Srpski Vlasi neće u Rumune

Evropski komesar za proširenje Štefan File nezadovoljan je reformom pravosuđa u Srbiji i nacrtom antikorupcijske strategije. Karl Bilt je naveo da nije bilo sasvim jasno zašto je Rumunija htela da uslovi svoju podršku kandidaturi u Briselu, ali da su takva „zatezanja“ uobičajena praksa. Bukurešt je izgleda samo hteo da iskali bes jer nije ušao u Šengen-zonu, dok srpski Vlasi poručuju da niko nema prava da od njih traži da budu Rumuni. Poslednje istraživanje javnog mnjenja pokazalo je mrtvu trku između DS-a i SNS-a, dok bi, osim koalicije SPS-PUPS-JS,  još samo tri stranke prešle cenzus. Američki Indijac u Briselu je pokazao interesovanje da u Srbiju uloži novac, i to u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Crna Gora je na pragu bankrota jer je kao žirant dala garancije za kredite ruskoj firmi u visini od 131 milion evra. Novak je pobedio Stakhovskog a Janko Ćipolu. Čeka ih okršaj u četvrtfinalu turnira u Dubaiju.

File nezadovoljan pravosuđem

Najbliži saradnici evropskog komesara za proširenje Štefana Filea rekli su predstavnicima Vlade Srbije tokom više sastanaka u januaru i februaru da je File ozbiljno zabrinut zbog reforme pravosuđa i nezadovoljan nacrtom antikorupcijske strategije. Kako piše Danas, File čak upozorava da je nedopustivo da Ministarstvo pravde u domaćim medijima plasira informacije da je Evropska komisija potpuno zadovoljna reformom pravosuđa. Srpskim zvaničnicima je rečeno da će formalna ocena upućena članicama EU glasiti da Komisija „nije sasvim zadovoljna“, ali da „nastavlja monitoring“. U Evropskom parlamentu se Fileu zamera da „nije realno prikazao situaciju“.

„Zatezanja“ tek slede

Ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt u intervjuu za Politiku kaže da se nada da će Srbija do kraja godine ne samo dobiti datum početka pregovora o pridruživanju, već i početi pregovore. On je dodao da nije bilo sasvim jasno zašto je Rumunija na sastanku Saveta ministara EU želela da uslovi svoju podršku, ali da mu je drago da je to pitanje odmah rešeno. Na pitanje da li je Rumunija ovim simbolično počela jedan dug proces u kojem će Beograd morati da lobira za svaku i naizgled laku odluku, Bilt kaže da je to novo za javnost u Srbiji, ali da je inače „uobičajeno“. „Sećam se vremena kada sam bio premijer Švedske i u to vreme je Švedska pregovarala o ulasku u EU, tako da sam sve vreme provodio obilazeći Evropu kako bih osigurao svkai pojedinačni korak na tom putu“, navodi Bilt.

Bukurešt ljut zbog Šengena..

Novosti pišu da je kandidatura, sada, „praktično rešena stvar“. Šefovi diplomatija u Briselu su jednoglasno naveli da je Srbija ispunila sve postavljene uslove i preporučili da se danas i sutra na sastanku predsednika država i vlada EU Srbiji dodeli status kandidata. Iz rumunskih izvora u Briselu „stižu uveravanja“ da će Trajan Basesku, predsednik Rumunije, zemlje koja je najviše zatezala, potvrditi već postignutu odluku. „Nezvanični izvori navode da je rumunska blokada dobrim delom, u stvari, bila uslovljena ljutnjom zbog neulaska u šengensku zonu“, navodi list. Ministar spoljnih poslova je za zamerku o vlaškoj manjini rekao da je reč o nesporazumu i da će on biti brzo rešen.

I Alo piše da je rumunska zamerka bila „samo paravan za zahteve kojima je zvanični Bukurešt da uceni EU“, koja ovog meseca treba ponovo da razmatra ulazak Rumunije i Bugarske u Šengen. Izvor lista iz Brisela kaže da su stav Rumunije na kraju prelomile najveće sile Zapada, da je ova država morala da popusti a da zauzvrat nije uspela da izdejstvuje skoriji ulazak u Šengen-zonu. Inače, Finska, Holandija i Nemačka najglasnije su protiv jer ističu da dve države moraju više da učine na borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Izvori Politike iz rumunskih diplomatskih krugova u Briselu kažu da je Bukurešt zadovoljan kako je prekjuče rešeno pitanje njihove zabrinutosti za položaj rumunske manjine, te da to neće biti prepreka za davanje kandidature Beogradu.

..A Vlasima nije „tesno“

Vlaška manjina digla je glas protiv rumunske ucene Srbije, pišu Novosti, od koje je traženo da vlaškoj manjini dodeli status i naziv – Rumuna. Većina Vlaha Istočne Srbije tvrdi da je njihova matična država Srbija. Iako među Vlasima postoje stranke i udruženja koje se zalažu za „rumunizaciju“, većina ne gleda blagonaklono na ovo pitanje, niti smatraju da im je u Srbiji „tesno“. „Niko nema pravo da od Vlaha traži da budu Rumuni. Bez obzira na sve sličnosti, Vlasi i Rumuni su dve autohtone nacionalne manjine. Rumuni svojom maticom smatraju Rumuniju, dok smo mi okrenuti Srbiji“, kaže prvi čovek Nacionalnog saveta Vlaha Radiša Dragojević. Sa zahtevom Bukurešta ne slažu se ni Rumuni u Srbiji, pa u Nacionalnom savetu Rumuna navode da se ovo telo nije bavilo tom idejom, da je subjektivno osećanje da li se neko smatra Rumunom ili Vlahom i da zato zahtev Rumunije „nije opravdan“.

Potpredsednik Vlaške demokratske stranke Srbije Dragan Demić u intervjuu za Pravdu kaže da Rumunija ima veoma tvrd stav povodom svoje zamerke: „Mi smo u stalnom kontaktu sa predstavnicima naše matične države i sigurni smo da Rumunija neće odustati od svojih zahteva.“

Mrtva trka DS-a i SNS-a

Najnovije istraživanje „Stratedžik marketinga“ pokazalo je da bi DS i SNS, kad bi se izbori održali narednog vikenda, vodile mrtvu trku. Naprednjaci u savezu sa Velimirom Ilićem i dalje su prvi, ali je njihova prednost u odnosu na demokrate sa LSV-om i SDPS-om, sada pala na jedan procenat, prenosi Pres. Za SNS-NS glasalo bi 32 odsto, dok bi koalicija predvođena DS-om osvojila 31. Svi ostali politički akteri imaju daleko manju podršku. Na trećem mestu ubedljivi su SPS-PUPS-JS sa 11,5 odsto, zatim sledi LDP sa osam, SRS sa sedam i DSS sa pet odsto glasova. Ostale partije, uključujući i URS Mlađana Dinkića, ne bi prošle izborni cenzus i ostale bi bez poslaničkih mandata.

Alo prenosi rezultate koje je sprovela „jedna ugledna agencija po porudžbini američkog Međunarodnog republikanskog instituta“. Ako bi naprednjaci na izbore išli samostalno, pokazuje ovo istraživanje, imali bi četiri odsto više podrške od demokrata. Izjednačujuće poene DS-u može doneti samo savez sa LSV-om Nenada Čanka i SDPS-om Rasima Lajića.

Dužnička kriza na pragu

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović kaže u intervjuu za Novosti da država u ovom trenutku nije na pragu dužničke krize i da joj ne preti grčki scenario. „Ali, tu opasnu granicu možemo da pređemo već sledeće godine ukoliko ne počnemo da sređujemo stanje u sopstvenom dvorištu, reformišemo javni sektor, smanjimo rashode, sredimo poreski sistem. To je najveći izazov za svaku buduću vladu“, kaže on. Vlahović je ove godine domaćin Biznis foruma koji se održava s ciljem da se ojača dijalog političke i biznis elite.

Pravda piše o poskupljenju goriva od pre tri dana, navodeći i da su od 13 osnovnih namirnica i sredstava za higijenu u potrošačkoj korpi – samo dva juče bila jeftinija nego u avgustu 2010. godine. Svi ostali su poskupeli i po nekoliko desetina odsto, najviše hleb, gotovo 100 odsto, jer je u avgustu 2010. bio 23 dinara a sada je 44.

Guverner bio suvlasnik CIF-a

Pres piše da je guverner NBS Dejan Šoškić „uspešniji kao biznismen“. Kompanija CIF (Centar za investicije i finansije), u kojoj je bio suvlasnik, poslovnim bankama prodavala je, što čini i danas, softvere za upravljanje rizicima. Banke ih nabavljaju da bi poslovanje prilagodile zahtevima NBS i preporukama koje daju međunarodni standardi. Na sajtu CIF-a stoji da sarađuju sa desetak banaka u Srbiji, kao i da je kompanija u 2010. ostvarila prihod od oko 210.000 evra. Prema podacima Agencije za privredne registre, suvlasnici CIF-a su Miloš Božović sa 50 odsto udela, Goran Altaras sa 30,7, Raša Karapandža sa 14,3 i aktuelni predsednik Saveta guvernera NBS Boško Živković sa pet odsto. Šoškić je bio suvlasnik od 2006. do 2009. godine.

Američki Indijac potencijalni investitor

Američki milijarder indijskog porekla Čirindživ Katurija (47) namerava da uloži u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u Srbiji oko četiri milijarde dolara, saopštio je EPS a prenosi Blic. On je u Briselu najavio da će njegova kompanija „Nju dženerejšn pauer“ i konzorcijum firmi sa kojima sarađuje, potpisati 20. marta u Beogradu sa EPS-om pismo o namerama za gradnju energetskih postrojenja ukupne snage 1.430 megavata. Reč je o projektima od 50 megavata korišćenja solarne energije, 200 megavata na biomasu, 50 megavata za korišćenje otpada, 450 megavata vetroenergije i 680 velikih hidroprojekata.

Da li je kralj Petar Drugi abdicirao

Dokumenti koji razjašnjavaju dugogodišnju mistifikaciju oko abdikacije kralja Petra Drugog, što se navodno desilo početkom 1945. usled čega je proglašena jugoslovenska republika 29. novembra 1945, biće predstavljeni danas. Član Krunskog veća Dušan Babac za Politiku kaže da oba dokumenta datiraju iz 1945, jedan od 27. aprila a drugi od 8. juna. „Suština je da se iz njih vidi, počev od načina oslovljavanja, preko njihove sadržine, da onaj kome su upućeni, odnosno kralj Petar Drugi, nema status običnog građanina, već monarha“, kaže Babac.

Plata i po i dalje na snazi

Odluka Vlade iz 2001. kojom se zdravstvenim radnicima u domovima zdravlja u Preševu, Bujanovcu i Medveđi (u kojima su u to vreme Združene snage bezbednosti branile ustavni poredak od nasrtaja albanskih separatista), uvećava lični dohodak za još 50 odsto, još je na snazi, piše Pravda. Zbog toga se Dragoljub Filipović, jedan od dvojice srpskih odbornika u SO Preševo (ostalih 36 su Albanci), obratio otvorenim pismom ministru zdravlja Zoranu Stankoviću.

Ko još „neće da polemiše“

Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović u Danasu odgovara Predragu Koraksiću Koraksu, Milošu Vasiću, Hariju Štajneru i Svetislavu Basari. „Čekam da vidim hoće li se iz NUNS-a oglasiti još neko ko ’neće da polemiše’, jer su ovi, koji to do sada nisu hteli, u dve sedmice objavili osam tekstova i šest karikatura u kojima su me napadali, svaki u skladu sa svojim osećanjem ukusa i mere. Najlepše je, ipak, što me Miloš Vasić na kraju zamolio da ’odem, bez zbogom’, kao da nije upravo on u Danasu dao znak za početak napada. Nije se valjda nadao da ću prestati da pružam otpor ako napravi tri primitivne aluzije na sarajevsku ’mahalu’?“, stoji, između ostalog, u autorskom tekstu.

„Stratforu“ zanimljiv i rusko-srpski fudbal

Na sajtu Vikiliksa pojavili su se hakovani mejlovi američke obaveštajne kompanije „Stratfor“ u kojima su neke od analiza posvećenje Balkanu. U delu u kojem se pominje Srbija poseban naglasak je stavljen na odnos Beograda prema Rusiji. „Rusko-srpski odnos je posebno važan. Baš me briga ako je u pitanju i njihova prijateljska fudbalska utakmica, mi moramo da znamo o tome“, piše u mejlu od 21. jula 2009. a prenosi Blic. Vikiliks je počeo da objavljuje više od pet miliona mejlova koji su iz središta „Stratfora“ u Teksasu slati između jula 2004. i kraja decembra 2011.

Crnoj Gori preti bankrot

Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP), odnosno njegov ruski vlasnik, nije bio u stanju da vrati 22 miliona evra kredita Dojče banci, za koji je garantovala Vlada u Podgorici. Ministar ekonomije Crne Gore Vladimir Kavarić kaže da se zbog vraćanja tog duga, Vlada dodatno zadužila na inostranom finansijskom tržištu. Nakon spora oko ovih 22 miliona, počelo je da se odmotava klupko vladinog žiriranja raznim inostranim investitorima, što retko koja vlada u svetu radi, piše Politika. Opozicioni poslanici su obelodanili da je Vlada tokom protekle dve decenije izdala KAP-u garancije za podizanje kredita u ukupnom iznosu od 131 milion evra.

Pijani ubica pravio nered po selu

Devojčica M. P. (12) koja je gledala kako joj napadač ubija oca Dragana Petrovića u Vračevu gaju a zatim preživela pokušaj silovanja, „sada je donekle dobro“, pišu Novosti. Novinari su posetili kuću u susednom selu Kusić, gde devojčica sada živi s majkom Mirjanom i njeno četvoro dece koju ima sa drugim mužem. Meštani Vračeva gaja koji su kobne večeri videli napadača Rajka Jovanovića, kažu da je bio pijan i da se bahato ponašao. Pravio je nered u lokalnoj prodavnici, pa su ga radnici jedva izbacili. „Da je policija tada reagovala, sve ovo se verovatno ne bi ni desilo“, kažu oni.

Kako piše Pres, policija i pravosudni sistem još jednom su zakazali kad je u pitanju Rajko Jovanović. „Da je čovek koji je sekirom ubio Dragana Petrovića i pokušao da siluje njegovu ćerku, za dvostruko silovanje 2007. godine osuđen na maksimalnih 15 umesto na četiri i po godine, još bi bio u zatvoru“, navodi list. Ubistvo se ne bi desilo „ni da je policija intervenisala na dan zločina jer je dva puta pozivana da privede Jovanovića, koji je divljao po gradu, ali je patrola odbila da dođe“.

Protiv „Grand monopola“

Hakeri iz grupe Anonimus Srbija koji su u nedelju uveče srušili sajt produkcijskih kuća Grand i Siti rekords, izazvale su pažnju i podsetili na neke davno započete akcije sa sličnim ciljem, piše Danas. Naime, više od 20.000 članova Internet grupa „Podrška Slađani Milošević u borbi protiv Grand monopola“ i „Peticije – Upali svetlo“, pokušava da se bori protiv kiča u muzici i umetnosti uopšte, ali i protiv uticaja politike na kulturna dešavanja. Miloševićeva je povodom akcije Anonimusa rekla da oni „ruše sajtove a mi palimo svetlo“.

Novak i Janko u četvrtfinalu

Novak Đoković je savladao u drugom kolu Ukrajinca Sergeja Stakhovskog sa 7:6, 6:3 na turniru u Dubaiju, gde će se u četvrtfinalu sastati s Jankom Tipsarevićem. Novak je posle dva poena odlučio da zameni reket a onaj koji mu nije valjao, poklonio je čoveku na tribinama koji je sedeo iza srpske zastave i tako se unapred zahvalio publici, piše Blic. Tipsarević je savladao Flavija Ćipolu. Ovo će biti Đokovićev i Tipsarevićev četvrti međusobni okršaj.

Fantastični rezultati u prethodnih 14 meseci lansirali su Novaka Đokovića u prvi plan i najboljeg tenisera sveta pretvorili u jednu od najvećih sportskih zvezda današnjice. „Đoković je tako došao u situaciju da iza sebe ima armiju navijača i popularnost kakvu nijedan sportista sa ovih prostora doskora nije mogao ni da sanja“, piše Pres. List navodi da je Fejbuk u utorak morao privremeno da povuče aplikaciju sa Novakovog profila, jer je ona izazvala rekordno interesovanje – skinuta je 600.000 puta za manje od dva sata.