SRPSKA SELA, RIZNICE RAZVITKA

Srbija je u poslednje dve decenije osetno uvećala produktivnost u poljoprivredi, ali nije smanjila jaz u odnosu na razvijene zemlje. Nama tek predstoji žestoka tržišna utakmica sa sve izvesnijim približavanjem Evropi u kojoj je produktivnost poljoprivredne proizvodnje dovedena do samog vrha. Kako je prenela agencija Itar-Tass, na peronu stanice metroa Lubjanka, koja se nalazi u blizini sedišta ruske Savezne službe bezbednosti, pronađena su tela 19 poginulih, a do sada je 15 povređenih zatražilo medicinsku pomoć. Ista agencija ranije je javila da je 14 lica poginulo u kompoziciji metroa, a još 11 na peronu stanice, dok je povređeno deset putnika.

Mnogo ruku, a učinak mali

Srpski seljak, od 1989. do danas, može da nahrani sve veći broj gladnih usta, ali njegova radinost ni izbliza nije dovoljna da bi smanjio jaz u produktivnosti u odnosu na farmere razvijenih zemalja, koji mogu da ishrane sto pedeset i više duša u proseku. Zbog čega? Da li smo i pored svog truda nedovoljno vredni, neopremljeni, rđavo organizovani, imamo li male posede… Šta je, zapravo, posredi?, istražuje Politika.– Srbija i njen seljak ne mogu za dve decenije da izmene tradiciju i uvreženu samodovoljnost u proizvodnji hrane, ali, ipak, dokazuju da se i s minimalnim ulaganjima hvata kopča sa onim što razvijen svet demonstrira poslednjih decenija. Mi odnedavno postajemo nešto između robnih proizvođača za tržište, a samim tim i za izvoz, a ne gazdinstva kojima je jedini cilj da prehrane svoju porodicu. Ne možemo, takođe, da pobegnemo od činjenice da smo do pre pola veka bili zemlja seljaka sa 40 do 50 odsto stanovnika izvan gradova. Danas se poljoprivredom bavi i od nje isključivo živi bar petina – upozorava istraživač u Privrednoj komori Srbije mr Vojislav Stanković i dodaje da nam tek predstoji žestoka tržišna utakmica sa sve izvesnijim približavanjem Evropi u kojoj je produktivnost poljoprivredne proizvodnje dovedena do samog vrha.

Plitak džep, prazna kasa

Računi su nam sve tanji u trgovinama, kupci sve manje toše, ili, što bi ekonomisti rekli, i dalje opada kupovna moć potrošača. Početkom ove godine promet robe u trgovinama smanjen je za 12 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, a u odnosu na prosek iz 2009. čak za petinu, pokazuju statistički podaci. - U januaru je u odnosu na prošli decembar zabeležen pad prodaje od čak 26,3 odsto - kaže Sonja Radoičić, šef Odseka za statistiku unutrašnje trgovine Republičkog zavoda za statistiku Srbije.
Ekonomisti su direktni - s prosečnom mesečnom zaradom od 330 evra nije realno značajnije oživeti promet u trgovinama. - Kupovna moć građana osetno je oslabljena, a do povećanja potrošnje, a time i prometa, neće ni doći ukoliko ne bude privrednog oporavka - ističe za Novosti, Vladana Hamović, ekonomista. - Prosečna srpska zarada i posle najnovijeg februarskog rasta od oko osam odsto i dalje je nedovoljna za život. Posebno što dve trećine građana prima prosečnu platu i platu ispod republičkog proseka. Hamovićeva procenjuje da se kupovna moć stanovništva neće popraviti do kraja godine, da će standad biti sve lošiji, pa da ne treba ni očekivati poboljšanje u kasama trgovaca. Građani će, ističe ona, pre svega kupovati ono što im je neophodno, a to su životne namirnice. Za to mora biti novca, a sve ostalo može se a i ne mora kupiti. Po svoj prilici, tako će i biti, jer, kako ukazuje Hamovićeva, ne može se očekivati da će standard rasti kada država ne planira da odmrzne plate i penzije, a većina firmi je u velikim dugovanjima.

Akcijom do treće plate

Novac se može zaraditi i od kuće, prodajom starih knjiga, igračaka, di-vi-dijeva... Kao što su se nekada stare stvari prodavale na buvljaku, a zatim u novinskim oglasima, sada je internet pravo mesto na kojem se može ponuditi roba. - Sajt „Limundo“ smo brat i ja osnovali pre četiri godine - kaže direktor Vladimir Nikolić. - Sada imamo 20 zaposlenih, godišnji obrt od 300 miliona dinara i uspeli smo da prikupimo investicije u vrednosti od pola miliona evra. Na početku, Nikolići su mislili da su za onlajn trgovinu zainteresovani samo mlađi. Prilično su se iznenadili što na njihovom sajtu podjednako kupuju i stari i mladi, i žene i muškarci. - Imamo članove stare 70 godina - kaže Nikolić, aprenose Novosti. - Ovo je najbolji i najjeftiniji način da se nešto proda ili kupi. Mi radimo samo sa fizičkim licima u Srbiji, jer kad smo počinjali preduzeća su bila troma da prihvate novine. U bazi podataka imamo 100.000 članova, ali su 50.000 provereni i aktivni. Najviše ih je iz Vojvodine. Pravila za zaradu su jednostavna - ukoliko nešto proda prodavac sajtu plaća od jedan do četiri odsto od zarade. Na 2.000 dinara, sajtu ide 80 dinara. Kupac ništa ne plaća. Prodaja počinje tako što prodavac ponudi robu i početnu cenu. Ako se tokom aukcije javi samo jedan kupac - prodaje se za novac koji ponudi. - Imamo članove koji kažu da im je to treća plata - kaže Nikolić. - Takvih nema puno, ali verujem da je to lep dodatni novac. Imamo članove koji dobijaju novac samo od sadržaja na svojoj stranici. Recimo, oni koji imaju posećenu stranu poput sajta njnjnj.polovni automobili.rs plaćamo za obaveštenje kupcu: ako kod nas nisi ništa našao idi kod „Limunda“.

Uskoro nova zaplena imovine

U ovom trenutku Srbija ima 12.000 evra mesečnih prihoda od izdavanja u zakup kuća, stanova, kafića i lokala koji su privremeno oduzeti od osumnjičenih za organizovani kriminal. To je juče, u intervjuu Politici, izjavio Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde. Najavio je i nove zaplene narednih dana. Ima li novosti u finansijskoj istrazi poslovanja firme „Jedinstvo AD“ iz Gajdobre? Pored velikog broja oduzetih objekata Darka Šarića, koji se nalaze na teritoriji cele Srbije, naša ekipa finansijskih stručnjaka je ušla pre tri dana u prvu firmu, preuzeta je kompletna dokumentacija i uskoro ćemo imati celu evidenciju poslovanja. Ono što već sada znamo jeste da se firma nalazi u nezavidnom finansijskom položaju, da pet plata radnicima nije isplaćeno i da ne postoje adekvatna finansijska sredstva za setvu koja dolazi. Novo je to što je Agencija za privatizaciju u međuvremenu donela odluku o raskidanju ugovora o privatizaciji firme, tako da se ona automatski trajno oduzima i može da počne novi postupak privatizacije. Podsetiću da je dopunjen Zakon o Agenciji za privatizaciju i sada prvi put mora da se traži provera o kupcu i o tome odakle dolaze finansijska sredstva. Takve odredbe, nažalost, nisu postojale u zakonu kada je donet i upravo zato danas imamo veliki broj preduzeća privatizovanih na sumnjiv način, od sumnjivih lica i sumnjivim kapitalom.

Država pravi samo gubitke

Očekujemo da neće biti nikakvih promena u strategiji Narodne banke Srbije kad je u pitanju inflacija nakon ostavke guvernera Jelašića. Aranžman koji imamo sa Srbijom je na snazi, a dogovoreni okvir ekonomske politike se primenjuje - kaže za Novosti Bogdan Lisovolik, stalni predsednik Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju. Vlada je iznenada odlučila da proda deo akcija u "Telekomu". Da li to vidite kao dobru odluku? - Generalno, kako je globalni privredni oporavak u toku, ovaj momenat deluje kao dobar za oživljavanje značajnijeg procesa privatizacije u Srbiji. Ipak, ne bih komentarisao, u ovoj fazi, slučaj "Telekoma". Kako procenjujete efekte Vlade u kontroli funkcionisanja državnih preduzeća? - Teško je doneti precizne zaključke, jer postoji toliko različitih slučajeva, s obzirom na to da je svako od tih preduzeća drugačije. Ali, sve u svemu, može se zaključiti da je državna kontrola u ovoj oblasti još vrlo visoka. Činjenica je i da veliki broj državnih firmi nastavlja da proizvodi gubitke. To je, između ostalog, i ključni razlog što je učešće privatnog sektora u ukupnoj srpskoj ekonomiji niže nego što je to slučaj kod sličnih tranzicionih privreda kakve su Poljska ili Slovačka. U ovim državama postignut je izrazit napredak u izvozu, a tamo privatni sektor čini 75-80 odsto ukupne ekonomije, dok u Srbiji nosi svega 60 odsto. Veće učešća privatnog sektora moglo bi da bude ključni faktor u srpskoj tranziciji ka izgradnji novog održivog modela rasta baziranog na izvozu.

Teroristički napad u Moskvi, mnogo mrtvih

Kako je prenela agencija Itar-Tass, na peronu stanice metroa Lubjanka, koja se nalazi u blizini sedišta ruske Savezne službe bezbednosti, pronađena su tela 19 poginulih, a do sada je 15 povređenih zatražilo medicinsku pomoć. Ista agencija ranije je javila da je 14 lica poginulo u kompoziciji metroa, a još 11 na peronu stanice, dok je povređeno deset putnika. Do još jedne eksplozije došlo je oko 40 minuta kasnije na drugoj stanici metroa, javlja BBC. Na stanici metroa "Park kulture" poginula su 22 lica i isto toliko povređeno, precizirao je Itar-Tass, pozivajući se na policijske izvore. Vlasti su saopštile da su svi ranjeni evakuisani sa tih stanica i da sada tamo rade istražni organi. Istražni komitet Rusije je saopštio da je podignuta krivična prijava za terorizam, saznaje Blic. Gradski tužilac Juri Sjomin je izjavio da je to bio samoubilački bombaški napad. Dve eksplozije bile su slične po snazi i scenariju, a bomba koja je eksplodirala na stanici Lubjanka sadržala je oko tri kilograma TNT. Saobraćaj u centru Moskve je otežan, a na lice mesta je došao i gradonačelnik Jurij Luškov. Glavni tužilac, predstavnici ministarstva zdravlja i drugih službi podneli su izveštaj predsedniku Dmitriju Medvedevu o prvim podacima sa lica mesta o broju žrtava i stanju povređenih. O napadima je informisan i premijer Vladimir Putin, koji se nalazi u Krasnojarsku.

Ista agencija ranije je javila da je 14 lica poginulo u kompoziciji metroa, a još 11 na peronu stanice, dok je povređeno deset putnika. U međuvremenu, agencije su javile da je došlo do još jedne eksplozije, na drugoj stanici metroa. Na stanici metroa „Park kulture” poginula su 22 lica i isto toliko je povređeno, precizirao je Itar-Tas, pozivajući se na policijske izvore. Britanski Tajms Onlajn prenosi da se radi o terorističkom napadu žena-samoubica, ali zvanični ruski izvori to još nisu potvrdili, prenose Politika I Pres.

Nikome nisam pomagao

Odlazeći guverner Narodna banke Srbije je kategorički demantovao optužbe nekih domaćih oponenata da je , navodno, pomogao stranim bankama da iznesu profit iz naše zemlje. Jelašić je takve tvrdnje označio, u intervjuu Tanjugu, kao potpuno neosnovane, naglasasvajući da banke ne samo da nisu odnosile, nego su dodatno donosile novac u Srbiju. "Mogu samo da primetim da su u kriznoj 2009. godini banke u okviru 'bečke inicijative' , ne samo zadržale, već su i povećale svoju izloženost prema Srbiji, od 8,7 milijardi evra sa kraja 2008, i to za 136 miliona evra", kazao je Jelašić. Prošle godine su banke sa većinskim stranim vlasništvom izvršile, prema rečima Jelašića, dokapitalizacije u vrednosti većoj od 70 miliona evra, a samo u prva tri ovogodišnja meseca uvećale su svoj kapital za dodatnih 40 miliona evra, prenosi Blic.

Jedan od vodećih ekonomista Svetske banke profesor Dušan Vujović najverovatnije će biti predložen za novog guvernera Narodne banke Srbije, otkriva Pres. Prema saznanjima našeg lista, Vujović uživa poverenje svih članova vladajuće koalicije i ministara u Vladi Srbije, ali i velikog broja srpskih privrednika. Predstavnici Vlade Srbije počeli su pregovore sa Dušanom Vujovićem odmah posle ostavke Radovana Jelašića, a očekuje se da će ove nedelje, ili najkasnije posle uskršnjih praznika biti održan i finalni sastanak kod predsednika Borisa Tadića. Vujović se trenutno nalazi u Vašingtonu.

Rat tajkuna za Bijeljinu

Ako potraje ovakva razlika u ceni goriva između Srbije i Bosne biće opet šverca na veliko, konstatuju na večernjem mini samitu seoski analitičari pograničnih poslova u Badovincima. Selo na samoj granici na Drini nekada je bio švercerska meka tokom rata u Bosni i možda još neko vreme posleratne tranzicije, kada su puške, cisterne i jaganjci utihnuli. Ko je tada kupio bicikl i vozio se preko Pavlovića ćuprije, tamo-vamo, postao je milioner. Sada nema krupnih poslova: države su se uozbiljile, granica je ozbiljna, uveden je PDV, pa se sećanja na tovare benzina i akcizne robe, doba kada je Drina bila Rio Pekos, samo prepričavaju među mladićima koji su potpuno pacifikovani. Astronomske cene benzina u Srbiji ipak primoravaju momke koji su odrastali na legendama srpskih špageti vesterna o bahatom i brzom bogaćenju da opet gotovo svakoga dana odlaze u Bijeljinu, prenosi Politika. Ali, niti će se oni obogatiti, niti je Bijeljina Kazablanka na Drini, epicentar crne berze. To je grad u kome niču novi hipermarketi, benzinske pumpe i stambene zgrade. Vrhunac mahinacija je kada dva momka u starog „fiću” ćutljivo i namršteno pune dve kante benzina od po 20 litara. Ispred pumpe „Nešković”, na ulazu u grad, ređaju se vozila sa šabačkom i sremskomitrovačkom registracijom.

Počinje nova era

Čak dva puta sreli su se predsednici Srbije i Hrvatske, Boris Tadić i Ivo Josipović, protekle nedelje, i razgovarali nekoliko puta, prvo u sredu u Opatiji, a onda i u Briselu, u petak i subotu, što daje novi začin bilateralnim odnosima u regionalnom aspektu. Oba puta, sastanci su ugovarani daleko od javnosti, a njihovo održavanje saopštavano je gotovo u poslednji čas. I jedan i drugi susret, i onaj u Hrvatskoj, i ovaj u Belgiji, imali su nezvaničan karakter, a atmosfera je bila opuštena, na čemu su naročito insistirala dvojica predsednika. - Ivo Josipović i ja se znamo još pre predsedničkih izbora u Hrvatskoj. Imali smo kao građani naših zemalja odličnu komunikaciju i sada je nastavljamo. Postoji izuzetan nivo razumevanja. Duboko verujem u najbolje namere predsednika Hrvatske - poručio je Tadić iz Brisela, i naglasio da Srbija i Hrvatska mogu da budu od velike pomoći u rešavanju regionalnih problema, prenose Novosti. Ovo naglo otopljavanje u srpsko-hrvatskim odnosima na najvišem nivou posmatra se u Briselu s velikim odobravanjem i tumači kao nova era u odnosima dveju zemalja.

Smena Todorovića?

Šef poslaničke grupe radikala Dragan Todorović biće smenjen sa čelne funkcije skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost danas na sednici Odbora u ponedeljak, saznaje Blic.Međutim, prema našim informacijama, posle Todorovića na tu funkciju više niko neće biti izabran pošto novi poslovnik, koji bi poslanici trebalo da usvoje za dva meseca, predviđa formiranje dva posebna odbora koji će se baviti pitanjima odbrane i unutrašnjih poslova. Do tada će sednice zakazivati sadašnji Todorovićev zamenik Dušan Bajatović iz SPS. Naime, novim poslovnikom koji prema Zakonu o Skupštini parlament mora da usvoji najkasnije za dva meseca predviđeno je da Skupština Srbije dobije odbor za bezbednost koji će se posebno baviti pitanjima unutrašnjih poslova, kao i odbor koji će biti nadležan za oblast vojske i očuvanje suvereniteta i integriteta naše zemlje. Kako objašnjava naš izvor, formiranje dva umesto jednog odbora predviđeno je po ugledu na većinu evropskih parlamenata u kojima se ovim temama bave posebni odbori.

Sve veća podrška deklaraciji

Deklaraciji o Srebrenici mogla bi se sutra naći pred poslanicima na posebnoj sednici Skupštine Srbije. Kako za Blic kaže predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović, tekst deklaracije se više ne može menjati, ali može biti povučen kako bi se radio potpuno novi dokument. Međutim, sadašnji tekst već ima obezbeđenu tesnu većinu, a moglo bi se desiti da ga, kako za Blic kažu u vrhu Srpske napredne stranke, podrži i ta partija. Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović kaže za da je deklaraciju u subotu stavila u proceduru, a da u dokumentu nema nikakvih promena u odnosu na tekst koji je u sredu dostavljen poslanicima jer u međuvremenu niko nije dostavio neki zahtev za izmene. Ona dodaje da poslanici mogu glasati za ovaj tekst deklaracije ili da je predlagač povuče i uradi novi tekst. - Ovaj tekst deklaracije suštinski se ne može dorađivati. Postoje dve varijante ili da se glasa za ovaj sada tekst ili da predlagač povuče deklaraciju i da se uradi novi dokument. O ponuđenom tekstu poslanici mogu da diskutuju, ali ne mogu podnositi amandmane, kao što je to slučaj sa zakonima - kaže Slavkić-Dejanović.

Milioni dolara za vehabije

Saudijska Arabija troši stotine miliona dolara kako bi preko novih radikalnih islamističkih grupa širila mržnju prema Zapadu i regrutovala borce za džihad u Avganistanu, piše „Sandej tajms”. List prenosi navode zvaničnika Makedonije da islamski fundamentalizam preti da destabilizuje Balkan, aprenosi Politika. Konstatuje takođe da fanatične vehabijske frakcije, koje finansiraju Saudijci, dolaze u sukob sa tradicionalno umerenim lokalnim muslimanskim zajednicama. Fundamentalisti finansiraju gradnju džamija i čak, daju 400 dolara mesečno pristalicama, od kojih se očekuje da se ne briju, a njihove žene da nose zar. Makedonske vlasti, navodi list, kažu da nadgledaju do 50 dobrovoljaca Al Kaide, regrutiranih da se bore u Avganistanu. Poverljivi dokumenti, na koje se list poziva, pokazuju da su neke islamske humanitarne organizacije, za koje se sumnja da se bave pranjem novca za finansiranje terorizma, aktivne širom Balkana. Čelnici islamske zajednice u Makedoniji potvrdili su da su neke džamije nasilno preuzele radikalne grupe, a u njima postavljeni novi imami, dodajući da je vehabijsko učenje potpuno strano lokalnoj tradiciji.

Suspendovani carinici

Dok nivo korupcije među carinskim službenicima u Srbiji opada, u porastu je broj disciplinskih postupaka protiv njih zato što kontrolišemo i period pre 2004. godine, kad je osnovano Odeljenje za unutrašnju kontrolu. Korupcija nikada i nigde neće biti sasvim iskorenjena, cilj je da je bude što manje i, pored sistemskih mera i kampanja, na graničnim prelazima na vidnom mestu su brojevi telefona za prijavljivanje ma koje primedbe na rad naših službenika - kaže u intervjuu za Blic Nebojša Jovanović, načelnik Odeljenja unutrašnje kontrole Uprave carina Srbije. On naglašava da fenomen korupcije ima uporište u mentalitetu da sve možemo ako imamo novac ili veze. To je, istovremeno, i odgovor na pitanje zašto kompleks mera koje sprovodi Uprava carina ne može biti dovoljan za iskorenjivanje korupcije kao društvenog problema globalnih dimenzija.

Prodajom Telekoma, PTT na velikom gubitku

Direktor PTT-a Goran Ćirić kaže da je ova firma od „Telekoma Srbija" prošle godine prihodovala oko 20 odsto svoje ukupne zarade, odnosno oko 4,4 milijarde dinara! Država bi uskoro trebalo da od PTT-a preuzme vlasništvo nad 80 odsto udela u „Telekomu" koji planira da proda, ali još nije poznato da li će PTT-u ovaj gubitak biti nadoknađen. Preduzeće „PTT Srbija" prošle godine je prihodovalo oko 22 milijarde dinara, a oko 20 odsto te sume dobili su od ćerke firme - „Telekoma Srbija". Direktor PTT-a Goran Ćirić kaže za Pres da „Telekom Srbija" najviše novca daje za prostorije koje iznajmljuje od njihove firme! Naši najveći poslovni partneri su „Telekom" i „Poštanska štedionica", od kojih dobijamo više od 40 odsto prihoda. „Telekom" koristi naše usluge fizičke dostave računa, usluge u oblasti IT-a, ali ubedljivo najveći deo koji prihodujemo od njih je na ime zakupa prostorija. Od „Telekoma" dobijamo oko 20 odsto od ukupnih prihoda koje ostvarujemo - rekao je Ćirić.

Lekarima skupa obnova licence

Na stolu medicinske sestre Zorice S. u jednom beogradskom domu zdravlja hrpa poziva za različite medicinske skupove, na kojima će svojim učestvovanjem dobiti bodove neophodne da obnovi licencu. Ona lista, bira i procenjuje: za simpozijum u Kliničkom centru Srbije iz svog džepa treba da plati 4.000 dinara, a dobiće pet bodova. Ali, toliko koštaju i patike za dete, školarca. Za skup na Dečjoj klinici 2.000 dinara i tri boda, ali, hvala Bogu, to je platio Dom zdravlja. Za drugi skup kotizacija 900 dinara, ali i tri boda…Lekarka Vera Z. iz iste ambulante u još većem problemu: kotizacije su veće za lekare saznaje Politika. Prošle subote za skup u Novom Sadu, kotizacija je bila 6.900 dinara, plus prevoz, ceo dan boravka, a trebalo je nešto i jesti. Pravilnik je jasan: skupiti 24 boda u jednoj kalendarskoj godini da bi se svakih sedam godina obnovila licenca za rada. Doktorka kaže kako će na kraju ispasti da će za potrebe skupljanja ovih bodova lekarima biti potrebna jedna plata. Pri tome nije nevažno reći da uz pare, cela priča traži i vreme: četiri, pet sata traju predavanja, sa pauzama prođe ceo dan, zbog skupa izostaje s posla, a od ustanove se za to ne dobija slobodan dan, već se koriste „svoji”. Primedbe zaposlenih u zdravstvu je da „osvežavanje” znanja iz medicine, odnosno po zakonu obavezna „kontinuirana edukacija” mnogo košta s obzirom na visinu plata.

Osiromašeni uranijum uzima danak

Porast broja obolelih od malignih bolesti na Kosmetu pripisuje se osiromašenom uranijumu, bačenom tokom bombardovanja naše zemlje. Podaci su alarmantni. Doktora Nebojša Srbljak, predstavnik NVO "Milosrdni anđeo", kaže da rezultati istraživanja da je za deset godina broj obolelih veći za oko 200 odsto, saznaju Novosti.- Posebno zabrinjavaju podaci da je među obolelima čak oko 80 odsto mladih. Ranije je granica bila 70 godina starosti, a sada oboleli, u proseku, imaju 40 godina - ističe dr Srbljak, internista-kardiolog, koji je kao predstavnik NVO istraživao uticaje radijacije. Doktor Srbljak kaže da je samo tokom prethodne godine u Prištini, među Albancima registrovano oko 2.000 slučajeva novoobolelih. - Albanski doktori tvrde da je povećanje broja obolelih od maligniteta posledica stresa, ali sve više Albanaca traži pomoć srpskih lekara da bi ustanovili posledice bolesti i lečili se u našim bolnicama. Takođe, istraživanja su potvrdila da je povećan broj obolelih i među raseljenim Srbima sa Kosmeta - objašnjava naš sagovornik.

Velike kazne zbog pušenja

Pred poslanicima Skupštine Srbije sutra će se naći predlog zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu kojim je predviđena zabrana pušenja u javnom zatvorenom prostoru i javnom prevozu, a za nepoštovanje odredaba predviđene su kazne od 5.000 do milion dinara. Zakon će stupiti na snagu 180 dana po usvajanu u parlamentu. Pušenje je, kako je predviđeno tim predlogom, zabranjeno u svakom zatvorenom radnom i javnom prostoru, ali su iz te zabrane izuzeti ugostiteljski objekti, u kojima, u zavisnosti od površine, upotreba duvana može biti dozvoljena. Takođe, pušenje je potpuno zabranjeno i u prostoru koji nije zatvoren, a koji je funkcionalni deo objekta u kojem se obavlja delatnost zdravstvene zaštite, vaspitanja i obrazovanja, društvene brige o deci, socijalne zaštite, uključujući i dvorišni prostor, kao i otvoreni prostor za održavanje pozorišnih, bioskopskih i drugih vrsta predstava - kaže za Blic, Zorica Pavlović, pomoćnik ministra zdravlja i jedan od autora nacrta zakona.

Ubistva u Čeneju i Novom Sadu

Nikšićanin Banjo Domazetović (44), građevinski preduzimač, koga su povezivali sa pripadnicima crnogorske mafije, ubijen je u noći između subote i nedelje na „Salašu 137“ na Čeneju. Njega je, prema nezvaničnim podacima, sa više hitaca iz pištolja ubio Bogdan B. iz Novog Sada, koji je posle ubistva pobegao. Za osumnjičenim je organizovana potraga, a kako Blic saznaje, i žrtva i ubica su odranije poznati policiji. Ubistvu Domazetovića je prethodila svađa i tuča gostiju na popularnom „Salašu 137“. Prema prvim informacijama, osumnjičeni Bogdan B. se sporne večeri nalazio u delu lokala gde je bila organizovana privatna žurka na kojoj su bili gosti iz Novog Sada i Subotice. U drugom delu lokala Domazetović je sedeo za stolom sa nekoliko prijatelja. Oko ponoći, nakon dosta popijenog alkohola, između ove dve grupe gostiju došlo je do prepirke, a zatim je usledila i masovna tuča. U tuči, u kojoj je lokal potpuno demoliran, osumnjičeni Bogdan B. i Domazetović su razmenili nekoliko udaraca, nakon čega je došlo do zatišja.

Domazetović je, naime, važio za čoveka vrlo bliskog ljudima iz kriminalnog vrha Crne Gore. Uz ostalo, tokom devedesetih, on je, zbog ubistva, u Mađarskoj više godina proveo u zatvoru, da bi, po isteku kazne, 2001. bio isporučen tadašnjoj SRJ. Nastanio se u Subotici, odakle je u subotu veče i došao da se na “Salašu 137” vidi s prijateljima, saznaju Novosti. Njega je, kako se sumnja, sa četiri hica iz pištolja ubio B. B., iz Novog Sada, za kojim operativci novosadske policije intenzivno tragaju. Ubistvu je prethodio verbalni sukob, a potom i tuča dveju grupa gostiju u samom restoranu. U jednoj od njih je, sa desetak prijatelja iz Beograda, Novog Sada i Vrbasa, bio i Domazetović, inače poznat kao čovek nesklon druženjima, odnosno kao “vuk samotnjak”. - Domazetović je taman izašao iz restorana i krenuo ka svom džipu koji se nalazio na parkingu.

Velibor Vučurević (31) iz Bačke Topole, poznati autor tekstova pesama narodne muzike, ubijen je preksinoć u Novom Sadu kada je još neidentifikovani ubica u njega ispalio hitac na Bulevaru Jaše Tomića. Vučurević je ubijen u 21 sat, nasred jedne od najprometnijih novosadskih ulica. Policija za sada ne isključuje mogućnost da je ovaj mladić ubijen greškom. Video sam mladića kako, kao pokošen, pada na trotoar. Zaustavio sam automobil i pritrčao u pomoć. Nije davao znake života, a sa potiljka mu se slivala krv. Metak mu je ušao kroz čelo i izašao kroz potiljak - priča Novosađanin koji se u momentu ubistva nalazio na Bulevaru Jaše Tomića. On je odmah pozvao Hitnu pomoć, koja je zatim obavestila policiju. Stanari okolnih zgrada kažu da se par minuta pre 21 sat začuo jedan pucanj. Ubijeni Vučurević je pao na zemlju, a pored njega je ostao kišobran koji je nosio u ruci. Prolaznici i brojni vozači pokušali su da pomognu nesrećnom mladiću, ali je za njega bilo kasno. Niko od brojnih prolaznika, međutim, nije pouzdano mogao da kaže ko je i odakle ispalio smrtonosni hitac. Prema pretpostavkama policije, u Vučurevića je pucala jedna osoba, koja je zatim trkom nestala između okolnih zgrada. Motiv svirepog ubistva, koje je po svemu ličilo na mafijašku likvidaciju, za sada nije poznat, prenosi Blic.

Muzičar Velibor Vučurović (31) ubijen je nasred ulice u Novom Sadu! Kako saznajemo, napadač koji je bio sakriven u obližnjem žbunju prišao je Vučuroviću i ispalio mu metak u glavu. Telo Vučurovića pronašli su slučajni prolaznici, a policija traga za ubicom. Zločin se dogodio u subotu oko 21 sat u Bulevaru Jaše Tomića u blizini raskrsnice sa ulicom Jovana Hranilovića. - Telo Velibora Vučurovića sa ranom od metka u desnoj slepoočnici pronašli su slučajni prolaznici. Vučurović je kod sebe imao dokumenta na to ime, a njegov identitet potvrđen je u policiji. On je inače rodom iz Bačke Topole, a poslednjih godina živeo je u Novom Sadu - kaže za Pres izvor blizak istrazi. Opšta tuča i pucnjava na „Salašu 137" odigrali su se u nedelju, jedan sat posle ponoći. Policija traga za Bogdanom B. zbog sumnje da je ispalio tri hica u Domazetovića.