MAKRON, BERNAM I MERC U KIJEVU ZA DAN NEZAVISNOSTI
SAD i Kanada u trgovinskom ratu nakon propalih pregovora o carinama, piše Vol strit džornal. Britanski premijer u Kijev nosi tajne nacrte za rakete „storm šedou“, donosi Dejli telegraf. Ukrajina obeležava 35 godina nezavisnosti uz sastanak Koalicije voljnih, prenosi Kijev post. Dronovi ubili dvoje dece u Krasnodaru, objavljuje RT. Iz Ormuza neće izaći ni kap nafte ako se američki ekonomski rat nastavi, navodi Mehr njuz. Izraelske snage ubile 14-godišnjeg Palestinca na Zapadnoj obali, izveštava Arab njuz. Humanoidni robot u Pekingu istrčao 100 metara za 9,39 sekundi, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, Guverner Krasnodarskog kraja Venijamin Kondratjev saopštio je da je u masovnom napadu ukrajinskih dronova na taj južni ruski grad poginulo dvoje dece a sedmoro je ranjeno, piše RT)
Sjedinjene Države i Kanada zapale su u trgovinski rat nakon što je predsednik SAD Donald Tramp objavio da je postignut dogovor i odložio nove američke carine na kanadsku robu za tri dana, da bi Kanada potom uvela sopstvene takse na uvoz iz Amerike, dok obe strane okrivljuju jedna drugu za neuspeh pregovora. Britanski premijer Endi Bernam otputovao je u Kijev u svoju prvu inostranu posetu od stupanja na dužnost, gde će ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom predati tajne nacrte za proizvodnju raketa. Ukrajina obeležava 35 godina nezavisnosti koju je 24. avgusta 1991. proglasila Vrhovna rada, dok se za praznik u Kijevu održava sastanak Koalicije voljnih kojom će zajednički predsedavati premijer Velike Britanije, francuski predsednik i nemački kancelar. Guverner Krasnodarskog kraja saopštio je da je u masovnom napadu ukrajinskih dronova na taj južni ruski grad, poginulo dvoje dece a sedmoro je ranjeno, dok su pogođeni i stambeni blokovi i izbio je požar u skladištu kompanije „Ozon“. Glavni iranski bezbednosni zvaničnik upozorio je da, ukoliko se američki ekonomski rat nastavi, iz Ormuškog moreuza i bilo kog drugog mesta u Persijskom zalivu neće biti izvezena nijedna kap nafte, i dodao da će Iran smatrati svako učešće ili podršku bilo koje zemlje u tom ratu – kao ratni čin. Izraelske snage su tokom vojnog pohoda u nedelju ubile 14-godišnjeg Palestinca Islama Ahmada Adžurija, pogodivši ga u grudi metkom prilikom upada u izbeglički kamp Askar istočno od Nablusa na okupiranoj Zapadnoj obali. Na drugim Svetskim igrama humanoidnih robota u Pekingu, kineski robot istrčao je 100 metara za 9,39 sekundi u kvalifikacijama, nadmašivši svetski rekord Usejna Bolta od 9,58 sekundi.
.gif)
SAD i Kanada u trgovinskom ratu
Sjedinjene Države i Kanada zapale su u trgovinski rat nakon što je predsednik SAD Donald Tramp objavio da je postignut dogovor i odložio nove američke carine na kanadsku robu za tri dana, da bi Kanada potom uvela sopstvene takse na uvoz iz Amerike a obe strane okrivljuju jedna drugu za neuspeh pregovora, piše Vol strit džornal. Napetosti su eskalirale uprkos višenedeljnim maratonskim razgovorima koji su, kako se činilo, bili nadomak dogovora, ali su propali nekoliko sati pre isteka roka za početak primene američkih carina. Kanadski premijer Mark Karni rekao je da su njegovi zvaničnici pokušali da izbegnu trgovinski rat, ali da im američka strana nije ostavila izbora.
Zapadni obaveštajni zvaničnici saopštili su da Rusija sprovodi širom zemlje vežbe za procenu spremnosti vojnih struktura da prime i opskrbe veliki broj novih regruta, pri čemu je prošlog meseca u Kalinjingradu održana posebna vežba o planiranju i procedurama za mobilizaciju stanovnika tog regiona, piše Vol strit džornal. Vežbe, kako se navodi, obuhvataju detalje o smeštaju, ishrani i naoružanju potencijalnih mobilisanih, ali zvanična odluka o pokretanju novog talasa mobilizacije iz Kremlja još nije doneta.
Bernam u Kijev poneo nacrte za rakete
Britanski premijer Endi Bernam otputovao je u ponedeljak u Kijev u svoju prvu inostranu posetu od stupanja na dužnost, gde će ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom predati tajne nacrte za proizvodnju raketa „storm šedou“, pošto je vlada odobrila kompaniji MBDA da oslobodi informacije o britanskim komponentama za taj dalekometni projektil, piše Dejli telegraf. Ova odluka omogućiće Ukrajini i Francuskoj koja proizvodi svoju verziju te rakete pod imenom „skalp“, da uspostave lokalne montažne linije i započnu proizvodnju na ukrajinskoj teritoriji. Bernam će tom prilikom predsedavati sastankom takozvane „koalicije voljnih“, grupe od tridesetak zemalja koje podržavaju Ukrajinu, povodom 35. godišnjice nezavisnosti te zemlje od Sovjetskog Saveza.
Diplomirani britanski studenti suočavaju se sa najgorim tržištem rada otkako se vode evidencije, jer je u julu oglašeno svega 8.383 poslova za njih, što je pad od 45 odsto u odnosu na prošlu godinu i najniži nivo od 2016, dok istovremeno rekordnih 262.820 osamnaestogodišnjaka počinje studije, donosi Dejli telegraf. Ovaj nedostatak poslova za diplomce predstavlja veliki izazov za premijera Endija Bernama, s obzirom na rastuću nezaposlenost i troškove socijalnih davanja, dok sve veći bes zbog visokih studentskih dugova i pada relativne vrednosti diplome pogađa one glasače laburista čiju će podršku Bernam morati da pridobije.
Ukrajina obeležava 35 godina nezavisnosti
Ukrajina obeležava 35 godina nezavisnosti koju je 24. avgusta 1991. proglasila Vrhovna rada a potom više od 90 odsto građana svih oblasti potvrdilo na referendumu, čime je obnovljena politička i kulturna suverenost koja seže do Kijevske Rusije i Zaporoške Siče, objavljuje Kijev post. Tri i po decenije kasnije, ukrajinski razvoj obeležile su demokratske institucije, aktivno civilno društvo, obnovljeno kulturno samopouzdanje i širi nacionalni identitet, uprkos privrednim potresima, nedovršenim reformama i više od decenije ruske agresije. Nasleđe nezavisnosti ne treba posmatrati samo kroz krize, već kroz institucionalne, građanske i društvene promene koje su oblikovale današnju Ukrajinu, stoji u tekstu.
Na Dan nezavisnosti Ukrajine u Kijevu se održava sastanak Koalicije voljnih kojom će zajednički predsedavati premijer Velike Britanije Endi Bernam, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc, piše Kijev post. Fokus će biti na kritičnim isporukama protivvazdušne odbrane i povećanju pritiska na Moskvu, pošto su ruski udari povećali broj civilnih žrtava na najviši nivo od početka invazije . Bernam koji je u Kijev stigao na svoje prvo inostrano putovanje od dolaska na vlast, doneće poruku da Britanija neće odustati dok se ne postigne pravedan i trajan mir, a najaviće i oslobađanje poverljivih informacija o britanskim komponentama za dugometne rakete kako bi se omogućila njihova lokalna proizvodnja u Ukrajini. Sastanak dolazi u trenutku kada je Kijev otkrio da je isporuka ključnih presretača za „patriot“ sisteme prepolovljena od 2023.
Dronovi ubili dvoje dece u Krasnodaru
Guverner Krasnodarskog kraja Venijamin Kondratjev saopštio je da je u masovnom napadu ukrajinskih dronova na taj južni ruski grad poginulo dvoje dece a sedmoro je ranjeno, piše RT. Dve odrasle osobe su hospitalizovane a pogođeni su i stambeni blokovi i izbio je požar u skladištu. Kompanija „Ozon“ potvrdila je da je dron pogodio njeno skladište u Krasnodaru, izazvavši veliki požar, ali su svi zaposleni evakuisani, dok su ukrajinske letelice gađale i neodređeni industrijski objekat u Nevinomiskom u Stavropoljskoj oblasti.
Danska planira da prestane sa izdavanjem privremenih boravišnih dozvola ukrajinskim izbeglicama iz regiona koji su najmanje pogođeni sukobom sa Rusijom, najavio je ministar za imigraciju Morten Bodeskov, nakon što je vlada u Kopenhagenu u junu predstavila zakon kojim bi se vojnim obveznicima iz Ukrajine onemogućio azil ako nemaju zvanično oslobađanje od služenja vojske, prenosi RT. Bodeskov je za vikend saopštio da Danska želi dodatno da pooštri pravila za izbeglice, uprkos produženju posebnog zakona koji im omogućava ostanak do marta 2028. a od eskalacije sukoba u februaru 2022. Danska je, prema njegovim podacima, primila 47.600 raseljenih Ukrajinaca. Ova odluka deo je šireg trenda među evropskim zemljama da smanjuju beneficije izbeglicama i uskraćuju zaštitu muškarcima vojnog uzrasta iz Ukrajine.
Iz Ormuza neće izaći „ni kap nafte“
Glavni iranski bezbednosni zvaničnik Mohsen Rezai upozorio je da, ukoliko se američki ekonomski rat nastavi, iz Ormuškog moreuza i bilo kog drugog mesta u Persijskom zalivu neće biti izvezena „nijedna kap nafte“, i dodao da će Iran smatrati svako učešće ili podršku bilo koje zemlje u tom ratu kao ratni čin, objavljuje Mehr njuz. Rezai je istakao da regionalna bezbednost i upravljanje moreuzom moraju ostati pod kontrolom obalnih država, te da će zemlje koje budu domaćini američkim bazama ili olakšavale američke operacije, snositi odgovornost. Ovo upozorenje usledilo je nakon što je Iran više puta ponovio da bezbednost regiona i moreuza mora ostati u rukama država koje izlaze na kanal.
Omanski ministar spoljnih poslova Seid Badr al Busaid doputovaće u utorak u Teheran na razgovore sa iranskim kolegom Abasom Arakčijem, sa ciljem jačanja bilateralne saradnje i nastavka političkih konsultacija dveju obalnih država o Ormuškom moreuzu, saopštio je portparol iranskog ministarstva Ismail Bakaei a prenosi Mehr njuz. Kako je dodao, razgovori će obuhvatiti i bilateralne i regionalne teme a poseta ima za cilj jačanje saradnje Irana i Omana i napore za unapređenje regionalnog mira i bezbednosti.
Izraelske snage upucale palestinskog dečaka
Izraelske snage su tokom vojnog pohoda u nedelju ubile 14-godišnjeg Palestinca Islama Ahmada Adžurija, pogodivši ga u grudi metkom prilikom upada u izbeglički kamp Askar istočno od Nablusa na okupiranoj Zapadnoj obali, prenosi Arab njuz. Palestinski Crveni polumesec saopštio je da je dečak prebačen u kritičnom stanju, ali da je kasnije podlegao ranama, dok je izraelska vojska saopštila da razmatra ovaj slučaj. Ubistvo se dogodilo usred kontinuiranih izraelskih vojnih operacija i sve većeg broja napada doseljenika na Palestince na Zapadnoj obali otkako je počeo rat u Gazi. Na toj teritoriji živi oko tri miliona Palestinaca i više od pola miliona izraelskih doseljenika, čija su naselja po međunarodnom pravu nelegalna, iako Izrael to osporava.
Princ prestolonaslednik Saudijske Arabije Muhamed bin Salman i francuski predsednik Emanuel Makron prisustvovali su u nedelju zatvaranju Svetskog kupa u e-sportu u Parizu koji je prvi put održan van Saudijske Arabije, izveštava Arab njuzu. Prethodna dva izdanja bila su u Rijadu a Pariz je dobio mougćnost da bude domaćin tek u maju zbog nestabilne geopolitičke situacije u regionu. Kineski tim „Ol gejmers“ pobedio je saudijski „Tim falkons“ u finalu video-igre a Makron je razgovarao sa vodećim igračima i uručio trofeje, dok je ovogodišnji Kup okupio više od 2.000 igrača i 200 klubova iz preko 100 zemalja od početka takmičenja 3. jula.
Rekordi humanoidnih robota u Pekingu
Na drugim Svetskim igrama humanoidnih robota u Pekingu, kineski humanoidni robot istrčao je 100 metara za 9,39 sekundi u kvalifikacijama, nadmašivši svetski rekord Usejna Bolta od 9,58 sekundi, dok je u skoku uvis robot preskočio 2,88 metara, što je bolje od ljudskog rekorda Havijera Sotomajora od 2,45 metara, piše Čajna dejli. Ovi rezultati predstavljaju ogroman napredak u odnosu na prošlogodišnje takmičenje, kada je trku na 100 metara pobedilo vreme od 21,50 sekundi, a najbolji skok iznosio je svega 0,95 metara. Na igrama koje traju do srede, takmiči se 2.056 robota iz 666 timova iz 16 zemalja sa šest kontinenata u 51 disciplini, a stručnjaci ističu da ovo pokazuje brzi napredak Kine u oblasti veštačke inteligencije i primene robota u stvarnom svetu.
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji izjavio je u Pekingu na sastanku sa jordanskim potpredsednikom vlade i ministrom spoljnih poslova Ajmanom Safadijem koji prati kralja Abdulaha II u poseti Kini, da situacija na Bliskom istoku ostaje složena i teška, te pozvao sve strane na održavanje komunikacije i dijaloga i postizanje trajnog primirja u Pojasu Gaze, piše Čajna dejli. Vang Ji je istakao da palestinsko pitanje mora ostati u središtu bliskoistočnog problema i da se ne sme marginalizovati niti instrumentalizovati, i pozvao na ublažavanje humanitarne situacije u Gazi. Jordan je, kako je dodao, važna zemlja u regionu sa posebnim uticajem na regionalna dešavanja.
