DOVEDENA U PITANJE POMOĆ ZA 1,5 MILIONA DECE U SVETU
Šeik iz Abu Dabija suvlasnik je Trampove kripto banke, piše Vol strit džornal. Kineski hotel na Kipru izazvao zabrinutost da bi mogao da bude osmatračnica za britansku bazu, donosi Dejli telegraf. Ukrajinski dronovi napali rafineriju u Jaroslavlju, prenosi Nju vois of Ukrejn. Posetioci iz Vatikana i CIA „želeli da razgovaraju“, objavljuje RT. Iran traži prekid sukoba u Libanu kao uslov za okončanje rata, izveštava Mehr njuz. „Sejv d čildren“ upozorio da rat na Bliskom istoku sprečava dostavljanje pomoći za decu, piše Arab njuz. Kina pozvala na jačanje saradnje u oblasti AI na sastanku APEC, stoji u Čajna dejli
Šeik iz Abu Dabija Tahun bin Zajed al Nahjan, koga zapadni mediji ponekad zovu „šeik-špijun“, sa svojim suinvestitorima stoji iza entiteta koji drži 49 odsto vlasništva u holdingu novoosnovane kripto banke porodice Donalda Trampa, dok udruženje povezano sa Trampovom porodicom poseduje dodatnih 38 odsto. Kineski luksuzni hotel „Siti ov driz Mediterenijan“ na Kipru koji se graniči sa britanskom vojnom bazom „Akrotiri“, izazvao je zabrinutost bezbednosnih i vojnih zvaničnika da bi mogao da posluži kao osmatračnica za strane špijune. Ukrajinske bespilotne letelice napale su Moskvu i susednu Jaroslavsku oblast, gde je pogođena rafinerija nafte „Slavneft-JANOS“, jedan od najvećih ruskih prerađivačkih kapaciteta godišnjeg kapaciteta od oko 15 miliona tona sirove nafte. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov kazao je da su ovonedeljni posetioci Moskve iz Vatikana i američke CIA „želeli da dođu i razgovaraju“. General-major Mohsen Rezai, sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana, izjavio je da je jedan od uslova Teherana za okončanje rata da SAD prekinu sukobe na svim frontovima, uključujući i Liban. Organizacija „Sejv d čildren“ saopštila je da su nestabilne cene nafte nakon šest meseci sukoba na Bliskom istoku povećale troškove isporuke humanitarne pomoći širom sveta, čime je dovedena u pitanje pomoć za gotovo 1,5 miliona dece. Treći sastanak visokih zvaničnika APEC-a otvoren je u Dalijanu a učesnici su pozvali na jačanje saradnje u oblasti veštačke inteligencije, slobodne trgovine i regionalne ekonomske integracije, dok se pripreme intenziviraju za predstojeći samit lidera u Šenženu u novembru.
„Šeik-špijun“ suvlasnik Trampove banke
Šeik iz Abu Dabija Tahun bin Zajed al Nahjan koga zapadni mediji ponekad zovu „šeik-špijun“, sa svojim suinvestitorima stoji iza entiteta koji drži 49 odsto vlasništva u holdingu novoosnovane kripto banke porodice Donalda Trampa, dok udruženje povezano sa Trampovom porodicom poseduje dodatnih 38 odsto, piše Vol strit džornal. Šeik je prošle godine uložio 500 miliona dolara u Trampovu kripto kompaniju „Vorld liberti fajnenšal“ u zamenu za 49 odsto udela a od tih sredstava je 263 miliona dolara otišlo entitetima povezanim sa predsednikovom porodicom. Nova banka koja je dobila uslovno odobrenje za rad od Kancelarije kontrolora valute, trebalo bi da izdaje, otkupljuje i čuva kripto valutu, dok je šeik Tahun nacionalni savetnik za bezbednost Ujedinjenih Arapskih Emirata i brat predsednika te zemlje.
Predsednik SAD Donald Tramp lično je poslao direktora CIA Džona Ratklifa u diplomatsku misiju u Rusiju ove nedelje a putovanje je bilo toliko osetljivo da čak ni neki viši zvaničnici Bele kuće nisu znali za njega unapred, dok su poverljivi savetnici i vojni lideri, koji bi inače bili obavešteni, ostali u neobavešteni o poruci koju će Ratklif preneti visokim zvaničnicima Kremlja, objavljuje Vol strit džornal. Tramp je ovim potezom, kako se navodi, pokušao da primeni novi pristup u smirivanju ruske agresije.
Kineski hotel kao osmatračnica za vojnu bazu
Kineski luksuzni hotel „Siti ov driz Mediterenijan“ na Kipru koji je visokom nadmorskom visinom i položajem uz samu granicu britanske vojne baze „Akrotiri“, izazvao je zabrinutost bezbednosnih i vojnih zvaničnika da bi mogao da posluži kao osmatračnica za strane špijune, jer se iz njega pruža pogled na jednu od najvažnijih britanskih prekomorskih baza. Kako prenosi Dejli telegraf, taj luksuzni rezort, otvoren 2023. godine, dominira krajolikom i viši je od svih okolnih zgrada a graniči se sa britanskom suverenom teritorijom na kojoj se nalazi vazduhoplovna baza „RAF Akrotiri“, ključno uporište za britanske operacije na Bliskom istoku i američki rat protiv Irana. Visoki vojni zvaničnici i bezbednosni stručnjaci strahuju da bi hotel mogao da se koristi za nadzor, iako je za bogate goste koji posećuju njegov kazino i bazene, on samo još jedan luksuzni objekat.
Britanska Konzervativna stranka upozorila je, na osnovu analize podataka Trezora, da novo povećanje poreza na bogate rizikuje da se izjalovi i donese manje novca državi, jer interni vladini modeli pokazuju da je stopa poreza na kapitalnu dobit već toliko visoka da bi dalji rast smanjio prihode, piše Dejli telegraf. Bivša kancelarka Rejčel Rivs već je podigla najvišu stopu tog poreza sa 20 na 24 odsto a njen naslednik Džon Hili sada je pod pritiskom da je dodatno poveća, dok je konzervativni poslanik ser Mel Strajd izjavio da laburisti vode otvoren rat protiv ljudi koji stvaraju radna mesta i rast u zemlji. Upozorenje je usledilo nakon što su brojke predočene vladi pre prvog laburističkog budžeta 2024. pokazale da je Trezor računao na sve manji iznos prikupljen od investitora, vlasnika preduzeća i stanodavaca a britansko porezno opterećenje je na putu da dostigne najviši nivo od Drugog svetskog rata.
Dronovi napali rafineriju u Jaroslavlju
Ukrajinske bespilotne letelice napale su Moskvu i susednu Jaroslavsku oblast, gde je pogođena rafinerija nafte „Slavneft-JANOS“, jedan od najvećih ruskih prerađivačkih kapaciteta godišnjeg kapaciteta od oko 15 miliona tona sirove nafte, saopštila je ukrajinska odbrambena kompanija „Fajer point“ a piše Nju vois of Ukrejn. Guverner Jaroslavske oblasti Mihail Jevrajev objavio je da je saobraćaj iz Jaroslavlja ka Moskvi obustavljen zbog aktivne pretnje od dronova, dok su linije javnog prevoza delimično otkazane ili preusmerene. Regionalne vlasti i nadzorni kanali izvestili su o požarima na pogođenim lokacijama.
Direktor CIA Džon Ratklif preneo je tokom posete Moskvi 25. avgusta ruskom direktoru FSB Aleksandru Bortnikovu sumornu procenu svoje agencije o ruskim izgledima u ratu protiv Ukrajine, pozvavši ruske vlasti da sklope dogovor pre nego što im se vojna i ekonomska situacija pogorša, donosi američka štampa pozivajući se na izvore a prenosi Nju vois of Ukrejn. Prema pisanju u SAD, Ratklif nije uputio pretnje o mogućim posledicama ukoliko predsednik Vladimir Putin odluči da nastavi borbu i zanemari tu ocenu.
Posetioci iz Vatikana i CIA „želeli da razgovaraju“
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da su posetioci, uključujući vatikanskog diplomatu i direktora CIA Džona Ratklifa, želeli da dođu i razgovaraju, ali je ostao namerno nejasan u vezi sa Ratklifovom posetom, dok je u intervjuu objavljenom u petak detaljnije govorio o razgovorima sa vatikanskim sekretarom Polom Ričardom Galagerom o sukobu u Ukrajini, piše RT. Lavrov je rekao da je vatikanski izaslanik ponovio želju da se neprijateljstva što pre okončaju i ponudio nastavak pomoći u humanitarnim pitanjima, uključujući razmenu zarobljenika i tela poginulih. Ove sedmice u Moskvi su boravili i vatikanski državni sekretar Pjetro Parolin i Ratklif, što je izazvalo pažnju ruskih medija.
Portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da su ukrajinske snage od početka godine pogodile 214 civilnih brodova pod zastavama raznih zemalja u Crnom moru, optuživši Kijev da nastavlja da stvara vojne pretnje državama u regionu, piše RT. Zaharova je navela da su ovog meseca zabeleženi napadi na trgovačke brodove u blizini ruskih luka, uključujući i udare na plovila turskih kompanija, pri čemu su ukrajinski dronovi pogodili brod „Nedžibe“ pod zastavom San Marina a kasnije i turski brod „Ural“ koji je spasio svoju 18-članu posadu, pri čemu je jedan turski državljanin poginuo a osam osoba ranjeno.
Jedan od uslova Teherana – kraj rata u Libanu
General-major Mohsen Rezai, sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana, izjavio je u intervjuu za libansku televiziju Al Manar da je jedan od uslova Teherana za okončanje rata da Sjedinjene Države prekinu sukobe na svim frontovima, uključujući i Liban, te da Iran Bejrut i njegova južna predgrađa smatra svojim crvenim linijama, prenosi Mehr njuz. Rezai je upozorio da će, ako dođe do novog rata, on biti drugačiji od prethodnih a da će iranski udari biti bez presedana, te da će se svaka zemlja sa čijeg polazišta uzlete američki avioni ili se ispaljuju projektili na Iran, smatrati neprijateljem. On je istakao da je bezbednost Libana deo bezbednosti čitavog regiona Zapadne Azije i da ratovi u Libanu, Gazi i Siriji moraju da prestanu a izraelski režim mora da se povuče sa okupiranih libanskih teritorija.
Portparol pakistanskog Ministarstva spoljnih poslova Tahir Andrabi izjavio u Islamabadu da Pakistan ne prihvata jednostrane američke sankcije Iranu i da se neće pridržavati tih mera, jer ih ne priznaje po međunarodnom pravu, objavljuje Mehr njuz. Andrabi je ponovio ozbiljnu odlučnost Pakistana da nastavi trgovinu sa Iranom u skladu sa bilateralnim sporazumima, istakavši da ekonomski rat protiv Teherana predstavlja deo šireg sukoba koji treba rešavati diplomatijom i dijalogom. Ove izjave usledile su nakon što su Sjedinjene Države u ponedeljak najavile novi talas ilegalnih sankcija pod nazivom „Operacija ekonomski izopštenik“, preteći sekundarnim kaznama svakoj zemlji ili entitetu koji održava trgovinske veze sa Iranom.
Dovedena u pitanje pomoć za 1,5 miliona dece
Organizacija „Sejv d čildren“ saopštila je u četvrtak da su nestabilne cene nafte nakon šest meseci sukoba na Bliskom istoku povećale troškove isporuke humanitarne pomoći širom sveta, čime je dovedena u pitanje pomoć za gotovo 1,5 miliona dece, piše Arab njuz. Cene sirove nafte skočile su na početku američko-izraelskog rata na Iran u februaru, kada je poremećen protok nafte i gasa kroz Ormuški moreuz a organizacija je procenila da su troškovi isporuke pomoći porasli za oko 13 miliona dolara, što je dovoljno da se pomogne gotovo 1,5 miliona dece. Kako je naveo globalni direktor lanca snabdevanja te organizacije Vilim Zejdma, sukob na Bliskom istoku ugrožava decu ne samo u tom regionu, već i globalno, jer svaki skok cena goriva poskupljuje svaku pošiljku pomoći širom sveta.
Komisija za međunarodno humanitarno pravo Libana svakodnevno ažurira izveštaj o izraelskim kršenjima na jugu zemlje, jer se prekršaji i dalje dešavaju a država ne može da pristupi svim područjima u koja su izraelske snage ušle, piše Arab njuz. Zamenik premijera Tarik Mitri koji predsedava tom vladinom komisijom, na zatvorenom skupu u Bejrutu izneo je metode prikupljanja, provere i dokumentovanja povreda, uključujući i incidente sa medicinskim osobljem, civilima, civilnom infrastrukturom i prisilnim raseljavanjem. Iako dosije sada sadrži hiljade strana izveštaja i dokaza, to ne znači da će Liban uskoro moći da pokrene postupak protiv Izraela pred međunarodnim sudom, stoji u tekstu.
Sastanak APEC-a u Dalijanu
Treći sastanak visokih zvaničnika APEC-a otvoren je u četvrtak u Dalijanu a učesnici su pozvali na jačanje saradnje u oblasti veštačke inteligencije, slobodne trgovine i regionalne ekonomske integracije, dok se pripreme intenziviraju za predstojeći samit lidera u Šenženu u novembru, piše Čajna dejli. Zamenik ministra spoljnih poslova Kine Ma Džaosju izjavio je na otvaranju da je ovaj skup najveći od tri sastanka visokih zvaničnika tokom APEC „Godine Kine“ i da će se na njemu razmotriti napredak, unaprediti saradnja i pripremiti teren za sastanak lidera. Ma je istakao da se svetska ekonomija suočava sa višestrukim izazovima usled turbulentnog međunarodnog okruženja i geopolitičkih sukoba, dok brzi napredak veštačke inteligencije stvara nove pokretače rasta.
U velikom klizištu koje je u četvrtak pogodilo granični prelaz Đirong u Tibetu, poginule su tri osobe a 558 njih se i dalje vode kao nestalo, među kojima je i 260 stranih državljana, piše Čajna dejli. Nakon katastrofe, kineske vlasti aktivirale su mehanizme za vanredne situacije i pojačale angažovanje spasilačkih timova, opreme i pomoći a premijer Li Ćang doputovao je na mesto nesreće kako bi na licu mesta nadgledao operacije pomoći.
