Iran se pridružuje banci BRIKS
Sirijski sud osudio Bašara al Asada na smrt u odsustvu zbog zločina protiv čovečnosti, piše Vol strit džornal. Severna Koreja poslala Rusiji balističke projektile KN-23 i KN-24, donosi Dejli telegraf. Ruski satelitski sistem „Rasvet“ mogao bi Moskvi da omogući upravljanje dronovima nad Ukrajinom, prenosi Nju vois of Ukrejn. Evropska unija ne zna kako će raspodeliti kamate na zajam Kijevu, objavljuje RT. Iran se pridružuje banci BRIKS, izveštava Mehr njuz. Erdogan istakao da je Mekanski sporazum o odbrani strateški i da ne odražava samo sukob SAD i Irana, navodi Arab njuz. Dve percepcije Kine na Zapadu, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Sud u Damasku osudio je bivšeg sirijskog diktatora Bašara al Asada i još nekoliko zvaničnika iz njegovog srušenog režima na smrtnu kaznu zbog ubistava, mučenja i zločina protiv čovečnosti, što predstavlja simboličan korak ka suočavanju sa dugogodišnjim građanskim ratom. Severna Koreja poslala je Rusiji nove balističke projektile KN-23 i KN-24, čiji je rekordan broj iskorišćen u bombardovanju ukrajinskog grada Zaporožja u utorak, gde je poginulo šest osoba a 19 je ranjeno. Savetnik predsednika Ukrajine Serhij Beskrestnov upozorio je da bi ruski satelitski sistem „Rasvet“ mogao Moskvi da omogući upravljanje dronovima na čitavoj teritoriji Ukrajine. Poslanik Evropskog parlamenta Fabio De Masi izjavio je da Evropska komisija ne zna kako će se teret kamate na zajam Ukrajini od 90 milijardi evra, raspodeliti među državama članicama. Guverner Iranske centralne banke izjavio je na samitu BRIKS u Indiji da će se Iran uskoro pridružiti Novoj razvojnoj banci BRIKS, nazvavši je najvažnijim dostignućem saradnje unutar tog bloka. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da su odnosi Ankare i Rijada strateškog karaktera i da će u narednom periodu biti podignuti na još viši nivo, te da bi bilo pogrešno Mekanski sporazum o zajedničkoj odbrani posmatrati samo kao odraz eskalacije sukoba SAD i Irana. Ilon Mask napisao je da je Kina neverovatna i pozvao ljude da je posete, ali drugi narativi na Zapadu i dalje po inerciji imaju lošu percepciju Kine
(ilustracija, Guverner Iranske centralne banke Abdolnaser Hemati izjavio je na samitu BRIKS u Indiji da će se Iran uskoro pridružiti Novoj razvojnoj banci BRIKS, nazvavši je najvažnijim dostignućem saradnje unutar tog bloka, objavljuje Mehr njuz)
Sud u Damasku osudio je bivšeg sirijskog diktatora Bašara al Asada i još nekoliko zvaničnika iz njegovog srušenog režima na smrtnu kaznu zbog ubistava, mučenja i zločina protiv čovečnosti, što predstavlja simboličan korak ka suočavanju sa dugogodišnjim građanskim ratom. Severna Koreja poslala je Rusiji nove balističke projektile KN-23 i KN-24, čiji je rekordan broj iskorišćen u bombardovanju ukrajinskog grada Zaporožja u utorak, gde je poginulo šest osoba a 19 je ranjeno. Savetnik predsednika Ukrajine Serhij Beskrestnov upozorio je da bi ruski satelitski sistem „Rasvet“ mogao Moskvi da omogući upravljanje dronovima na čitavoj teritoriji Ukrajine. Poslanik Evropskog parlamenta Fabio De Masi izjavio je da Evropska komisija ne zna kako će se teret kamate na zajam Ukrajini od 90 milijardi evra, raspodeliti među državama članicama. Guverner Iranske centralne banke izjavio je na samitu BRIKS u Indiji da će se Iran uskoro pridružiti Novoj razvojnoj banci BRIKS, nazvavši je najvažnijim dostignućem saradnje unutar tog bloka. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da su odnosi Ankare i Rijada strateškog karaktera i da će u narednom periodu biti podignuti na još viši nivo, te da bi bilo pogrešno Mekanski sporazum o zajedničkoj odbrani posmatrati samo kao odraz eskalacije sukoba SAD i Irana. Ilon Mask napisao je da je Kina neverovatna i pozvao ljude da je posete, ali drugi narativi na Zapadu i dalje po inerciji imaju lošu percepciju Kine.
Asad osuđen na smrt u odsustvu
Sud u Damasku osudio je bivšeg sirijskog diktatora Bašara al Asada i još nekoliko zvaničnika iz njegovog srušenog režima na smrtnu kaznu zbog ubistava, mučenja i zločina protiv čovečnosti, što predstavlja simboličan korak ka suočavanju sa dugogodišnjim građanskim ratom, piše Vol strit džornal. Asad koji je pobegao u Rusiju nakon što je zbačen s vlasti u decembru 2024. godine, osuđen je na smrt u odsustvu zajedno sa svojim bratom Maherom, nekadašnjim važnim vojnim komandantom starog režima.
Predsednik SAD Donald Tramp prebačen je prošlog meseca na vojni avion prilikom napuštanja samita NATO u Turskoj, nakon što su američke vlasti obaveštene o verodostojnoj pretnji Irana po njegov život i „Avion jedan“, prenosi Vol strit džornal pozivajući se na američke zvaničnike. Tramp je u Ankari prvo ušao u stariji „Avion jedan“ pred kamerama, da bi potom, uz pomoć dostavnog kamiona za hranu na aerodromu, bio prebačen u vojni avion C-32A, dok su novinari i deo osoblja Bele kuće ostali na „Avionu jedan“ koji je korišćen kao mamac . Operacija je izvedena dan nakon što su SAD obnovile vojne udare na Iran a Izrael upozorio da Iran planira da gađa Trampov avion prenosnim raketnim sistemima.
Novi projektili Rusiji iz Severne Koreje
Severna Koreja poslala je Rusiji pošiljke svojih balističkih projektila KN-23 i KN-24, čiji je rekordan broj iskorišćen u bombardovanju ukrajinskog grada Zaporožja u utorak, gde je poginulo šest osoba a 19 je ranjeno, što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski opisao kao „surovi napad sa ciljem da se nanese maksimalna šteta civilnoj infrastrukturi“, prenosi Dejli telegraf. Pjongjang je, nakon godinu dana pauze u njihovoj upotrebi na bojnom polju, ponovo isporučio projektile Moskvi kako bi iskoristila kritične nedostatke u ukrajinskim zalihama presretača „patriot“ a istovremeno bi Severna Koreja mogla da rasporedi do 50.000 vojnika u Rusiji, čime bi dramatično proširila svoju ulogu u ratu.
NASA šalje specijalizovani visinski istraživački avion WB-57 tokom današnjeg pomračenja Sunca na visinu od 15.000 metara, daleko od vodene pare, oblaka i turbulencija koje bi mogle da ometu naučna merenja, kako bi iznad Islanda, gde će pomračenje biti potpuno, posmatrao tanak oreol svetlosti oko Meseca, takozvanu koronu. Korona, spoljašnja atmosfera Sunca koja se proteže milijardama kilometara u svemir, obično je nevidljiva zbog sjaja zvezdine površine, ali tokom pomračenja naučnici mogu da proučavaju užarene plazma petlje i ubrzanje sunčevog vetra, kao i da istražuju takozvani „paradoks zagrevanja“ u kojem je atmosfera Sunca milionima stepeni toplija od njegove površine. Kako piše Dejli telegraf, u nosu aviona nalazi se sistem od četiri kamere koje će snimati koronu u različitim talasnim dužinama vidljive i infracrvene svetlosti a letenje brzinom od 740 kilometara na sat duž putanje pomračenja, produžiće vidljivost korone na skoro tri minuta, umesto nešto više od dva minuta sa tla.
Moskva bi mogla da upravlja dronovima nad Ukrajinom
Savetnik predsednika Ukrajine Serhij Beskrestnov upozorio je da bi ruski satelitski sistem „Rasvet“ mogao Moskvi da omogući upravljanje dronovima na čitavoj teritoriji Ukrajine, jer za razliku od „Starlinka“ koji ne radi nad Rusijom, ruski sateliti bi mogli da se koriste za napade širom Ukrajine, piše Nju vois of Ukrejn. Beskrestnov je istakao da je jedino rešenje da Kijev odmah počne da razvija elektronske protivmere, dok je ruska kompanija „Birou 1440“ lansirala drugu grupu satelita za taj projekat 20. jula, nakon što je prve postavila u orbitu u martu. Predsednik Vladimir Putin je na sastanku sa ruskim okupacionim snagama 12. juna dva puta tvrdio da Rusija već ima satelitski internet sistem za upravljanje dronovima, ali borci na terenu su rekli da takav sistem u praksi još nije dostupan.
Severna Koreja ispalila je u sredu ujutro najmanje jednu balističku raketu u pravcu Japanskog mora, u potezu koji južnokorejska vojska smatra protestom pred zajedničke vojne vežbe Sjedinjenih Država i Južne Koreje koje počinju sledeće nedelje, piše Nju vois of Ukrejn. Projektil je lansiran iz istočnog primorskog grada Vonsan a preleteo je više od 700 kilometara. Vojske Južne Koreje, SAD i Japana pojačale su nadzor i razmenjuju obaveštajne podatke o ovom lansiranju, što je drugi test balističkog oružja Pjongjanga u manje od nedelju dana.
EU ne zna kako će vratiti kamate na zajam Kijevu
Poslanik Evropskog parlamenta Fabio De Masi izjavio je da Evropska komisija ne zna kako će se teret kamate na zajam Ukrajini od 90 milijardi evra raspodeliti među državama članicama, te da ne može da pruži „razradu po zemlji članici“, piše RT. De Masi je upozorio da će ta sredstva, koja se prikupljaju zajedničkim zaduživanjem na tržištu kapitala, završiti kod „korumpiranih oligarha“ u Ukrajini a ne kod onih kojima su namenjena. Istakao je i da su Češka, Mađarska i Slovačka izuzete iz finansijskih obaveza po tom zajmu.
Predsedavajući Predsedništva Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Fjodor Lukjanov izjavio je da Zapadna Evropa nije prestala da se boji Rusije, već je taj strah toliko veliki da je spremna da prihvati samu ideju velikog rata, ali da je Zapad sve više podeljen a Sjedinjene Države se udaljavaju od ukrajinske krize, dok Moskva ne može da čeka da unutrašnje protivrečnosti EU reše probleme Unije, objavljuje RT. Lukjanov je, govoreći o pojmu kolektivnog Zapada koji je, kako kaže, nastao tek posle 1945. godine, istakao da se to područje vekovima spori šta Zapad zapravo jeste – da li geografija, civilizacija, religija, politički sistem ili skup vrednosti. On se osvrnuo i na julski zatvoreni sastanak u Beču na kojem su bivši visoki zvaničnici Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Rusije razgovarali o uslovima potencijalnog rešenja sukoba u Ukrajini, napomenuvši da to nisu bili zvanični vladini pregovori, već neformalne konsultacije drugog koloseka.
Iran se pridružuje banci BRIKS
Guverner Iranske centralne banke Abdolnaser Hemati izjavio je na samitu BRIKS u Indiji da će se Iran uskoro pridružiti Novoj razvojnoj banci BRIKS, nazvavši je najvažnijim dostignućem saradnje unutar tog bloka, objavljuje Mehr njuz. Hemati je pohvalio indijsko predsedavanje grupom i istakao da je započela dobra saradnja između Irana i Indije u oblastima monetarnih, bankarskih i digitalnih ekonomija. Iranski zvaničnik je rekao da BRIKS pruža najvažniju priliku za susrete sa zvaničnicima članica sa kojima Iran ima najveću monetarnu i bankarsku razmenu, te da Iran veruje da članice mogu međusobno da trguju u nacionalnim valutama i da Teheran nastavlja bilateralnu i trilateralnu monetarnu saradnju sa članicama bloka.
Novi sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana Mohsen Rezai izjavio je kineskom ambasadoru u Teheranu Zong Piju da će do punog otvaranja Ormuškog moreuza doći tek kada Sjedinjene Države prihvate iranske uslove koji podrazumevaju okončanje rata protiv Irana i njegovih regionalnih saveznika i oslobađanje blokiranih iranskih sredstava. Rezai je naglasio, kako prenosi Mehr njuz, da dogovor Irana i Omana o tranzitnim rutama u tom vodenom putu neće uticati na odluku Teherana o zatvaranju ili ponovnom otvaranju moreuza, dok Vašington preko posrednika pokušava da ubedi Iran da otvori moreuz zbog poskupljenja energenata i đubriva na svetskom tržištu. Podsetimo, Iran je u junu potpisao memorandum o razumevanju sa SAD koji je predviđao postepeni povratak normalnog tranzita u zamenu za ukidanje sankcija i blokade, ali je Teheran nakon toga ponovo uveo ograničenja jer su SAD prekršile odredbe sporazuma pokušavajući da potkopaju iransku kontrolu nad moreuzom.
Mekanski sporazum nije odraz rata sa Iranom
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da su odnosi Ankare i Rijada strateškog karaktera i da će u narednom periodu biti podignuti na još viši nivo, te da je Ormuški moreuz jedna od vitalnih arterija svetske ekonomije, pa se nada i očekuje da će trenutne tenzije što pre prestati, piše Arab njuz. Erdogan je odgovarao na pitanja povodom potpisivanja „Mekanskog sporazuma o zajedničkoj odbrani“ sa saudijskim prestolonaslednikom Muhamedom bin Salmanom i pakistanskim premijerom Šebazom Šarifom, istakavši da bi bilo pogrešno taj sporazum posmatrati samo kao odraz eskalacije sukoba SAD i Irana. Prema njegovim rečima, primarni cilj sporazuma jeste jačanje odvraćanja, učvršćivanje bezbednosnog podsticaja strana kroz solidarnost i zaštita regionalne stabilnosti.
Visoki zvaničnici UN upozorili su Savet bezbednosti da se Zapadna obala bliži kolapsu i da Izrael sprovodi faktičku aneksiju tog područja kroz ubrzanu izgradnju naselja, masovna raseljavanja i rekordni nivo nasilja doseljenika, dok je zamenik specijalnog koordinatora UN za mirovni proces na Bliskom istoku Ramiz Alakbarov istakao da se kriza na okupiranoj teritoriji odvija u senci drugih dešavanja u regionu, iako dostiže prelomnu tačku, izveštava Arab njuz. Od januara 2023. oko 127 palestinskih zajednica suočilo se sa potpunim ili delimičnim raseljavanjem, od čega je 47 potpuno nestalo. Samo u 2026. godini raseljeno je oko 3.800 Palestinaca, od kojih je gotovo polovina dece. Alakbarov je opisao obrazac po kojem se palestinske zajednice nasilno istiskuju iz svojih sela a zatim se doseljenici usele na napuštenu zemlju, dok je od početka godine na Zapadnoj obali poginulo 76 Palestinaca, među njima 18-oro dece, i troje Izraelaca.
Dve percepcije Kine
Ilon Mask napisao je na društvenoj mreži X da je Kina neverovatna i da poziva ljude da je posete a njegova majka se složila, istakavši da se u Kini oseća bezbedno, da su gradovi čisti i uredn, a ljudi pristojni, vredni i puni poštovanja. U komentarima su mnogi korisnici koji su posetili Kinu podelili svoja iskustva o tehnološkoj i infrastrukturnoj naprednosti, ljubaznosti ljudi i izvrsnoj hrani, dok su drugi ponavljali negativne narative koji nemaju veze sa stvarnošću. Ova podela u percepciji Kine na „stvarnu“ i „lažnu“ odražava fenomen u međunarodnom diskursu, stoji u uvodniku Global tajmsa, a američka ambasada u Kini istovremeno je izdala upozorenje o putovanjima sa neutemeljenim tvrdnjama, što pokazuje da upornost zapadnih vlada i medija kao „tvornica dezinformacija“ o Kini ima značajan uticaj na publiku.
Zvaničnik Pentagona Elbridž Kolbi pozvao je u govoru u Manili saveznike da „više ulažu“ u sopstvenu odbranu i naglasio da Vašington želi „partnere a ne protektorate“, što je, prema rečima kineskog vojnog stručnjaka Songa Džongpinga, otkrilo krhkost saveza Manile i Vašingtona i nameru Amerike da regrutuje saveznike u Indo-Pacifiku za sopstvene strateške interese. Song je za Global tajms upozorio da Filipini, postavljajući se na prvu liniju provokacija prema Kini, rizikuju da ostanu geopolitički pioni prepušteni sami sebi, dok Vašington koristi ponovljene pomorske incidente kako bi vezao kineske resurse a Manili pruža uglavnom retoričku podršku.
