Ništa od para, Srbija dobila samo imidž

Dobijanjem datuma za početak pregovora Srbiji bi bilo odobreno 260 miliona evra godišnje iz fondova EU. Kosovo bi već ovog meseca moglo da postavi tablicu sa zvezdicom na regionalnim skupovima. Pokret „Bogata Srbija“ Zaharija Trnavčevića nastupiće na parlamentarnim izborima na listi Liberalno-demokratske partije. U Srbiji više od 90.400 građana ili svaki 11. dužnik nema novca da otplaćuje kredite. Delije napale Piksija: sumnja se da su navijači bili isprovocirani privođenjem u policiju na saslušanje, pa da su zbog toga odlučili da Dragana Stojkovića "upozore".

Revija kolekcije leto 2012. indijskog kreatora Sajleksa (Sailex) na Nedelji mode Lakme Fashion Week Summer/Resort 2012. u Mumbaju

EU traži sređivanje sudova za početak pregovora

Status kandidata neće Srbiji automatski doneti više novca iz evropskih fondova, ali hoće bolji imidž i veće šanse za nove investicije. Konkretnu finansijsku pomoć naša zemlja može da očekuje za od šest meseci do godinu dana, kada se otvore pretpristupni pregovori. Svetske rejting agencije i vodeće banke već šalju interna pisma investitorima da je Srbija načinila naredni korak ka EU, čime je odato priznanje sprovedenim reformama i dat signal da smo atraktivna destinacija za ulaganja, pišu Novosti.

Dugoočekivani korak Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji juče je na samitu EU u Briselu izazvao talas čestitki evropskih lidera i zvaničnika EU uz opštu ocenu da Srbija mora da učini sve da što pre ispuni uslove za početak pregovora o pridruživanju EU. Prema oceni evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, datum početka pregovora pre svega zavisi od Beograda, a pitanja u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine predstavljaju ključni uslov da bi Srbija nakon dobijanja statusa kandidata počela pregovore, piše Politika.

Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je juče da je dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU veliko ostvarenje koje potvrđuje da je Srbija na dobrom putu. Predsednik je naveo da smo o kandidaturi mogli samo da sanjamo pre deset godina i da je to najava boljih dana za Srbiju. To je, kako je dodao, važno za strane investicije, koje su fundamentalne za poboljšanje srpske ekonomije i standard građana. Status kandidata za članstvo u EU doneće Srbiji boljitak u svim segmentima društva, a kako tvrde sagovornici Pressa, profitiraće i država i građani.

Zastave Evropske unije postavljene su juče na više državnih zgrada u Beogradu, čime je obeležena odluka o dodeli statusa kandidata. Zastave su postavljene na zgradama Skupštine Srbije, Predsedništva, Vlade Srbije i Skupštine grada Beograda. Predsednik Tadić rekao je na konferenciji za novinare da Srbija od juče ima pravo da istakne to obeležje EU, piše Danas.

Dobijanjem datuma za početak pregovora Srbiji bi bilo odobreno 260 miliona evra godišnje iz fondova EU, ali stručna javnost navodi da i samo dodeljivanje statusa kandidata Srbiji predstavlja prekretnicu za srpsku ekonomiju, jer će, kako su rekli, strani investitori sada radije ulagati u Srbiju, piše Pravda.

Sređivanje sudova i rat protiv korupcije biće sledeći zadaci Srbije. A za početak pregovora gledaće se kakva je situacija u Srbiji. Tek početkom pregovora biće finansijske pomoći, navodi Blic.

Novi "Ugovor o stabilnosti, koordinaciji i upravljanju u ekonomskoj i monetarnoj uniji" (Treaty on Stability, Coordination and Governance in the Economic and Monetary Union) koji su tokom dvodnevnog samita u Briselu prihvatili i potpisali lideri 25 članica Evropske unije, sem Velike Britanije i Češke

Kosovo uskoro za zvezdicom

Kosovo bi već ovog meseca moglo da postavi tablicu sa zvezdicom na regionalnim skupovima jer bi Vlada Srbije trebalo već iduće nedelje da potvrdi sporazum koji su postigli Borko Stefanović i Edita Tahiri. Čim srpski ministri formalno ”overe” dogovor, sve regionalne organizacije biće detaljno obaveštene o načinu predstavljanja Kosova sa fusnotom. “Očekujem da u narednim danima sporazum o regionalnom predstavljanju prođe Vladu, posle čega bi mogla da započne i njegova praktična primena” - rekao je  Novostima Stefanović. Srpski pregovarač objašnjava i da će predstavnici Srbije na regionalnim konferencijama dobiti nova striktna uputstva kako da nastupaju u odnosu na prisustvo Kosova.

Obeležavanje 60. godišnjice američke vazduhoplovne baze u Ramštajnu (Nemačka)

Ruski kredit za srpsku železnicu

Pregovori o ruskom kreditu od 800 miliona dolara za modernizaciju srpske železnice konačno su završeni, piše Politika. U toku naredne nedelje trebalo bi da bude potpisan protokol, a potom sledi potpisivanje sporazuma i njegov ulazak u skupštinu, što će najverovatnije sačekati narednu vladu. Definitivno je dogovoreno da bude finansirano pet projekata u vrednosti od oko 920 miliona dolara. I to tako što bi Rusi dali 85 odsto novca, a 15 odsto naša država.

Beograd - svečano otvaranje izložbe "Prvi svetski rat u fotografijama i dokumentima" u galeriji Progres

Sporne 24 privatizacije

Iako je predlog Rezolucije o napretku Srbije, koji je pripremio Jelko Kacin, na Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojen ubedljivom većinom, što je potom Srbiji obezbedilo status kandidata za članicu EU, osim pohvala taj dokument ukazuje i na propuste, posebno u borbi protiv korupcije. Uz podsećanje na sporna pitanja iz privatizacije 24 firme, o čemu je srpska javnost pre više od pola godine uveliko spekulisala, naročito se ukazuje na pet najspornijih slučajeva: Sartid, Jugoremedija, Mobtel, C market i ATP Vojvodina, piše Danas.

Nema novca za otplatu kredita

U Srbiji više od 90.400 građana ili svaki 11. dužnik nema novca da otplaćuje kredite. Pre svega zbog gubitka posla, neredovnih plata i sve većeg deviznog kursa. Iako i sami bankari očekuju da se taj broj povećava tokom godine, za svako kašnjenje u izmirenju rata zaračunavaju „debele“ kamate, koje se u zavisnosti od usluge kreću od 34 do čak 80 odsto. Tako se postojeći dug uvećava i još više otežava otplata, pišu Novosti. Prema podacima NBS, koje su dostavile same banke, penali za kašnjenje u izmirivanju mesečnih obaveza samo kreditnih kartica u proseku iznose 42,67 odsto, sedam banaka je naplaćivalo i 60 odsto, a jedna - 80 odsto. Slična je situacija i sa dozvoljenim minusom. Za svako kašnjenje po tekućem računu, bankari obračunavaju od 46 do 78 odsto godišnje.

Opštine iznenadile premijera, i to neprijatno

Predsednici gradova i opština početkom oktobra su, kad je na snagu stupio Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, uglavnom mahali biznis planovima i obećavali kako će osam milijardi dinara više, koliko su po tom osnovu dobili – potrošiti za investicije. Međutim, upravo ti čelnici lokalnih kasa neprijatno su iznenadili ministra finansija Mirka Cvetkovića, piše Politika. Jer, umesto da minuse u budžetima smanje ili da novac iskoriste za kapitalna ulaganja, kao što su obećavali, manjak u lokalnim kasama je povećan, a novac je uglavnom potrošen u druge svrhe. Upravo to pokazuju podaci iz Biltena javnih finansija, koje objavljuje nadležno ministarstvo.

“Bogata Srbija” sa LDP

Pokret „Bogata Srbija“ Zaharija Trnavčevića nastupiće na parlamentarnim izborima na listi Liberalno-demokratske partije, saznaje Danas. LDP ovih dana finalizira razgovore o zajedničkom nastupu na izborima s regionalnim strankama iz Sandžaka, među kojima je Sandžačka narodna partija Mirsada Đerleka, kao i s političkim strankama Albanaca s juga Srbije. Takođe, partija Čedomira Jovanovića privodi kraju izradu strategiju zajedničkog delovanja s nevladinim organizacijama, kojom će preuzeti „političku obavezu za definisanje nove uloge nevladinog sektora u Srbiji“.

Plata nastavnika po broju đaka

Broj nastavnika od školske 2014/2015. godine biće značajno manji, a oni koji zadrže dnevnike biće plaćeni u zavisnosti od usavršavanja, kvaliteta rada i uspeha njihovih đaka. Tada će početi plaćanje ”po glavi učenika”, biće smanjen broj odeljenja, škola, a samim tim i predavača. Prema broju đaka određivaće se sredstva koje neka škola, a onda i nastavnik dobijaju svakog meseca.

Malteški red donirao 100.000 evra za decu

Rekonstrukcija Doktorove kule u kojoj će biti Roditeljska kuća za mališane obolele od raka i njihove roditelje, počeće tokom ovog meseca, zahvaljujući najnovijoj donaciji od oko 100.000 evra, kaže za Politiku, Tomislav Đorđević, predsednik beogradske opštine Savski venac koja je nosilac projekta obnove ovog zdanja. Novac je poklon Suverenog vojnog malteškog reda, čiji se članovi danas pre svega bave humanitarnim radom, a prikupljen je na dobrotvornoj aukciji održanoj 29. februara u Milanu.

Malinare čekaju ugovori

Unija proizvođača maline i drugog voća Srbije u narednom periodu izaći će sa ugovorima pred malinare i hladnjačare. Svako ko je zainteresovan može s nama da potpiše ugovor o poslovnoj saradnji, što mu garantuje prosečnu izvoznu cenu od 1,61 evro po kilogramu maline, odnosno 1,21 evro za proizvođače. Bude li nezadovoljnih, kojima ponuđeno ne odgovara, neka idu kod drugog, ako neko može bolje da im plati... Ovako za Politiku govori Dragiša Terzić, predsednik Unije proizvođača maline i drugog voća Srbije koja okuplja 18 voćarskih udruženja iz 18 gradova naše zemlje. Ta unija je prekjuče s austrijskom firmom CVS „Best fud” u Beogradu potpisala ugovor o otkupu 50.000 tona smrznute maline ovogodišnjeg roda po ceni od 1,61 evro za kilogram.

Potpisivali naloge za nepostojeće poslove

Policija je uhapsila 11 osoba iz Beograda, Kruševca i Vrnjačke Banje zbog sumnje da su odobravali plaćanje nepostojećih usluga sa računa kompanija u njihovom vlasništvu. Reč je o direktorima nekoliko privatnih preduzeća i inspektorima „Jugoinspekta“, koji su zloupotrebili položaj u procesu privatizacije, pribavljajući materijalnu korist od pet milion evra. Među privedenim je i Božin Milićević (76), većinski vlasnik i direktor preduzeća „Plima M“, „Plima pek“ i „Plima holding“, i Dejan Milićević (47), predsednik upravnog odbora u pomenutim preduzećima i osnivač više firmi, piše Pravda. Direktor policije Milorad Veljović kaže da su privedeni, kako se sumnja, izvršili više krivičnih dela zloupotreba službenog položaja tako što su, posle privatizacije fabrike ulja u Kruševcu (sada „Plima M“), Mlinsko-pekarske industrije „Branko Berišić“, sada („Plima pek“), takođe iz Kruševca i Mlinsko-pekarske industrije „Šumadija“ (sada „Plima Vrnjci“ iz Vrnjačke Banje), u periodu od 2007. godine do oktobra 2011. godine, kao većinski vlasnici i odgovorna lica u navedenim preduzećima i preduzećima koja su osnovali, izvlačili kapital iz privatizovanih preduzeća, odobravali, sačinjavali i potpisivali naloge za prenos novca za nepostojeće poslove .

Ubila bebu i ostavila je na tavanu

Daliborki T. (36) iz Velikog Gradišta, nakon saslušanja kod istražnog sudije Osnovnog suda u Požarevcu, određen je jednomesečni pritvor, zbog sumnje da je u prvoj polovini februara usmrtila tek rođenu bebu, ženskog pola. Nakon toga, ona je beživotno telo uvila u čaršav i plastičnu kesu za smeće i tako ga ostavila na tavanu jedne štale u Majilovcu, pišu Novosti.

Selo Majilovac je postalo poznato 2010. godine kada je Marina Andrejić motikom na njivi usmrtila svog sina Đorđa, podseća Pres.

Delije bacile bombu na Piksijevu kuću?

U istrazi o bacanju "kašikare" na porodičnu kuću proslavljenog fudbalera Dragana Stojkovića Piksija u prigradskom naselju Pasi poljana, došlo se do novih saznanja koja bi mogla da rasvetle motiv ovog napada. Inspektori Policijske uprave u Nišu su, kako saznaju Novosti, ustanovili da su samo dva dana pre bombaškog napada, u beogradskoj policiji saslušane "delije" koje su Piksija izbacile iz "Red kafea" na "Marakani" 16. januara. Tada su Stojkovića verbalno napala trojica navijača crveno-belih i isterali ga iz kafića, u kojem je sedeo sa prijateljima. Piksi je je potom podneo krivičnu prijavu za ugrožavanje, koja je procesuirana. Zasad se samo sumnja i pretpostavlja da su navijači bili isprovocirani privođenjem u policiju na saslušanje, pa da su zbog toga odlučili da Dragana Stojkovića "upozore".