ZA SVE JE KRIVA KASIRKA

Sud u Nemačkoj potvrdio da je opravdano otpuštanje kasirke zbog nedokazane sumnje da je proneverila sumu od 1 evra i 30 santima u bonovima, rekordan rast nezaposlenosti u Francuskoj - 90 hiljada ljudi u januaru izgubilo radna mesta, Švajcarsku potresa skandal u staračkom domu u kome su medicinske sestre Gordana i Marijana, obe švajcarski državljani, maltretirale, ismevale i snimale kamerom najnemoćnije pacijente...

Svi evropski francuski mediji prenose simboličan i apsurdan dogadaj s druge strane Rajne. Sud u Berlinu dao je za pravo supermarketu Kajzer koji je bez najave otpustio svoju kasirku Barbaru E. zato što je proneverila sumu od 1 evra i 30 santima. Barbara E. optužena je protivzakonito prisvojila dva bona od 48 i 82 santima koje je jedan kupac zaboravio i ostavio dobivši ih u zamenu za flaše. Barbara E. radila je u supermarketu Kajzer pune tri decenije, piše pariski Liberation. Obrazloženje presude koja u kontekstu finansijske krize zvuči koliko besmisleno toliko i tragikomično. "Vlasništvo poslodavca nije na raspolaganju zaposlenima kolika god da je vrednost (ili novčani iznos) u pitanju čak i kada su u pitanju zaposleni sa dugim radnim stažom", napisao je berlinski sudija dodavši da se time "nepovratno gubi poverenje" izmedju zaposlenog i poslodavca. Kasirka koja za lanac Kajzer radi već 31 godinu nikada nije priznala da je prisvojila bonove. Po nemačkom zakonu medjutim poslodavac može da otpusti zaposlenog na osnovu "jake sumnje", pa tako u ovom slučaju ne važi osnovno načelo pravne države da je svaki gradjanin nevin dok se ne dokaže suprotno.

Barbara E. smatra da je stvarni razlog za otkaz njeno učešće u štrajkovima. Krajem 2007. godine ona je bila jedan od vodja štrajka za bolje uslove rada. Kasirka Barbara E postala je simbol borbe sindikata i radikalnih levih snaga u Nemačkoj za prava radnika u kontekstu finansijske krize i milionskih bonusa direktora i predsednika propalih banaka. Konfederacija nemačkih sindikata (DGB) ocenila je da se "topovima puca na vrapce". Više sindikalista političara osnovalo je komitet za podršku Barbari E. Od kada je otpuštena, Brabara E. preselila se sa svojom decom u manji stan i živi od socijalne pomoći. Njen advokat najavio je da će se obratiti ustavnom sudu, a ako i to ne bude dalo rezultat, ići će u Strazbur i tražiti pravdu od Evropskog suda za ljudska prava.

Vesti nisu veselije ni u Francuskoj koja nikada u istoriji nije zabeležila tako brutalan rast nezaposlenosti kao u januaru: 90 hiljada ljudi ostalo je bez radnog mesta. To znači 3000 novih nezaposlenih svakog dana - pedantno je izračunao ekonomski dnevnik La Tribune. List podseća da je za šest meseci 280 hiljada ljudi u Francuskoj ostalo bez radnog mesta (koliko je ukupno na primer porastao broj nezaposlenih u celoj 1993. godini). Javno mnenje sve više kritikuje socijalni plan Nikole Sarkozija jer rezultata nema. Predsednik sa izrazitom populističkom retorikom koji je u isto vreme lični prijatelj najvećih bankara i bogataša iz džet-seta gubi simpatije onih koji su ga izabrali. Reč je pre svega o vlasnicima srednjih i malih preduzeća koje su banke ostavile na cedilu iako im je predsednik Sarkozi dao milionske injekcije državnog novca kako ne bi propale. Bankari su isplatili bonuse, manje više pokrili deficite u koje su ušli jer su spekulisali novcem kao u kazinu - ali nisu otvorili kreditne linije. Brojna preduzeća su zatvorena, a njihovi radnici i službenici našli su se na dugim listama biroa za zapošljavanje. Sarkozi je procenio da je najveći neprijatelj napretka smanjena kupovna moć, ali pokazalo se da je procena nedovoljno precizna. Les Echos piše: "Prva žrtva krize nije smanjena kupovna moć već otpuštanja u privatnom sektoru".

U ovom zapaljivom kontekstu Liberation piše o "aferi Perol": predsednik Sarkozi optužen je u medijima za zloupotrebu položaja jer je za predsednika nove banke koja objedinjuje dve stare imenovao svog savetnika Fransoa Perola. List konstatuje da je predsednik ustanovio običaj "zaobilaženja Parlamenta, varanja sindikata i telekomandovanja ministrima".

El Pais izveštava o finansijskom skandalu koji "izjeda" špansku opoziciju desnog centra. Sudija Garzon došao je do podataka da je desnica dok je bila na vlasti uspostavila sistem podmićivanja: svako preduzeće moralo je da plati ukoliko je želelo da dobije neki ugovor sa državom ili regionalnim vlastima.

The Christian Science Monitor izveštava da će Barak Obama u petak objaviti kalendar povlačenja američkih vojnika iz Iraka. Evropa se sa svoje strane sprema da "pojača svoje prisustvo" i da poveća investicije u ovoj zemlji. Francuska i Nemačka, koje su se suprotstavljale ratu u Iraku, naročito su zainteresovane za njegovo tržiste i učešće u obnovi zemlje. Već izvesno vreme evropski lideri se smenjuju u Bagdadu: ministar spoljnih poslova Nemačke, zatim francuski predsednik Sarkozi koji je najavio da će doći ponovo u pratnji francuskih poslovnih ljudi. SAD bi više volele da se Francuska i Nemačka angažuju u Avganistanu povećavajući broj svojih vojnika tamo.

Le Figaro piše o Emiliu Gutierezu koji je postao nacionalni heroj borbe protiv separatističke baskijske oragnizacije ETA. U ponedeljak je od eksplozije uništen njegov stan koji se nalazi iznad sedišta Socialističke partije. U utorak Emilio je odlučio da se osveti i razbio bar u kome se okupljaju aktivisti ETA; razbio je sve do čega je došao - nameštaj, televizore... To je prva žrtva ETA koja je smogla snage da se javno pobuni. ETA ga je odmah osudila na smrt u Baskiji, pa je Emilio napustio ovaj deo Španije izjavivši da nimalo ne žali zbog onoga što je učinio.

Dosad nevidjen skandal potresa Švajcarsku: ciriški dnevnik Blick objavio je da je policija privela dve medicinske sestre penzionersko-bolničkog doma u Entlisebergu kod Ciriha po imenu Gordana i Marijana i još dvoje zaposlenih, zbog sumnje da su u ponižavajućim situacijama snimali stare i bolesne pacijente, sadistički ih ismevajući. Šokantni snimak dug 60 sekundi, koji je javnosti otkrio ciriški dnevnik Blick prikazuje najteže pacijente obolele od demencije ili Alchajmerove bolesti sa kojima se negovateljice rugaju. Blick navodi da je policija zaplenila snimke. Švajcarski Le Temps prenosi da su obe medicinske sestre, obe švajcarske državljanke, priznale optužbe i odmah dobile otkaz.

Ciriški Punkt prenosi komentar sociologa Fransoa Hepflingera koji objašnjava da su kod osoblja koje neguje pacijente "trećeg doba" sadistički porivi retka pojava, ali da je izrugivanje veoma često. On navodi da većina žena u poodmaklom dobu, koje su žrtve ovakvog tretmana, pripada generaciji koja nikada nije naučila da se brani.

I dok svi pričaju o recesiji londonski Times pita "ko je rekao recesija?" izveštavajući sa istorijske javne prodaje umetničke zbrike Pjer Berže - Iv Sen Loran. Zarada od ove aukcije je rekordna: 373,5 miliona evra. Britanski dnevnik zaključuje da ovaj do sada nevidjeni rezultat javne prodaje govori da je umetnost postala sklonište za one koji se boje da investiraju novac i ne znaju gde da ga sklone u ova teška ekonomska vremena. The Independent ironično primećuje da je pouka ove aukcije da su u teška vremena bogataši sve bogatiji, a siromasi sve siromašniji.