SUDJENJA U DECEMBRU U VANREDNIM OKOLNOSTIMA

Nezvanične tvrdnje srpskih sudija predviđaju kolaps pravosuđa sve do leta a potpuno drugačije informacije čuju se od zvaničnika. Svaki građanin Srbije tokom 2008. u proseku je pojeo 44 kilograma mesa i ribe, što je 7,4 odsto manje nego 2007. i skoro dvostruko manje od proseka zemalja EU. Čak 9,2 odsto Srba nema dovoljno novca da se prehrani i kupi ostale potrepštine.

Model španske kreatorke Estrella Archs iz kolekcije predstavljene u Parizu

Trpeza sa najmanje mesa u Evropi

Verovali ili ne, u zemlji roštilja i „jagnjećih brigada“ jede se najmanje mesa u Evropi, piše u Blicu. Prema anketi sprovedenoj upreko 97 odsto domaćinstava, svaki građanin Srbije tokom 2008. u proseku je pojeo 44 kilograma mesa i ribe, što je 7,4 odsto manje nego 2007. i skoro dvostruko manje od proseka zemalja EU koji iznosi 86 kilograma.



Pre petnaestak godina potrošnja mesa po stanovniku iznosila je 68 kilograma godišnje. U 2008. pojeli smo znatno manje. Čak i kada mesu dodamo mesne prerađevine, ukupna utrošena količina jedva da prelazi 60 kilograma. Po potrošnji mesa Srbija je na samom dnu evropske lestvice, a iza nas je samo Albanija.

Na pad potrošnje najviše su uticale visoke maloprodajne cene (meso je u Srbiji najskuplje u regionu) i katastrofalno stanje u stočarstvu. Prema podacima Grupacije Privredne komore Srbije za klaničnu industriju, u Srbiji se godišnje proizvede 450.000 tona, što je za oko 200.000 tona manje u odnosu na 1990. godinu.

Siromaštvo u Srbiji

Anketa Republičkog zavoda za statistiku pokazala da je gotovo svaki 10. građanin siromašan. Naši stručnjaci su utvrdili da je donji prag siromaštva suma od 8.360 dinara, piše u Novostima pod naslovom "Ko radi boji se gladi". Oko 700.000 ljudi u Srbiji je siromašno. Čak 9,2 odsto Srba nema dovoljno novca da se prehrani i kupi ostale potrepštine. Međutim, podaci nevladine organizacije "Banka hrane" još su strašniji - siromašan je svaki peti stanovnik Srbije!

"U svetu ne postoji jedinstvena metoda koja bi izmerila glad ili siromaštvo. Negde je to dolar, negde dva dnevno. Kod nas se ne računa na osnovu prihoda, već se uzima potrošnja osobe i domaćinstva. Ako bismo merili po prihodima, to ne bi bilo realno, jer ima mnogo onih koji ne prijavljuju zaradu, ali i onih koji dobijaju proizvode u naturi", kaže Slobodan Cvejić, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Pajtić i Statut Vojvodine

Bojan Pajtić, potpredsednik DS i predsednik IV APV, govori za Novosti o svom odnosu sa Tadićem i Dulićem,Vojvodini, statutu: "Nismo iz hira predložili Statut, to je bila naša ustavna obaveza", kaže Pajtić pod naslovom "Neću da se povučem iz politike".

Šest meseci trajala su nagađanja da li povratak Bojana Pajtića na Pravni fakultet i odluka da stalni posao predsednika Izvršnog veća pretvori u volonterski status, nagoveštavaju njegovo povlačenje iz politike. Spekulisalo se da je Tadić "pustio niz vodu" svog čelnog čoveka u Vojvodini jer je "preterao u vezi sa Statutom", te da je Oliver Dulić već viđen kao novi predsednik Izvršnog veća. Odgovarajući na sve to strpljivim i odlučnim ćutanjem, Pajtić je za to vreme marljivo krstario Vojvodinom otvarajući, uprkos krizi, novoizgrađene pogone i hale. Nije propuštao ni ispitne rokove kao profesor i docent obligacionog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. I odlučio je da najzad progovori i sve dileme razjasni u intervjuu za naš list, piše u Novostima gde se podseća da se "internacionalizaciji Statuta protivi i predsednik Tadić i Vi, ali je činjenica da je taj dokument ipak dospeo i u Strazbur i Brisel?"

"Ja nisam za to da se bilo koji naš problem rešava u inostranstvu. E, sad, naravno, Srbija je članica mnogih međunarodnih organizacija i one se interesuju šta se u Srbiji dešava u svim oblastima. Ali, mi uvek govorimo i međunarodnim predstavnicima da je unutrašnja teritorijalna organizacija Srbije naša unutrašnja stvar", kaže Pajtić.

Sudovi i izbor sudija

Sudovi će ipak raditi u decembru, ali u vanrednim okolnostima selidbe i u senci odluka o izboru sudija, objavljuje Politika.

Od 1. decembra do 20. januara u Srbiji se neće suditi“, kažu sudije. „Nije tačno. Sudovi će raditi, ali smanjenim kapacitetom“, odgovaraju u Ministarstvu pravde. Postoji preporuka Vrhovnog suda da se suđenja ne zakazuju posle 30. novembra, tvrde neke sudije. „Nema takve preporuke, ni pisane ni usmene. Odakle vam takva informacija“, pita nas predsednica Vrhovnog suda.

Kako da zakazujemo ročišta za januar i februar? U kom sudu i kod kog sudije, pitaju se delioci pravde. Sudski poslovnik će urediti sve detalje prelaska na novu sudsku mrežu, kažu u vrhu pravosudne vlasti.

Nezvanične tvrdnje srpskih sudija, koje predviđaju kolaps pravosuđa sve do leta, mogli smo čuti u Vrnjačkoj banji, iza kulisa redovnog godišnjeg seminara u organizaciji Vrhovnog suda. Potpuno drugačije informacije dobijamo od zvaničnika, objavljuje Politika.

Većina sudija nisu sigurni da li će biti ponovo izabrani za sudije i šta će raditi ako ne budu izabrani. Za jedno sudijsko mesto konkurisala su dva kandidata. Napeta atmosfera, neizvesnost, pa i strah, osećaju se u svakom razgovoru. Za novine niko neće da govori pod svojim imenom i prezimenom. Neki se povlače kad čuju da novinar sedi u društvu.

"Dugačak put do EU"

Švedski ambasador u Beogradu Kristen Bringeus o ukidanju viza: "Srpska strana treba da ispuni još nekoliko stavki. Verujemo da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji", objavljuju Novosti pod naslovom "Dugačak put do EU".

"Ubeđen sam u to da će državljani Srbije koji imaju crveni pasoš moći da putuju bez viza od 1. januara, ostalo je, međutim, da srpska strana ispuni još nekoliko stavki pre nego što mi u svojstvu predsedavajućeg EU možemo proglasiti ukidanje odluke o vizama", izjavio je ambasador Švedske u Beogradu Kristen Bringeus.

Optimizam oko članstva u EU

"Mislim da možemo da budemo razumni optimisti i očekujemo da će Savet ministara EU deblokirati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ukoliko predstojeća misija haškog tužioca Serža Bramerca donese dobre rezultate" kaže Vinsent Dežer, novi šef Delegacije Evropske komisije u Beogradu, na pitanje da li je realno da do kraja godine ministri EU postignu konsenzus oko saradnje Srbije s Tribunalom, deblokiraju SSP i tako omoguće uspešno podnošenje zahteva za kandidaturu. Dežer ističe da će se tokom novembra na ovom planu odigravati ključni događaji od kojih će zavisiti konsenzus u Savetu ministara, objavljuje Blic pod naslovom "Srbija kandidat do kraja godine?".

Nauka i večna mladost

Trio naučnika - Kerol Grajder, Džek Sosak i Elizabet Blekbern - obezbedio je mesto među besmrtnicima, osvojivši prošle nedelje Nobelovu nagradu za medicinu. Njihovo otkriće, međutim, otvara put u istom pravcu i drugim „običnim smrtnicima“ u ostvarenju velikog sna o - večnoj mladosti, piše u Novostima pod naslovom "Put večne mladosti".
"Ove godine Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu je dodeljena naučnicima koji su pronašli rešenje za veliki problem u biologiji - kako hromozomi mogu u potpunosti da se kopiraju tokom ćelijske deobe i da se zaštite od propadanja", obrazložio je Nobelov komitet.
Naučnici su pokazali da se rešenje nalazi u hromozomskim završecima telomerama, i enzimu koji ih formira, telomerazi. Taj enzim bi mogao da bude ključ za večnu mladost, jer je povezan sa starenjem ćelija. On, istovremeno, ima ključnu ulogu i u malignoj transformaciji ćelija.
"Otkrića daju novu dimenziju našem shvatanju ćelija, rasvetljavaju mehanizme bolesti i stimulišu razvoj novih terapija", objašnjava Nobelov komitet.

Iznenadjenje zbog nagrade Obami

„Nagrada izgleda veoma preuranjena. Šta je on dosad uradio?”, zapitao se ugledni komentator „Njujork tajmsa” Nikolas Kristof u komentaru na odluku da ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrada za mir bude američki predsednik Barak Obama.

I ostali američki mediji juče su izrazili iznenađenje novim dobitnikom. Uticajni „Njujork tajms” još ocenjuje da je nagrada za mir najveće iznenađenje jer predsednik pokazuje dobru volju, ali nije pokazao zavidne uspehe u međunarodnim odnosima. Kao primer navode Severnu Koreju koja je i pored Obaminih poziva na uzdržanost ipak isprobala rakete.

Za „Vašington post” vesti iz Evrope su „zapanjujuće” i samo govori o tome da je američki predsednik više cenjen u inostranstvu nego kod kuće. Ovo svedoči o veličini podrške koju mu svet pruža, ocenjuje „Vašington post” a prenosi Politika.

Svetlana Medvedev

Na utakmici Rusija - Nemačka (0:1) u kvalifikacijama za Svetski kup:
Vladimir Putin, Dimitrij Medvedev

Opšte je poznata činjenica, da je sadašnji predsednik Rusije i bivši predsednik državnog „Gasproma“ Dmitrij Medvedev (43), izabran i podržan za tu funkciju od Vladimira Putina, objavljuju Novosti. Ali je malo poznato, da je druga pokretačka snaga koja je uveliko pomogla Medvedevu da se podigne do najvišeg položaja u državi, njegova supruga Svetlana (42), što potvrđuje pravilo da „iza svakog uspešnog muškarca, stoji sposobna i ambiciozna žena“. Automatski, diplomate i zapadni zvaničnici uperili su ispitivačke poglede u prvu damu Rusije, a štampa u zapadnim zemljama je nazvala „čeličnom ženom“, koja je nekad povučenog, blagog profesora prava, usmerila i vodila do predsedničke fotelje.

Bombardovanje Meseca

Mesecu nije prvina da bude bombardovan, iako je svemirsko gađanje koje je NASA pre dva dana izvela takvim doživljeno. S dva hica pogođeno je senovito udubljenje Kabeus (širok stotinu i dubok četiri kilometra) na južnom polu u nastojanju da se u načinjenoj rupi (20 metara širokoj i četiri dubokoj) otkriju tragovi zaleđene vode,objavljuje Politika.

Najnoviji pokušaj razlikuje se po tome što je bio nameran, u pređašnjim sovjetskim i američkim svakojake letelice su se, najčešće, nasumično obrušavale gubeći visinu. Izbacivanje sastojaka tla u vidu prašine i kamenja u visinu (oko deset kilometara) treba da posluži potonjem proučavanju načinjenih snimaka koji će, kako su zamislili tvorci neobičnog svemirskog poduhvata, potkrepiti pretpostavku da su na Mesečevim polovima zamrznute dovoljne količine vode.

Povratak imena sovjetskih oslobodilaca

Kakvi će biti rezultati inicijative da se vrate imena ulica sovjetskih vojskovođa iz Drugog svetskog rata? U Starom dvoru navode da će ruskim oslobodiocima biti dodeljeni novi bulevari, objavljuju Novosti. Ruske vojskovođe nestale su krajem devedesetih godina prošlog veka sa tabli u većini gradova širom Srbije, odlukom tadašnjih vlasti. Ali, čim je najavljeno da će ruski predsednik Dmitrij Medvedev doputovati u Beograd, 20. oktobra, na proslavu 65 godina oslobođenja srpske prestonice, odmah su počeli predlozi da se vrate imena ulica sovjetskih vojskovođa iz Drugog svetskog rata.
Inicijativu je pokrenulo 66 doktora nauka, akademika, profesora, umetnika... sa konkretnim predlozima koje bi ulice trebalo nazvati po herojima Crvene armije. I ruski ambasador Aleksandar Konuzin sugerisao je nedavno da bi Beograd trebalo da ima ulice maršala Tolbuhina, generala Ždanova i Crvene armije, koji su učestvovali u njegovom oslobađanju. I mada je bilo nagoveštaja da će ove poteze gradske vlasti povući po hitnom postupku, zbog blizine 20. oktobra, gradonačelnik Dragan Đilas najavio je da će se to, ipak, desiti za nekoliko meseci, u redovnoj proceduri.

Povratak u selo na Kosmetu

Bogdan Dašić (45) prvi je Srbin koji se u maju ove godine vratio u selo Rudnice nadomak Kline. Mesec dana kasnije stigli su njegova supruga Snežana i deca Srđan (13), Cveta (11) i Maja (10).

„Nisam mogla da prepoznam dvorište, njive, plakala sam zajedno sa decom. Ali sve je lakše i podnosi se kada znaš da ćeš zanoćiti u svojoj kući. Teško nam je, jer od ono malo para koliko primamo, to Bogdan da za lekove. Ide na kontrolu u Beograd, jer mu je ugrađen pejsmejker”, priča Snežana.

Deca do škole putuju 20 kilometara, lekaru se ide u Osojane, a po namirnice u Kosovsku Mitrovicu, objavljuje Politika.

Zapošljavanje

Nacionalna služba za zapošljavanje obično traži posao nezaposlenima, a 56 privatnih agencije onima koji hoće bolje i više, objavljuje Politika. Razlika između ovih privatnih firmi i NSZ jeste u tome što Nacionalna služba svoje usluge ne naplaćuje, dok privatne agencije brzo pronalaženje odgovarajućeg radnog mesta ili traženog radnika – naplaćuju.

Manifestacija Kreda crta maštom u Beogradu ispred Doma narodne skupštine

Zabava sa karikaturama političara

Ako se složimo sa tezom da su Koraksove karikature mudra svedočanstva o glupim vremenima, a jesu, i ako priznamo da je još u odličnoj formi, a jeste, onda nemamo nekakav naročiti izbor, osim da se nadamo da će se junaci čuvenog crtača potruditi makar u jednoj stvari: da mu oduzmu inspiraciju. Jer, onog trenutka kada Predrag Koraksić postane dosadan, to će značiti da smo konačno postali normalni. Ali, Koraks se i dalje odlično zabavlja, pa je junake srpske politike pretvorio u – ogromnu igračku. Preselio je likove poznatih političara sa stranica novina na slagalicu, piše u uvodu intervjua koji Politika objavljuje sa poznatim karikaturistom.

Rehabilitacija kralja i Kraljevine Jugoslavije

Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije, „rehabilitovao" je kralja Aleksandra Karađorđevića, koji je pedeset godina u srpskoj istoriografiji anatemisan kao diktator. Prilikom obeležavanja 75-godišnjice marsejskog atentata, a pošto je ubijenom kralju počast odao ceo državni vrh Srbije sa predsednikom Borisom Tadićem na čelu, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić lično je obišao mesto ubistva u Marseju.

U vatrenom govoru, ministar Jeremić je prvi put sa tako visoke državne pozicije poručio da se radi o „viteškom kralju koji je imao viziju ujedinjenja i integracija i da je bio prvi pravi evropski državnik na čelu naše države". On je naglasio da je „naš kralj bio žrtva ustaškog terora".

Kako je Presu objašnjeno u MSP, ministar je samo tražio priliku da postavi pitanje ubistva srpskog kralja, koje nikada do kraja nije rasvetljeno.

"Ministar Jeremić je želeo da postavi stvari na svoje mesto", kaže sagovornik Presa iz Vlade Srbije.

Predrag Simić, profesor na FPN-u i doskorašnji ambasador Srbije u Francuskoj, kaže da je godišnjica marsejskog atentata iskorišćena za simboličku rehabilitaciju Kraljevine Jugoslavije i vrednosti koje je sa sobom nosio kralj Aleksandar.

Tradicionalna manifestacija u Topoli, Oplenačka berba

Blago kralja Aleksandra?

Ko je i na koji način provalio sef kralja Aleksandra ujedinitelja u Švajcarskoj? Kako se Josip Broz nagodio sa kraljem Petrom da podele Aleksandrovo blago, objavljuju Novosti i najavljuju seriju napisa o ovoj temi.

Priča o bogatstvu koje je kralj Aleksandar Karađorđević pod šifrom ostavio u švajcarskim bankama aktuelna je i 75 godina posle njegovog ubistva. Pogotovu što rupe u sadašnjem budžetu nije lako zakrpiti. Sumnja se da je zauvek u depoima švajcarskih banaka ostala i kruna cara Stefana Dušana, za kojom se dugi niz godina tragalo, i koja nikada nije pronađena. Misli se, takođe, da su i kompletne reparacije koje je Austrija na račun ratne štete, učinjene Srbiji u Prvom svetskom ratu, ostale zauvek tu. Isto tako, obveznice i akcije koje je kralj Aleksandar imao kod zapadnih petrolejskih kompanija i od Sueckog kanala. Ono što je posebno kopkalo mnoge koji su tragali za Aleksandrovim blagom je podatak da je pod šifrom ostavio 300 kilograma zlata i dva miliona švajcarskih franaka. Ono što nije bilo sporno to je da je Aleksandar bio izuzetno skroman čovek, da se toj i takvoj štedljivosti naučio za vreme dugogodišnjeg izgnanstva njegove porodice i siromaštva sa kojim je bila stalno suočena. Ipak, niko ne poriče da je Aleksandar bio istovremeno veoma poslovan čovek i da je na svom imenu ostavio u zemlji i inostranstvu veliku imovinu u raznim oblicima. Poseban interes za bogatstvom kralja Aleksandra iskazivao je njegovov najstariji sin, kralj Petar, kao i novonastala komunistička Jugoslavija. Petar se sećao jedne od poslednjih šetnji s ocem po Topčideru, kada mu je Aleksandar rekao da u jednoj zemlji, u jednoj banci, postoji mnogo novca i ako se njemu nešto desi da će on moći da ga podigne. Petar se, takođe, sećao da mu je otac čak tada rekao i tajnu šifru, ali pošto je bio dete, to mu onda nije bilo važno. Jedino što je upamtio, to je da je šifra predstavljala nekakav geografski pojam. Uz pomoć svojih prijatelja, emigranata, Petar je pedesetih godina krenuo u sasvim ozbiljno traganje za šifrom koja otvara sef. I jugoslovenske komunističke vlasti, na svoj način počele da tragaju za šifrom kraljevog sefa u Švajcarskoj.

Podmićivanje lekara

Tajland, Brazil, Kina, Florida, postale su omiljene destinacije srpskih lekara za odlazak na kongrese. Troškovi puta uglavnom idu na teret farmaceutskih kuća. Kotizacija, smeštaj, prevoz do ovako udaljenih destinacija košta i do 10.000 evra. Za uzvrat, navodno, ništa ne traže, ali javna je tajna da lekari favorizuju njihove lekove u terapiji, objavljue Blic. Afera koja je izbila u Sloveniji nakon otkrića da je farmaceutska kuća „Novartis“ podmićivala lekare u toj zemlji, Srbiji, Albaniji, a sumnja se i Hrvatskoj i Bosni, za mnoge nije ništa novo. Poznato je da se velike farmaceutske kuće, zbog konkurencije, utrkuju da pridobiju što više lekara. Za svaki propisani lek obasipaju ih raznim poklonima, organizuju vikende, plaćaju odlazak na kongrese, uplaćuju letovanja.

Imovina Stanka Subotića Caneta

Prema nepotvrđenim informacijama, Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala pripremilo je zahtev za privremeno oduzimanje imovine Stanku Subotiću. Na osnovu ovog zahteva, pravosudni organi mogli bi Subotićevu imovinu da zaplene već sledeće nedelje. Podsetimo, mediji su preneli informaciju da je Subotić, u strahu od zaplene imovine, svoj udeo u distributerskoj kući „Futura plus” krajem prošlog meseca prodao ruskoj kompaniji „Rus pečat”, koja je u vlasništvu milijardera Olega Deripaske.

Miljko Radosavljević, specijalni tužilac za organizovani kriminal, rekao je za Politiku da ovaj pravosudni organ pomno prati, ali i proverava sve medijske napise koji se tiču imovine osoba protiv kojih se vode postupci.

Nezvanične informacije govore da je Subotićeva imovina van Srbije, na Kipru, u Grčkoj, Švajcarskoj, Francuskoj, Crnoj Gori, Rusiji i Danskoj vredi više od 500 miliona evra. U Srbiji će se,navodno,prvi na udaru naći Subotićev stan od 170 kvadratnih metara u Ulici kneza Miloša, kao i kuća u Ubu. Specijalni tužilac, međutim, nije želeo da komentariše ove navode, a ni da potvrdi da će se Subotićeve nepokretnosti uskoro naći na udaru Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, čijom jedosadašnjom primenom već pokrenuto 260 finansijskih istraga protiv 384 osobe.

Srbija na svetskom prvenstvu u fudbalu

Dejan Stanković kapiten (u sredini) proslavlaj sa saigračima pobedu od 5:0

Fudbalska reprezentacija Srbije plasirala se na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi, pošto je u Beogradu savladala Rumuniju sa 5:0 i osvojila prvo mesto u Grupi sedam kvalifikacija, javlja Politika.

Golove postigli Žigić, Pantelić, Kuzmanović i Jovanović dva, piše u Novostima. Reprezentacija Srbije se plasirala na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi 2010. godine i to u velikom stilu, objavljuje Blic.

"Srbija se plasira na SP: Idemo u Afriku", naslov je u Presu.