HITNO OBNOVITI NUKLEARNI DIJALOG
Izvoz nafte iz Persijskog zaliva premašio predratne nivoe uprkos iranskim napadima, piše Vol strit džornal. Britanska vlada odobrila novo bušenje gasa u Severnom moru, donosi Dejli telegraf. Zelenski poručio da je neprihvatljiv svaki dogovor o Ukrajini bez učešća Kijeva, prenosi Kijev post. Rusija i SAD hitno moraju da obnove nuklearni dijalog, objavljuje RT. Teheran upozorio zemlje regiona na posledice učešća u napadima na Iran, izveštava Mehr njuz. Britanija proširila vojnu podršku Saudijskoj Arabiji, navodi Arab njuz. Kina spremna na dublju saradnju sa Rusijom, stoji u Čajna dejli
(
Izvoz nafte iz Persijskog zaliva premašio je predratne nivoe, jer improvizovani sistem pomorskog transporta pod američkom zaštitom pomaže tankerima da prođu kroz Ormuški moreuz uprkos jednom od najžešćih talasa iranskih napada. Britanska vlada odobrila je novo bušenje gasa u Severnom moru nakon što su cene energije dostigle četvorogodišnji maksimum a ministarka energetike dala je zeleno svetlo za projekat „Džokdo“ nakon višemesečnih odlaganja. Predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u Oslu da bi svaki pokušaj Donalda Trampa, Vladimira Putina i Si Đinpinga da pregovaraju o budućnosti Ukrajine bez Kijeva bio neprihvatljiv, insistirajući na tome da Ukrajina mora da bude zastupljena u svim razgovorima o svom suverenitetu. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija i Sjedinjene Države hitno moraju da obnove dijalog o strateškoj stabilnosti i kontroli naoružanja, jer odsustvo ugovornog okvira u toj oblasti stvara veoma opasnu situaciju. Teheran je upozorio zemlje regiona da svako učešće u američkim ili izraelskim vojnim operacijama protiv Irana mora da ima posledice, ističući da je bezbednost u zapadnoj Aziji nedeljiva. Britanija je najavila proširenje vojne podrške Saudijskoj Arabiji, u borbi protiv Huta, na odbrambene vazdušne patrole aviona Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva, ali je istakla da za taj sukob nema vojnog rešenja. Kineski premijer Li Čang izjavio je po dolasku u Sankt Peterburg da je Kina spremna da s Rusijom uloži trajne napore kako bi bilateralnu saradnju usmerila u dubljem, sadržajnijem i otpornijem pravcu.
Veći izvoz nafte iz Zaliva nego pre rata
Izvoz nafte iz Persijskog zaliva premašio je predratne nivoe, jer improvizovani sistem pomorskog transporta pod američkom zaštitom pomaže tankerima da prođu kroz Ormuški moreuz, uprkos jednom od najžešćih talasa iranskih napada, piše Vol strit džornal. Tokovi nafte sa Bliskog istoka, uključujući isporuke kroz moreuz i alternativne rute kroz region, u nedelji zaključno sa 18. oktobrom dostizali su u proseku više od 24 miliona barela dnevno, čime su nadmašeni predratni nivoi od 23,3 miliona, prema podacima kompanije „Kpler“. Iskustvo i velike zarade stvorili su otporniju tankersku flotu, ali trgovci naftom brinu da to nije održivo.
Predsednik Donald Tramp obećao je niz finansijskih pogodnosti američkim biračima uoči izbora za Kongres, uključujući 5.000 dolara za svakog odraslog Amerikanca, osam milijardi dolara pomoći farmerima i isplate od 90 dolara za penzionere, nastojeći tako da spase republikanska mesta. Kako piše Vol strit džornal, Tramp je deo tih mera uslovio time da njegova partija, uprkos anketama, zadrži kontrolu nad Kongresom, dok birači izražavaju zabrinutost zbog visokih troškova života.
Britanija odobrila bušenje u Severnom moru
Britanska vlada odobrila je novo bušenje gasa u Severnom moru nakon što su cene energije dostigle četvorogodišnji maksimum a ministarka energetike Mijata Fanbuleh dala je u sredu ujutro zeleno svetlo za projekat „Džokdo“ nakon višemesečnih odlaganja, piše Dejli telegraf. Ona još nije odlučila o budućnosti projekta „Ruzbank“, poslednjeg većeg neiskorišćenog naftnog rezervoara u Britaniji, ocenivši da je to „drugačija stvar“ od „Džokda“, dok su cene gasa u utorak dostigle najviši nivo od decembra 2022. godine. Zbog rata u Iranu očekuje se da će računi za energiju ove zime porasti za stotine funti a gas se u Britaniji prodaje za 210 penija po termi, što je više nego dvostruko u odnosu na isti period prošle godine. Projekt „Džokdo“ mogao bi da zadovolji oko šest odsto britanske potražnje za gasom i obezbedi dovoljno goriva za grejanje oko 1,4 miliona domova.
Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je Volodimiru Zelenskom u 45-minutnom telefonskom razgovoru da Donald Tramp nije izdao naredbe kojima bi naškodio Ukrajini, u pokušaju da spase odnose Vašingtona i Kijeva nakon što je Zelenski optužio američkog predsednika da ga prisiljava na potpisivanje sporazuma sa Rusijom. Razgovor je usledio, piše Dejli telegraf, nekoliko sati pre nego što se ukrajinski predsednik sastao sa američkim izaslanikom Stivom Vitkofom u Norveškoj koji je potom trebalo da otputuje u Moskvu na razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, dok su Kijev i Vašington nedeljama u oštroj raspravi zbog Trampove odluke da ukine sankcije i kupi ruski dizel. Zelenski je u utorak potvrdio da je razmena obaveštajnih podataka obnovljena.
Neprihvatljiv svaki dogovor bez Kijeva
Predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u utorak u Oslu da bi svaki pokušaj Donalda Trampa, Vladimira Putina i Si Đinpinga da pregovaraju o budućnosti Ukrajine bez Kijeva bio neprihvatljiv, insistirajući na tome da Ukrajina mora da bude zastupljena u svim razgovorima o svom suverenitetu i ishodu rata, objavljuje Kijev post. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa norveškim premijerom Jonasom Garom Stereom i finskim predsednikom Aleksandrom Stubom, Zelenski je odgovorio na izveštaje da američki i ruski predsednik razmatraju trilateralni samit sa kineskim kolegom, na kojem bi moglo da se govori o okončanju ruskog rata protiv Ukrajine, i pritom napravio jasnu razliku između razgovora tri velike sile i pregovora o sudbini Ukrajine. On je takođe preneo pozitivne signale iz Vašingtona o bezbednosnim garancijama, obnavljanju obaveštajnih podataka za rano upozoravanje na rakete i daljoj vojnoj pomoći.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u utorak u Oslu da je Rusija isporučila dronove Iranu i da je, verovatno, Teheranu pružila i satelitske obaveštajne podatke, čime je, kako je rekao, Moskva direktno podržala Iran u njegovom sve oštrijem sukobu sa Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima na Bliskom istoku. Kako prenosi Kijev post, Zelenski je naveo da je Ukrajina identifikovala dokaze o ruskim isporukama dronova Iranu i da sumnja da je Moskva dala i obaveštajnu pomoć. Njegovo upozorenje usledilo je u trenutku kada američki predsednik Donald Tramp umanjuje značaj ruske pomoći Iranu dok istovremeno vodi pregovore sa Moskvom.
Rusija i SAD hitno da obnove nuklearni dijalog
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija i Sjedinjene Države hitno moraju da obnove dijalog o strateškoj stabilnosti i kontroli naoružanja, jer odsustvo ugovornog okvira u toj oblasti stvara veoma opasnu situaciju, piše RT. Sporazum Novi START, poslednji bilateralni ugovor koji je ograničavao američke i ruske strateške nuklearne arsenale, istekao je u februaru bez produženja ili zamene, nakon što je potpisan 2010. i produžen 2021. godine, ograničavajući svaku stranu na 1.550 raspoređenih strateških nuklearnih bojevih glava i 700 sistema za njihovo lansiranje. Peskov je rekao da Rusija smatra da razgovori moraju brzo da se nastave i da je svet prvi put posle dugo vremena ostao bez tog ugovornog pravnog okvira.
Južna Koreja povlači dodatni diplomatski kadar iz Ukrajine zbog, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova u Seulu, neuspeha Kijeva da reši spor izazvan time što je Vladimir Zelenski otkrio tajno prebacivanje severnokorejskih zarobljenika. RT podseća da je spor izbio nakon što je Zelenski u svom obraćanju Generalnoj skupštini UN u septembru javno najavio prebacivanje dvojice zarobljenih severnokorejskih vojnika u Seul a Južna Koreja insistira da je ta operacija trebalo da ostane poverljiva, dok ukrajinske vlasti tvrde da takav dogovor nije postojao. Portparol ministarstva Park Du-sun najavio je povlačenje na brifingu u utorak, rekavši da Kijev nije preduzeo pozitivne korake ka rešavanju spora, uprkos ponovljenim diplomatskim protestima.
Svako učešće u napadima na Iran ima posledice
Teheran je upozorio zemlje regiona da svako učešće u američkim ili izraelskim vojnim operacijama protiv Irana mora da ima posledice, ističući da je bezbednost u zapadnoj Aziji nedeljiva, usred ponovnog pojačavanja pretnji američkih i cionističkih zvaničnika Iranu. Pretnje i vojni pritisak, kako pokazuje iskustvo poslednjih decenija a naročito iz nedavnih sukoba, ne moraju da dovedu do ostvarenja političkih ciljeva Vašingtona i Tel Aviva, prenosi Mehr njuz. Poruka Teherana regionu je jasna: praćenje vojne avanture protiv Irana neće garantovati bezbednost, već će biti činilac širenja nesigurnosti, jer zemlja ne može da stavi svoju teritoriju, vode i vazdušni prostor na raspolaganje operacijama protiv suseda i, istovremeno, da očekuje da ostane imuna na posledice.
Visoki zvaničnik Iranske revolucionarne garde, brigadni general Jadulah Javani, upozorio je da će internet kablovi ispod Ormuškog moreuza biti meta ako Iran bude napadnut, istakavši da bi uništenje sedam ključnih kablova koji prolaze kroz taj moreuz nanelo ozbiljnu štetu Sjedinjenim Državama i njihovim regionalnim saveznicima, piše Mehr njuz. Javani je rekao da se Iran dobro pokazao u fazi dostojanstvene odbrane i da je američko-cionistički neprijatelj pretrpeo poraz kakav nije mogao da zamisli, pa će iranski potezi biti pametni a ponekad i ofanzivni. On je naveo da je prelazak na ofanzivnu strategiju usmeren na to da se iz američkog uma zauvek ukloni svaka pomisao na agresiju, dodajući da su američke baze u regionu uništene i da mogu da budu uništene i na velikim udaljenostima.
Britanija proširila vojnu podršku Rijadu
Britanija je u utorak najavila proširenje vojne podrške Saudijskoj Arabiji, u borbi protiv Huta, na „odbrambene“ vazdušne patrole aviona Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva, ali je istakla da za taj sukob nema vojnog rešenja, piše Arab njuz. Ministar odbrane Ves Striting rekao je da će avioni „tajfun“ izvoditi odbrambene protivvazdušne operacije nad Saudijskom Arabijom, štiteći saudijske gradove, civile i ključnu nacionalnu infrastrukturu od projektila i dronova koje ispaljuju Huti podržani od Irana, pri čemu britanski avioni neće gađati ciljeve na zemlji. Britanija će takođe poslati vojni transportni avion i nedefinisan broj vojnih savetnika a misija vazdušnog punjenja gorivom saudijskih aviona biće produžena za još 90 dana.
Pobunjenici Huta podržani od Irana, napali su u utorak stambeno naselje u Taizu, trećem po veličini gradu Jemena, pri čemu su poginule dve devojke, što je ponovo skrenulo pažnju na opasnosti sa kojima se suočavaju civili u tom gradu pod napadom i opsadom, izveštava Arab njuz. Visoki komesar UN za ljudska prava Folker Tirk saopštio je da su Huti gotovo opkolili Taiz, odsekavši ga od većine snabdevačkih puteva i stavivši civile u „ozbiljnu opasnost“, dok UN navode da su mnogi stanovnici ostali bez hrane i osnovnih potrepština zbog rasta cena. Napad na Taiz usledio je dan nakon što je udar Huta na vladin vojni kamp ubio 73 regruta, što je najsmrtonosniji napad od ponovnog izbijanja sukoba tokom leta, a tenzije su dodatno porasle nakon vazdušnih udara koalicije predvođene Saudijskom Arabijom na aerodrom u Sani u julu, čime je razbijen sporazum o prekidu vatre iz 2022. godine.
Kina spremna na dublju saradnju sa Rusijom
Kineski premijer Li Čang izjavio je u utorak, po dolasku u Sankt Peterburg, da je Kina spremna da s Rusijom uloži trajne napore kako bi bilateralnu saradnju usmerila u dubljem, sadržajnijem i otpornijem pravcu, te da će obe strane podstaći sveobuhvatno strateško partnerstvo dveju zemalja ka novim plodnim rezultatima. Čajna dejli piše da je Li doputovao na poziv ruskog premijera Mihaila Mišustina radi učešća na 31. redovnom sastanku šefova vlada Kine i Rusije, i podsetio da ove godine obeležavamo 30 godina od uspostavljanja strateškog partnerstva i 25 godina od potpisivanja Sporazuma o dobrosusedstvu i prijateljskoj saradnji. Kako je naveo, dve zemlje zajednički su izgradile model odnosa bez saveza i konfrontacije koji nije usmeren protiv trećih strana, i postale primer odnosa velikih sila zasnovanih na trajnom dobrosusedstvu i obostrano korisnoj saradnji.
Kineska ambasada u Velikoj Britaniji pozvala je kineske državljane na oprez pri ulasku u Britaniju i izlasku iz zemlje, nakon što je više kineskih državljana zadržano i dugo ispitivano tokom britanskih graničnih kontrola a mobilni telefoni i drugi elektronski uređaji su im pregledani i oduzeti, izveštava Čajna dejli. Prema obaveštenju ambasade od ponedeljka, slučajevi su uključivali članove kineskih privrednih delegacija, kineske državljane koji posećuju rodbinu u Britaniji i kineske turiste a britanski granični službenici tvrdili su da postupaju po odredbama Zakona o borbi protiv terorizma i graničnoj bezbednosti iz 2019. Kina je izrazila ozbiljnu zabrinutost i uputila oštar protest britanskoj vladi, pozivajući Britaniju da prekine sa proizvoljnim zadržavanjem i ispitivanjem kineskih državljana, i nastaviće da štiti njihovu bezbednost i zakonita prava.
