak naterao je predsednika Aleksandra Vučića da raspusti parlament i raspiše izbore za 25. oktobar.
Američki zakonodavci tražili nove sankcije
Dvadeset dva američka zakonodavca iz redova republikanaca i demokrata, pozvala su u četvrtak predsednika SAD Donalda Trampa da u potpunosti primeni nove sankcije Rusiji pre roka od 18. oktobra, upozorivši da prihodi od ruske energije i dalje finansiraju rat Vladimira Putina protiv Ukrajine. U pismu Beloj kući koje prenosi Kijev post, traže punu primenu zakona o sankcionisanju Rusije i Irana iz 2026, uključujući kazne za ruske zvaničnike, finansijske institucije i strane kompanije koje pomažu Moskvi da zaobiđe zapadne restrikcije, kao i ukidanje dozvole koja omogućava transakcije ruskog dizela. Apel dolazi usled sve većeg dvostranačkog protivljenja Trampovoj odluci da ublaži ograničenja na izvoz ruskog dizela, jer zakonodavci strahuju da bi to Kremlju donelo dodatne prihode dok ruske snage nastavljaju napade na ukrajinske gradove i energetsku infrastrukturu.
Ukrajina priprema eskalaciju kampanje protiv ruskih aerodroma koristeći dronove vođene veštačkom inteligencijom koji bi mogli da izbegavaju protivvazdušnu odbranu i direktno napadaju vazduhoplovnu infrastrukturu, prenosi Kijev post. Operacija pod nazivom „M&M“ razvijena je pod bivšim ministrom odbrane Mihailom Fedorovim i predviđa upotrebu malih, jeftinih dronova koji bi samostalno vodili i prepoznavali ciljeve bez ljudskog upravljanja, noseći mape i slike označenih meta kako bi njihovi računari upoređivali snimke kamere sa sačuvanim podacima. Prema izveštaju, kada bi identifikovali cilj, dronovi bi se obrušili i detonirali bez dodatne potvrde operatera.
Vašington predložio odmrzavanje ruske imovine
Sjedinjene Države predložile su odmrzavanje milijardi evra zamrznute ruske imovine koja se nalazi u Evropskoj uniji kako bi podstakle mirovne pregovore o Ukrajini, piše Fajnenšel tajms pozivajući se na izvore a prenosi RT. Predlog je iznet prošle nedelje tokom pregovora u Majamiju u kojima su učestvovali izaslanik predsednika Donalda Trampa Stiv Vitkof, njegov zet Džared Kušner i zvaničnici Ukrajine, Francuske, Nemačke, Britanije, EU i NATO. Vašington je navodno razmatrao nekoliko mehanizama za oslobađanje tih sredstava u okviru sveobuhvatnog mirovnog sporazuma, uključujući i prebacivanje dela u posebno vozilo pod nadzorom SAD. Konačni aranžmani još nisu utvrđeni a u toku je rasprava o brojnim idejama kako bi se ta sredstva mogla upotrebiti, dok Moskva odavno zamrzavanje svoje imovine naziva „krađom“ i upozorava na značajnu odmazdu u slučaju zaplene.
Kremlj je optužio evropske zemlje da namerno isključuju najjače takmičare sa međunarodnih sportskih događaja kao deo sistematskog pokušaja da se manipuliše rezultatima a portparol Dmitrij Peskov rekao je da postoje jasni pokušaji pojedinih zemalja da utiču na ishod takmičenja, piše RT. Većina članica EU u nekom trenutku odbila je ulazak ruskim sportistima uprkos tome što su im matična tela odobrila nastup, pa je tako Hrvatska pokušala da spreči devet ruskih gimnastičarki da učestvuju na ovogodišnjem Evropskom prvenstvu, ruski timovi u kajaku i kanuu propustili su Svetsko prvenstvo u Poljskoj a ruski streličari nisu mogli da se takmiče u Španiji zbog problema sa vizama. Holandija je sada odbila ulazak Angeline Melnikove, Viktorije Listunove i Ane Kalmikove na Svetsko prvenstvo u sportskoj gimnastici u Roterdamu od 17. do 25. oktobra, koje je deo kvalifikacija za Olimpijske igre 2028. godine.
Ograničenja prolaza kroz Ormuz ostaju
Komandant Vojske Irana general-major Amir Hatami izjavio je da će ograničenja prolaza kroz Ormuški moreuz ostati na snazi ukoliko se ne poštuju neotuđiva prava iranskog naroda, istakavši na završnoj ceremoniji Itikaf kongresa u Teheranu da moreuz u potpunosti kontrolišu iranske oružane snage, piše Mehr njuz. Hatami je naveo da zapadni deo moreuza nadzire mornarica Revolucionarne garde a istočni deo i Omansko more mornarica vojske, te da su tvrdnje da je plovni put otvoren lažne, jer je saobraćaj oštro ograničen i nijedan neprijateljski brod nije uspeo da uđe u iranske pomorske zone. On je četiri stuba iranske moći označio kao narod, oružane snage, strukture upravljanja i geopolitički položaj, ocenivši da su svi ti činioci doveli do potpunog kraha neprijateljskih proračuna.
Portparol jemenskih oružanih snaga Jahja Sari ponovo je upozorio aviokompanije, aerodromsko osoblje i putnike da su saudijski vazdušni prostor i aerodromi nesigurni, izuzev aerodroma u Meki i Medini, prenosi Mehr njuz. Sari je saopštio da su saudijski aerodromi i vazdušni prostor mete jemenskih oružanih snaga i područja izložena mogućim napadima, dok se upozorenje odnosi i na aerodrom „Kralja Halida“ u Rijadu i vazduhoplovnu bazu u Hamis Mušeitu koji su nedavno gađani raketama i dronovima.
Huti izveli 20 napada na aerodrom u Rijadu
Portparol koalicije general-major Turki al Maliki izjavio je u četvrtak na konferenciji za novinare u organizaciji Združene komande snaga Koalicije za podršku legitimitetu u Jemenu da su Huti koje podržava Iran, od 1. oktobra izveli 20 napada na međunarodni aerodrom „Kralja Halida“, izveštava Arab njuz. Al Maliki je dodao da su koalicione snage uništile 127 skladišta u planinskim predelima Jemena, kao i brojne lansirne rampe, u okviru vojnih operacija usmerenih na kapacitete Huta, dok su napadi na aerodrome širom kraljevine, uključujući i međunarodni aerodrom Abha, doveli do 19 smrtnih slučajeva i povreda 364 osoba. On je istakao da gađanje aerodroma ugrožava živote hiljada civilnih putnika.
Broj poginulih u Pojasu Gaze porastao je u četvrtak na 74.396, dok je 175.449 ljudi ranjeno od oktobra 2023, kada je Izrael pokrenuo vojnu kampanju u toj palestinskoj enklavi. Četiri osobe su poginule i devet ranjeno u četvrtak u izraelskom bombardovanju, prema podacima zdravstvenih vlasti koje prenosi Arab njuz. Od primirja između Izraela i Hamasa posredovanog od Sjedinjenih Država u oktobru 2025, u Gazi je ubijeno 1.505 ljudi a ranjeno 5.332, dok su vlasti u tom periodu pronašle tela 838 osoba a hiljade ih je i dalje pod ruševinama. Prema podacima UN, izraelske akcije ograničile su dva miliona stanovnika Gaze na oko 30 odsto teritorije. Izraelska vlada suočava se sa optužbama za ratne zločine i genocid pred Međunarodnim krivičnim sudom i Međunarodnim sudom pravde.
Novi most za bolje odnose Kine i Severne Koreje
Kineski premijer Li Čang pozvao je u četvrtak Kinu i Severnu Koreju da iskoriste otvaranje novog mosta na reci Jalu za stalno unapređenje carinskih procedura, bolju povezanost, korišćenje potencijala za saradnju u pograničnim područjima i poboljšanje životnog standarda oba naroda, nazvavši taj most novim simbolom tradicionalnog prijateljstva dveju zemalja, piše Čajna dejli. U video-obraćanju na ceremoniji otvaranja mosta koji povezuje kinesku provinciju Ljaoning i severnokorejsku provinciju Pjongan, Li je istakao da je reč o važnom prekograničnom infrastrukturnom projektu koji su zajednički podržali najviši lideri Kine i Severne Koreje, te da će njegovo otvaranje podstaći trgovinsku saradnju, razmenu ljudi i jačanje emotivnih veza.
Promena raspoloženja američke javnosti prema Kini, posebno među mlađima, mogla bi da otvori više prostora za manje konfrontacijski pristup bilateralnim odnosima, ocenjuju stručnjaci, uz ogradu da se javno mnjenje još razvija i da tek treba videti kakav će biti njegov krajnji uticaj na politiku, objavljuje Čajna dejli. Istraživanje Čikaškog saveta za globalne poslove sprovedeno od 10. do 21. jula pokazalo je da Amerikanci daju Kini prosečnu ocenu 39 na skali od nula do 100, što je više od 26 zabeleženih 2024. godine, a većina ispitanika zalagala se za „prijateljsku saradnju i angažman“. Rajan Has iz Brukingsa ocenio je da se raspoloženje prema Kini menja preko stranačkih linija i da je jedan od pokretača promenjeni politički pejzaž u Vašingtonu.
