LULA POBEDIO U BRAZILU; NOVI PROTESTI U EVROPI ZA VIKEND
Lula osvojio četvrti mandat, piše Vol strit džornal. Britanski kancelar podržava bušenje na naftnom polju, dok je ministarka protiv, donosi Dejli telegraf. Ključni zakoni za ukrajinsku integraciju u EU zaglavljeni u parlamentu, prenosi Kijev post. Putin izjavio da su protesti u Evropi rezultat grešaka same unije, piše RT. Iran neće oklevati da se odbrani od svake nove agresije, izveštava Mehr njuz. Hiljade Jordanaca odale počast žrtvama napada na crkvu u Karaku, navodi Arab njuz. Kina pozvala Međunarodnu agenciju za atomsku energiju na saradnju sa svim stranama, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, Prema preliminarnim rezultatima Republičke izborne komisije objavljenim rano u ponedeljak, opoziciona Studentska lista vodi na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji sa 51,84 odsto glasova, ispred koalicije „Ujedinjena Srbija“ Aleksandra Vučića sa 39,77 odsto, na osnovu gotovo 93 odsto obrađenih biračkih mesta, piše RT)
Predsednik Luiz Inasio Lula da Silva pobedio je na predsedničkim izborima u Brazilu, ostvarivši iznenađujuću pobedu nad Flavijom Bolsonarom sa 51,8 odsto glasova prema 48,2 odsto, čime se učvrstio kao jedan od najdugovečnijih demokratski izabranih lidera u svetu. Britanski kancelar Džon Hili podržava bušenje na naftnom polju Rouzbank i sklon je da da zeleno svetlo za vađenje 500 miliona barela nafte na tom lokalitetu 80 milja zapadno od Šetlandskih ostrva, dok se ministarka energetike Miata Fanbuleh tome protivi iz ekoloških razloga. Ključni zakoni neophodni za ukrajinsku integraciju u Evropsku uniju koji se odnose na reformu antikorupcijskog sistema, pravosudnih i bezbednosnih struktura i finansijskog izveštavanja, zaglavljeni su u parlamentu dok zemlja gubi novac. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je nedavni talas protesta koji je zahvatio zapadnu Evropu rezultat sopstvenih grešaka Evropske unije i da se evropske zemlje teško nose sa migracionom krizom. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bakaei izjavio je da je Iran u ratnom stanju i da neće oklevati da se odbrani od svake nove agresije. Hiljade Jordanaca okupilo se u južnoj pokrajini Karak na sahrani žrtava terorističkog napada na grčku pravoslavnu Crkvu Svetog Georgija, u svečanom iskazivanju solidarnosti. Kina je pozvala Međunarodnu agenciju za atomsku energiju da sarađuje sa svim stranama u suprotstavljanju jednostranim merama i protekcionizmu, zaštiti pristupa miroljubivoj nuklearnoj tehnologiji i promoviše diplomatsko rešenje kriznih tačaka.
Lulin četvrti mandat u Brazilu
Predsednik Luiz Inasio Lula da Silva pobedio je u nedelju na predsedničkim izborima u Brazilu, ostvarivši iznenađujuću pobedu nad Flavijom Bolsonarom sa 51,8 odsto glasova prema 48,2 odsto, čime je osvojio neviđeni, četvrti mandat i učvrstio se kao jedan od najdugovečnijih demokratski izabranih lidera u svetu, piše Vol strit džornal, objavljujući i fotografiju Da Silve posle proglašenja pobede. Lula, koji za dva dana puni 81 godinu, pobedio je nakon što je njegova Radnička partija zatražila produženje glasanja u nedelju, pošto su se pojavili izveštaji da su neke lokalne vlasti smanjile broj autobusa za siromašnije birače koji obično podržavaju predsednika.
Dve kompanije za proizvodnju čipova za veštačku inteligenciju, „Nvidia“ i „Majkron“, čine 34 odsto rasta zarada u Sjedinjenim Državama, prema analizi „Dau Džouns Market Data“, jer su upravo te dve firme odgovorne za više od trećine očekivanog skoka profita kompanija iz indeksa S&P 500 u trećem tromesečju, piše Vol strit džornal. Analitičari predviđaju da će kompanije iz tog indeksa prijaviti rast zarada od 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, što hrani optimizam investitora, ali 10 kompanija, uključujući „Nvidiu“, „Majkron“ i druge gigante veštačke inteligencije, daje oko dve trećine ukupnog rasta korporativnih profita.
Britanska vlada podeljena po pitanju bušenja
Britanski kancelar Džon Hili podržava bušenje na naftnom polju Rouzbank i, kako saznaje Dejli telegraf, sklon je da da zeleno svetlo za vađenje 500 miliona barela nafte na tom lokalitetu 80 milja zapadno od Šetlandskih ostrva. Međutim, ministarka energetike Miata Fanbuleh koja će doneti konačnu odluku u narednim nedeljama, nagovestila je da je sklona da odbije zahtev iz ekoloških razloga, što otvara mogući raskol u vrhu kabineta jer se i šef diplomatije Ed Milibend tome protivi, nazvavši ranije te planove „klimatskim vandalizmom“. Time bi premijer Endi Bernam morao da presudi između dve strane, iako je Dauning strit u nedelju uveče insistirao da premijer nije uključen u tu odluku.
Građanski protestni pokret oborio je u nedelju uveče dugogodišnjeg vladara Srbije, na najvažnijim izborima u zemlji za više od 25 godina, pošto je Aleksandar Vučić koji je balkanskom zemljom upravljao više od decenije kao predsednik ili premijer, priznao poraz na izborima koji će imati duboke geopolitičke posledice ne samo za Balkan i Evropu, već i za Rusiju, piše Dejli telegraf. Pobednik izbora je Studentska lista, neformalna skupina opozicionih kandidata u kojoj su akademici, nastavnici, poljoprivrednici, lekari i jedan reper a nakon Vučićevog priznanja poraza, vodeći kandidat te liste Ilija Srdanović poručio je pristalicama: „Nikada više tirani u našoj zemlji.“
Ključni zakoni za EU zaglavljeni u parlamentu
Ključni zakoni neophodni za ukrajinsku integraciju u Evropsku uniju, koji se odnose na reformu antikorupcijskog sistema, pravosudnih i bezbednosnih struktura i finansijskog izveštavanja, zaglavljeni su u parlamentu dok zemlja gubi novac, uprkos stalnim izjavama ukrajinskih lidera o približavanju Evropi, piše Kijev post. Predsednik Volodimir Zelenski nedavno je potpisao zakone o ukidanju poreskog oslobođenja za pošiljke iz inostranstva vredne do 150 evra i o oporezivanju prihoda korisnika digitalnih platformi koji su usvojeni kao deo evropskih zahteva, ali su zbog velike nepopularnosti dugo čekali na usvajanje. Poseban problem predstavlja oporezivanje pošiljaka, jer se pod izgovorom paketa često uvozi roba iz trećih zemalja, pre svega iz Kine, od delova za dronove do kozmetike i auto-delova a mnogi Ukrajinci zbog ratnih troškova i skandala s korupcijom sumnjaju da taj novac ne odlazi tamo gde treba.
Studentski pokret u Srbiji proglasio je u nedelju pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima, okončavši 14 godina vladavine desničarske populističke stranke Aleksandra Vučića, nakon skoro dve godine antivladinih protesta, izazvanih urušavanjem nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 2024. u kojem je poginulo 16 ljudi, piše Kijev post. Nesreća se široko pripisuje korupciji i pokrenula je neke od najvećih protesta u Srbiji od pada Slobodana Miloševića 2000. a kandidat Studentske liste Radomir Saičić izjavio je u izbornom štabu da preliminarni rezultati pokazuju ubedljivo vođstvo studenata na skoro svim biračkim mestima. „Studenti su pobedili, a sa njima i nada da Srbija može biti zemlja pravde, slobode i dostojanstva“, poručio je on.
Protesti rezultat grešaka same EU
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je nedavni talas protesta koji je zahvatio zapadnu Evropu rezultat sopstvenih grešaka Evropske unije i da se evropske zemlje teško nose sa migracionom krizom, jer, kako je rekao, Evropljani razgrađuju sopstvene tradicije, pa ih zato i ne mogu preneti migrantima. Kako objavljuje RT, Putin je rekao da su za vikend ponovo održani masovni protesti, gde su se demonstranti, navodno besni zbog rastućih troškova života i nesposobne vladine politike, u nekoliko gradova sukobili sa interventnom policijom a antivladini nemiri uglavnom su inspirisani protestima u Francuskoj koji su počeli u septembru i proširili se na druge zemlje. Prema njegovim rečima, neki evropski lideri nisu u stanju da preuzmu odgovornost za nemire i umesto da analiziraju situaciju i utvrde uzroke, skloni su da krive druge zemlje – prvo Sjedinjene Države a sada Rusiju.
Prema preliminarnim rezultatima Republičke izborne komisije objavljenim rano u ponedeljak, opoziciona Studentska lista vodi na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji sa 51,84 odsto glasova, ispred koalicije „Ujedinjena Srbija“ Aleksandra Vučića sa 39,77 odsto, na osnovu gotovo 93 odsto obrađenih biračkih mesta, piše RT. Zvanični podaci približili su se noćnoj projekciji agencije „Ipsos“ i posmatračke misije CeSID koje su Studentskoj listi pripisale 52,9 a Vučićevoj koaliciji 38,8 odsto glasova. Vučić je tokom izborne noći optužio strane sile da su pomogle da se izazove njegov politički pad, nazvavši glasanje „verifikacijom revolucije“ sprovedene uz direktnu podršku „raznih evropskih zemalja i američke duboke države“ koja je, kako je rekao, suprotstavljena američkom predsedniku Donaldu Trampu.
Iran neće oklevati da se brani od nove agresije
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bakaei izjavio je na redovnom nedeljnom brifingu da je Iran u ratnom stanju i da neće oklevati da se odbrani od svake nove agresije, istakavši da oružane snage zemlje nemaju ni najmanju dilemu da brane islamski Iran svom snagom, piše Mehr njuz. Bakaei je rekao da Teheran pomno prati situaciju u regionu i da je pripremljen za sve scenarije a osvrćući se na izbore u izraelskom Knesetu i navode izraelskih zvaničnika o mogućem preventivnom potezu Irana, ocenio je da tamo zapravo i nema izbora, već rivalstva frakcija koje se takmiče ko će počiniti veće zlo. Kako je dodao, Iranu je svejedno ko će preuzeti vlast u režimu koji u region donosi samo nasilje i pokolj.
Zamenik sekretara iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Ali Bagheri Kani saopštio je da će saudijski ministar odbrane Kalid bin Salman, načelnik pakistanske vojske general Asim Munir i šef turske obaveštajne službe Ibrahim Kalin učestvovati na zajedničkom sastanku tokom posete Teheranu. Kako piše Mehr njuz, Bagheri je rekao da je general Munir na sastanku sa general-majorom Mohsenom Rezaijem, sekretarom Vrhovnog saveta, najavio odluku visokih zvaničnika Saudijske Arabije, Turske i Pakistana da doputuju u Teheran, sastanu se sa sekretarom iranskog Saveta i održe zajednički sastanak. Prema njegovim rečima, sve tri zemlje zajedno sa Iranom mogu da preduzmu efikasan korak ka uspostavljanju endogene regionalne bezbednosti, oslanjajući se na uspešno iskustvo Islamske Republike u izgradnji nacionalne bezbednosti tokom trećeg nametnutog rata.
Počast žrtvama napada na crkvu u Jordanu
Hiljade Jordanaca okupilo se u nedelju u južnoj pokrajini Karak na sahrani žrtava terorističkog napada na grčku pravoslavnu Crkvu Svetog Georgija, u svečanom iskazivanju solidarnosti dok je zemlja obećala da će se suprotstaviti ekstremizmu, izveštava Arab njuz. Sahranama su prisustvovali ožalošćeni iz cele zemlje, uključujući vladine zvaničnike, ministre, verske i društvene lidere a kovčezi umotani u jordansku zastavu nošeni su od bolnice u Karaku do crkve gde su održane molitve. Žrtve su prisustvovale sahrani u crkvi u selu Hamud u petak kada su napadnute, što je izazvalo talas žalosti u celoj zemlji a masovno učešće u nedelju bio je snažan izraz nacionalne solidarnosti i odbacivanja pokušaja da se poseje razdor između muslimanske i hrišćanske zajednice.
Mnogi Iranci pripremaju se za povratak totalnom ratu dok izraelski i američki lideri zaoštravaju pretnje uoči izbora u obe zemlje a iransko rukovodstvo ostaje prkosno uprkos sve većem pritisku, piše Arab njuz. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu koji se u utorak suočava sa tesnim glasanjem, izjavio je da iransko rukovodstvo mora da bude eliminisano, dok američki predsednik Donald Tramp obećava da će „završiti posao“ u Iranu osam meseci od početka rata a treći nosač aviona i hiljade vojnika upućuju se u region. Stanovnici Teherana iskazuju su sve veću zabrinutost, dok bivši zvaničnik i profesor Sašan Karimi smatra da iransko rukovodstvo veruje da će Tramp narediti nove udare bez obzira na ishod izbora i da se priprema za takav scenario.
Kina pozvala na saradnju sa svim stranama
Kina je pozvala Međunarodnu agenciju za atomsku energiju da sarađuje sa svim stranama u suprotstavljanju jednostranim merama i protekcionizmu, zaštiti pristupa miroljubivoj nuklearnoj tehnologiji i promoviše diplomatsko rešenje kriznih tačaka, saopštio je zamenik stalnog predstavnika Kine pri UN Sun Lej dok je Generalna skupština razmatrala godišnji izveštaj te agencije za 2025. godinu. Sun Lej je upozorio, piše Čajna dejli, i da nuklearna podmornička saradnja u okviru AUKUS-a nosi rizike od širenja nuklearnog oružja i pozvao na inkluzivan međuvladin proces koji bi se pozabavio pitanjima zaštitnih mera. Generalni direktor agencije Rafael Grosi istakao je u izveštaju gotovo 3.000 provera na terenu i stalno prisustvo u ukrajinskim nuklearnim postrojenjima, kao i programe za lečenje raka u više od 100 zemalja i borbu protiv gladi u 46 zemalja, uz ocenu da je doprinos agencije dijalogu i multilateralnoj saradnji i dalje nezamenljiv.
Severnokorejski lider Kim Džong Un posetio je u subotu kineski pogranični grad Dandong u provinciji Liaoning, dan pre 76. godišnjice ulaska kineskih dobrovoljaca u Severnu Koreju u ratu protiv američke agresije, a tom prilikom ga je pratio najviši kineski politički savetnik Vang Huning, prenosi Čajna dejli. Kim je položio cvetni aranžman kod spomenika, razgledao istorijske eksponate o zajedničkoj borbi kineskih i severnokorejskih vojnika i memorijalu poklonio istorijsku fotografiju sa ličnim natpisom, dok je Vang istakao da poseta pokazuje koliko partija i vlada Severne Koreje cene krvlju skovano prijateljstvo. U nedelju je u Šenjangu održana svečanost povodom godišnjice, na kojoj je oko 400 učesnika, uključujući ratne veterane, odalo počast poginulim herojima. Kina je tokom tog rata poslala 2,9 miliona vojnika, od kojih je više od 360.000 poginulo ili ranjeno.
