SVE ĆE TO PREKRITI SNEGOVI I ŠAŠ

To što država trenira strogoću pa jedan novinar, Slavoljub Kačarević, glavni i odgovorni urednik veb časopisa Balkanmagazin čami u zatvoru nije više glavna tema na naslovnim stranama srpske štampe. Nije, doduše, ni bila u svim medijima. To pokazuje ne samo kakvu državu već i kakve novinare imamo.
Juče je, doduše, predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović priznala da je za oblast informisanja potreban novi zakon, jer se nedavno usvojeni „teško može popraviti izmenama i dopunama.“ Novosti prenose njeno „iskreno verovanje“ „da će informisanje biti regulisano novim zakonom koji treba da ima potpuno novu bazu u odnosu na sadašnju“.
Dejnovićeva je podsetila i da poslanici SPS u Skupštini nisu glasali za postojeći zakon jer „smatraju da su medijske slobode jedna od najvećih tekovina demokratije“. Ocenjujući da se ne može „tek tako sankcionisati sve ono što se bilo kome ne dopada“ Dejanovićeva je otkrila da „pripreme za novi zakon, ukoliko do toga dođe, treba da budu sveobuhvatne, kako bi na pravi način bilo regulisano i pitanje profesionalnosti i pitanje sankcija. Sve u cilju da se obezbedi profesionalno i kvalitetno informisanje.“

(J)oj Moravo

Deo zaplenjenog novca i droge (ilustracija Blic)

U akciji „Morava“, u subotu je širom Srbije privedeno više od 650 ljudi koju je policija sprovela u cilju presecanja dilerske mreže, pišu Novosti. Više od dve hiljade policajaca iz svih delova MUP-a pretreslo je oko 200 objekata na oko 600 lokacija, u kojima je pronađena velika količina droge, oružja, novca, među kojim i falsifikovani. Za oko 120 privedenih određeno je zadržavanje do 48 sati.
Blic piše da je akcija hapšenja izvedena na području Beograda, Bora, Valjeva, Vranja, Zaječara, Zrenjanina, Jagodine, Kikinde, Kragujevca, Kraljeva, Kruševca, Leskovca, Niša, Novog Pazara, Novog Sada, Pančeva, Pirota, Požarevca, Prijepolja, Prokuplja, Smedereva, Sombora, Sremske Mitrovice, Subotice, Užica, Čačka i Šapca. Iz MUP-a, izveštava Politika, najavljuju da je jučerašnja akcija prva ovog tipa i da će one biti u narednom periodu nastavljene.
„Savet za nacionalnu bezbednost će nastaviti da vodi koordinaciju u vezi s čitavim ovim procesom, sva ministarstva će raditi svoj posao”, poručio je Tadić, čestitavši premijeru Mirku Cvetkoviću, nadležnim ministrima, šefovima službi bezbednosti i tužilaštvu na uspešno obavljenom poslu.
Policija u svojoj „beloj knjizi" ima imena glavnih narko-bosova i trgovaca drogom, piše Pres navodeći izjavu svojih izvora da je trebalo „vremena da prikupimo dovoljno dokaza i krenemo u akciju“. Ovo bi trebalo da bude prva racija u borbi protiv mafije.

Virus H1N1 sve agilniji

„Pravi“ pandemijski udar novog gripa H1N1 možemo očekivati početkom februara, prognoziraju stručnjaci za Novosti. Sadašnja statistika kaže da je u Srbiji 153 obolelo od svinjskog gipa. U subotu rano ujutro potvrđen je A virus kod još jednog deteta iz Paraćina, koje je zbrinuto na dečjem odeljenju tamošnjeg Zdravstvenog centra.
Frapantan je podatak da se u Srbiji tek sada nabavljaju dodatni respiratori. Prema preporuci Radne grupe, Beograd će dobiti 40 odsto više aparata za veštačko disanje - istakao je dr Predrag Kon. - Ostala tri klinička centra, u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, imaće 20 odsto više aparata.
Brojke, doduše, malo zbunjuju ali, upozoravaju na opreznost. U Srbiji je registrovano još pet slučajeva novog gripa tipa A H1N1, čime je ukupan broj zaraženih povećan na deset, a novoobolele osobe su iz Beograda, Novog Sada i Niša, piše Politika navodeći reči profesor dr Branislav Tiodorović, člana Radne grupe za borbu protiv pandemije, koji kaže da se tri osobe nalaze na bolničkom lečenju, u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, a ostalih sedam je u kućnoj izolaciji, odnosno propisana im je terapija i leče se u svom domu. Prema njegovim rečima, narednih dana možemo očekivati pojedinačne slučajeve koji će se polako umnožavati i to će biti blagi talas pandemije.
Broj potvrđenih slučajeva novog gripa koji saopštava Institut „Torlak" nije isto što i broj obolelih i zaraženih, koji može da bude višestruko veći, kaže za Pres dr Nada Milić i konstatuje da „na jednog registrovanog, u slučaju sezonskog gripa, obično dolaze do tri zaražena, a kod novog gripa zaraznost je veća i iznosi pet do sedam osoba na jednog obolelog.“

Nemoralno zaduživanje

 
Dugovi Srbije                                               Mlađan Kovačević

Na kraju prošle godine spoljni dug Srbije bio je 30,708 milijardi dolara ili oko 21,8 milijardi evra. Prof. dr Mlađen Kovačević, redovni član Akademije ekonomskih nauka tvrdi, međutim, za Politiku da je čisto statistički, po kriterijumima Svetske banke, Srbija srednje zadužena zemlja i objašnjava da je to postignuto zloupotrebom, tako što je veličina BDP-aekstremno „naduvana” kako zbog inflacije tako i usled ekonomski apsurdnog smanjenja vrednosti dolara u odnosu na dinar.
„Nemoralno je novo zaduživanje Srbije u inostranstvu da bismo sada lagodno trošili, a da otplatu tih kredita prenesemo na buduće generacije. Naš spoljni dug nisu samo obaveze države, već i svaki evro ili dolar koji su pozajmili naši privrednici i banke i njih se, čak i ako bismo to želeli, ne možemo odreći“, tvrdi, takođe, Kovačević.

Ko štedi imaće

U Nedelji štednje, koja je počela juče i zvanično traje do 7. novembra, kamatne stope na oročene devizne uloge iznosiće od šest do osam odsto, što je za oko 2,5 odsto niže od kamatnih stopa primenjivanih u nedeljama štednje prethodnih godina, piše Blic i „skenira“ ponude banaka, koje se bore za privlačenje novih štediša. Može se pročitati i savet građanima da je štednja s isplatom kamate unapred zanimljiva zbog činjenice da je porez na prihod od kamata, koji je iznosio 20 odsto, odlukom Vlade Srbije privremeno ukinut (do kraja ove godine).

Vlast se krije iza tajne

Saša Janković

„Ne možemo građaninu koji traži zaštitu svojih prava odgovoriti da ona nisu prekršena ako to zaista nismo ustanovili. Shvaćeno i sprovedeno pravilno, to znači da zaštitnik građana neće onom ko je nezakonito pritvoren reći da su mu neka prava i slobode suspendovani, ako se uverio da je to učinjeno u skladu sa zakonom i pravilno, ali svi građani treba da znaju da ih državni organ nezavisan od aparata sile štiti od zloupotreba vlasti uvek, pa i u takvim situacijama,“ kaže Saša Janković, ombudsman govoreći za Blic o Vladinim Predlogom zakona o tajnosti podataka.

Šta je hteo Mosad

Citirajući pukovnika JNA dr Milivoja Levkova, tačnije, ono što je 2001. napisao u knjizi „Izraelska tajna služba” Politika nas upoznaje s posetom petočlane delegacije Mosada Beogradu 1984. godine. Fabula bi mogla da posluži za scenario kakvog filma, jer su predstavnici tajne službe Izraela došli direktno na prijavnicu sedišta Državne bezbednosti SFR Jugoslavije, u Ulici kneza Miloša u Beogradu.

Ivica Dačić

Operativci Mosada tada su došli da uspostave diplomatske odnose, prekinute 1967. godine. Tada pružena izraelska ruka saradnje u Beogradu je odbijena. Ali, onomad je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić bio u posetu Izraelu. Vremena se menjaju.

Treba je ubrati u Italiji

Dok seljaci u Srbiji bacaju jabuke u italijanskoj regiji Bolcano seljaci odlično žive od njih, piše Politika navodeći da se na tamošnjih 18.000 hektara može proizvesti 1,2 miliona tona jabuka, što zadovoljava polovinu ukupnih potreba Italije za jabukama, 10 odsto evropske i jedan odstosvetske potrebe.
U Srbiji je prinos u jabučnjacima iznad poseka, dostiže 50 tona po hektaru, ali je kvalitet neujednačen. Cena za „ajdared“ prve klase je 30 dinara, „delišes“ je od 40 do 50 dinara.
U regiji Bolcano, italijanske pokrajine Alto Adiđe, po hektaru beru 80 tona jabuka, od čega je 95 odsto prve kategorije, a „klupska“ jabuka se u boljim moskovskim radnjama prodaje za 11 dolara po kilogramu.

Obećanja, obećanja

Saša Dragin, ministar poljoprivrede

U Srbiji se jabuke ostavljaju da trule na njivi. Saša Dragin, ministar poljoprivrede se, konstatuju Novosti, posle burnih letnjih meseci sa proizvođačima višanja, malina i pšenice, prošle nedelje ponovo se našao na meti kritika nezadovoljnih seljaka. Ovog puta, drumovima su se kotrljale jabuke, koje su uzgajivači demonstrativno bacali, apelujući na niske otkupne cene.
“Bitno je da dođemo do evropskih sredstava. Ministarstvo kroz niz projekata pokušava da unapredi uslove života na selu, kako bismo zaustavili odlazak mladih u velike gradove. Sa 59 miliona dinara finansiramo razvoj seoskog turizma, a poseban akcenat stavljamo na žene. Ali, i ljudi moraju da se opredele, ne mogu da sede na dve stolice, da rade u preduzećima i imaju gazdinstva registrovana na svoje ime. Subvencije mogu da dobijaju samo oni koji su zaposleni u poljoprivredi,” pravda se Dragin.

Besmislice iz udžbenika

Baveći se sadržajem školskog štiva Blic donosi spisak nepotrebnih i nejasnih pojmova – besmislica, koje osnovci uče u srpskim školama:
Istorija (7 razred) - posledice konzulstva manifestovale su se u građanskom zakonu koji je bio jevanđelje poretka.
Arheologija (kako se objašnjava pojam) - na jednom mestu kao nauka o starinama, a na drugoj strani (u istom udžbeniku) kao nauka koja izučava materijalne izvore.
Matrijarhat - deca se računaju po majci.
Prašuma - gusta neprohodna šuma u kojoj žive lavovi (lavovi žive u savanama).
Vila - mitsko biće (nepoznati pojmovi se objašnjavaju drugim nepoznatim pojmovima).
Organizuj u svojoj zgradi ogranak Crvenog krsta (nerealni zahtevi od učenika drugog razreda).
Koje godine je Luj XIV postao punoletan (nebitno pitanje).

Sajam knjiga „sklapa korice“

Deca na sajmu knjiga

Među najtraženijim knjigama na ovogodišnjem 54. Sajmu knjiga u Beogradu su „Kutija“ Gintera Grasa i „Tužbalica o gladi“ dobitnika Nobelove nagrade za književnost 2008. godine Le Klezia. Knjige Gintera Grasa i Le Klezia su najprodavanije na štandovima izdavačkih kuća „Rad“ i „Prosveta“, a na štandu „Geopoetike“ najtraženiji su romani „Okorela zemlja čuda i Kraj sveta“ Harukija Murakamija, „Izabrani radovi“ T. V. Spiveta i „Male istorije“ Petera Engluda. Blic piše da je najveći nezvanični festival savremene srpske književnosti, koji se večeras završava ostati upamćen po tome što je održan na najvećem prostoru do sada (na 31.055 kvadratnih metara).
Da je Sajam knjiga najlakši put od čitalaca do knjige mogli su da se uvere i đaci, koji su na Sajmu imali svoj dan.

Sedela je za mašinom – šila jeleke

Dizajnerka Dragana Jović prima nagradu u Sent Luisu

Inspirisana srpskom narodnom nošnjom, kako za Blic kaže, najpoznatijim njenim delom – jelekom Dragana Jović (27) je na nedavno održanoj Nedelji mode u Sent Luisu, u američkoj državi Misuri, osvojila prvo mesto za svoju kolekciju pod nazivom „Jelek“ i nagradu vrednu 30.000 dolara.
„Koristila sam trake i rajsferšluse i tako pravila jeleke koji su moderna varijanta nekadašnjeg,” otkriva Dragana Jović, koja ostvarenje američkog sna nije ostvarila pranjem sudova u kafićima već je šila po ceo dan i noć. Trud joj se i te kako isplatio.

Pešterski Đenka

Albanske snaje na Pešteru

U gotovo napuštenom pešterskom selu Buđevo stiglo šest nevesti iz Skadra, a albanski albanski list „Škip” tvrde da oko 8.000 Srba čeka na sudbonosno ”lepših polovina” iz Albanije.
Nazivajući ”lepuškastog dvadesetjednogodišnjeg Ivana” pešterskim Đenkom Politika piše da bi ovaj čovek za vezu između albanskih nevesta iz okoline Skadra i neženja iz „srpskog Sibira” mogao bez problema da se uvali u nekakvu međunarodnu organizaciju za unapređenje regionalne saradnje”

„Zaboravljena“ deca

Gotovo 70 odsto razvedenih roditelja u Srbiji ne plaća alimentaciju za svoje dete, procena je Udruženja samohranih roditelja Srbije. Blic navodi da ovaj procenat obuhvata roditelje koji uopšte ne plaćaju mesečno izdržavanje ili ga neadekvatno i neredovno plaćaju, kao i slučajeve u kojima roditelj staralac nije imao sredstava da pokrene tužbu za plaćanje alimentacije protiv svog bivšeg supružnika.
Izbegavanju plaćanja alimentacije podjednako su skloni i siromašni i bogati, od nekvalifikovanih radnika do estradnih zvezda koje svoju nesavesnost pred sudom obrazlažu najneverovatnijim, čudesnim objašnjenjima. Često se dešava da veoma imućni očevi prilože sudu na uvid potvrdu iz firme da su prijavljeni na minimalni lični dohodak. Pojedini čak idu dotle da tvrde kako su trenutno nezaposleni i da ih izdržavaju roditelji

Proročanstvo Tarabića

Izumiranje Srba

Srbija svake godine ostane bez jednog grada veličine Jagodine. Prirodni priraštaj u regionu imaju samo Albanci, Romi i Bošnjaci. Da nije bilo ratova, danas bi nas bilo 20 miliona. Najveći „ubica“ Srba je, po pisanju Presa, abortus - za pet decenija hirurški je nestalo 14 miliona Srba. A čuveno proročanstvo Mitra Tarabića, da će Srba biti toliko da će svi zajedno moći da stanu pod jednu šljivu, moglo bi da se ostvari već 2225. godine.
Surova statistika kaže da će, ako se ovako nastavi, Srbija 2060. godine imati 1,5 miliona stanovnika manje nego danas.
Mirjana Rašević iz Centra za demografska istraživanja je, ipak, optimista i tvrdi da problem nataliteta ima većina razvijenih država na svetu. A da se Srbija odgovorno odnosi prema ovom pitanju potvrđuje i prošlogodišnje usvajanje Strategije rehabilitacije rađanja, smatra Raševićeva.

Veš na sunce

Sušenje veša - Autor Novica Kocić (Politika)

Amerikanci se bore da povrate jednu od građanskih sloboda koju je uzela država – pravo da pojedinci svoj veš suše na otvorenom, uz pomoć razapete žice i štipaljki, što se u najvećem delu ostatka planete smatra podrazumevajućim. Parlola borbe za štipaljku i žicu ovog građanskog pokreta bi, kako piše Politika, mogla biti Gaće na sunce”. U celu priču uplelo se i racionalno gazdovanje energijom i sprečavanje klimatskih promena. Jer, svaka sušilica godišnje u atmosferu izbaci tonu ugljen-dioksida, koji je glavni izazivač zagrevanja planete. U anketi: „Da li je dobra ideja da se žica za veš postavi u dvorištu Bele kuće?” odgovor „Da, naravno”, zaokružilo je 97 odsto učesnika. Na potezu je prva dama – Mišel Obama.