PENTAGON RAZVIJA STRATEGIJU ZA RAT SA RUSIJOM I KINOM
Iran i Oman dovršavaju nacrt sporazuma o Ormuškom moreuzu, piše Vol strit džornal. Britanski državni dug prvi put premašio tri biliona funti, donosi Dejli telegraf. Razmena obaveštajnih podataka SAD i Ukrajine značajno poboljšana, prenosi Nju vois of Ukrejn. Pentagon razvija nuklearnu strategiju sa širim spektrom opcija, objavljuje RT. Za ponovno otvaranje Ormuza neophodno je da SAD ispune određene uslove, izveštava Mehr njuz. Saudijski ministar odbacio korišćenje verskih sloboda za opravdanje izraelske politike, navodi Arab njuz. Kina najavila protivmere Americi zbog jednostranih poteza, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Novi pristup, kako se navodi, stavlja veći naglasak na taktičko nuklearno oružje kraćeg dometa u regionalnim sukobima, umesto da se oslanja prvenstveno na strateško oružje velikog dometa a kako prenosi RT)
Iran i Oman dovršavaju nacrt sporazuma o ponovnom otvaranju Ormuškog moreuza koji bi Teheranu dao nadzor nad brodovima koji ulaze u Persijski zaliv, ali mu ne bi dozvolio naplatu taksi ili usluga, dok dokument već čeka odobrenje iranskog vrha. Britanski državni dug prvi put je premašio tri bilione funti, pošto je vlada prinuđena da se zadužuje više nego što je planirano a laburisti se sada zadužuju 4.270 funti svake sekunde. Razmena obaveštajnih podataka između Sjedinjenih Država i Ukrajine značajno je poboljšana od privremene obustave u martu 2025, što je pojačalo efikasnost ukrajinskih udara na rusku energetsku infrastrukturu. Pentagon razvija nuklearnu strategiju koja bi američkom predsedniku pružila širi spektar nuklearnih opcija u potencijalnom sukobu sa Rusijom ili Kinom, stavljajući veći naglasak na taktičko nuklearno oružje kraćeg dometa. Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova izjavio je da iransko-omanski dogovor neće ponovo otvoriti Ormuški moreuz, istakavši da je za to neophodno da SAD ispune određene uslove, uključujući poštovanje obaveza iz islamabadskog memoranduma. Ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije odbacio je svako korišćenje slobode veroispovesti za opravdanje mera koje bi učvrstile novu političku stvarnost i okupaciju u Jerusalimu, istakavši da je zaštita tog grada temelj svakog pravednog mira. Kina je najavila niz brzih i odlučnih protivmera kao odgovor na nastavak američkih jednostranih protekcionističkih poteza prema kineskim kompanijama i proizvodima.
Iran i Oman blizu dogovora
Iran i Oman dovršavaju nacrt sporazuma o ponovnom otvaranju Ormuškog moreuza koji bi Teheranu dao nadzor nad brodovima koji ulaze u Persijski zaliv, ali mu ne bi dozvolio naplatu taksi ili usluga, saznaje se od izvora upoznatih sa pregovorima. Kako objavljuje Vol strit džornal, strane su se dogovorile o glavnim tačkama nacrta koje predviđaju ulazni plovni put u blizini Irana i izlazni u blizini Omana a dokument su već prosledile Sjedinjenim Državama, zemljama u regionu i iranskom vrhu koji tek treba da ga odobri.
Teški ruski raketni i dronovski napad na Kijev i okolinu odneo je najmanje 17 života a ranjeno je 44 ljudi, dok su gađani železnička stanica, infrastruktura i skladišta civilnih preduzeća, saopštio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski a prenosi Vol strit džornal uz centralnu fotografiju na prvoj strani na kojoj se vidi požar u magacinu u Kijevu. Ukrajinske snage protivvazdušne odbrane nisu uspele da presretnu projektile zbog ozbiljne nestašice takozvanih raketa-presretača „patriot“ a eksplozije balističkih raketa odjekivale su gradom u sitne sate tokom noći, potresajući prozore i aktivirajući alarme na automobilima.
Britanski dug premašio tri biliona funti
Britanski državni dug prvi put je premašio tri biliona funti, pošto je vlada prinuđena da se zadužuje više nego što je planirano a Poreski savez procenjuje da se dug popeo preko te granice poslednjih dana na osnovu trenda potrošnje, objavljuje Dejli telegraf. Laburisti se, prema procenama te organizacije, sada zadužuju 4.270 funti svake sekunde, odnosno 369 miliona funti dnevno, nakon što je vlada u prva tri meseca fiskalne godine pozajmila 2,7 milijardi funti više od očekivanog zbog većih kamata na dug i izdataka za socijalnu zaštitu. Kancelar Džon Hili koji je obećao da će „fiskalna disciplina“ biti njegov prioritet, suočava se sa ogromnim izazovom, dok je direktor Poreskog saveza Džon O'Konel ocenio da je dug „van kontrole“ i pozvao premijera Endija Bernama da obuzda potrošnju kako ne bi stvarao veći teret za buduće generacije.
Ministar odbrane Ves Striting primio je 37.500 funti u donacijama od grupe „Laburisti za dugoročnost“ (LLT) tokom 2022. i 2023. godine, uprkos ozbiljnim rezervama među višim funkcionerima stranke povodom porekla tog novca, otkriva Dejli telegraf. Samo mesec dana pre prve donacije toj grupi, njen osnivač Dejvid Lorens prihvatio je poklon od 500.000 funti od Sema Bankman-Frida, osramoćenog američkog kripto-milijardera koji je kasnije osuđen na 25 godina zatvora zbog prevare. Iako je pravno zabranjeno da poslanici i političke partije primaju donacije veće od 500 funti od stranaca, organizacije poput LLT mogu da iskoriste rupu u zakonu koja im dozvoljava prihvatanje novca iz inostranstva.
Bolja razmena informacija SAD i Kijeva
Razmena obaveštajnih podataka između Sjedinjenih Država i Ukrajine značajno je poboljšana od privremene obustave u martu 2025, potvrdili su američki senatori, uz napomenu da je to pojačalo efikasnost ukrajinskih udara na rusku energetsku infrastrukturu i omogućilo Kijevu dublje udare u rusku teritoriju, piše Nju vois of Ukrejn. Demokratski senator Mark Vorner potvrdio je da su dve zemlje ponovo uspostavile razmenu informacija, dok je republikanac Džon Kornin saglasan da je ta saradnja porasla a direktor Instituta za proučavanje rata Džordž Baros istakao je da je to povećalo uspešnost ukrajinskih napada. Ipak, pregovori o zajedničkoj proizvodnji „patriot“ projektila i dalje su teški, jer predsednik SAD nije odobrio licencu niti je spreman da prenese potrebnu tehnologiju.
Ukrajinski politikolog i stručnjak za međunarodne odnose Maksim Nesvitajlov izjavio je u sredu za Nju vois of Ukrejn da specijalni izaslanici Donalda Trampa, Stiv Vitkof i zet američkog predsednika Džared Kušner, nemaju jasno definisana ovlašćenja niti bilo kakve značajnije uspehe u međunarodnim pregovorima. Nesvitajlov je rekao da SAD imaju državnog sekretara i ambasadore u raznim zemljama sa jasno utvrđenim ulogama, ali da ova dvojica Trampovih izaslanika putuju svetom i sklapaju dogovore bez jasnog osnova za svoje delovanje i bez ikakvih dostignuća tokom celog Trampovog drugog mandata.
Pentagonova strategija za rat sa Rusijom i Kinom
Pentagon razvija nuklearnu strategiju koja bi američkom predsedniku pružila širi spektar nuklearnih opcija u potencijalnom sukobu sa Rusijom ili Kinom, prenose američki mediji, pozivajući se na izvore upoznate s planovima. Novi pristup, kako se navodi, stavlja veći naglasak na taktičko nuklearno oružje kraćeg dometa u regionalnim sukobima, umesto da se oslanja prvenstveno na strateško oružje velikog dometa a kako prenosi RT, klasifikovani pregled vodi zvaničnik Pentagona Elbridž Kolbi. Američki zvaničnici za odbranu rekli su da je cilj da se predsedniku ponude realnije i verodostojnije nuklearne opcije, jer bi, kako tvrde, širi spektar izbora ojačao odvraćanje.
Predsednik Rusije Vladimir Putin saopštio je na vladinoj sednici u sredu, promene među visokim vojnim komandantima, nazvavši ih usklađivanjem Ministarstva odbrane za potrebe tekućeg sukoba u Ukrajini, i postavio general-potpukovnika Valerija Solodčuka, komandanta grupe snaga „Centar“, na mesto načelnika logistike i snabdevanja, piše RT. Putin se obratio direktno generalu i rekao da je vođenje logistike takođe borbeni zadatak i da veruje da će Solodčuk pokazati svoje najbolje osobine u njegovoj organizaciji.
Za Ormuz nije dovoljan samo dogovor
Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi izjavio je u sredu da iransko-omanski dogovor neće ponovo otvoriti Ormuški moreuz, istakavši da je za to neophodno da Sjedinjene Države ispune određene uslove, uključujući poštovanje obaveza iz islamabadskog memoranduma, ukidanje pomorske blokade i prestanak neprijateljstava, objavljuje Mehr njuz. Garibabadi je naveo da je Vašington nedavno uveo nove sankcije Iranu i vratio privremeno ukinute mere, naročito u naftnom sektoru, dok su pregovori o oslobađanju iranske zamrznute imovine obustavljeni, te ponovio da Iran neće tolerisati bilo kakvo strano mešanje u moreuz i da svaki dogovor o tom strateškom vodenom putu treba da bude postignut isključivo između Irana i Omana.
Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je u telefonskom razgovoru sa novim šefom Političkog biroa Hamasa Halilom al Hajom da je pitanje Palestine prvo pitanje islamskog sveta i da je ono zadržalo centralno mesto u spoljnoj politici Islamske Republike Iran, čestitavši mu na imenovanju i izrazivši nadu da će uspeti u služenju palestinskom narodu, piše Mehr njuz. Pezeškijan je istakao da Iran podržava svaku odluku, inicijativu ili meru koju palestinski lideri usvoje tokom pregovora, i ponovio da će Teheran nastaviti da pruža punu podršku palestinskom narodu, odajući priznanje žrtvama. On je naglasio da palestinsko pitanje ostaje osnovni princip iranske spoljne politike i da se i dalje smatra najvažnijim pitanjem muslimanskog sveta.
Rijad odlučno protiv verskog nasilja u Jerusalimu
Ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije princ Faisal bin Farhan učestvovao je u sredu u Amanu na ministarskom sastanku o podršci Jerusalimu i njegovim svetim mestima, na kojem je odbacio svako korišćenje slobode veroispovesti za opravdanje mera koje bi učvrstile novu političku stvarnost i okupaciju u tom gradu, objavljuje Arab njuz. Princ Faisal je istakao da je zaštita Jerusalima temelj svakog pravednog mira a da opravdavanje ili podsticanje nasilja na verskoj ili ideološkoj osnovi predstavlja opasno odstupanje od zajedničkih vrednosti abrahamskih vera i suprotno je principima jednakosti u ljudskom dostojanstvu. On je izrazio zahvalnost za istorijsku ulogu Jordana u očuvanju islamskih i hrišćanskih svetih mesta u Jerusalimu a sastanak je usledio nakon pojačanih incidenata jevrejskih verskih ekstremista, uz podršku izraelske vlade, u kompleksu oko džamije Al Aksa.
Iran je upozorio zalivske države da bi svaki novi američki napad na njegovu teritoriju izazvao odmazdu protiv kritične energetske infrastrukture širom regiona, prenosi Arab njuz, dok Teheran pokušava da podigne cenu vojne akcije pretnjom najbližim američkim saveznicima u regionu. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči obratio se saudijskom, turskom i katarskom kolegi, kao i načelniku pakistanske vojske, pozvavši ih da iskoriste svoj uticaj na predsednika SAD kako bi ga odvratili od novih udara, uz upozorenje da bi svaki napad na Iran izazvao udare na američku imovinu i energetske objekte širom Zaliva.
Kina najavila protivmere Americi
Kina je u sredu najavila niz brzih i odlučnih protivmera kao odgovor na nastavak američkih jednostranih protekcionističkih poteza prema kineskim kompanijama i proizvodima, uključujući pojačanu kontrolu izvoza robe sa dvojnom namenom vezane za bespilotne letelice i ključne komponente za SAD, stavljanje šest američkih entiteta na listu protivmera zbog podrške ilegalnim sankcijama Kini, te pokretanje istrage o uvozu opreme za štampanje i kopiranje, objavljuje Global tajms. Ministarstvo trgovine Kine saopštilo je da je odluka o pojačanoj kontroli izvoza dronova stupila na snagu istog dana, radi zaštite nacionalne bezbednosti i ispunjenja međunarodnih obaveza, dok su kineski stručnjaci ocenili da ove mere ponovo potvrđuju odlučnost Kine da se suprotstavi unilateralnim akcijama i zaštiti interese svojih kompanija od hegemonije.
Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu saopštila je da je Peking proglašen za svetsku prestonicu arhitekture za 2029. godinu, nakon što je Zajednički komitet za svetsku prestonicu arhitekture dao preporuku za taj izbor. Kako se navodi u saopštenju koje prenosi Global tajms, Peking je izabran zbog izuzetne sposobnosti da spoji jedno od najbogatijih arhitektonskih nasleđa na svetu sa vizionarskim pogledom na održivi urbani razvoj, pri čemu istorijska urbana struktura, uspešni projekti obnove i živa arhitektonska kultura pokazuju kako se nasleđe, inovacija i društveni život međusobno jačaju u oblikovanju otpornih i prijatnih gradova. Program svetske prestonice arhitekture koji su zajednički uspostavili UNESCO i Međunarodna unija arhitekata, svake tri godine dodeljuje to priznanje gradu domaćinu UIA Svetskog kongresa.
