ZAŠTO NEMA JEFTINIH STANOVA

Od masovne gradnje jeftinih stanova koje je Vlada Srbije najavljivala, za sada nema ništa. Srbi su na Balkanu narod koji čini najveći doprinos prevladavanju prošlosti. Narod ne poštuje reformsku elitu, koja u suštini ni ne voli narod.

Teret gradjanskog rata

Srbi su na Balkanu narod koji čini najveći doprinos prevladavanju prošlosti, ocenio je predsednik Srbije Boris Tadić u intervjuu nemačkom dnevniku „Velt”.

„Nažalost, jedini sam predsednik koji se izvinio za zločine svoje zemlje i smatram da je zaista za žaljenje što su ostali predsednici propustili da se izvine za krvoproliće i užase, počinjene nad mojim narodom. Ulogu zločinca za Srbiju moram da odbijem. Bio je to građanski rat u kome su svi učestvovali. Svi se moramo odrediti prema sopstvenoj odgovornosti”, rekao je Tadić.

Nema jeftinih stanova

Od masovne gradnje jeftinih stanova koje je Vlada Srbije najavljivala, za sada nema ništa. Iako su ministri Milutin Mrkonjić i Oliver Dulić još u avgustu najavili da će u septembru obelodaniti plan izgradnje, a već u martu krenuti s njom, program po kojem će se raditi još uvek nije poznat, podseća Blic.
U avgustu je najavljeno da stanovi koji će se graditi po ovom modelu neće biti luksuzni, već veličine od 40 do 60 kvadrata i da će cena biti takva da rata kredita može da se otplaćuje od prosečne plate.

Pokušaj protiv interesa Republike Srpske

Butmirska inicijativa švedskog šefa diplomatije Karla Bilta i zamenika američkog državnog sekretara Džejmsa Stajnberga ima nameru da saseče dve trećine ustavom i Dejtonskim sporazumom zagarantovanih mehanizama za zaštitu interesa Republike Srpske. Politička garnitura u RS, predvođena premijerom RS Miloradom Dodikom nije spremna da to prihvati, i najverovatnije će odbiti svaki papir koji predviđa smanjenje kapaciteta ovog entiteta, piše u Novostima.
U tročasovnom razgovoru, predsednika Srbije Borisa Tadića i političara iz RS razmotreni su svi detalji vezani za butmirske pregovore i zaključeno je da Srbija neće pritiskati RS.

Niko tako dušmanski nije izdao deo svog naroda kao Milošević Srbe iz Hrvatske, piše u Presu. Kosovo gubimo korak po korak već 300 godina. Naš najveći strateški interes je očuvanje Republike Srpske. Naš najveći strateški interes je očuvanje Republike Srpske, jer je tu ugrožen deo srpskog naroda. Najveće opredeljenje Srbije u ovom trenutku trebalo bi da budu pokušaji da minimalizujemo udarce svetske ekonomske krize i da konsolidujemo državu. Problem je što još ne znamo gde su nam granice, ali ovo malo Srbijice moramo da definišemo, jer unutrašnja čvrstina je najbitnija za poziciju jedne zemlje, kaže u intervjuu za Pres istoričar dr Predrag Marković, naučni savetnik na Institutu za savremenu istoriju.

Uhapšen milijarder

Milijarder i osnivač hedž fonda „Galeon” Radž Radžaratnam i petorica članova uprava nekih od najprestižnijih američkih kompanija uhapšeni su u petak uveče i optuženi za učešće u nezakonitom trgovanju akcijama uz pomoć „insajderskih” informacija. U najvećoj aferi te vrste u istoriji Volstrita optuženi se terete za nezakonito inkasiranje 20 miliona dolara, javio je Bi-Bi-Si. Ovo je drugi milijarder koji je ove godine uhapšen u Sjedinjenim Državama pod optužbama za finansijske malverzacije. Hapšenje je, kako prenosi Rojters, uznemirilo mnoge trgovce na američkoj berzi, koji često koriste „insajderske migove” kako bi zarađivali veliki profit, objavljuje Politika.

Tokom proteklog leta lisice su se sklopile i oko ruku osnivača jedne od najvećih finansijskih piramida, teksaskog milijardera Alena Stenforda, koji je optužen za prevaru u visini od sedam milijardi dolara. On bi mogao da se suoči sa 250 godina zatvora.

Ovoj dvojici prethodio je slučaj Bernarda Mejdofa, koji je uhapšen 11. decembra 2008. i 29. juna ove godine osuđen na 150 godina zatvora i kaznu od 170 milijardi dolara.

Dolar i zlato

Kao u ona stara dobra vremena, opet je krenula „zlatna groznica“, ali, ovog puta, zlato se ne kopa na obroncima američkog zapada, nego na berzanskim pijacama plemenitih metala i deviznim tržištima širom sveta. Ljudi i firme koje imaju keš i devize, u grozničavom ritmu pretapaju dolare u staro, dobro zlato, koje je taj isti dolar u poslednje četiri decenije bio sasvim pregazio, piše u Novostima.
Pre dva dana, na berzama u Njujorku, Londonu i Tokiju, unca zlata je dostigla rekordnu cenu od 1.050 dolara. To je, koliko do juče, bilo nezamislivo. Od onog 15. avgusta 1971. godine, kada je ondašnji američki predsednik Ričard Nikson odlučio da dolar više neće imati zlatnu podlogu, održavalo se uverenje da je vreme zlata prošlo

Fotografisanje mušterija

Gradski oci Čeških Velenica, pograničnog gradića prema Austriji, objavili su rat lokalnoj prostituciji – oslanjajući se na elektronske mogućnosti Interneta. Tamošnja policija, naime, fotografiše „mušterije“ prodavačica ljubavi pri „utvrđivanju posla“, najčešće u trenutku kada prostitutke sedaju u njihova kola. Potom se fotografije objavljuju na gradskom sajtu. Piše u Politici.

Pravno diskutabilan, svakako neobičan način suzbijanja bujanja prostitucije na (pri)gradskim ulicama – pokušaj zastrašivanja seks-turista iz Austrije i iz Nemačke, ali i iz same Češke – izvesno će doživeti epilog pred nekoliko sudova, u čak tri države. Nekolicina „žrtava“ policijskih fotografa – prevashodno Austrijanci, koji u Češke Velenice pristižu iz Gminda posle samo nekoliko minuta vožnje – najavili su pokretanje kolektivne tužbe pred austrijskim i češkim sudovima.

Sveti Tripun i Alojzije Stepinac

Pontifikalnom misom i svečanošću ispred katedrale Svetog Tripuna u Kotoru juče je obeležen jubilej 1.200 godina od donošenja moštiju svetog Tripuna iz Carigrada u ovaj grad. Uz predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića, događaju su prisustvovali i ostali visoki zvaničnici Crne Gore i Republike Hrvatske, dvadesetak nadbiskupa i biskupa, a svečanu pontifikalnu misu služio je papin izaslanik kardinal Franc Rode, objavljuje Politika.

Pred više stotina vernika iz Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine kardinal Rode, raniji ljubljanski nadbiskup, govorio je o svetom Tripunu iz Frigije u današnjoj Turskoj, koji je kao mladić mučenički stradao u doba Decijevih progona 250. godine. Njegove mošti su donete u Kotor 13. januara 809.godine.

Kardinal Rode, inače prefekt Kongregacije za ustanove posvećenog života i družbe apostolskog života u Vatikanu, uporedio je mučeništvo svetog Tripuna sa slučajem zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca, po mnogim istorijskim izvorima „nadbiskupa genocida“ iz doba Pavelićeve NDH koga je beatifikovao papa Jovan Pavle II.

Prema Rodeovim rečima, Stepinac je„na montiranom političkom procesu 3. oktobra 1946. godine rekao da je za svoje uverenje spreman podneti ne samo ismejavanje, prezir i poniženje, već je bio spreman i svaki tren umreti.“

Obeležavanju jubileja nisu prisustvovali predstavnici Mitropolije crnogorsko-primorske, a organizatori poziv nisu uputili ni mitropolitu Amfilohiju koji je u martu ovim povodom prisustvovao službi u kotorskoj katedrali.

Energija, Srbija i Rusija

Petar Škundrić, ministar energetike govori za Novosti o poseti ruskog predsednika, ulaganjima u NIS, poskupljenju struje, u tekstu pod naslovom "Srbija energetska sila".

"Postajemo interesantni za investitore iz celog sveta zbog rezervi energenata. Energetika je temelj saradnje Srbije i Rusije i gasno-naftni aranžman je samo početak daleko šireg i dubljeg partnerstva" kaže za Novosti Škundrić.

Rasipanje vode

Po rezervama pitke vode Srbija se nalazi na 47. mestu u svetu. Da racionalno trošimo, bila bi to solidna pozicija. Ali, nije tako. Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu upozorila nas je da sa potrošnjom vode od 370 litara po stanovniku uveliko premašujemo razvijene evropske zemlje. A po bahatosti smo bez premca, objavljuje Blic.
Studija rađena za potrebe Republičke direkcije za vode pokazala je da dnevni gubitak vode u Srbiji iznosi oko 35 odsto ukupno isporučenih količina. Na godišnjem nivou to je neverovatnih 268 miliona kubnih metara. Ako se ova brojka pomnoži sa cenom kubnog metra vode koja se u Beogradu kreće od 35,27 dinara za domaćinstva do 71,25 dinara za privredu, to znači da nas godišnji gubitak vode košta između 100 i 150 miliona evra.

Izbori za akademike

Zakulisne radnje oko izbora kandidata za članstvo u SANU uvek su intrigirale javnost. Zvanično briljantne biografije, a u pozadini nameštena glasanja, piše u Novostima.

Još Bogdan Popović, jedan od neprikosnovenih književnih autoriteta, govorio je kako postoje dve vrste akademika - oni koji su potrebni Akademiji i oni kojima je potrebna Akademija. Njegove reči još bi bile istinitije kada bi se odnosile na kandidate za članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, a ne na same akademike. Jer, od vremena kada se zvala Srpska kraljevska akademija, pa do današnjeg dana, vaga nekako sve više preteže na stranu ovih drugih, kojima bi člastvo u "hramu besmrtnih" baš dobro došlo, tvrde Novosti.

U posleratno vreme kandidati, sporni po akademskim kriterijumima, ali neprikosnoveni autoriteti u društvu, birani su jednoglasno. Jedno od prvih "problematičnih" imenovanja u redove SANU bilo je kada je za počasnog akademika 11. novembra 1948. godine izabran Josip Broz Tito.

Bekstvo iz škole

Bežanje sa časova, izmišljene bolesti, lažna opravdanja i roditelji koji pod raznim pritiscima pristaju da opravdaju izostanke, česta su pojava u srednjim školama, objavljuju Novosti. U tom “tihom ratu” profesora i učenika, đaci se tradicionalno trude da izbegnu negativnu ocenu, a nastavnici smišljaju načine kako da im “doskoče” i da zbir izostanaka na kraju godine bude manji. Jedna od ideja koju su smislili u desetak škola u Srbiji je SMS dnevnik. Tako su problem pokušali da reše u beogradskoj gimnaziji “Sveti Sava”, ali direktorka Ljiljana Đokić kaže da se broj izostanaka nije značajno smanjio.

Pad na frontu tranzicije

Svaki deseti građanin pripada najnižoj kasti srpskog društva i živi ispod granice siromaštva, piše u podnaslovu Politikine reportaže. Svakoga jutra Deki Švercer sa prozora posmatra kolonu ljudi koji čekaju da servirka Centra za socijalni rad zagrabi kutlačom vreo grašak i uruči im porciju dnevnog obroka. Deki se još nije spustio u narodnu kuhinju u Solunskoj ulici na Dorćolu, jer je još sposoban da brine o sebi i porodici, što ga svrstava u red nepriznate kaste srpskih alhemičara: jedan je od onih koji ničim napune stomak.

Svoj nadimak je stekao kada je krajem osamdesetih godina organizovao lanac šverca dukseva, farmerki i ostale robe iz Istanbula za Beograd. Bile su to zlatne godine za njega i zemlju po kojoj je valjao tekstil iz Stambola.

Vaspitavan u socijalističko-samoupravnom duhu, i on i zemlja, ne sluteći da će da se razbiju u paramparčad, ponašali su se kao pijani milioneri: trošili su kao da će sto godina biti mir, nespremni da će sutra izbiti rat. Kao provereni pacifista, Deki je izbegavao frontove po Hrvatskoj i Bosni, ali je slavno poginuo na frontu tranzicije, fluidnoj definiciji pretakanja društvenog bogatstva u džepove stotinak porodica.

Narod ne razume elitu

Konflikt napredne i tradicionalne Srbije započeo je još u vreme knjaza Miloša, a nastavljen je i kasnije, pa su u sukobima koji su pratili uvođenje železnica neki čak završili - na ražnju! Podozrenje prema reformatorima traje do danas, samo su se menjali akteri - od kneza Mihaila, preko kneza Pavla, do Zorana Đinđića. Sada smo narod u civilizacijskom kašnjenju i moramo da ubrzamo prihvatanje inovacija ne bismo li sustigli druge, piše u Presu. Istoričar Srđan Cvetković kaže da u svakom društvu postoji sukob konzervativne i reformističke snage i da se ne može tvrditi da je to nešto specifično za naše podneblje. On dodaje da se nama čini da smo drugačiji jer su globalne socijalne promene u nekim zemljama započete mnogo ranije nego kod nas.

Da je sukob posledica nerazumevanja između naroda i elita koje najčešće nisu znale da objasne ono za šta se zalažu, smatra i sociolog Milan Nikolić. On kaže da se taj odnos rešavao tako što na kraju „narod ne poštuje tu reformsku elitu, koja u suštini ni ne voli narod".

Ratna igrica

Aleksandar Đokić napravio igricu u kojoj je taktička pretpostavka da Vojska Srbije spasava međunarodne snage od albanske gerile, objavljuje Politika.

Mir je na Kosovu, 2012. godina. Izbeglice iz Srbije su se vratile. Međutim, jedne zore albanska gerila napada snage UN. U pomoć im pristiže Vojska Srbije, koju suprotna strana tera na povlačenje. Sledi pokušaj odbrane Preševa, zatim oklopni bataljoni oslobađaju Gnjilane i Prištinu. Na kraju, odvijaju se velike borbe na području Metohije.

Nije ovde reč o nekakvom proročanstvu, niti o viđenju razvoja događaja nekog poznavaoca političkih prilika, već o „Kosovskoj zori ” („Kosovo Sunrise ”), kompjuterskoj igrici u kojoj je južna srpska pokrajina uzeta za ratno poprište.

Srpski policajac

Tokom prošle i ove godine, na dužnosti su ubijena tri policajca, a povređeno je ukupno 818. Kada su novinari Politike građane pitali šta im je prva asocijacija na „srpskog policajca”, većina je rekla „bedne plate”, „batinanje”, „iznošene cipele”, „nasilje”, „male plate”, „100 evra”. Bilo je i onih, doduše retkih, koji su se setili policajaca koji su obavljajući dužnost nastradali. Svi oni su, nažalost, u pravu. Slika policajca u Srbiji nije nimalo ružičasta. Težak posao, pun izazova u zemlji koja je bremenita društvenim problemima. Svi oni, uslovno rečeno i dobri i loši, nose uniformu staru četiri godine, iste četiri košulje i dve majice i imaju prosečnu platu od 35.000 dinara mesečno, sa kojom jedva pokrivaju najosnovnije životne troškove. Više od polovine policajaca koji rade u Beogradu svakodnevno iz unutrašnjosti Srbije putuje u glavni grad, zbog nemogućnosti da u njemu živi.

Ko plaća trubače

Građani Srbije platiće više miliona dinara za koncert 100 trubača povodom Dana oslobođenja Beograda. Finansijeri „Srbijagas“, „Galenika“ i „Dunav osiguranje“ ne žele da saopšte koliko će para dati, kome ih daju i kako će biti potrošen novac. A ne spominju se male brojke. Jedina dosad objavljena cifra je 12 miliona dinara ili oko 130.000 evra. Konfuziju povećava i podatak da nije baš najjasnije ko je organizator ove manifestacije, piše u Blicu.

Lomovi na tržištu droge

Narednih dana veliko hapšenje narko-bosa sa severa Crne Gore. Porastao ugled BIA u svetu. Rat na ulicama Beograda, mafija „kratka" za 100 miliona evra, objavljuje Pres.

Prema procenama sagovornika Presa, akcija „Ratnik sa Balkana" izbaciće iz igre najveće balkanske narko-bosove bar na neko vreme, ali ne treba isključiti mogućnost da će se time istovremeno otvoriti sukobi manjih narko-grupa za osvajanje slobodnog prostora. Božo Prelević, međutim, podseća da se i posle akcije „Sablja" 2003. godine napravio „brisani prostor" na „tržištu" organizovanog kriminala, koji se popunio vrlo brzo.

Još jedno zlato za Nadju

Najbolja srpska plivačica osvojila je na Svetskom kupu u Durbanu u malim bazenima zlatnu medalju u disciplini 200 metara prsnim stilom, preplivavši ovu deonicu za 2:20,41 minuta, javljaju Novosti.