VAPAJI ZA PRAVDOM U SRBIJI

Istoriji nekadašnje SFRJ, ali i svih država, njenih nasledica (pa i Srbije) jedno je zajedničko - periodi u kojima je bilo teško i neizvesno živeti. Vladi Srbije danas veća opasnost preti od socijalnog nezadovoljstva nego od političke i parlamentarne opozicije. Povremeni drastični gestovi pojedinaca, nesumnjivo tranzicionih gubitnika i žrtava prevare, u stvari su očajnički vapaj za pravdom, s obzirom na broj osiromašenih i ojađenih ljudi u današnjem društvu.

Karnevalski defile u Beogradu kroz Knez Mihailovu ulicu povodom Dana Belgije

Duga istorija teškog života u Srbiji

Zašto baš nijedan paket ekonomskih mera nije dao rezultate, pitaju se Novosti. Naša zemlja će, kaže ekonomista Miodrag Zdravković, nivo dohotka iz 1989. godine dostići tek 2014.

Sve generacije onih koji su živeli na ovom području sasvim sigurno kao "crticu" iz svoje mladosti pamte - zahtev za štednju. Danas, u vreme prelivanja velike svetske krize na ovdašnji ekonomski milje, vratila su se i sećanja na razne stabilizacije, devalvacije, stagnacije... U svakom slučaju, istoriji nekadašnje SFRJ, ali i svih država, njenih nasledica (pa i Srbije) jedno je zajedničko - periodi u kojima je bilo teško i neizvesno živeti.

"Dinar će, kao i nekada, morati da depresira kako bi se smanjivao uvoz i otvarao kanal za otplatu dospevajućih dugova i u tom svetlu je dogovor sa poslovnim bankama u Beču samo mehanizam da se prilagođavanje uspori, kako ne bi došlo do potpunog ekonomskog sloma. A, realne plate će morati da idu naniže", smatra Zdravković. "Ostaje nada da će eventualni priliv stranih investicija ublažiti bol koji će naneti ovo prilagođavanje."

Naučni skup u Galeriji fresaka u Beogradu na temu Sveto pismo i ikona, u organizaciji
Akademije Srpske pravoslavne crkve

Socijalno nezadovoljstvo opasnije od opozicije

Ministar Rasim Ljajić je pre više od dva meseca upozorio da su građani u Srbiji u velikom očaju i strahu, da je tenzija u društvu takva da može da pukne svakog trenutka, da je apatija kod građana veća nego pre 5. oktobra 2000. godine... Mnogi su mu se smejali i smatrali da preteruje, piše u Presu.

A onda je Zoran Bulatović iz Novog Pazara odsekao i pojeo sopstveni prst kako bi ostvario svoja prava, potom su radnici u Kragujevcu 18 dana štrajkovali glađu kako bi naterali gazdu im uplati staž, a onda je Dragan Marić sa bombama u rukama potražio pravdu u zgradi predsednika Borisa Tadića.

"Neki su mi zamerili da širim defetizam i da čak produbljujem krizu! A šta je trebalo? Da kažem da ljudi super žive? Gde god sam otišao samo čujem jad, bedu, strah, neizvesnost... Zato pozivam ministre da se i oni malo rastrče po Srbiji", kaže za Pres Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalna pitanja. "Mislim da Vladi Srbije danas veća opasnost preti od socijalnog nezadovoljstva nego od političke i parlamentarne opozicije, bez obzira na to koliko je tanka većina u parlamentu. I zato Vlada mora najozbiljnije da shvati ovu situaciju, da pre svega uvaži socijalne partnere i da shvati da nam je socijalni dijalog potrebniji nego bilo kad do sada."

Juče je otvorena Robna kuća Beograd, preuredjena posle 35 godina rada

Srpsko društvo u moralnoj komi

Mesecima je Srbija zemlja strašnih ljudskih sudbina koje se više nego ikad ranije odvijaju pred očima javnosti. Antropolog Bojan Jovanović tvrdi za novosadski Dnevnik da su povremeni drastični gestovi pojedinaca, nesumnjivo tranzicionih gubitnika i žrtava prevare, u stvari očajnički vapaj za pravdom s obzirom na broj osiromašenih i ojađenih ljudi u današnjem društvu:

"Ovi primeri rečito govore o kabadahijskom ponašanju vlasti i o nepravdi. Reč je o tome da se suočavamo sa tranzicionim gubitnicima koji su žrtve tranzicionih dobitnika. Čini se da je onima koji su sve izgubili jedino ostalo da svoj bunt sada radikalizuju i apsurdnost sopstvene situacije, uslovljive ponašanjem vlasti prema njima, učine manifestnom. Karakteristično je da su te žrtve tranzicije spremne da samožrtvenim činom, pomenućemo odsecanje prsta, višednevni štrajk glađu, pretnjom i izvršenim samoubistvima zbog gubitka posla, ukažu na moralnu otupelost vlasti i društva za nepravde koje su im učinjene. Ne želeći zlo drugima, oni ovim očajničkim potezom upućuju važnu poruku društvu da se trgne i probudi iz moralne kome", objašnjava Jovanović.

Genetska struktura Evrope

Švajcarski institut za genealoška istraživanja „Igenea" izračunao je da na prostoru bivše Jugoslavije samo Srbi imaju dominantni slovenski gen. Genetska struktura Evrope tek je donela velika iznenađenja, objavljuje Pres.


(ilustracija: Pres)

Srbi u proseku imaju 30 odsto slovenskog gena, 21 odsto ilirskog, 18 odsto tevtonskog (starogermanskog), a naši preci su i Kelti, Feničani, Stari Grci i Vikinzi, pokazuju rezultati švajcarskog instituta za genealoška istraživanja „Igenea".

Ovaj švajcarski institut, koji tvrdi da koristi najsavremenije metode istraživanja DNK genealogije, izračunao je genetsku strukturu svih evropskih naroda, koji pokazuju da više ne postoji narod koji je „genetski čist". Srbi su, prema ovom istraživanju, jedini narod na prostoru bivše Jugoslavije koji ima dominantno slovenski gen, a Mađari su najslovenskiji narod u našem okruženju.

Aleksandar Krstić, genetičar iz Novog Sada i stalni član Akademije medicinskih nauka, kaže za Press da se podaci koje je izneo švajcarski institut još ne mogu smatrati pouzdanim.

"Rezultati su veoma interesantni i vidi se da su koristili savremene metode istraživanja. Najznačajnije što se može izvući je činjenica da su narodi, svaki za sebe, genetski veoma raznovrsni", kaže Krstić.

Srboljub Živanović, jedan od najpoznatijih srpskih antropologa i član Kraljevskog antropološkog instituta u Londonu, veruje u nove metode. On rezultate švajcarskih istraživača tumači time da je srpsko stanovništvo na Balkanu u stvari paleoevropsko, odnosno staroevropsko stanovništvo, i da nije došlo u velikim seobama u šestom veku, kako tvrdi zvanična istorija. Živanović ističe da ne postoji velika razlika između Ilira i starih Slovena, koji zajedno imaju „većinski" uticaj na strukturu Srba

Zabranjen Fejsbuk

Iranske vlasti su zabranile pristup društvenoj mreži na Internetu, Fejsbuku uoči predsedničkih izbora u Iranu koji će biti održani 12. juna, javila je novinska agencija Ilna, prenosi Politika.

„Kako su rekli neki korisnici interneta, to je učinjeno pošto su pristalice kandidata Mira Huseina Musavija uspele da iskoriste Fejsbuk kako bi bolje predstavile stavove tog kandidata”, javila je agencija Ilna koja je bliska pristalicama reformi u Iranu.

Musavi važi za glavnom rivala sadašnjeg predsednika Mahmuda Ahmadinedžada, koji se kandiduje za drugi četvorogodišnji mandat.
Ukrajina opet ne može da plati gas

Premijeri Vladimir Putin i Julija Timošenko nisu našli rešenje (za problem snabdevanja gasom) na sastanku u četiri oka koji je trajao neuobičajeno kratko – samo 40 minuta, javlja Politika. Predsednica ukrajinske vlade izrazila je nadu da će kompromisno rešenje ipak biti pronađeno i da će biti obezbeđen stabilan rad gasno-transportnog sistema Ukrajine tokom jesni i zime, što je važno ne samo za Ukrajinu, nego i za Evropu.

Putin je situaciju objasnio detaljnije: ukoliko se gas ne obezbedi sada, ukrajinska ekonomija i komunalna sfera neće moći normalno da funkcionišu. Količine energenta koje su Ukrajini neophodne koštaju nešto manje od pet milijardi dolara koje ona ne može da plati, pa je postojala ideja da joj Rusja plati tranzit za sledećih pet godina unapred, kako bi tim novcem bio plaćen gas.

Putin je istakao da je ta varijanta nepovoljna jer je rizik za Rusiju veoma veliki s obzirom da Ukrajini predstoje predsednički izbori i eventualna reorganizacija gasnotransportne strukture (misli se na eventualno učešće EU u rekonstrukciji sistema). „Situaciju je pogoršalo, na žalost, i ono što smo čuli nedavno, a to je da je predsednik Juščenko dao izjavu da takav način plaćanja smatra neprihvatljivim, gotovo nezakonitim", rekao je Putin.

Medjunarodna posada svemirskog šatla na priprema u Ruskom kosmičkom
centru u Kazahsta: Robert Thirsk (Kanada), Frank De Winne (Belgija),
Roman Romanenko (Rusija)

Kako se leče narkomani u Srbiji

Politika, pod naslovom "Izlečenje narkomana moguće je i bez batina", izveštava kako se u najpoznatijoj državnoj ustanovi za lečenje narkomana, u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u javnosti poznatoj kao „Drajzerova”, po rečima direktorke, primarijusa dr Jasne Daragan-Saveljić, neuropsihijatra, leči oko 12.000 narkomana, uglavnom iz Beograda i okoline. Narkomani se leče u još tri centra i to u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Preciznih podataka koliko narkomana živi u Srbiji nema.

Za i protiv crkvenog lečilišta

Sinod SPC traži zatvaranje "batinaškog" centra u Raškoj, a roditelji hoće da im deca ostanu na terapiji, objavljuju Novosti. Bivši štićenik pretučen i "zakovan" nedeljama za postelju.

Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve pozvao je u subotu episkopa raško-prizrenskog Artemija da odmah i bez odlaganja raspusti nelegalni stacionar za lečenje bolesti zavisnosti u okrilju manastira u Crnoj Reci, a da protiv svojih klirika koji su protagonisti nasilja pokrene crkveno-sudski postupak. Ističe se da su prikazani snimci i javno priznanje raško-prizrenskog klirika nesumnjivi dokaz nasilja koje je potpuno strano jevanđelskom duhu i misiji crkve.
S druge strane, roditelji štićenika iz Duhovnog centru za lečenje narkomana u Crnoj Reci, iako su videli snimke svirepog nasilja nad njihovom decom, i dalje veruju u ovakav vid isceljenja. U saopštenju navode da strepe da bi rasvetljavanje slučaja i prikazivanje batinanja moglo da zatvori Centar i decu ostavi na ulici. Ipak, redakciji Novosti javila se majka bivšeg "pacijenta", koja kaže da je njen sin pre tri godine toliko pretučen - da je bio "zakovan" za postelju nedelju dana!
Kako bi pokazali da je ova institucija i te kako korisna, grupa od oko 100 roditelja štićenika koji se trenutno nalaze u "lečilištu", izneli su u javnost pismene izjave dece. U njima štićenici izražavaju potpuno poverenje u metode rada duhovnog centra, a roditelji kažu da je Centar jedini spas.

Razgovor sa Titovom udovicom

Jovanka Broz, udovica bivšeg predsednika SFRJ, poslednjih nedelja je ponovo predmet medijske pažnje. Posete dvojice ministara Vlade Srbije u kući u kojoj živi od Titove smrti, Rasima Ljajića i Ivice Dačića, opet su skrenule pažnju javnosti na, u najmanju ruku, čudan položaj nekadašnje prve dame iz vremena kada je Jugoslavija bila velika i poštovana zemlja. Ministri Ljajić i Dačić su posle ovih poseta izjavili da će učiniti ono što je u njihovoj nadležnosti da se njena situacija poboljša.

Za Politiku, udovica Josipa Broza Tita prvi put za novine govori o tome zašto više ne odlazi na njegov grob, o svom položaju i o tome kako od 1980. živi bez osnovnih građanskih prava.

Obeležavanje rodjendana Josipa Broza Tita u Kumrovcu, 80 Km severno od Zagreba
(Fonet)

Urednik poverljivih informacija

Vinko Kirbus, čovek koji je decenijama pisao za Tita poverljive informacije, pod naslovom "Jugoslaviju još 1962. osudili na propast", otkriva za Novosti: Ugrađivanje mikrofona u sto američkog ambasadora najveći uspeh. Josip Broz bez njegovih izveštaja nije mogao da živi. Zahvaljujući informacijama dobijenim od Vinka Kirbusa, Tito je bio jedan od najobaveštenijih političara u svetu. Iako je Kirbus u saveznoj Udbi proveo 40 godina, radeći kao prevodilac i stenograf u službi prisluškivanja, urednik poverljivih informativnih biltena i načelnik Uprave za istraživanje, analize i informisanje, najveći deo vremena posvetio je pisanju specijalnih informacija predsedniku Titu i drugim vodećim jugoslovenskim rukovodiocima o bezbednosnim i političkim prilikama u Jugoslaviji i svetu. Njegova knjiga „Prisluškivači“ otkriva koliko je uloga policijskog nadzora i praćenja bila značajna u razvoju jugoslovenskog društva.

"Još šezdesetih godina je Tito sa gorčinom zaključivao da se loše piše njegovoj državi. Kongresne rezolucije su ubeđivale javnost da je Jugoslavija jedinstvena i čvrsta, da bratstvo i jedinstvo garantuju svetlu budućnost. Međutim, naše specijalne informacije su davale drugačiju sliku stanja u Jugoslaviji. Tajno snimana proširena sednica Izvršnog komiteta, marta 1962. godine, otkrila je ogoljenu sliku političkih odnosa u saveznoj državi. To posebno važi za otvorenu svađu između Aleksandra Rankovića i Borisa Krajgera. Stranci su dolazili do informacija o raspravama na zatvorenim sednicama partijskih foruma tako da su njihove ocene i prognoze bile znatno bliže realnom stanju. Moram priznati da smo mi to tumačili kao stranu propagandu i deo njihovih zavereničkih planova prema Jugoslaviji", priča Kirbus.

Napadi na direktora RTS

Ne stišava se bura koja se u Skupštini Srbije digla oko prvog čoveka RTS, objavljuju Novosti. Tijanić traži reakciju na optužbe poslanika LDP Ivana Andrića. Ostojić: "Da je LDP u Vladi, Tijanić bi već bio smenjen."

Kako Novosti saznaju, Tijanić će u ponedeljak poslati pismo Slavici Đukić-Dejanović u kome će tražiti njenu hitnu reakciju na optužbe koje je u parlamentu na račun direktora javnog servisa izneo poslanik LDP Ivan Andrić. On je Tijanića nazvao "ratnim zločincem i huškačem". Zbog toga će, saznajemo, direktor RTS zahtevati da predsednica parlamenta Andriću izrekne adekvatnu kaznu, jer je "zloupotrebio parlament".

Poslanik LDP Zoran Ostojić i zvanično je potvrdio ono o čemu se naveliko brujalo u političkim kuloarima prilikom formiranja vlasti u Beogradu: da je jedan od uslova ulaska njegove stranke u vlast sa DS-om i SPS-om bio i smena Aleksandra Tijanića.
Kolegijum RTS već je obavestio Evropsku radiodifuznu uniju da je LDP priznala da su, mimo srpskih zakona i evropske regulative, uslovljavali političku saradnju sa vladajućom koalicijom personalnim i programskim promenama u medijskom javnom servisu Srbije.

Ministar pravde Snežana Malović i ambasador Italije u Srbiji Alesandro Merola
na svečanosti povodom imenovanja sudnice 2, Posebnog odeljenja Okružnog
suda u Beogradu po italijanskom sudiji ?ovaniju Falkoneu

Naslednica Sofije Loren

Monika Beluči (rođena 1964. u umbrijskom selu Ćita di Kastelo), nekadašnja studentkinja prava, model, devojka sa kalendara, a kao TV glumica postala je jedna od najtraženijih filmskih glumica današnjice. Ponos i dika Italijana, presrećnih što je njihova zemljakinja nasledila status slavnih prethodnica– Sofije Loren i Đine Lolobriđide i ponela epitet dive. Lepotica Kana, veoma je prijatna i sadržajna za razgovor. Ovaj koji je danas pred vama, vođen je pre nekoliko dana u Kanu, piše u Politici, posle svetske premijere francuskog filma „Ne osvrći se” Marine de Van, u kojem zajedno sa Sofi Marso tumači lik književnice koja tokom potrage za sopstvenim identitetom postaje dvostruka ličnost.

Gradonačelnik obećava ispunjenje obećanja

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, govori za Novosti o smanjenju budžeta, mostovima, metrou, investicijama i politici: "Gradonačelnike treba birati na direktnim izborima. Lažne optužbe Verice Barać. Ispunićemo obećanja."

Vaterpolista sa hiljadu golova za reprezentaciju

Ovo je razgovor sa Aleksandrom Šapićem (31), sad već bivšim vaterpolistom, koji je u utorak, 12. maja 2009. godine, još bio član ekipe Šturma iz Rusije, objavljuej Politika. Ali, toga dana, kad je i vođen ovaj intervju, Šapić je zvanično saopštio da stavlja tačku na period života u kome se proslavio.

A on je jedan od najuspešnijih srpskih sportista! Evo nekoliko brojčanih dokaza ove tvrdnje: učestvovao je u osvajanju dvadeset medalja sa državnim timom. Sa klubovima je osvojio dvadeset jednu titulu. Igrao je 385 utakmica za reprezentaciju i postigao 981 gol! Četrnaest sezona u nizu, od 1996. do 2009. bio je u Srbiji, Italiji i Rusiji najbolji strelac tih liga. U karijeri je postigao 2.575 golova!

Šapić za Politiku priča o tome kako se, kao dete, davio, odlasku iz Partizana iz inata, trenerima Ratku Pejoviću i Vlahu Orliću, glupoj tuči sa Šefikom, glumi sa Trifunovićem, ljubavi kao suštini života...

Seniorska reprezentacija Srbije oborila je Svetski ekipni rekord sa
3.969 čunjeva na Svetskom prvenstvu u kuglanju u Nemačkoj,
u polufinalnom meču protiv Češke: Vilmos Zavarko

Tragična istina o Balkanu

Poznati hrvatski pisac Miljenko Jergović osvrće se na srpsko-hrvatske odnose i pita se da li je došlo vreme da Srbi pohrle na dalmatinsku obalu, objašnjava zašto je Ceca Ražnatović najveći simbol postjugoslovenske tranzicije i koji je razlog da kao čisti Hrvat već godinama navija protiv hrvatske fudbalske reprezentacije, piše u Presu, pod naslovom "Koljemo se sve bolje i bolje".

Jergović je jedna od najeksponiranijih javnih osoba u Hrvatskoj, čiji su tekstovi i knjige redovno izazivali polemike i kontroverze, pa je tako postao nezaobilazna karika svakog značajnijeg događaja u Hrvatskoj.

"Tragična je istina da na Balkanu loši ljudi prolaze rđavo a dobri tragično i nama se užasne stvari stalno ponavljaju i svako sledeće krvoproliće je sve krvavije, a to je naš dug napretku tehnologije i nauke, jer se idući napred kroz istoriju sve bolje i bolje koljemo."
Tragična djačka ekskurzija

Sve novine izveštavaju o saobraćajnoj nesreći sa djačkim autobusima iz Prokuplja.

Juče ujutru, oko sedam časova, na putu Prokuplje–Niš, nedaleko od sela Balajnac, u opštini Merošina, dogodila se teška saobraćajna nesreća u kojoj je poginula jedna trinaestogodišnja devojčica, a još 12 osoba je teže i lakše povređeno, piše u Politici. U nesreći su nastradali učenici šestog razreda OŠ „Nikodije Stojanović – Tatko“ iz Prokuplja i njihovi nastavnici, koji su pola sata pre toga u tri autobusa „Nišekspresa“ krenuli iz svog mesta na jednodnevnu ekskurziju do Resavske pećine.

Nesreća se dogodila, saopštila je zvanično Informativna služba Policijske uprave Niša kada su se sudarila u sustizanju dva od tri autobusa „Nišekspresa“.

Jedna devojčica je poginula, a najmanje 12 osoba povredjeno je u sudaru dva
djačka autobusa u blizini sela Balajnac, na putu Merošina - Niš

Teniseri-šampioni


Teniska reprezentacija Srbije pobedila je Nemačku u finalu Svetskog kupa
(Tennis World Team Cup): Nenad Zimonjić, Janko Tipsarević, Viktor Troicki,
Arsenije Zlatanović

Teniska reprezentacija Srbije osvojila je juče u Diseldorfu Svetski kup, pošto je u finalu pobedila selekciju Nemačke. Poene doneli u singlu Tipsarević i Troicki koji je kasnije u dublu sa Zimonjićem izgubio meč protiv nemačkog para, javljaju Novosti pod naslovom "Srbiji svetski kup".Prvo učešće, četiri pobede iz toliko mečeva i – titula, pehar i suma od 244.000 evra našem timu! Teniska reprezentacija Srbije ostvarila je debi iz snova na Svetskom kupu, koji se ove godine igrao u Diseldorfu (šljaka, nagradni fond 1.890.000 evra).

Partizan, šampion u košarci

Pobedom u petoj, odlučujućoj utakmici plej-ofa Svislajon Super lige protiv
Crvene zvezde, Partizan je osvojio titulu košarkaškog šampiona Srbije
osmi put zaredom

Košarkaši Partizana osvojili su osmu uzastopnu titulu nacionalnog prvaka, pošto su u subotu u Beogradu pobedili Crvenu zvezdu sa 73:61 u odlučujućoj, petoj utakmici finalne serije Svislajon Superlige Srbije, javljaju Novosti.