TEŠKE OPTUŽBE RUANDE NA RAČUN FRANCUSKE

Izveštaj komisije vlade Ruande neće doprineti otopljavanju odnosa između ove zemlje i Francuske. Velike banke žele pooštravanje regulative u cilju smanjenja rizika poslovanja. Ekološke teme su uvek aktuelne: britanski list upozorava na mogućnost globalnog otopljavanja za čak 4 stepena, dok francuske novine predstavljaju novi koncept u turizmu - ekološki, održivi i etički aranžmani.

Francuska optužena za učestvovanje u genocidu nad Tutsima

Ne samo da je Francuska znala da se 1994. godine pripremao genocid nad Tutsima, pomogla i naoružala počinioce, već je i direktno učestvovala u masakru u kojem je 800.000 ljudi ubijeno. Ovo je sažetak izveštaja istražne komisije Ruande od 331 strane koji je objavljen 5. avgusta u Kigali, a u kojem su navedene ozbiljne optužbe na račun francuskih političara i vojnih snaga, prenosi list Mond.

Izveštaj je sastavilo sedam pravnika i istoričara izabranih od strane vlasti u Ruandi. Francuski list smatra da je nepristrasnost ove komisije dovedena u pitanje samom svrhom njenog okupljanja, a to je od početka bilo "prikupljanje dokaza o umešanosti Francuske u genocid". Ministar pravde Ruande Tarsis Karugarima saopštio je na konferenciji za štampu zaključke izveštaja komisije. Prema tim zaključcima, Francuska je znala da se priprema genocid, učestvovala je u pripremama za njegovo sprovođenje i pružala podršku političke, vojne, diplomatske i logističke prirode.

Objavljena je i lista od 33 francuskih političara i vojnih lica koje Ruanda smatra umešanim u genocid. Među njima se nalaze bivši premijeri Dominik de Vilpen i Eduar Baladir, tadašnji predsednik Fransoa Miteran, bivši ministri inostranih poslova Alen Žipe i Iber Vedrin...

Od genocida je prošlo 14 godina, i od tada dve zemlje razmenjuju međusobne optužbe pred unutrašnjim sudovima, ali i pred Međunarodnim krivičnim sudom za Ruandu u Tanzaniji. Kigali je prekinuo diplomatske odnose sa Francuskom 2006. godine, kada je francuski sud zatražio da pred njega bude izveden predsednik Ruande Pol Kagame po optužnici za učešće u ubistvu bivšeg predsednika Ruande Živenala Abjarimane 1994. godine, što mnogi smatraju događajem koji je isprovocirao genocid.

Velike banke žele manji rizik poslovanja

Najveće banke na svetu predlažu paket mera koje bi ograničile rizik, ali i veličinu i domašaj njihovog poslovanja. Ovo je jedan od do sada najdramatičnijih odgovora na kreditnu krizu, navodi Fajnanšel tajms.

Između ostalog, predlozi za reformu podrazumevaju ograničavanje broja investitora koji mogu da trguju kompleksnim finansijskim produktima, bolju kontrolu tržišta derivata i veće troškove banaka u upravljanju rizikom i razvijanju tehnološki naprednijih rešenja. U slučaju primene ovih mera, poslovi sekjuritizacije, koji su doveli do pravog buma na berzama širom sveta, mogu biti podvedeni pod stroži nadzor, što bi ograničilo mogućnosti rasta. Troškovi predložene reforme jesu veliki, ali su minorni u poređenju sa gubicima od nekoliko stotina milijardi dolara sa kojima se banke suočavaju poslednjih meseci, da ne pominjemo da se efekti kreditne krize osećaju u celoj američkoj ekonomiji.

Predlog su podržali JP Morgan Čejs, Meril Linč, Sitigrup, HSBC i Morgan Stenli, i on će biti predstavljen globalnim regulatorima u nadi da će oni doneti nova pravila na kreditnom tržištu. Možda najviše iznenađuje predlog o novim kriterijumima koje "sofisticirani investitori", kojima je dozvoljeno trgovanje složenim finansijskim proizvodima, moraju da ispune. Prema novom planu, čak ni penzioni fondovi i drugi institucionalni investitori više ne bi automatski dobijali pravo da trguju hartijama od vrednosti garantovanim obveznicama, poput drugorazrednih hipotekarnih kredita. Nova pravila bi značila da samo investitori sa dovoljno resursa i veštine mogu trgovati sofisticiranim finansijskim proizvodima.

Spremite se za globalno otopljavanje

Velika Britanija bi trebalo da se pripremi za opasne klimatske promene, smatraju vladini naučnici u ovoj zemlji. Kako prenosi Gardijan, ova zemlja mora biti spremna za posledice globalnog otopljavanja od čak 4 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo. Evropska unija je posvećena ograničavanju globalne emisije štetnih gasova sa ciljem da temperatura ne poraste više od 2 stepena.

"Nema sumnje da bi cilj trebalo da bude ograničavanje otopljavanja na nivou do 2 stepena u odnosu na predindustrijsko doba", smatra profesor Bob Votson, glavni naučnik u Odeljenju za zaštitu životne sredine Ministarstva za ishranu i ruralni razvoj. "Ali, s obzirom da je ovaj cilj vrlo ambiciozan i da mi u stvari ne znamo tačno u kojoj meri bi trebalo da ograničimo emisiju štetnih gasova da bi ga ostvarili, trebalo bi da budemo spremni na goru varijantu, otopljavanje za 4 stepena."

Ovoliko otopljavanje bi imalo katastrofalne posledice na globalnom nivou. Između 7 i 300 miliona ljudi bilo bi pogođeno poplavama svake godine. Vodosnabdevanje u Africi i Mediteranu, i sada kritično, opalo bi između 30 i 50 odsto. Poljoprivredni prinosi bi opali između 15 i 35 odsto, a opstanak skoro polovine životinjskih i biljnih vrsta bio bi ugrožen. U Britaniji bi došlo do podizanja nivoa mora i poplava, količina padavina bi bila povećana zimi, a leta bi bila sušnija.

Neki eksperti smatraju da su Votsonovi komentari defetistički i da predstavljaju priznanje da je u stvari nemoguće ostvariti neophodno smanjenje emisije štetnih gasova. Posledice otopljavanja od četiri stepena su u tolikoj meri značajne da je jedina razumna strategija izbeći ovu mogućnost po svaku cenu.

Ekoturizam

Ekoturizam je razvijen u američkim nacionalnim parkovima početkom XX veka. Odatle je talas održivog razvoja zarazio celu planetu. Turističke agencije sada se takmiče u ponudi aranžmana sa oznakom "održivo", "prirodno" i "solidarno", pošto je koncept ekoturizma sve važniji za turiste. Samo je prošle godine realizovano više od 900 miliona ekoturističkih putovanja, navodi francuski list Liberasion.

Iako je ekoturizam reč koja je u modi, Francuzi i dalje nemaju jasnu ideju šta odgovorni, održivi ili etički turizam stvarno znači. Prema jednom istraživanju, 61 odsto ispitanika u ovoj zemlji smatra da je loše informisano o odgovornom turizmu. Ekološke kućice u tropskim zemljama, zelena ostrva, volontiranje u afričkim selima, planinarenje na Andima, kampovanje na farmi - sva ova putovanja mogu biti nazvana održivim.

Prosto rečeno, ne postoji jednostavan kriterijum koji bi definisao održivi ili ekoturizam. Nekoliko faktora treba uzeti u obzir: u kojoj meri razvoj turizma utiče na globalno zagrevanje, biodiverzitet i lokalno stanovništvo. U najširem smislu, turizam koji bi u najširem smislu bio u skladu sa etikom podrazumeva poštovanje životne sredine i lokalnog stanovništva, dok u isto vreme ostavlja prostora i za zaradu turističke agencije.

Ekoturizam je skuplji od konvencionalnog čak i za 30 odsto. Ukoliko želite da kampujete u Keniji, iako izbor ove vrste smeštaja ima manji uticaj na životnu sredinu, suočićete se sa većim troškovima nego da ste se odlučili za nešto konvencionalnije - potrebo je obezbediti čuvara kampa, vodiča, kuvara... Ali, etički turizam ne mora neizbežno da označava nešto nedostižno. Možete jednostavno iznajmiti smeštaj u vašoj neposrednoj blizini, do njega doći vozom, koji ispušta malo ugljen-dioksida u atmosferu, i postarati se da novac koji trošite ide direktno u lokalnu ekonomiju. Odgovorni turizam nije sinonim za egzotična i daleka putovanja.

I pored entuzijazma potrošača, tržišna realnost nije sjajna - slaba ponuda i visoke cene čine ekoturizam nekonkurentnim u poređenju sa konvencionalnim aranžmanima. Nije rešeno ni pitanje koji aranžmani mogu da nose oznaku održivih ili etičkih. Za sada, svako ko ispuni kriterijum da se aktivnost dešava u prirodi može to nazvati ekoturizmom.