ŠVAJCARSKA OTVORENA ZA BUGARE I RUMUNE

Na jugoistoku Australije besni nevidjena vatrena stihija - policija je saopštila da je u najvećim požarima u istoriji ovog kontinenta već poginulo 130 ljudi. Premijer Kevin Rad govori o "pravom užasu pakla", na hiljade vatrogasaca je potpuno iscrpljeno od nespavanja i napora. Deset žarišta požara još je van kontrole i širi se gutajući čitava sela. Za samo nekoliko dana opustošeno je 330 hiljada hektara, a blizu 800 kuća i zgrada je uništeno. Neki tvrde da su za ovu nesreću krivi piromani koji su podmetnuli vatru. Dvojica optuženih već su osudjeni. Verovatno je medjutim da su razmerama katastrofe doprinele nezapamćene vrućine, najveće u poslednjih sto godina. Temperatura je u Melburnu u subotu iznosila 46,4 stepeni. The Sydney Morning Herald piše; “Australiju je pogodila najveća prirodna nepogoda u njenoj istoriji. Nikada, osim u ratnom periodu, nije bilo toliko mrtvih i ranjenih”.

Svi evropski mediji izveštavaju da su Švajcarci u nedelju ubedljivo sa 60 odsto glasova “za” na referendumu podržali proširenje ugovora o slobodnom kretanju sa EU na Bugare i Rumune. Državljani ove dve najnovije članice EU ubuduće će slobodno ulaziti u Švajcarsku kao što je to slučaj sa ostalim zemljama Šengena. Nacionalisti švajcarske ultradesne stranke Narodnjaka (SVP) dobili su veliki politički šamar i imaju sve izglede da sidju sa trona najjače političke partije u zemlji. Većina komentara i izjava koje juče prenosi švajcarska štampa govori o iznenadjenju zbog ovako ubedljive pobede “da” na referendumu, jer je predizborna kampanja SVP bila veoma agresivna. Na plakatima kojima su bili oblepljeni svi gradovi, Rumuni i Bugari bili su prikazani uvredljivo - kao vrane koje će, ako dodju, rastrgnuti Švajcarsku. Drugim rečima, invazija sa Istoka koja će oteti radna mesta domaćem stanovništvu. "Postojanost i poštovanje odneli su pobedu nad strahom", izveštava Tribune de Geneve, aludirajući na poraz nacionalista. Komentator lozanskog dnevnika Le Matin hvali švajcarski narod za kojeg kaže da je "priseban". Sudostschweiz poručuje nacionalističkoj desnici da razmisli i nadje nove teme ukoliko ne želi da dospe u "politički muzej".

Rumuni koji su s pažnjom pratili referendum jutros pozdravljaju "inteligenciju Švajcaraca". Gandul (Misao) podseća na vrane sa plakata desnice i zaključuje "srećom, Šavjcarci su razumni i racionalni". Da sve bude jasnije Adevarul (Istina) u rubrici pod naslovom " Švajcarci nas prihvataju" ističe: "Ne brinite, nisu nas prihvatili jer nas vole, već zato jer se plaše da će, ukoliko nas ne prihvate, biti poništeni svi ugovori koje su sklopili sa Evropskom Unijom. Taj strah je išao u našu korist." Tačno! Da Švajcarska u nedelju nije podržala proširenje ugovora o slobodnom kretanju na Bugare i Rumune, pali bi svi do sada postignuti ugovori sa EU, a švajcarska pripadnost Šengenu bila bi dovedena u pitanje. Bila bi to katastrofa za švajcarsku ekonomiju koja se oslanja na izvoz i stranu radnu snagu.

The New York Times piše da je "Wall Street doprineo nastajanju finansijske i ekonomske krize” pa da američki zakonodavci očekuju da Wall Street donese i rešenje za nju. List najavljuje da će predsednik Obama sutra, 10. februara, objaviti svoj plan za spašavanje banaka. Kako on namerava da pomogne bankama da se oslobode svojih "toksičnih" papira i investicija zasnovanih na lažnim hipotekama i prevarama? NYT se nada da će privatni investitori, kao penzijski fondovi i osiguravajuće kompanije, biti pozvani u pomoć i pristati da “otvore novčanike”.

The Guardian piše o novom (ko zna kojem) planu britanske vlade za pomoć privredi. Vlada najavljuje da će dati 40 miliona evra da bi pomogla dobrotvorna udruženja u zemlji. Ovo je naravno minijaturna suma ako se uporedi sa onom koja je namenjena banakama - 571 miliona evra. Dobrotovorna udruženja ove godine će se masovno gasiti i otpuštati zaposlene.

Die Welt izveštava da u ekonomskoj krizi Nemačka traži novog ministra ekonomije. Mihael Glos je podneo ostavku tvrdeći da je razlog činjenica da ima 64 godine i da mladi kadrovi treba da dobiju mesta u njegovoj političkoj stranci - konzervativnoj CDU, koja je u Bavraskoj pretrpela težak poraz. Preostalo je još sedam meseci do parlamentarnih izbora i levo-desna koalicija na vlasti sve je razjedinjenija, pišu komentatori.

Papa nije uspeo da se pomiri da celim konzervativnim krilom u katoličkoj crkvi koje je njegov prethodnik izopštio. Trebalo je da stvar oko pomirenja izvede diskretnije, ali kako kada su novinari posvuda? Britanski biskup Ričard Vilijamson na vest o tome da ga “majka crkva” prihvata ponovo u svoje naručje ponovio je svoju izjavu da ne veruje da su postojale nacističke “gasne komore” za Jevreje. “To strašno boli, strašno boli", ponovljao je juče na francuskoj televiziji France 2 , kao da je ostao bez reči, Rober Badenter, bivši francuski ministar pravosudja. U Holokaustu je, kao dete, izgubio čitavu porodicu od 17 članova. Cela svetska štampa prenela je Vilijamsovu izjavu očekujući da papa reaguje, ali reakcija Vatikana bila je “okrugla”. Bilo je potrebno da vatikanskog poglavara “potegne za rukav” njegova zemljakinja nemačka kancelarka Angela Merkel, najpoštovaniji politički lider u Evropi. Angela Merkel, ćerka protestantskog pastora učinila je to jasno i sa primerenom “strogoćom”. Papa je shvatio da s obzirom na ličnost i format kancelarke ne može mnogo da bira i razrešio je negacionističkog biskupa biskupskog položaja. Argentinski Clarin izveštava da je Bratstvo Sveti Pije Deseti stalo uz papu i stavilo Vilijamsona na svoj indeks - neku vrstu crne liste. Vilijamson koji vodi jedan ultrakatolički seminar u Argentini ponovio je za nemački Der Spiegel da će “priznati da nije u pravu kada dobije dokaze o gasnim komorama”.