STRANKE PLJAČKAJU DRŽAVU

Stranke na vlasti najgrčevitije brane javne fondove, javne nabavke, javna preduzeća i ne dozvoljavaju njihovu kontrolu upravo zato što se iz njih finansiraju. Uhapšeni gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević optužio je Demokratsku stranku da se finansira neprijavljenim donacijama u gotovini, koje se potom kriju po zakupljenim sefovima. Više od trećine preduzeća koja je Demokratska stranka objavila kao svoje finansijere u 2008. ne nalaze se u evidenciji Agencije za privredne registre. Podjednako će biti sumnjivi i izveštaji ostalih stranaka jer, tajkuni finansiraju sve važnije stranke koje potroše nekoliko puta više para nego što zvanično prikažu.

Američka glumica Miša Barton dolazi na promociju nove kolekcije ženskih torbi u centru Londona

Državne pare za stranačke troškove

"Stranke na vlasti najgrčevitije brane javne fondove, javne nabavke, javna preduzeća i ne dozvoljavaju njihovu kontrolu upravo zato što se iz njih finansiraju političke partije", upozorava za Blic Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Kao i drugi nezavisni eksperti koji se bave uzrocima korupcije, ona smatra da je neophodna promena Zakona o finansiranju stranaka, ali naglašava da to nije dovoljno. Neophodno je stvaranje jakih institucija koje mogu da kontrolišu tokove javnog novca.

"Stalno se vrtimo ukrug, a sistem je sledeći: prvo naprave loš zakon, kao što je Zakon o finansiranju stranaka ili Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije, a zatim sve urade da onemoguće formiranje jake, nezavisne institucije koja može da ga sprovodi i da ih kontroliše", kaže Barać.

Kao jedan od primera isisavanja novca iz državne kase ona navodi da je Direkcija za građevinsko zemljište Beograda (rukovodeći kadar DS), recimo, 2006. godine od jedne strane firme bez potrebe naručila studiju izmeštanja Luke Beograd za 800.000 evra iako je prethodno, tri godine ranije, sama finansirala izradu generalnog plana i brojnih studija koje uz to idu, objavljuje Blic pod naslovom "Stranke pljačkaju državu".

Protest radnika čeličane Kremikovci u centru Sofije

Političari i donatori

Advokati gradonačelnika Zrenjanina Gorana Kneževića objavili su u utorak novi deo njegovog iskaza pred istražnim sudijom Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, u kome je Knežević objasnio poreklo novca (77.200 evra u Zrenjaninu i 160.700 evra u Novom Sadu) pronađenog u sefovima zakupljenim u Vojvođanskoj banci na njegovo ime, objavljuju Novosti.
Knežević je rekao da sredstva koja stranka dobija iz budžeta nisu dovoljna, pa se lokalni odbori snalaze prilozima i donacijama članova i simpatizera stranke. Po njegovim rečima, tako prikupljena sredstva se koriste za naknade zaposlenima, režijske i troškove održavanja prostorija gradskog i mesnih odbora, izborne štabove, kandidate na izborima, medije, promocije... Taj novac se koristi za troškove prevoza, telefone, kartice, bine, ozvučenja, spotove, obilazak terena, reprezentaciju, plaćanje fizičkih poslova i slično.

Isti princip je postojao i u Pokrajinskom odboru Demokratske stranke u Novom Sadu izjavio je Knežević. A, po njegovoj tvrdnji, najveći izvor finansiranja su Naftna industrija Srbije i Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine.

Jedan od finansijera zrenjaninskog DS je Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Na njegovom čelu je Bojan Pajtić, predsednik DS za Vojvodinu. U NIS u utorak su Novostima kratko rekli da ne žele da komentarišu izjavu Kneževića pred sudijom.

Uhapšeni gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević optužio je Demokratsku stranku da se finansira neprijavljenim donacijama u gotovini, koje se potom kriju po zakupljenim sefovima, objavljuje Pres. Dan pošto je stranka Borisa Tadića objavila spisak od 44 firme od kojih je dobila novac prošle godine, od kojih nijedna nije poznata široj javnosti, Knežević tvrdi da su najveći finansijeri stranke NIS i Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine!

Političari i donatori (II)

Više od trećine preduzeća koja je Demokratska stranka objavila kao svoje finansijere u 2008. ne nalaze se u evidenciji Agencije za privredne registre, javlja Danas. Prema dostupnim finansijskim izveštajima firmi koje su registrovane, rečje pretežno malim preduzećima, koja zapošljavaju od jednog, dva do desetak radnika i sa izrazito malim dobitkom. Zanimljivo je da su dve firme poslovale čak i sa gubitkom.

Na pitanje kako je moguće da se najveća politička partija u Srbiji finansira pomoću donacija od ovako malih firmi, Marko Đurišić, predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke, kaže za Danas da su navedene firme finansirale lokalne i opštinske stranačke odbore, a ne centralu u Beogradu. Slobodan Beljanski, predsednik Republičkog odbora za rešavanja sukoba interesa, ocenjuje za ovaj list da je postojeći Zakon o finansiranju stranaka izuzetno loš, tako da on ne omogućuje da se proveri finansiranje stranaka.

Politički analitičar Đorđe Vukadinović kaže za Pres da je finansijski izveštaj DS-a za 2008. u najmanju ruku sumnjiv, jer u njemu nema nijednog tajkuna i krupnog biznismena.

"Naravno da je izveštaj DS-a sumnjiv, ali će podjednako biti sumnjivi i izveštaji ostalih stranaka. Jer, javna je tajna da kampanje glavnih stranaka, pogotovo za predsedničke i parlamentarne izbore, koštaju ne stotine hiljada, nego milione evra. I tu nema razlike između DS-a, DSS-a, SRS-a ili LDP-a. Tajkuni, kao što je to lepo i pošteno rekao zamenik premijera Ivica Dačić, finansiraju sve važnije stranke, koje potroše nekoliko puta više para nego što zvanično prikažu", kaže Vukadinović.

Radnici kompanije Moleks (Molex Automotive) u Francuskoj oslobodili su dva
izvršna direktora preduzeća koje su držali zarobljene u znak protesta zbog
planova za zatvaranje fabrike

Grad pobedjuje u luci?

"Očekujem pobedu u sudskom sporu koji Grad vodi sa Lukom Beograd, jer sada raspolažem sa mnogo više dokumenata nego što sam ih imao na početku. Pribavili smo kompletnu dokumentaciju iz pregovora koji su vođeni 1975. godine, kada je Luka ustupala Gradu zemljište koje ne koristi. Sada su nam dostupna i akta gradskog Izvršnog saveta, a sva ta dokumentacija ide u prilog tvrdnji sa kojom smo i započeli spor, a to je da Gradu pripada oko 200 hektara zemljišta na kome se ne nalaze objekti Luke", rekao je za Danas javni pravobranilac Beograda Strahinja Sekulić. On dodaje da je problem koji gradske vlasti sada imaju sa Lukom Beograd posledica prodaje tog preduzeća privatnoj firmi, jer je država trebalo da zadrži svoju kontrolnu poziciju s obzirom na to da je reč o strateškoj delatnosti. Sekulić, ipak, smatra da je u ovom momentu preimenovanje industrijskog u gradsko građevinsko zemljište u drugom planu.

„To još nije aktuelna tema, bar ne dok se pitanje prava korišćenja zemljišta ne bude rešilo“, objašnjava Sekulić.

Danas podseća da je država 2005. godine odlučila da proda svoj paket akcija u Luci Beograd, a istu preporuku dala je i malim akcionarima, koji su posle privatizacije prema prethodnom zakonu imali svoje udele u toj firmi. Oni su kasnije optuživali da je ta preporuka bila posledica nekorektnog stava države, jer je već počelo da se govori o promeni namene te lokacije, kojom bi budućem vlasniku, bez javne licitacije, trebalo da pripadne više od 200 hektara placa na jednoj od najatraktivnijih beogradskih lokacija (pod uslovom da se lučka delatnost iseli na prikladnije mesto). Novi vlasnik više od 90 odsto akcija Luke tada je postala luksemburška of šor kompanija Vorldfin, iza koje su u to vreme stajali Milan Beko i Miroslav Mišković.

U maju novi zakon o strankama

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković očekuje da zakon o političkim strankama bude usvojen u parlamentu do sredine maja. Do letnje pauze u radu parlamenta treba da bude donesen i novi zakon o lokalnim izborima, a nakon toga i zakon o državnoj izbornoj komisiji i zakon o jedinstvenom biračkom spisku.

„Zakon o političkim strankama ima punu podršku parlamenta, budući da mu se protivi samo jedna politička grupacija. Mi smo predložili 5.000 overenih potpisa za osnivanje partije, a poslaničke grupe su amandmanima predložile da to bude 10.000. Isto važi i za stranke nacionalnih manjina. Mi smo predložili 500 potpisa, a većina je tražila da bude hiljadu”, rekao je Marković u intervjuu koji objavljuje Politika pod naslovom "Kraj malih partija".

Novi porezi na pokretnu imovinu

Od 1. maja u Srbiji počinju da se primenjuju novi nameti za vlasnike pokretne imovine. Svi vlasnici motora, automobila i čamaca plaćaće dažbine po novim stopama, objavljuju Novosti. Posle više godina ponovo ćemo plaćati i porez na upotrebu mobilnog telefona. Ovoga puta, porez od deset odsto obračunavaće se na utrošene impulse.

Delta odustaje od Ljubljane?

"Mišković neka plati ’Grepu’ umesto advokatima”, tako je Zoran Janković, gradonačelnik Ljubljane, prokomentarisao „nezvanične glasine” koje su doprle do slovenačke prestonice iz Beograda, da „srpska ’Delta’ namerava da tuži opštinu Ljubljana ukoliko je izbaci iz gradnje” trgovačkog centra u sportskom parku „Stožice”. Gradonačelnik Janković je, kao što je obećao prošlog utorka, kada je „Delta holdingu” istekao treći produžetak roka da isplati drugu ugovorenu ratu u visini od 19 miliona evra za gradnju šoping mola „Stožice”, u predgrađu Ljubljane.

– Najverovatniji i „najozbiljniji kandidat je „Supernova” – kaže Janković i dodaje da ova firma iz Austrije ima još dva konkurenta, ali ne želi da ih imenuje.

Janković je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Ljubljani, kojoj je prisustvovao i direktor građevinskog preduzeća „Grep”, sa kojim je „Delta” potpisala ugovor prošle godine, naglasio da će konačna odluka o nasledniku „Delte” biti doneta u roku od mesec dana, javlja Politika.

Smanjenje broja zaposlenih i troškova za IT

Početna tačka svakog poslovanja jeste gotovina i mnoge korporacije u svetu su već drastično „pritegle kaiš”. Skoro 40 odsto kompanija obuhvaćenih istraživanjem osetilo je znatno pogoršanje u poslovnom okruženju u svojim sektorima, dok je više od trećine ispitanih izjavilo da se konkurencija povlači, a broj bankrotstava raste.

To su rezultati istraživanja firme „Ernst i Jang“ na uzorku od 337 članova upravnih odbora multinacionalnih korporacija (među kojima je više od polovine onih sa godišnjim prometom većim od 10 milijardi dolara) o uticaju svetske krize na njihove strateške ciljeve i metode poslovanja, prenosi Politika.

Trend smanjivanja troškova već je deo poslovne strategije. Preko 80 odsto ispitanika potvrdilo je da je već preduzelo opsežne analize uštede. Skoro dve trećine već je pokrenulo program redukcije broja zaposlenih, a više od polovine je racionalizovalo svoje IT troškove.

Posetilac u memorijalnom centru Holokausta u Jerusalimu tokom obeležavanja
60. godišnjice stradanja šest miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu

Gubitak od preko četiri biliona dolara

Finansijske institucije u svetu će zbog krize zabeležiti gubitak veći od četiri hiljade milijardi dolara, procenio je juče Međunarodni monetarni fond, prenosi Blic. To su troškovi koje će snositi finansijske institucije poput banaka, pre svega zbog pada vrednosti nekretina i druge imovine koja je položena kao garancija za pozajmice. Gubici od pada vrednosti imovine u Sjedinjenim Američkim Državama iznosiće 2,7 hiljada milijardi dolara, evropske aktive 1,2 hiljade milijardi dolara, dok će gubitak od pada vrednosti japanske imovine iznositi 149 milijardi dolara, navodi se u Izveštaju o finansijskoj stabilnosti u svetu.
Procena se odnosi na period od 2007. do 2010. godine.

Opasnost od solarne oluje

Nova ekonomska kriza mogla bi da na Zemlju stigne - sa Sunca, i to već kroz tri godine. Ugledni časopis „Nju sajentist” prognozira da bi sledeća razorna solarna superoluja mogla da dovede do masovnog nestanka struje na Zemlji i prekida telekomunikacija i interneta, što bi rezultiralo teškim društvenim i ekonomskim potresima, prenosi Blic. Ta oluja je moguća već u septembru 2012. jer se tada navršava ciklus od 11 godina, na čijem vrhuncu Sunce izbacuje koronalnu masu i ka Zemlji solarnim vetrom šalje geomagnetne oluje.
NASA je u izveštaju iz januara ove godine navela da bi šteta od solarne oluje u prvih godinu dana nakon udara mogla da iznosi 2.000 milijardi dolara, što je 20 puta više od posledica uragana „Katrina” iz 2005. godine. Američka svemirska agencija tvrdi da bi nova razorna solarna oluja poput one iz 1859. godine, poznate kao „Karingtonov događaj”, mogla da ima daleko gore efekte od onih zabeleženih u 19. veku, kada su geomagnetne sile uništile telegrafske veze u Evropi i Severnoj Americi.

Najmanje dvadestečetvoro putnika je povređeno u udesu autobusa
kod Katua, oko 70 kilometara južno od Džamua u Indiji

Knjiga za Obamu

Knjiga urugvajskog pisca, novinara i analitičara, Biblija latinoameričke levice koju su zabranjivali vojni režimi, dospela je na drugo mesto liste bestselera u SAD.

„Otvorene vene Latinske Amerike”, knjiga Eduarda Galeana, urugvajskog pisca, novinara i analitičara, pisana još 1971. godine, uvršćena u klasike za analizu latinoameričkih diktatura, širom kontinenta zabranjivana u vreme pučističkih vojničkih čizmi, opet je vaskrsla u Južnoj Americi. U Severnoj je tek otkrivaju, zahvaljujući dovitljivom Ugu Čavesu, koji se prisetio da Galeana pokloni Baraku Obami u znak novog doba u odnosima među susedima iz dva različita sveta.

Barak Obama, i sam pisac kome merodavna književna kritika upućuje najviše literarne komplimente, važi za veoma načitanog predsednika (za razliku od njegovog prethodnika). Ali, kako je i sam priznao, nije znao o čemu se radi kada je najgrublji retorički protivnik Amerike pred njega izašao sa Galeanovom knjigom. Mislio je da je to neko Čavesovo delo, pa je zažalio što i on nije doneo svoje „Snove moga oca” da mu uzvrati milo za drago, javlja Politika.

Opet obećanja o ukidanju viza

Srbija bi trebalo do kraja ove godine da se upiše na ”belu šengensku listu”, objavljuju Novosti. Glavni problem snabdevanje granica čitačima biometrijskih pasoša. Komesar za proširenje EU Oli Ren optimista u pogledu ukidanja viza. Pozitivna preporuka Evropske komisije najverovatnije krajem juna.

Nagoveštaje u tom smislu saopštili su u ponedeljak i ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić i evropski komesar za proširenje Oli Ren u Briselu.
"Optimista sam da će pre kraja češkog predsedavanja EU komisija dati preporuku, a da će građani Srbije moći da se osećaju kao i drugi građani Evrope u pogledu slobode kretanja do kraja ove godine", izjavio je Jeremić tom prilikom na zajedničkoj pres-konferenciji.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić juče je u Parizu izrazio neslaganje
sa pokušajem da Komitet UNESKO za svetsku baštinu svrsta srednjevekovne
srpske manastire na Kosovu u "srednjevekovno nasleđe Kosova".

Približavanje "naprednjaka" i "narodnjaka"?

Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke, govori za Novosti o izborima, saradnji sa Koštunicom, opoziciji: "Nepotrebna zajednička lista sa "narodnjacima". Saradnja sa Demokratskom strankom nerealna. Siguran sam da će narednih dana biti pomaka u odnosima sa "narodnjacima" - ubeđen je Vučić.

Nova radna mesta uz pomoć države

Startovao program vlade i Nacionalne službe za zapošljavanje. Uz 10.000 pripravnika posao će dobiti još toliko ljudi iz ugroženih kategorija, koje će država angažovati na javnim radovima, piše u Novostima. Iako zvuči neverovatno u vreme svetske ekonomske krize, Vlada Srbije, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Nacionalna služba za zapošljavanje raspisali su konkurs koji je od utorka otvoren za sve privatne preduzetnike. Nadležni se nadaju da će odziv poslodavaca biti veliki, a da će ih privući uslovi koje država nudi.
Sve vreme trajanja pripravničkog staža Ministarstvo ekonomije plaća neto platu u iznosu od 20.000 dinara za pripravnike sa fakultetom, 18.000 dinara za kandidate sa višom školom, 16.000 dinara za osobe sa srednjom školom, kao i sve doprinose. Poslodavac uplaćuje samo porez na dohodak koji za najveću neto platu od 20.000 dinara iznosi 2.589 dinara.

Potpredsednik vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, najavio da će u 2009. godini država obezbediti 30.000 radnih mesta. Uz 10.000 pripravnika posao će dobiti još toliko ljudi iz socijalno ugroženih kategorija, koje će država angažovati na javnim radovima. Planirano je, takođe, da se 10.000 nezaposlenih uposli i putem kredita za početnike.

Televizijski snimak sukoba Kuršid Begum, majke devetogodišnje zvezde filma
"Slumdog Millionaire" Rubine Ali i njene maćehe Muni Kureši u Mumbaju.
Indijska policija je pokrenula istragu posle navoda britanskog tabloida da je otac
pokušao da proda Rubinu Ali koja je stekla svetsku slavu sa filmom, dobitnikom
Oskara, o odrastanju dece u sirotinjskom indijskom predgrađu.

Zapošljavanje u Vojvodini

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je da je plan pokrajinske administracije da do kraja godine u vojvođanskim fabrikama zaposli 23.000 ljudi, prenosi Politika.

„Bilo da se radi o farmaceutskoj, ili drvoprerađivačkoj industriji, važno je da se ljudi zaposle”, izjavio je Pajtić na otvaranju četvrtog naučno-stručnog skupa „InterRegioSci 2009” u Skupštini Vojvodine. Prema njegovim rečima, oko 170 naučnih radnika učestvovalo je u raznim projektima koje je finansiralo Izvršno veće.

„Zahvaljujući njihovim zalaganjima, znanju i iskustvu tokom prethodnih godina preko programa novih tehnologija zaposleno je 16.000 ljudi, a naš je cilj i plan da do kraja ove godine zaposlimo 23.000 ljudi”, kazao je Pajtić.

Teško sa otpuštanjem vladinih činovnika

Najavljeno "precrtavanje" kadrova u državnom aparatu, koje je predviđeno kao jedna od mera štednje, po svemu sudeći neće ići glatko. Pogotovo će teško biti ostvariti plan da se budžet u narednim mesecima "oslobodi" skoro 8.000 korisnika, jer u mnogim ministarstvima, kako je rečeno Novostima, imaju manjak, a ne višak zaposlenih!
Trenutno pri ministarstvima i raznim regulatornim telima Vlade platu prima oko 28.000 činovnika.

Porez na najveća primanja

Krenula rešenja poreskih uprava za plaćanje poreza na godišnji dohodak, javljaju Novosti. U Srbiji 16.501 milioner. Najviše ih je u Beogradu. Ovo je, bar prema nezvaničnim najavama, poslednja godina u kojoj će se na ovaj način obračunavati i plaćati porez na visoke prihode.

Broj ovh obveznika godinu dana ranije, bio je 18.727!
Rekorder po legalnim prihodima u prošloj godini je advokat iz Beograda, koji je u 2008. godini zaradio nešto više od 95 miliona dinara, odnosno milion evra! Mada deluje kao vanredno veliki prihod, činjenica je da je rekorder iz 2007. prijavio da je za usluge "specijalnog savetnika" primio - 3,7 miliona evra.
Među prvih 100 sa najvišim dohotkom u prošloj godini tradicionalno je najviše onih iz prestonice - 86, u Novom Sadu deset, a četvoro je iz Kragujevca.

Sedište Njujork Tajmsa (The New York Times). Čuvena novinska kuća
beleži dramatičan pad profita u prvom kvartalu.

Zašto je umrla porodilja u Kragujevcu?

Odgovor na pitanje zašto je došlo do komplikacija prilikom porođaja, a zatim, tri nedelje kasnije, nažalost, i do smrti porodilje Olivere Veljić (39) iz Kragujevca, javnost će saznati tek posle završetka izveštaja zvanične komisije zadužene za vanrednu proveru kvaliteta stručnog rada. Iz Ministarstva zdravlja juče su objasnili da je urađeno sve što je u nadležnosti ovog tela da se slučaj rasvetli kroz vanrednu proveru stručnog rada. Komisija ima zakonski rok da ovaj slučaj rasvetli u roku od 15 dana, a svi članovi izričitu zabranu Ministarstva zdravlja da o tome pričaju u javnosti.

Tako u ovom času još nema jasnog odgovora na pitanje da li je smrt porodilje izazvana greškom lekara ili spletom nesrećnih okolnosti, koje se nisu mogle izbeći, što je tumačenje kragujevačkih lekara, piše u Politici.

Poznati ginekolog i direktor Ginekološko-akušerske klinike „Narodni front”, profesor dr Dušan Stanojević za „Politiku” iznosi zanimljiv stav, koji bi mogao javnosti da pomogne da razume šta se dogodilo.

"U konkretnom slučaju od velikog je značaja saznati da li je najsposobniji lekar u toj ustanovi ušao u operacionu salu kada su počele komplikacije u nekom razumnom vremenu, na primer, od 20 minuta ili sat-dva, ili je došao tek sutradan. Kada se desi nešto tako komplikovano i kada se istog momenta pozove najsposobniji lekar, u slučaju da se ne spreči najgore, onda, verujte, tako je moralo da bude", kaže dr Stanojević.

"Kada žena umre u porodilištu, to je državni problem", objašnjava dr Stanojević, objavljuje Politika.

Obdukcija tela preminule porodilje Olivere Veljić iz Kragujevca pokazala je da je ona, osim anomalije krvnih sudova, imala i ozbiljnu unutrašnju infekciju, koja je uticala na to da dođe do teških komplikacija posle porođaja, nezvanično saznaje Pres! Lekari su na osnovu visokih vrednosti leukocita u telu Olivere Veljić zaključili da je ona infekciju unutrašnjih organa, verovatno materice, dobila nekoliko meseci pre porođaja, ali da nije pravovremeno lečena. Izvor Presa tvrdi da je 24 sata pre porođaja nesrećna žena imala takozvanu nemu perforaciju materice, odnosno da je taj organ „popustio", ne pokazujući jasne znake šta se događa.

Potraga za Dražinim grobom – zadatak za tužilaštvo

"Treba utvrditi da li su posmrtni ostaci Mihailovića tamo gde tvrde svedoci", kaže Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde.

"Potpuno podržavam pisanje Politike da se, jednom za sva vremena, otkrije ta strogo čuvana tajna o sudbini Draže Mihailovića. I ne samo njega, već i svih ostalih koji su nevini stradali u prvim posleratnim danima", kaže Homen.

"Naš sagovornik misli da na osnovu pisanja Politike treba očekivati i reagovanje nadležnih u Republičkom tužilaštvu. Na njima je da podrže inicijativu da se sprovede istraga na mestu gde je pogubljen Draža Mihailović, obave potrebne istražne radnje i utvrdi da li su zemni ostaci tamo gde tvrde svedoci tog događaja od 17. jula 1946. godine", objavljuje ovaj list.

Titove ulice

Posle raspada socijalističke Jugoslavije, vlasti u bivšim republikama su mnogim svojim gradovima izbrisale odredbu Tito ili su im u potpunosti promenile naziv, najčešće ga vrativši na stari, predratni. Međutim, u svim tim republikama i dalje postoji bar jedan grad sa ulicom koja nosi naziv pokojnog maršala Josipa Broza, javlja Danas. Tako, trg na kome se nalazi Hrvatsko narodno kazalište u Zagrebu i dalje se zove Trg Maršala Tita, kao i Trg Josipa Broza Tita u Karlovcu. Bivši doživotni predsednik Jugoslavije dobio je i obalu u hrvatskom mestu Umag. U Crnoj Gori su poznate ulice maršala Tita u Podgorici (u naselju Stari aerodrom, sa oko 10.000 stanovnika) i Baru, Trg maršala Tita u Herceg Novom, ali i Bulevar Maršala Tita u Ulcinju. Možda je najpoznatija ulica koja i dalje nosi naziv Maršala Tita, glavna ulica u Sarajevu, pored Večne vatre u samom centru grada. Osim Sarajeva, u BiH nazive po Titovom imenu nose i ulice u Mostaru, Zenici, Tuzli, ali i manjim gradovima, kao što su Odžak i Tešanj.

Isto tako, i u većim gradovima Makedonije ulice se zovu po maršalu Titu - u Tetovu, Strumici, Prilepu, Kočanima, kao i u Ohridu.

Iako je jedna od centralnih saobraćajnica Beograda 1992. preimenovana iz Ulica maršala Tita u Ulica srpskih vladara (danas kralja Milana), u glavnom gradu nekadašnje SFRJ dan danas postoji dvanaest ulica i jedan trg s nadimkom Josipa Broza.

Potvrdjen izbor Danice Drašković

Akcionari Naftne Industrije Srbije (NIS) odobrili su na Skupštini akcionara NIS-a odluku Upravnog odbora kompanije od 1. aprila o kooptiranju Danice Drašković u Upravni odbor NIS-a, prenosi Politika.

Kako je rečeno Tanjugu u Pres službi NIS-a, Skupština akcionara NIS-a nije donosila odluke o rezultatima poslovanja kompanije za 2008. godinu.

Bivši ministar odbija krivicu

Bivši ministar odbrane SCG Prvoslav Davinić izjavio je da je Vrhovni sud Srbije naložio da se protiv njega sprovede istraga u vezi sa zakupom špijunskog satelita od izraelske firme pod pritiskom ministara iz Vlade Srbije, istovremeno tvrdeći da on nije potpisao ugovor, već samo nacrt ugovora o zakupu i da je odluka londonske arbitraže skandalozna.

„Postupak protiv mene imaće negativne posledice po drugostenu odluku arbitraže u Londonu koja je nedavno donela 'skandaloznu' odluku po kojoj Srbija izraelskoj firmi treba da plati 37 miliona evra odštete zbog neispunjnja ugovornih obaveza”, kazao je Davinić TV B92. Tvrdeći da nije potpisao ugovor, već nacrt ugovora o zakupu satelita od kompanije iz Tel Aviva „Imidž set internešnl”, Davinić je ukazao da je 4. juna 2005. u Parizu, zajedno sa tadašnjim predsednikom SCG Svetozarom Marovićem, posetio „prostorije te firme”, kako bi njene predstavnike obavestio o odlukama Vrhovnog saveta odbrane o nastavku pregovora.

Rekao je da su se on i Marović usprotivili klauzuli o engleskoj arbitraži i istovremeno obavestili Izraelce da će nosilac posla u ime državne zajednice SCG biti naša firma „Jugoimport”, kao i da taj dokument mora da dobije odobrenje državnih organa, piše u Politici.

Zaboravljen opasni otpad

Mnoge fabrike koje su nekada u proizvodnji koristile opasne materije sada su u stečaju ili procesu privatizacije. Međutim, u njihovim skladištima ostale su tone opasnog otpada, koji zbog nedostatka novca ne mogu da unište, a često ni bezbedno da čuvaju. Takvih fabrika ima u Loznici, Šapcu, Pančevu, Kruševcu, Trsteniku, Čačku i Kraljevu, objavljujeBlic.

Nestao zelenaš, ostali dugovi

Protiv Nikole Lazića, vlasnika agencije „Elita internacional”, osumnjičenog za prevaru više građana koji su od njega pozajmljivali novac ili mu davali pozajmice, dostavljen je zahtev tužilaštva Prvom opštinskom sudu u Beogradu za proširenje istrage. U zahtevu se navodi da ima oko sedamdeset prevarenih građana u ovom predmetu. Prvo opštinsko tužilaštvo u Beogradu tereti Lazića da je „od 9. jula pa do kraja prošle godine, lažnim prikazivanjem činjenica da će pozajmljeni novac i glavnicu uz mesečnu kamatu od tri odsto, vraćati u svakom trenutku, prema dogovoru...” prevario više osoba. Pribavio je tako, protivpravnu imovinsku korist od više miliona dinara. To je samo vrh ledenog brega, početak onoga što se nagađa i zna da je ovaj sledbenik piramidalnog ponašanja Dafine i Jezde, ojadio više hiljada ulagača, iako je do sada tužilaštvu podneto „tek” 1.600 krivičnih prijava protiv Lazića.

Lazić je 29. decembra prošle godine zatvorio agenciju i nestao, a sa oštećenima je prekinuo svaki kontakt. „Elita” je funkcionisala tako što je uzeti novac s kamatom od tri odsto, dalje pozajmljivala uz kamatu i do 10 odsto a kao zalog je uzimala nekretnine. Ova agencijama se godinama oglašavala javno, nudeći brzu zaradu i povoljne uslove. To nikom, očigledno, nije zasmetalo jer je reč o klasičnom zelenašenju. Čitavih 15 godina je „Elita internacional” radila ovaj posao u srcu Beograda, piše u Politici.