SRBIMA ISKLJUČUJU TELEFONE I TELEVIZIJU

Oko 100.000 Srba u enklavama na KiM ostalo bez signala mobilne telefonije, kaže koordinator „Telekoma Srbije”. U Srbiji se hitno mora prestati sa stvaranjem atmosfere beznađa, rekao predsednik Srbije. Episkop Artemije će na predstojećem Svetom arhijerejskom saboru ostati istrajan u nameri da dokaže kako je postupak protiv njega, iskonstruisan i neosnovan.

Isključeni operatori iz Srbije

Demontiranjem 25 baznih stanica mobilnih operatera, oko 100.000 Srba u enklavama ostalo bez signala mobilne telefonije, kaže koordinator „Telekoma Srbije”, prenosi Politika. Juče ujutru nešto posle sedam časova do zuba naoružani policajci i monteri iz Prištine sasvim su demolirali repetitor ’Telekoma Srbije’. Uzeli su sve što je moglo da se odnese, a na moje povike da uzimaju tuđe, samo su odgovorili da ja nisam smeo da dozvolim da se ilegalno postavi repetitor na crkvenom imanju. Dovikivali su da će mi oduzeti aparat kojim sam slikao sve što su činili i na kraju sam bio prinuđen da im ga predam”, kaže za Politiku otac Zvonko, paroh crkve u Vrbovcu.

Nakon nasilnog isključenja repetitora oko 100.000 korisnika mobilne telefonije „Telekoma Srbije” i „Telenora” na području centralnog Kosova, Kosovskog Pomoravlja i Metohije, ostali su bez signala. Predstavnici Kosovske regulatorne uprave za telekomunikacije, uz asistenciju jakih specijalnih snaga Kosovske policijske službe, bez prethodne najave i obrazloženja, demontirali su, uništili i zaplenili opremu na 25 baznih stanica „Telekoma Srbije”. Signal srpskih operatera sada imaju samo Srbi na severu KiM.

U vladi Kosova kažu da nemaju ništa sa ovim potezima agencije. Portparol vlade Memlji Krasnići kaže za Politiku da je „regulatorna agencija za telekomunikacije Kosova nezavisna agencija koja o svojim potezima račune podnosi skupštini Kosova a nikako vladi”. Inače, i među kosovskim Albancima i njihovim funkcionerima mnogo je korisnika „Telekoma”, „Telenora” i VIP-a zbog jeftinijih impulsa (čak su pet puta skuplji impulsi kosovske mobilne telefonije 044 i 049).

Centralno Kosovo u petak ostalo bez signala mobilnih operatera Srbije posle akcije skidanja antena i presecanja kablova. "Odsečeno" 40.000 Srba, piše u Novostima. Područje centralnog Kosova u petak ujutro ostalo je bez signala mobilne telefonije Telekoma Srbija i Telenora, posle akcije skidanje antena i presecanja kablova, koje su izveli radnici Regulatornog tela za telekomunikacije Kosova, uz podršku specijalnih jedinica kosovske policije!

“Srbi u enklavama odsečeni od sveta”, piše u Blicu. Stanovništvo u srpskim enklavama na Kosovu, između 30.000 i 40.000 ljudi od ukupno 60.000, ostali su juče bez mogućnosti da komuniciraju sa svetom, pozovu lekara ili neku hitnu službu jer je kosovska policija presekla kablove na predajnicima mobilne telefonije u enklavama. Njihov položaj je nezamislivo težak jer im je kretanje ograničeno i sada su praktično potpuno odsečeni od sveta.

Kosovske vlasti isključile su jutros predajnike "Telekoma Srbije" u Štrpcu i Kosovskoj Kamenici, tako da je bez telefonske mreže 064 sada čitavo Kosovsko pomoravlje, u kojem živi oko 40.000 Srba, javlja Pres. U prekidu je i fiksna telefonija, tako da su srpska sela u tom delu Kosova i Metohije komunikacijski odsečena jedna od drugih. U Štrpcu su monteri, uz jake snage policije, demolirali i predajnik regionalne televizije i radija Herc, koji emituju program na srpskom jeziku. U toj opštini živi oko 12.000 Srba.

Akcija "Mi smo u biblioteci" povodom  23. aprila - Svetskog dana knjige u Biblioteci
grada Beograda

Kupovna moć

Za pokriće prosečne potrošačke korpe u Srbiji je, prema poslednjem merenju statistike iz februara ove godine, trebalo 1,12 prosečnih zarada! Prosečna potrošačka korpa od osamdesetak stavki - 36.196 dinara, objavljuju Novosti. Standard građana je nešto povoljniji u odnosu na prethodni mesec, čemu je najviše doprinelo povećanje plata u tom mesecu.

Padu kupovne moći doprinosi i nepovoljniji odnos dinara u odnosu na evro. Primanja građana u Srbiji realno su manja zbog devalvacije dinara u proteklom periodu. A, kada se tome doda i struktura naših zarada, odnosno da dve trećine zaposlenih u Srbiji prima polovinu ili pak prosečnu mesečnu zaradu, onda je to svakako problem koji produbljuje krizu.
Inače, u svim gradovima koji se statistički prate, prosečna zarada pokrila je minimalnu, a samo u tri grada Srbije - u Beogradu, Novom Sadu i Smederevu i prosečnu korpu. Srpski prosek od 32.336 dinara dovoljan je za pokriće minimalne korpe od 22.469, ali ne i prosečne korpe od 36.196 dinara.

Manji porez na male plate

Reformom poreskog sistema, koja treba da se okonča do kraja ove godine, trebalo bi da se neoporeziva osnovica za plate poveća sa sadašnjih šest na 16.500 dinara, a da se svaka isplata preko te sume oporezuje jedinstvenom stopom – 20, a ne 12 procenata. To je, za sada, samo jedan od predloga. Ima i drugih. Šta se time želi?

Da se poslodavci oslobode svakog nameta na niske plate ne bi li bez poreskih zahvatanja povećali zarade najmanje plaćenim radnicima i što više prijavili onih koji rade na crno, a da se, u isti čas, ne smanje fiskalni prihodi, jer će se u državnu kasu sliti više para korekcijom minimalne stope i od šireg obuhvata većih plata.


(ilustracija: Politika)

Tako će se, računaju, predlagači poreske reforme umesto sadašnjih 65 dinara na svakih 100 dinara neto zarade, smanjenjem doprinosa za socijalno osiguranje, ubuduće plaćati 47 dinara. Progresivnijim oporezivanjem većih zarada opterećenje najugroženijih radnika koji primaju minimalnu zaradu (polovina od prosečne), smanjilo bi se na 35 od 100 dinara neto zarade. Ideja autora poreske reforme je da se dodatni prihodi u državnu kasu prikupljaju povećanjem poreske stope na zarade sa 12 na 20 odsto, ali to ne bi važilo za plate niže od 16.500 dinara.

Predsednik protiv beznadja

U Srbiji se hitno mora prestati sa stvaranjem atmosfere beznađa. Postoje snage koje šire to beznađe, ali to našoj zemlji ne može doneti nove investicije, nova radna mesta i razvoj kojem stremimo. Ovo je juče, posle svečanosti potpisivanja memoranduma o razumevanju i saradnji između kompanije „Jura” iz Južne Koreje, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i grada Niša, rekao predsednik Srbije Boris Tadić i posebno naglasio:

"Vlast treba kritikovati, ali neću dozvoliti da se u Srbiji stvara loša atmosfera i neću pristati da su svi političari lopovi, korupcionaši i kriminalci. To jednostavno nije tačno", prenosi Politika.

Najvažniji je privredni rast

Mere Vlade Srbije za prevazilaženje posledica svetske ekonomske krize u zemlji usmerene su na povećanje potrošnje, ali Srbija mora da se usmeri i na povećanje investicija i izvoza - ističe u razgovoru za Danas dr Mihael Erke, direktor kancelarije Fondacije Fridrih Ebert (FES) u Beogradu, odgovarajući na pitanje kako ocenjuje aktuelne mere Vlade Srbije za privredni oporavak. On dodaje da su sadašnje mere, kao na primer, povoljni krediti sa građane sa niskim primanjima i infrastrukturni projekti važni, ali je veoma važno da se obrati pažnja na jačanje i podsticanje izvozne orijentacije zemlje. Erke navodi da će privredni rast u Srbiji ipak najviše zavisiti od rasta u celoj Evropi i od ponašanja najrazvijenijih ekonomija .

“Srbija je, naime, mala ekonomija koja ne može puno da učini, kako bi prevazišla krizu”, objavljuje Danas pod naslovom “Slabi sindikati su jedan od uzroka krize”.

Ko sudi u Srbiji?

Sudska i izvršna vlast Srbije različito ocenjuju odluku suda u slučaju novinarke Brankice Stanković. Sporenja zbog odluke da skandiranje navijača „Partizana” „proći ćeš kao Ćuruvija” nije pretnja Brankici Stanković već – uvreda

Vrhovni kasacioni sud, kao najviši sud čija predsednica je Nata Mesarović, saopštio je da je „nedozvoljena svaka javna, unapred izrečena ocena nepravnosnažne sudske odluke, kao i zahtev za preispitivanje rada sudije zbog izraženog mišljenja prilikom donošenja te odluke. Posebno zabrinjava što to čine predstavnici izvršne vlasti”.

Predsednica Apelacionog suda u Beogradu Radmila Dragičević Dičić izjavila je juče da je nedopustivo da se „odbacivanje optužnice za pretnje novinarki komentariše na način kojim se ugrožava nezavisnost i nepristrasnost suda.”

Dan ranije državni sekretar Slobodan Homen je ocenio da „sud nije adekvatno procenio ozbiljnost situacije” i da će Ministarstvo pravde podneti inicijativu za preispitivanje postupanja suda”.

Ministarka pravde Snežana Malović najavila je juče u Nišu da će Ministarstvo pravde učiniti sve da se preispita ova odluka, naglasivši da oni koji su izabrani u procesu reforme pravosuđa nisu amnestirani za prethodni rad, niti za budući.

Episkop Artemije ne odustaje

Episkop Artemije će na predstojećem Svetom arhijerejskom saboru ostati istrajan u nameri da dokaže kako je postupak za utvrđivanje kanonske krivice koji je pokrenuo Sveti sinod protiv njega, zbog nepravilnosti u poslovanju Eparhije raško-prizrenske, iskonstruisan i neosnovan.

„Samo da ne bi ostao na Kosovu i Metohiji na vladiku Artemija se uoči Sabora vrši pritisak da prihvati premeštaj u drugu eparhiju. Razne kombinacije su u igri. Spominje se niška ili Zemun, ukoliko dođe do podele Mitropolije beogradsko-karlovačke. Ali, Artemije neće prihvatati nikakve ponude i kompromise. Smatrajući da je nevin, on hoće da i dalje ostane nadležni arhijerej za Raško-prizrensku eparhiju po cenu da ga Sabor penzioniše ili, čak, liši episkopskog čina”, kaže jedan bliski Artemijev saradnik.

Pojedine vladike uoči Sabora uputile pismo arhijerejima zbog prakse da se crkvena pitanja sve češće ne rešavaju saglasjem svih, piše u Politici. U pismu na četiri strane, u kome zabrinute vladike ukazuju na nepoštovanje kanona i apostolskih pravila u SPC, između ostalog se kaže: „Zamenom uloga i nadležnosti unutar Crkve, odnosno odstupanjem od sabornog odlučivanja koje mora biti plod dejstva Duha svetog, stvari su toliko ispuštene da su postale predmet živog raspravljanja i povod dubokih podela, ne samo među nama arhijerejima, nego i u verujućem slovesnom stadu koje nam sve češće i opravdano ukazuje na nastali besporedak i kvarenje vere”.

Sveti arhijerejski sinod SPC usvojio je akt o utvrđivanju kanonske odgovornosti episkopa raško-prizrenskog Artemija, za koji je bio zadužen član „crkvene vlade“ episkop dalmatinski Fotije, saznaje Danas u crkvenim izvorima. Ovaj dokument o „kanonskim i drugim prestupima“ vladike Artemija biće podnet Svetom arhijerejskom saboru, čije redovno prolećno zasedanje treba da počne u ponedeljak u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu. U sedištu SPC nezvanično tvrde da ne postoji optužnica protiv vladike Artemija. Protojerej Velibor Džomić iz Mitropolije crnogorsko-primorske negirao je za Danas spekulacije da je pisao optužnicu.

Najviše zakonodavno telo Srpske pravoslavne crkve Sveti arhijerejski sabor razmatraće početkom naredne nedelje optužnicu protiv vladike raško-prizrenskog Artemija u kojoj su mu, kako Alo saznaje, lično na teret stavljene brojne finansijske zloupotrebe.

Zajmovi za Grčku

Grčka je u petak u podne zvanično zatražila aktiviranje mehanizma finansijske pomoći EU i MMF-a koji je, prema odluci Brisela, i mogao da bude pokrenut samo na izričiti zahtev Atine, javlja Politika. Na odluku su Atinu, bez sumnje, naterali sve jači pritisci tržišta. Samo u jednom danu nekoliko događaja: stanje na berzama je došlo do kritične tačke,EU je posle analiza koje je objavila evropska statistička agencija EUROSTAT povećala svoju procenu grčkog budžetskog deficita sa 12,7 na 14 odsto, a agencija MUDI ponovoje snizila njen kreditni rejting. Novo povećanje troškova pozajmljivanja države, koja duguje 300 milijardi evra, učinilo je svoje!

Izrada kovanice od jednog evra u kovnici u Atini

Dakle, Grčka će sada i zvanično moći da računa na „spasilački paket”, kredit od 45 milijardi evra sa kamatom od pet odsto koje joj, naravno, pod određenim uslovima koji se preciziraju do tančina, daju EU i MMF. Prvo se očekuje pomoć iz kese sa 30 milijardi koju je spremna da da EU, a tek posle, ukoliko bude potrebno,i preostalih 15 milijardi iz kase MMF-a. Naime,među grčkim ministrima i zvaničnicima pozajmljivanje od MMF-a, sudeći po njihovim izjavama poslednjih dana, predstavlja pravi bauk. Na poslednjoj sednici vlade bilo je komentara da bi uz pomoć MMF-a mogli da „ostanu bez pantalona” pa je ministar finansija Papakonstantinu morao da ubeđuje članove vlade da će se prvo zatražiti pomoć EU.

Smisao postojanja Belgije

Ima li ova zemlja još smisla? Ovaj naslov, preko cele prve strane, u izdanju belgijskog „Soara“, u petak, najbolje govori o klimi koja vlada u ovoj federalnoj državi posle najnovije epizode suštinskog neslaganja dva najveća konstituciona naroda, Valonaca i Flamanaca, zbog čega je izazvana nova, ko zna koja po redu kriza vlade, s premijerovom ostavkom na kraljevom radnom stolu, objavljuju Novosti. Pretpostavlja se da je, pre nekoliko godina, uzrok jedne železničke nesreće u Belgiji bio jezički nesporazum. Jezik se ponovo isprečio, sada u sasvim drugom kontekstu, preteći da izazove dalje podele u ionako krhkom državnom jedinstvu. Belgija ima tri regiona - valonski, flamanski i grad Brisel, sa deset konstitutivnih provincija (po pet flamanskih i valonskih). Svaki region ima svoj jezički ekskluzivitet

Američke bombe ostaju u Evropi

SAD i NATO odbacili su ideju da iz Evrope bude uklonjeno američko atomsko oružje. Na sastanku ministara inostranih poslova članica alijanse u Talinu (Estonija), američki državni sekretar Hilari Klinton i generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen odlučno su odbacili takvu ideju koju je, pre izvesnog vremena, „lansirao” šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele.


Hillary Clinton sa finskim ministrom spoljnih poslova Alexander-om Stubb-om na
ministarskom sastanku u Talinu

U Evropi, prema nezvaničnim ali pouzdanim procenama, SAD imaju između 160 i 200 atomskih bombi stacioniranih u pet država: Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Italiji i Turskoj, piše u Politici.

NATO i Bosna

Odluku ministara spoljnih poslova zemalja NATO-a da Bosna i Hercegovina dobije Akcioni plan za članstvo u NATO-u (MAP) zvanično Sarajevo pozdravlja i doživljava je kao nagradu za ispunjenje svih postavljenih uslova. Istovremeno pojedini visokopozicionirani političari u BiH izražavaju pesimizam u pogledu ispunjavanja novopostavljenih uslova, odnosno brzog rešavanja pitanja takozvane perspektivne nepokretne vojne imovine, objavljuje Politika.

„Dobijanje MAP-a je pozitivan signal, praktično to je nagrada za ispunjenje uslova koji su bili postavljeni pred BiH”, izjavio je za Politiku Milorad Živković, predsedavajući BiH delegacije u skupštini NATO.

Ne bih voleo, dodao je on, „da je zamena dobijanje MAP-a nedobijanju vizne liberalizacije za građane BiH”, s obzirom na činjenicu da je „BiH ispunila sve uslove za dobijanje liberalizovanog viznog režima u julu ove godine”.

Živković smatra da je nerealno očekivati da se u ovoj godini, koja je izborna, mogu napraviti tako veliki iskoraci, kao što je rešavanje pitanja vojne imovine.

Odgovori na pretpostavljena pitanja

„Srbija se sprema za upitnik Evropske komisijem, a naš interni dogovor je da pokušamo da napravimo presek i budemo spremni u maju”, kaže Milica Delević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije.

Takav načelni stav je zauzet jer u junu Savet ministara treba da odlučuje o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, posle izveštaja Serža Bramerca, glavnog tužioca Haškog tribunala.

Srbija sada priprema odgovore na svoj upitnik na osnovu upitnika koje su svojevremeno dobijali njeni susedi, računajući da će joj stići slična pitanja, ali svesna i da pitanja koja EK šalje zemljama koje traže status kandidata odražavaju specifičnosti te zemlje, piše u Politici.

Sporazum sa SAD

Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić potpisao je u Vašingtonu Sporazum o naučno-tehnološkoj saradnji sa SAD, kojim se, kako je istakao, šalje poruka da je „Srbija otvorena za saradnju i biznis”, javljaPolitika.

„Sporazum ne vidimo samo kao odnos između zemlje i zemlje, između univerziteta i univerziteta, već i kao veliku priliku za američke tehnološke kompanije da dođu da rade u Srbiji”, rekao je Đelić.

Sa američke strane, sporazum je potpisala podsekretar za demokratiju i globalne poslove Marija Otero.

Istraga o palenju ambasade

Otpočela je istraga ko je naredio da se policija povuče i ne obezbeđuje ambasade tokom nemira koji su izbili nakon mitinga „Kosovo je Srbija“ 21. februara 2008. Godine, objavljujeBlic iz izvora u pravosuđu. Tužilaštvo je poslalo zahtev MUP-u da sprovede istragu i pribavi podatke o odgovornima, piše u ovom listu pod naslovom “Koštuničin kabinet pod lupom policije”.

Bivši komandant Žandarmerije, general Borivoje Tešić, tvrdi da ima informacije ko je sve odgovoran za paljenje Ambasade SAD tokom mitinga „Kosovo je Srbija" 21. februara 2008. Godine, objavljujePres. Tešić, koji je penzionisan četiri meseca posle ovog mitinga, prvi put u javnosti govori o okolnostima koje su dovele do paljenja Ambasade SAD u Beogradu. On ne želi direktno da otkrije ime čoveka koji je naredio povlačenje policije ispred Ambasade SAD, ali kaže da jedinicama komanduje direktor policije, odnosno Milorad Veljović. Prema njegovim rečima, uvidom u dokumentaciju MUP može utvrditi ko je izdao naređenje, jer policija čuva Plan obezbeđenja javnog skupa i snimke radio-veza.

Bolan rastanak sa blanko ostavkama

Milan Marković, ministar za državnu upravu, govori za Novosti o odluci Ustavnog suda o ukidanju blanko ostavki: “Nisam optimista da ćemo postići konsenzus i oko narodnih poslanika. Očekuje se talas krize na lokalu.”

Odluka Ustavnog suda kojom će se praktično ukinuti blanko ostavke za odbornike u lokalnim skupštinama značajna je za razvoj demokratije i reformu političkog sistema. Pošto kasnimo sa procesom, njena primena će sada da bude bolnija.
To je poruka ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milana Markovića, koji je još pre godinu dana predložio Zakon o izboru odbornika, ali, zbog ukidanja blanko ostavki, nije naišao na razumevanje svih koalicionih partnera.

Odlaganje sudjenja ministrima?

Sudije koje bi po prijavi revizora trebalo da sude jedanaestorici bivših i sadašnjih ministara, zaključile su da su zahtevi DRI nepotpuni, pa će ih poslati na dopunu - saznaju nezvanično Novosti. To praktično znači da bi ročišta protiv ministara, koja je trebalo da počnu 8. maja, vrlo lako mogla da budu otkazana. I upravo zbog ovog zapleta, aktuelnim i nekadašnjim članovima Vlade još nisu ni stigli sudski pozivi.
Prijave DRI podnete su protiv Slobodana Milosavljevića, Gorana Bogdanovića, Žarka Obradovića, Tomice Milosavljevića, Nebojše Bradića, Olivera Dulića, Saše Dragina, Predraga Bubala, Slobodana Samardžića, Zorana Lončara i Vojislava Brajovića.

Reformisti i njihova braća

Izbor rođene braće poslanice i portparola Demokratske stranke Jelene Trivan za sudije dokaz su „korupcije i nepotizma“ pri reformi pravosuđa, ocenjuju predstavnici opozicije u izjavama za Alo. Partijski partneri Trivanove, koja je ovih dana najglasnija u odbrani reforme sudstva, međutim, tvrde da „porodične veze ne smeju biti smetnja napredovanju u karijeri“ i da to ne može biti osnov za sukob interesa.

Alo podseća da je juče pisao kako je u postupku reizbora sudija brat Trivanove Predrag Marković reizabran za sudiju Opštinskog suda u Kragujevcu, dok je Milan Marković sa funkcije republičkog javnog pravobranioca pre nekoliko dana imenovan za sudiju Ustavnog suda Srbije.

Predsednikovi gestovi nateruju suze

Predsednik Srbije Boris Tadić najavio je juče, preko saradnika u medijima, da će se boriti za starateljstvo nad kerušom Milom, kojoj su monstrumi nedavno odsekli sve četiri šapice, javlja Alo. Zbog predsednikovog gesta mnogima su krenule suze na oči, ali se oni koji pamte Tadićevu epizodu sa usvajanjem mace Mici boje da bi i Mila posle poziranja u naručju šefa države mogla da bude prosleđena nekom od pomoćnog osoblja.
Podsetimo, objavljuje ovaj tabloid, predsednikovo „usvajanje“ mace, kojoj je u junu 2007. godine „Orka“ tražila dom, punilo je naslovne strane tih dana. Međutim, Tadićeva briga o ljubimcu trajala je koliko i interesovanje novinara za priču o njegovoj humanosti.
Tako je svog krznatog drugara vrlo brzo prosledio šefici PR službe Predsedništva Jasmini Stojanov, da bi mačka završila kod predsednikove kuvarice.

Karijera Jovanke Broz

Savka Dabčević Kučar predlagala je Titu da se Jovanka Broz izabere za člana kolektivnog Predsedništva Jugoslavije kao predstavnik Hrvatske, prenosi Danas. Ovu informaciju iznosi Marko Vrhunec, više godina Titov lični sekretar i šef Kabineta, u knjizi "Tito titoizam" koja je upravo izašla u izdanju Saveza antifašista Srbije. Vrhunec navodi da je Savka Dabčević predlog iznela Titu 1972 (?!), prilikom jednog Titovog boravka u Zagrebu. Tito ga nije komentarisao, samo je ustao i rečima "Idemo" napustio sastanak.

Ubistvo zbog duga

Dug od 20.000 evra motiv je zbog kog je Predrag Novaković (53) u četvrtak ubio prijatelja Milana Medojevića (59), a zatim izvršio samoubistvo u „audiju A6“ Vlade Srbije (BG 12-11), koji mu je dodeljen kao vozaču Ministarstva za dijasporu.

Novaković je 20.000 evra dugovao Medojeviću. Vraćao mu je taj novac u ratama. U poslednje vreme, Medojević je tražio od Novakovića, sa kojim je dugogodišnji prijatelj i kolega u Upravi za zajedničke poslove Vlade, da mu što pre vrati preostali dug. Novaković nije imao novac i iz tog razloga se odlučio na stravičan zločin - kaže za Blic izvor iz istrage.

Obdukcijom je utvrđeno da je Predrag Novaković (56), vozač Ministarstva za dijasporu, ispalio četiri hica u svog bivšeg šefa Milana Medojevića (51), a potom presudio i sebi jednim metkom u glavu, saznajeAlo. Novakovićeva nemogućnost da vrati dug od 29.000 evra dugogodišnjem prijatelju Medojeviću najverovatnije je bila okidač za tragediju.

Partizan u finalu u Zagrebu

Košarkaši Partizana u polufinalu Jadranske lige pobedili vršački Hemofarm - 72:67, javljaju Novosti. Vujoševićev tim igraće u nedelju (17.15) u šestom uzastopnom finalu regionalnog takmičenja u Zagrebu protiv domaće Cibone, koja je savladala Olimpiju 78:73. Crno-beli će ujedno braniti trostruku uzastopnu krunu vladara regiona.

I Blic ima naslov o ovoj temi.