SUZE DŽESIJA DŽEKSONA I ŠTA ČEKA OBAMU
(pregled naslovnih strana u stranoj štampi)
Slika pastora Džesija Džeksona niz čije lice se slivaju suze dok sluša prvi predsednički govor Baraka Obame u Čikagu obišla je svet i malo koga ostavila ravnodušnim. Džekson pripada onoj generaciji koja pamti odvojene autobuse za crnce, koja pamti sudski proces crnkinji koja je odbila da u autobusu ustupi mesto belcu i zbog toga dospela na sud, koja u školama nije mogla da se meša sa belcima, niti da pliva sa belom rasom u istim bazenima - sve to uprkos američkom ustavu koji je garantovao jednakost svim gradjanima.
Ni tradicionalno trezveni švajcarski listovi nisu izbegli euforičnoj atmosferi izbora 44. predsednika SAD. Ženevski Le Temps objavljuje seriju fotografija pod naslovom “Noć suza u Americi” i posvećuje čitav blok tekstova novom američkom predsedniku. “Izbrisati razlike izmedju Amerikanaca, izbrisati granice izmedju gradova i sela, Belih i Crnih, konzervativaca i liberala, siromašnih i bogatih. Lepa utopija čije je otelotvorenje ovo dete iz rasno mešanog braka...”, piše autor teksta pod patetičnim naslovom “Zaljubljen u Ameriku” koji objavljuje današnji Le Temps. Tribune de Geneve obajvljuje da je rodjena "nova Amerika".
Samo jedan švajcarski list piše i o onima koji se ne raduju Obaminoj pobedi. Bazelski dnevnik Basler Zeitung izveštava da švajcarska farmaceutska industrija ne može tako lako da proguta pilulu izbora novog predsednika SAD. Bazel je prestonica farmaceutske svetske industrije, u njemu se nalaze sedišta firmi Novartis i Roš koje su izjavile "no comment" na molbu novinara da kažu šta misle o Obaminom projektu o reformi zdravstva. Već od objavljivanja rezultata izbora farmaceutska industrija izgubila je 5 odsto vrednosti na berzama jer svi znaju da će Obama promeniti pravila igre na tržištu lekova. On će dozvoliti paralelni uvoz lekova u SAD. Do sada su stanovnici SAD plaćali lekove 67 odsto skuplje nego Kanadjani i Evropljani. Takodje biće podstaknuta kupovina i potrošnja generičkih lekova čija je cena gotovo fabrička jer imaju garantovan kvalitet ali nemaju ime firme. Tako će državno zdravstveno osiguranje za stare ljude i invalide moći da ispregovara niže cene lekova sa proizvodjačima i uštedi oko 30 milijardi dolara.
Već dan posle izbora za novog predsednika SAD, Barak Obama je ponudio mesto generalnog sekretara Bele Kuće Rahmu Emanuelu, poslaniku iz Ilionisa i bivšem savetniku Bila Klintona, piše Wall Street Journal. "Brzina prelaza izmedju kampanje i formiranja vlade pokazuje da je potrebno da se hitno reaguje na finansijsku krizu kakva se nije obrušila na SAD od 1930. godine", ocenjuje vodeći američki finansijski dnevnik, podsećajući da su berze u padu. List piše da su za mesto sekretara Trezora u igri Pol Volker i Timoti Gajtner, obojica bivši predsednici Federalnih rezervi. Prelazni period koji traje do 20 januara počinje odmah jer kako piše španski El Pais već danas Obama drži prvi sastanak posvećen nacionalnoj bezbednosti.
New York Times ocenjuje da će ekonomija biti u središtu prvog perioda Obamine administracije i navodi plan obnove, podršku automobilskom i gradjevinsko-stambenom sektoru. Ko će biti Obamini saradnici? NYT objašnjava da se Obama okrenuo "veteranima" iz Klintonove administracije kao što su Rahm Emanuel i Džon Podesta. Pariski Le Figaro u jutrošnjem izdanju navodi imena bivših demokratskih kandidata za predsednika SAD - Džona Kerija i Ala Gora, koji će možda dobiti spoljne poslove i ekologiju.
Le Figaro i španski ekonomski dnevnik Expansion upozoravaju da će ostvarivanje predsednikovih obećanja mnogo koštati, što će se odraziti na stanje u državnoj kasi koja je već u strahovitom deficitu. Pored toga, napominju oba lista, sve projekte mora da odobri Kongres (Senat) gde demokrate nemaju “supervećinu” kao u Parlamentu. Za razliku od njih francuski ekonomski dnevnik Les Echos ističe da Obama ima podršku finansijskih krugova čiji je simbol Voren Bafet.
Zbog vremenske razlike i uglavnom nezgodnih rokova za "zatvaranje" i slanje novina u štampu, evropski dnevnici nisu imali vremena da dovoljno opširno proslave pobedu Baraka Obame, novog američkog predsednika čiju su kandidaturu uglavnom podržavali. Zato to čine danas, drugi dan posle trijumfa, donoseći analize njegovog uspona ka vrhu i kolosalnog zadatka koji ga čeka: rešavanje finansijske krize i povlačenje trupa iz Iraka. Gotovo svi dnevnici donose detalje o ličnosti prvog “crnog” stanovnika Bele kuće.
Pariski Liberation, list leve orijentacije i vlasništvo Rotšilda, objavljuje da je "budućnost promenila tabor" prešavši od konzervativaca na stranu progresista. List nabraja zadatke dostojne Herkulesa koji čekaju novog predsednika SAD: ratovi u Iraku i Avganistanu, ekonomska kriza, prekoatlantska kriza, ekologija, zdravstvo. Le Parisien je optimista: "Novi vetar duva iz Vašingtona". Francuski ekonomski dnevnik Les Echos opisuje SAD kao zemlju koja pred sobom ima "nadu i izazov".
Britanski ekonomski dnevnik The Financial Times pozdravlja "izuzetnu i istorijsku" pobedu političara jedinstvenog u svojoj generaciji. Londonski The Guardian, pariski dnevnik La Tribune i madridski El Pais pozdravljaju "povratak Amerike" medju ostale nacije sa “Dobrodošli”, “Amerika se vraća” i “Amerika će ponovo postati Amerika".
Pariski Le Figaro donosi portret Mišel Obama, opisujući je kao temperamentnu ženu "mladu, lepu, visoku i crnoputu". List ocenjuje da je ona odigrala ključnu ulogu u pobedničkoj kampanji svog muža. Svi se sećaju kako je u toku kampanje unutar demokratske stranke izjavila da je ona "Obamina supruga, a ne politički savetnik". Poreklom iz skromne porodice iz siromašne četvrti Čikaga, završila je prava. Objašnjava da je pristala da njen muž udje u predsedničku trku iako je razmotrila sve opasnosti koje to nosi uključujući i atentat. "Čovek ne može da provede život u strahu", izjavila je novinarima dodavši da ne želi da budućnost njene dece bude u znaku straha od drugoga i od drugačijega. "Inteligentna, obrazovana, aktivna, prva dama svakako neće ostati skrštenih ruku u Beloj kući", piše Le Figaro dodajući da je Mišel Obama napustila svoje mesto podpredsednice Univerzitetske bolnice u Čikagu u kojoj je imala godišnju platu od 300 hiljada dolara.
