Nova nagađanja o budućoj vladi

Dosadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas ponovo je izabran na tu funkciju. Nova nagađanja o formiranju vlade: uključuju se naprednjaci i Rusi? Nema zajedničkih tema na naslovnim stranama tako da piše ko se čega setio, od cene hleba i srpske trobojke u Hitlerovom zavičaju do izveštaja o koncertu Brusa Springstina u Trstu koji je naš a u stvari nije naš, na sreću, jer tog koncerta onda ne bi bilo. To je bilo na dan inauguracije Tomislava Nikolića, a vidjen je i Nebojša Krstić. Na koncertu, ne na inauguraciji.

Beograd: Đilas ponovo izabran za gradonačelnika

Dosadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas ponovo je izabran na tu funkciju. Đilasov izbor za prvog čoveka grada podržala su 63 odbornika, prenose Novosti.

Kandidat za gradonačelnika Beograda Dragan Đilas izjavio je da će prioriteti u radu gradske vlasti u naredne četiri godine biti dalji razvoj infrastrukture, ulaganje u poljoprivredu, privlačenje investicija i otvaranje novih radnih mesta.

Đilas je, predstavljajući program za naredne četiri godine, poručio da će Beograd u narednom mandatu krenuti u borbu za nova radna mesta i privlačenje investicija, kao i da je spreman da u tom cilju realizuje projekat Kancelarije za brze odgovore, za koji se zalagala SNS, ukoliko će to da donese nova radna mesta.

Završetkom mosta Zemun - Borča i obilaznice Beograd dobićemo prostor za dve velike privredne zone, što će doprineti pokretanju proizvodnje i većem zapošljavanju. Kada je reč o poljoprivredi, dobar primer ulaganja svakako je PKB, koga je grad preuzeo pre godinu dana i od preduzeća sa dugovima i velikim brojem zaposlenih sa neizvesnom budućnošću napravio preduzeće koje će biti osnova razvoja glavnog grada u narednim godinama. Na isti način želimo da vratimo u život i „Voćarske plantaže" iz Grocke, a razvoj poljoprivrede podstaći ćemo i pomažući stotinama poljoprivrednih proizvođača na teritoriji Beograda - rekao je Đilas, prenosi Pres u opširnom izveštaju.

Vuk Jeremić: Vratili smo ugled Srbiji

Predsedavajući Generalne skupštine UN Vuk Jeremić u intervjuu Večernjim novostima govori o teškoj bici za pobedu, prilici koju smo dobili, pitanjima koja će pokrenuti.

Nade da će Srbija u najvećoj instituciji sveta konačno ugledati delić pravde na koji čeka već dvadeset godina, Vuk Jeremić smatra potpuno opravdanim. Sa mesta sa kojeg će u oči gledati svetske moćnike, kaže, uticaće na sve ključne odluke koje se budu donosile.

Komentarišući stavove britanskog Ekonomista da njegova pobeda predstavljala rusko-srpsko ponižavanje Zapada, Jeremić kaže da je podrška Rusije bila od ogromnog značaja, ali da su se na strani Srbije našle zemlje iz svih krajeva sveta. “Litvaniju su vrlo agilno podržavale neke zemlje Zapada, ali ne mogu da se složim sa konstatacijom Ekonomista.”

Po njegovom mišljenju osnovni zadatak srpske diplomatije je da nastavi da radi na sprečavanju priznavanja Kosova kao i nasilnom uključivanju Prištine u međunarodne organizacije. Na pitanje da li ima bojazan da će stanje kohabitacije poljuljati spoljnu politiku Srbije i da će se ona razvodniti u različitim politikama Nikolića i Tadića, Jeremić odgovara: “Oko glavnih državnih i nacionalnih ciljeva se mora postići jedinstvo državnog vrha. Nije prvi put da imamo kohabitaciju, tako da verujem da će i ovog puta to biti moguće. Sve ostalo bi nas vodilo direktno u propast.”

Dačiću ponude i sa druge strane

Pošto Boris Tadić i Ivica Dačić još nisu sabrali većinu za novu vladu, u napetu političku igru rešili su da se uključe i naprednjaci koji će u narednim danima pokušati da koaliciju oko SPS, ali i URS, prevedu na svoju stranu i formiraju vlast - saznaju Novosti.

Socijalisti i demokrate trebalo je javno da obelodane većinu nakon sastanka u sedištu DS, ali su se ti pregovori izjalovili. Zbog toga su izašli u javnost samo sa dogovorom o principima, koji nije bio sporan ni pre susreta u Krunskoj. Suština je da nisu uspeli da nađu trećeg partnera i da im je to još nerešiva politička enigma.

U toj trenutnoj paralizi, SNS vidi priliku. Tako je njihov lider Aleksandar Vučić u stalnom kontaktu sa Dačićem i Dinkićem, a tema njihovih razgovora je i nova parlamentarna većina. Očigledno je da, kojim god kursem da se krene, Dačić i Dinkić su zasad rešili da se drže zajedno, kako bi jedan drugom jačali pozicije.

Prema još jednoj nezvaničnoj kalkulaciji, naprednjaci bi u slučaju formiranja većine mogli da pridobiju i podršku poslanika DSS.

Miljenko Dereta: URS loša opcija za vladu

Dobro pamtim minulu izbornu kampanju Ujedinjenih regiona Srbije, u kojoj je ta koalicija bila najveći kritičar onih s kojima će možda ponovo biti u vladi. Ne znam kome je URS zaista potreban, jer je destabilizovao svaku vladu u kojoj je učestvovao, kaže za Danas Miljenko Dereta, narodni poslanik sa liste Preokreta, komentarišući navode da bi politički savez Mlađana Dinkića mogao da bude četvrti partner u vladi koju bi oformili DS, SPS i LDP.

Moje rezerve prema regionima su, između ostalog, motivisane činjenicom da bi URS verovatno bio ponovo zadužen za ekonomiju, a to je sektor gde su u proteklom periodu ostvareni najkatastrofalniji rezultati.

Preokret smatra da bi snažna Bosna i Hercegovina predstavljala jedan od preduslova za jačanje regiona a to bi podrazumevalo snažniju Republiku Srpsku, kao deo BiH. Svako ko misli drugačije radi na destabilizaciji regiona, kaže Dereta.

Preokret je jasno rekao da politiku prema Kosovu treba temeljno menjati, zarad boljitka svih građana Kosova, bez obzira na to koje su nacionalnosti. Dakle, neophodna je normalizacija odnosa, a pitanje priznanja ili nepriznanja Kosova je vulgarizacija problema.

Rusi guraju Dačića kod naprednjaka?

Parlamentarne većine još nema iako su socijalisti i demokrate još izmedju dva izborna kruga tvrdili da su postigli dogovor. U pregovore DS i SPS oko podele resora u vladi i problema oko trećeg ili četvrtog koalicionog partnera, kako Blic saznaje, umešale su se i ruske vlasti koje utiču na Ivicu Dačića da se prikloni naprednjacima.

List ovu temu najavljuje sa nadnaslovom Zakulisne igre oko formiranja vlade.

Klinton: Nadam se da će i druge države priznati Kosovo

Američka državna sekretarka Hilari Klinton izjavila je da je nezavisnost Kosova priznalo 89 zemalja i izrazila nadu da će i druge zemlje priznati Kosovo, prenosi Pres.

Ona je odgovarajući na jedno od pitanja iz publike, tokom gostovanja na Velsli koledžu u Masačusetsu, rekla da ona stalno radi na tome da što više država prizna Kosovo, podsetivši na ulogu SAD u, kako je rekla, sprečavanju etničkog čišćenja na toj teritoriji.

"I dalje postoji naša zabrinutost oko Kosova i Srbije. Mi se trudimo da rešimo probleme na Kosovu koji su dugotrajni", zaključila je Klintonova. Kosovske vlasti tvrde da je jednostrano proglašenu nezavisnost priznala 91 država, dok kosovski zamenik ministra spoljnih poslova Petrit Seljimi navodi da je čak 105 država priznalo Kosovo.

Tragovi trgovine ljudskim organima vode ka Albaniji

Na Kosovu je bilo velikih opstrukcija u slučaju trgovine ljudskim organima, da nije tako, počinioci bi već bili pred sudskim većima, kaže tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević za Danas.

Mislim da je izveštaj Dika Martija, a potom i slučaj Medikus otreznio svetsku javnost. Plašim se samo da se politika ne umeša, takvih pokušaja je već bilo i računam da ne postoji nijedan racionalni politički interes koji bi mogao da štiti zločince, kaže Vukčević.

U Beogradu je juče boravio Klint Vilijemson, šef specijalnog istražnog tima EU o trgovini organima na Kosovu.

Napredak u našoj istrazi intenzivirao je interaktivan odnos između nas i Vilijemsonovog tima, objašnjava ovu posetu Vukčević.

Od najvećeg je značaja jednoglasno odobravanje albanskog parlamenta da Vilijemsonov specijalni istražni tim može da vodi istragu na teritoriji Albanije. Smatram da je to veliki korak napred, jer mnogi tragovi ovog zločina vode ka toj zemlji.

Toma počeo da zavodi štednju

Glasni pozivi na štednju sa svih strana neće mimoići ni Predsedništvo Srbije. Kako saznaju Novosti, Tomislav Nikolić je već svojim službama naložio stezanje kaiša koje, za sada, podrazumeva smanjivanje troškova reprezentacije i korišćenja službenih kola.

Očekuje se da će u Predsedništvu biti oko 70 zaposlenih, od čega velik deo otpada na tehničko osoblje koje je Nikolić nasledio. U njegovom najužem okruženju trenutno je devetoro ljudi i taj broj se zasad neće uvećavati.

Za generalnog sekretara predsednika izabran je Nebojša Rodić, koji bi trebalo uskoro da izradi i novu sistematizaciju radnih mesta. Nikolić je nedavno imenovao i savetnike: Milorad Simić (odbrana i bezbednost), Marko Đurić (spoljna politika), Oliver Antić (pravo) i Bratislav Petković (kultura). Šef protokala je Jasmina Mitrović Marić, a pres službe Stanislava Pak.

Kimiju 16 meseci zatvora zbog pretnji Brankici Stanković

Jedan od vođa Partizanove navijačke grupe Alkatraz, Miloš Radisavljević Kimi osuđen je na ukupno 16 meseci zatvora, zbog ugrožavanja sigurnosti i pretnji novinarki B92 Brankici Stanković i nasilničkog ponašanja tokom fudbalske utakmice Partizan - Šahtjor u decembru 2009. godine u Beogradu, prenose Novosti.

On je ranije pravosnažno osuđen na šest meseci zatvora zbog nasilničkog ponašanja tokom te fudbalske utakmice, ali je Apelacioni sud 11. jula 2011. ukinuo drugi deo presude kojom je bio osuđen na godinu dana zatvora zbog ugrožavanja sigurnosti novinarke B92 i naložio novo suđenje.

Cenu hleba mesi država

Do prvih otkosa u novoj žetvi preostalo je još petnaestak dana, ali svi su izgledi da će i posle nje država opet s obe ruke mesiti novu cenu hleba. Pšenice novog roda neće biti previše, a sve ukazuje da će i ubuduće biti skupa kao sada, piše Politika.

Država se, inače, još nije oglasila koliko hlebnog žita namerava da kupi u žetvi. Lane je to bilo 100.000 tona po 20 dinara po kilogramu.

Poslednjih dana na tržištu se dešava neobična pojava da cena raste iako je uobičajeno da dve sedmice pred žetvu cena bude na silaznoj putanji. Hlebno žito se trenutno prodaje po 23-24 dinara po kilogramu.

Vukosav Saković, direktor Udruženja Žita Srbije kaže da je razlog poslednjeg rasta cene – slaba ponuda. Zalihe su potrošene, mlinovi imaju pšenicu samo za sebe, a jedinim viškom raspolaže država. Pri tom učesnici na tržištu znaju da se očekuje manji rod od prošlogodišnjeg.

Srbija stranim diplomama ne veruje

Mladi koji su se vratili iz inostranstva rade u privatnim preduzećima koja cene znanje, jer su vrata državnih firmi za njih uglavnom zatvorena pošto ne mogu da nostrifikuju svedočanstva, piše Politika.

Jovana Ružičić (31) je po povratku iz Amerike pokrenula je grupu Povratnici, u kojoj je danas gotovo 500 mladih, fakultetski obrazovanih. Više od polovine su magistri i doktori nauka. Njihove životne priče su različite, ali su im svima motivi za povratak bili isti.

Želja nam je da znanje koje smo stekli prenesemo u Srbiju, jer je bukvalno u svakoj oblasti moguće napraviti neki pomak. Po povratku u zemlju bilo je  i uspona i padova,  ali se nismo pokajali. Većina nas radi u struci, na vrlo odgovornim funkcijama, iako se oseća da nismo uspeli da iskoristimo sve potencijale – pričaju Jovana i njena drugarica Marija Radovanović (41).

Srpska trobojka u Hitlerovom zavičaju

Ratko Vukićević iz Guče poslao našu zastavu u Braunau, da bude postavljena na jarbol pored humke njegovog dede, piše Politika.

Pre deset dana prvi put sam bio na dedinoj humci, u gradiću Braunau na reci In, koja razdvaja Austriju i Nemačku. Na vojničkom groblju, iznad zajedničke kosturnice, odskora postoji i pravoslavni krst, pored kojeg smo ja i moj sin Miloš zapalili voštanice za pokoj duša – kaže za Politiku Ratko Vukićević iz Guče, unuk Milanov.

On pripoveda da su preci, Milan i Ikodin, pali u ropstvo na početku Prvog svetskog rata i više nisu videli Srbiju. Vukićevići cu umrli od tifusa u logoru Braunau. U sledećem, Drugom svetskom ratu, sa zemljom je bilo sravnjeno i groblje gde su pokopani, i obnovljeno je tek 2005. godine.

Pravopis nebitan na maloj maturi: Priznaju i slova naopačke

Osmaci za četiri dana polažu malu maturu, a sve nedoumice oko bodovanja još nisu razrešene. Sporno je i dalje da li će na testu iz srpskog jezika biti bodovani odgovori koji nisu napisani po pravopisnim pravilima, ili će pismenost biti ocenjivana samo u pitanjima iz oblasti pravopisa, pišu Novosti.

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović nije u sredu razjasnio do kraja ovo pitanje, a njegov pomoćnik Želimir Popov, sa druge strane, tvrdi da odgovor, ako je tačan, makar napisan i naopačke mora da bude priznat.

Blic o ovoj temi izveštava pod naslovom Malu maturu mogu da ocen juju i tetkice. Nastavnici nezadovoljni stavom ministarstva, piše ovaj list.

Kristijan Bejl kao Nikola Tesla

Na jesen počinje snimanje filma o velikom naučniku-Nikoli Tesli, saznaju Novosti. U prvom holivudskom filmu o slavnom srpskom naučniku, ulogu Nikole Tesle, kako Novosti saznaju, posle pregovora sa nekoliko glumaca, dobio je oskarovac Kristijan Bejl.

U V.P.R. produkciji, koja autorski stoji iza ovog velikog projekta, kažu da se početak snimanja filma očekuje u septembru ili oktobru. Prve scene snimaće se u Srbiji, a potom se ekipa seli u Čikago. Za potrebe filma, u našoj zemlji gradiće se kulise Njujorka i drugih gradova, važnih u biografiji Nikole Tesle.

Na adresu V.P.R. produkcije stižu pisma podrške, među kojima je i ono gradonačelnika Čikaga i bivšeg Obaminog šefa kabineta Rama Emanuela. On je pozdravio napore da se i filmom oda počast jednom od najznačajnijih naučnika modernog vremena i dao svoju podršku projektu koji će „baciti novo svetlo na život i nasleđe Nikole Tesle“.

Glumci Ateljea 212: Nećemo raditi nove projekte

Glumci Ateljea 212 koji traže smenu direktora Kokana Mladenovića, dogovorili su se da će raditi do kraja sezone, ali neće sarađivati sa direktorom na novim projektima,pišu Novosti.

Nikada nismo bili manje cenjeni. Nikada nismo osećali ovakav prezir, ignorisanje i nipodaštavanje od strane uprave - ovim rečima počelo je obraćanje novinarima većeg dela umetničkog ansambla (njih dvadeset petoro od trideset troje) koji su zatražili smenu sadašnjeg upravnika Kokana Mladenovića, iza koje je većinom glasova stao i Upravni odbor kuće.

Glumci su odlučno odbili da njihov zahtev za smenu ima bilo kakve veze sa predstavom Zoran Đinđić, ističući da je njihovo prvo pismo upućeno još pre premijere.

Na novinarsko pitanje da li je moguće da ovaj organizovani protest i zahtev za smenu upravnika ima političku pozadinu, Gordan Kičić je izričito negirao:

“Da li mislite da nas dvadeset petoro može biti u jednoj stranci?!”

Iitalijanska turneja Brusa Springstina - Trst je naš!

Ostaće u analima upamćeno da je na dan inauguracije Tomislava Nikolića, Brus Springstin imao koncert u Trstu sa svojim The E Street Band-om, piše Zoran Panović na naslovnoi strani Danasa.

“Svega toga verovatno ne bi bilo da je onomad Trst ušao u sastav Titove Jugoslavije. U koju The Boss nikada nije svraćao, kao ni u entitete nastale na njenim razvalinama

I onda je krenuo najbolji rokenrol spektakl na svetu.... Viđeni su i Nebojša Krstić, savetnik Borisa Tadića, Dragan Bujošević, glavni urednik Politike, videli smo i momke iz Bačke Palanke i Užica. Sreli smo književnika Muharema Bazdulja, režisera Rajka Grlića, pisca Antu Tomića...”

Super Mario zavio Holanđane u crno

Fudbalska reprezentacija Nemačke savladala je selekciju Holandije rezultatom 2:1 (2:0) u meču drugog kola grupe B na Evropskom prvenstvu koji je sinoć igran na stadionu Metalista u Harkovu, piše Pres.
Nemačka je sasvim zasluženo stigla do druge pobede na EP pošto je bila dosta sigurnija, ekipa koja je u svakom trenutku znala šta želi, posebno u prvom poluvremenu, dok Holandija nije imala takvu energiju na terenu, igrala je na mahove, pre svega se oslanjajući se udarce sa distance preko Snajdera, Robena i kasnije Rafaela van der Varta. Holanđani donekle nisu imali ni sreće pošto su Nemci na golu imali večeras maksimalno raspoloženog Manuel Nojer, koji je uglavnom sa lakoćom zaustavljao sve udarce rivala.
U drugom meču grupe B Portugalija je ranije juče sa 3:2 dobila Dansku i tako se izjednačila sa Skandinavcima na tabeli sa tri boda. U poslednjem kolu sastaju se Holandija-Portugalija i Nemačka-Danska.

Porodice Čutura mole medije da im ne nanose dodatnu bol

Porodica srpskog rukometaša Dalibora Čuture saopštila je juče da njihov devetogodišnji sin Stefan nije nastradao u tuči, već od moždanog udara.

Stefan nije učestvovao u tuči ili svađi i nije pogođen kamenom. Njegov mali život ugasio je moždani udar - ističe se u saopštenju porodice Čutura.

Oni su zatražila da mediji prekinu sa nagađanjima o uzroku dečakove smrti i istakli da im takve stvari nanose bol, prenosi Pres ali u okviru opširnog teksta o ovoj tragediji.

Na naslovnim stranama o smrti malog Stefana pišu i danas s mnogo detalja Pres, Kurir i Blic (u internet izdanju).

Na žalost po srpsko novinarstvo, pojedini štampani mediji već tri dana bez mere opširno pišu o ovom tragičnom slučaju, nagadjajući o uzroku deteteove smrti sa istom lakoćom kako svakodnevno nagadjaju i o kombinacijama za sastav nove vlade.