RAT SA IRANOM PROMENIO REŽIM U SAD
Tramp izgubio izbore za Kongres zbog rata na Bliskom istoku i cena goriva, piše Vol strit džornal. Vens okrivio predsednika za poraz republikanaca, donosi Dejli telegraf. Zelenski razgovarao sa Vitkofom i Kušnerom uoči trilateralnog sastanka u Abu Dabiju, prenosi Ukrinform. Kremlj se nada nastavku mirovnih napora uprkos porazu republikanaca, objavljuje RT. Rat sa Iranom izazvao svojevrsnu promenu režima u SAD, izveštava Mehr njuz. Amerika spremna za nove udare, uzdaje se u dijalog, navodi Arab njuz. Kina izložila predloge za produbljivanje regionalne integracije na ministarskom sastanku APEK, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, Predsednik SAD Donald Tramp izgubio je izbore za Kongres a poraz je, kako se ocenjuje, jedan od najodlučnijih izraza nepoverenja američkom predsedniku u novijoj istoriji. Ključni razlozi su rat sa Iranom, cene goriva i niz Trampovih pogrešnih procena, piše Vol strit džornal)
Predsednik SAD Donald Tramp izgubio je izbore za Kongres a poraz je, kako se ocenjuje, jedan od najodlučnijih izraza nepoverenja američkom predsedniku u novijoj istoriji. Potpredsednik SAD Džej Di Vens uputio je oštru kritiku predsednikovoj odluci o ratu sa Iranom, napisavši da su republikanci izgubili izbore baš zbog tog rata. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski razgovarao je sa specijalnim izaslanicima američkog predsednika Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom uoči trilateralnog sastanka u Abu Dabiju, saopštivši da se timovi Ukrajine, Sjedinjenih Država i Rusije pripremaju za trilateralni format za manje od nedelju dana. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da se Moskva nada da će američki predsednik nastaviti napore na okončanju sukoba u Ukrajini uprkos porazu republikanaca na izborima za Kongres. Profesor Aršin Adib-Mogadam sa Univerziteta SOAS u Londonu izjavio je da je rat sa Iranom izazvao svojevrsnu promenu režima u Sjedinjenim Državama, ukazujući na političke posledice tog sukoba po Donalda Trampa. Američki predsednik kazao je da su SAD spremne za nove napade, ali da se uzda u dijalog koji bi to mogao da predupredi. Kina je izložila predloge za produbljivanje regionalne integracije i razvoj novih pokretača rasta, ističući veću trgovinsku otvorenost i bližu digitalnu saradnju kao ključ održivog razvoja Azijsko-pacifičkog regiona i suprotstavljanja ekonomskoj fragmentaciji.
Kako je Tramp izgubio izbore
Predsednik SAD Donald Tramp izgubio je izbore za Kongres a poraz je, kako se ocenjuje, jedan od najodlučnijih izraza nepoverenja američkom predsedniku u novijoj istoriji, piše Vol strit džornal. Ključni razlozi su rat sa Iranom, cene goriva i niz Trampovih pogrešnih procena, uprkos tome što su mu sredinom februara ekonomski savetnici u Ovalnom kabinetu predstavili grafikone koji su pokazivali rast prihoda domaćinstava, posebno među Amerikancima sa niskim primanjima, rast penzionih računa i bolji privredni rast od projektovanog.
Američko tržište akcija snažno je poraslo u sredu nakon što su birači zadali težak udarac ključnim stubovima ekonomske agende predsednika Donalda Trampa, od nekontrolisane izgradnje veštačke inteligencije do skupe ratne intervencije na Bliskom istoku. Demokrate su osvojile oba doma Kongresa i nekoliko guvernerskih mesta, delom i zbog negativne reakcije javnosti na razvoj centara za čuvanje podataka koje je Tramp zagovarao a potpredsednik Džej Di Vens pripisao je poraz Trampovom sukobu sa Iranom koji je podigao inflaciju i kamatne stope. Predsednik koji je do sada snažno uticao na velike kompanije i trgovinske partnere, objavljuje Vol strit džornal u zasebnom tekstu o tržištu posle izbora, sada će se suočiti sa kongresnom kontrolom svoje moći da oblikuje ekonomiju.
Vens okrivio predsednika za poraz
Potpredsednik SAD Džej Di Vens uputio je oštru kritiku predsednikovoj odluci o ratu sa Iranom, napisavši da su republikanci izgubili izbore zbog tog rata i da je sam predsednik to priznao prethodne noći, prenosi Dejli telegraf. Vens je, prema navodima izvora, intervenciju sastavio bez odobrenja Donalda Trampa a njegov potez nije bio samo ograničavanje štete, već i pokušaj da se pozicionira kao novi lider američke desnice. Kako se navodi u tekstu, Vens je shvatio da što duže ostane u Trampovom taboru, to će ga više povezivati sa napuštanjem principa „Amerika na prvom mestu“ zarad novog stranog rata, pa je iskoristio trenutak nakon teškog poraza republikanaca na izborima za Kongres.
Premijer Endi Bernam sprema se da zabrani bušenje novih nalazišta nafte i gasa u Velikoj Britaniji i time okonča istraživanja u Severnom moru, jer je podržao energetski zakon koji bi doneo i trajnu zabranu novog bušenja i otežao budućim ministrima da je ukinu. Kako piše Dejli telegraf, istraživanje energije u Britaniji trenutno podleže privremenom moratorijumu koji je uveo bivši ministar energetike Ed Miliband a koji bi budući ministar mogao da ukine, pa Bernam sada podržava nove zakone koje predlaže ministarka Mijata Fanbule a za čije bi ukidanje bila potrebna parlamentarna većina. Vlada navodi da bi zakon o energetskoj nezavisnosti sproveo „pragmatičan pristup Severnom moru“, ukidajući nove dozvole za istraživanje novih nalazišta uz podršku nastavku proizvodnje u postojećim licenciranim područjima. Naftne kompanije mogle bi da buše samo ako bi podmorskim cevovodima mogle da povežu nove bušotine sa postojećom infrastrukturom.
Zelenski razgovarao sa Vitkofom i Kušnerom
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski razgovarao je sa specijalnim izaslanicima američkog predsednika Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom uoči trilateralnog sastanka u Abu Dabiju, saopštivši da je taj razgovor trajao sat i po i da se timovi Ukrajine, Sjedinjenih Država i Rusije pripremaju za trilateralni format za manje od nedelju dana. Kako piše Ukrinform, Zelenski je naveo da je u Briselu održan sadržajan sastanak ukrajinskog i američkog tima sa predstavnicima EU, Francuske, Velike Britanije, Nemačke, NATO, Svetske banke i globalne poslovne zajednice o posleratnoj obnovi a da će danas u Briselu biti još jedan sastanak posvećen bezbednosnim garancijama za Ukrajinu. On je istakao da pregovori moraju da se odvijaju punom brzinom kako bi se rat što pre okončao, da je Ukrajina spremna na potrebne korake i da su njeni predlozi jasni i predati američkoj strani.
Lokalna rafinerija nafte u ruskom gradu Rjazanu, koja snabdeva rusku vojsku avionskim gorivom i dizelom, zapalila se nakon napada dronom, prenosi Ukrinform pozivajući se na OSINT analitičku grupu ASTRA. Uzbuna zbog dronova proglašena je u regionu oko dva sata po lokalnom vremenu, nakon čega su meštani počeli da prijavljuju brojne eksplozije, aktivnost protivvazdušne odbrane i zvuk dronova, a analitičari su na osnovu snimaka požara potvrdili da gori Rjazanjska rafinerija nafte. Ta rafinerija, jedna od najvećih u Rusiji i deo grupe Rosnjeft, proizvodi motorni benzin, dizel, avionski kerozin, lož ulje i bitumen, snabdeva Moskvu i centralne regione, a proizvodi gorivo i za rusko Ministarstvo odbrane.
Kremlj se nada nastavku dijaloga
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da se Moskva nada da će američki predsednik Donald Tramp nastaviti napore na okončanju sukoba u Ukrajini uprkos porazu republikanaca na izborima za Kongres, piše RT. Odgovarajući na pitanje novinara da li bi preuzimanje oba doma Kongresa od strane demokrata moglo da poremeti dijalog Moskve i Vašingtona, Peskov je rekao da Tramp ostaje na funkciji i da se iskreno nada nastavku njegovih mirovnih napora, uz ocenu da je došlo do napretka i da nova runda trilateralnih razgovora sledi vrlo brzo. Na pitanje da li bi novi saziv Kongresa mogao da omete Trampove diplomatske inicijative, Peskov je odbio da nagađa, nazvavši to unutrašnjom stvari Amerike.
Mogući susret Vladimira Putina, Donalda Trampa i Si Đinpinga na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Šenženu 18. ili 19. novembra oživeo je strahove u Evropi od nove „Jalte 2“, iako ništa nije formalno dogovoreno a analiza ocenjuje da evropska anksioznost više govori o sopstvenom uticaju nego o bilo kakvom tajnom dogovoru, objavljuje RT. Scenario podrazumeva da Putin dobije Ukrajinu, Si Tajvan a Tramp šta god poželi, dok bi zapadna Evropa trebalo da prihvati ishod bez poziva u sobu. Autor kolumne ipak podseća da se zna samo da bi tri lidera mogla biti u Šenženu, da je Moskva razgovarala o mogućem zajedničkom sastanku i da je Tramp izrazio otvorenost za tu ideju. Predviđanje sveobuhvatne preraspodele međunarodnog poretka u ovoj fazi, zaključuje on, zahteva više mašte nego pameti.
Rat sa Iranom promenio režim u SAD
Profesor Aršin Adib-Mogadam sa Univerziteta SOAS u Londonu izjavio je za agenciju Mehr njuz da je rat sa Iranom izazvao svojevrsnu „promenu režima“ u Sjedinjenim Državama, ukazujući na političke posledice tog sukoba za Donalda Trampa. Kao jedan od potpisnika zajedničkog teksta objavljenog u Mondi 27. oktobra, pozvao je na veću međunarodnu pažnju prema zaštiti iranskih civila i upozorio da novi automatizovani oružani sistemi predstavljaju sve ozbiljniju pretnju za civilno stanovništvo, opisujući tu pojavu kao „postljudsko ratovanje“. Adib-Mogadam je istakao isprepletanost regionalnih i globalnih kriza, od Persijskog zaliva i Ormuškog moreuza do Palestine, Jemena, Iraka i Libana, ocenivši da trajni mir i nacionalna bezbednost zahtevaju osnaživanje iranskog civilnog društva i aktivniju kulturnu diplomatiju, jer je, kako smatra, nacionalna bezbednost proces koji počinje odozdo.
Iranska misija pri međunarodnim organizacijama u Beču kritikovala je u sredu generalnog direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafaela Grosija zbog dvostrukih standarda prema Iranu, navodeći da je ponovo izrazio zabrinutost zbog iranskih zaliha uranijuma obogaćenog na 60 odsto, ali je ostao nem po pitanju nezakonitog bombardovanja iranskih miroljubivih nuklearnih objekata pod nadzorom agencije. Kako objavljuje Mehr njuz, misija je saopštila da ti akti agresije gađaju i temelje međunarodnog prava, Povelje UN, Ugovora o neširenju nuklearnog oružja i Statuta agencije, te podsetila da Grosi zna da je agencija proverila svaki gram iranskog nuklearnog materijala i da nijedan njegov izveštaj nikada nije zabeležio odstupanje od jednog grama. Misija je upitala zašto Grosi ne izražava zabrinutost zbog nagomilavanja tona nuklearnog materijala za oružje i plutonijuma širom sveta, uključujući i zemlje koje ne poseduju nuklearno oružje.
SAD spremne za napade, uzdaju se u dijalog
Američki predsednik Donald Tramp priznao je u sredu da je rat sa Iranom bio ključni faktor u teškom porazu njegove stranke na izborima za Kongres, nakon što je potpredsednik Džej Di Vens pozvao republikance da budu iskreni u vezi sa uticajem tog nepopularnog sukoba, piše Arab njuz. Upitan da li se slaže sa Vensovom ocenom da je Iran „razlog zbog kojeg smo izgubili“, Tramp je rekao da je to uglavnom tačno jer je kratkoročno podiglo cene benzina, ali je dodao da bi, kada bi ponovo mogao da odlučuje, postupio isto, jer je dugoročno to jedino rešenje i Iranu se ne sme dozvoliti nuklearno oružje. On je naveo i da su SAD sasvim spremne za obnavljanje napada na Iran, ali se nada, kako je rekao, da bi mirovni pregovori mogli da preduprede dalji rat.
Saudijski fond za razvoj potpisao je šest povoljnih razvojnih kreditnih sporazuma vrednih više od 403 miliona dolara sa sirijskim Ministarstvom finansija za podršku projektima u energetici, vodoprivredi, zdravstvu, stanovanju, infrastrukturi i digitalnoj transformaciji, prenosi Arab njuz. Sporazume su potpisali izvršni direktor fonda Sultan al Maršad i sirijski ministar finansija Mohamed Jisr Barnije u prisustvu saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana i sirijskog predsednika Ahmeda al Šare. Paket finansiranja uključuje 90 miliona dolara za obnovu proizvodnih jedinica termoelektrane u Alepu, od čega će korist imati oko pet miliona ljudi, kao i 30 miliona dolara za modernizaciju usluga pijaće vode nabavkom i ugradnjom 300.000 pametnih vodomera, što bi trebalo da poboljša kvalitet usluga za oko 1,5 miliona ljudi u nekoliko provincija.
Bliža digitalna saradnja kao ključ razvoja regiona
Kina je izložila predloge za produbljivanje regionalne integracije i razvoj novih pokretača rasta, ističući veću trgovinsku otvorenost i bližu digitalnu saradnju kao ključ održivog razvoja Azijsko-pacifičkog regiona i suprotstavljanja ekonomskoj fragmentaciji, piše Čajna dejli. Ministar spoljnih poslova Vang Ji i ministar trgovine Vang Ventao koji su u utorak iz Pekinga putem video-konferencije zajednički predsedavali 37. ministarskom sastanku Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEK), naglasili su potrebu za izgradnjom otvorene azijsko-pacifičke ekonomije a 33. sastanak lidera APEK biće održan u Šenženu 18. i 19. novembra. Kina će biti domaćin APEK-a treći put, nakon Šangaja 2001. i Pekinga 2014. godine, a pod ovogodišnjom temom „Izgradnja azijsko-pacifičke zajednice za zajednički prosperitet“ održano je više od 300 sastanaka i događaja posvećenih otvorenosti, inovacijama i saradnji.
Lider demokrata u američkom Senatu Čak Šumer izjavio je u sredu da će „okončati rat“ sa Iranom i da će u tome imati podršku nekih republikanskih senatora, istakavši na konferenciji za novinare u Vašingtonu da su kao jedan od načina odvraćanja predsednika SAD od rata bez saglasnosti naroda, predvideli kontrolu nad budžetom. Šumerove izjave usledile su nekoliko sati nakon izbornog dana, kada se projektuje da su demokrate preuzele kontrolu nad Predstavničkim domom i Senatom na izborima za Kongres. Čajna dejli podseća da je u junu četvoro republikanskih senatora glasalo sa demokratama za rezoluciju o ratnim ovlašćenjima koja bi Trampa obavezala da povuče američke trupe iz sukoba sa Iranom.
