SRBIJA NE MORA U NATO

Anders Fog Rasmusen, generalni sekretar NATO, kaže da članstvo u alijansi nije uslov za ulazak u EU. Pad proizvodnje je zaustavljen, finansijski sektor je stabilan i može se očekivati blagi ekonomski oporavak, tvrdi ministar ekonomije. Vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca Slobodan Radovanović podneo je juče Ustavnom sudu Srbije predlog za zabranu rada i delovanja 14 ekstremnih navijačkih podgrupa.

Revija kupaćih kostima, Cali, Colombia

Dinkić najavljuje oporavak privrde

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da je u Srbiji došlo do stabilizacije ekonomskih prilika, pad proizvodnje je zaustavljen, finansijski sektor je stabilan i da se može očekivati blagi ekonomski oporavak.

„Očekujem da će recesija u Srbiji proći u prvom kvartalu sledeće godine i da ćemo u 2010. godini imati blagi rast od 1,5 odsto BDP”, rekao je Dinkić za okruglim stolom „Ekonomist grupe”.

Dinkić je naglasio da će Vlada Srbije naredne godine nastaviti rad na poboljšanju privrdenog ambijenta i najavio da neće doći do povećanja PDV, poreza na dobit i poreza na plate.

Neprihvatljivo je nametanje rešenja za Bosnu

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče da Srbija poštuje integritet Bosne i Hercegovine i svako političko rešenje oko koga se dogovore legitimni predstavnici sva tri naroda. Na konferenciji za novinare u Beogradu on je rekao da Srbija ostaje trajno privržena Dejtonskom sporazumu koji, kako je istakao, moguće je menjati pod uslovom da se sve tri strane dogovore o tome, prenosi Politika.

„Sve ono što se dogovore legitimni predstavnici Hrvata, Bošnjaka i Srba u Bosni i Hercegovini prihvatljivo je za Srbiju. Sve ono što ne dobije punu podršku legitimnih predstavnika sva tri naroda, nije prihvatljivo”, naglasio je Tadić.

Medvedev u poseti Sinodu SPC

Predsednika Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva tokom posete Beogradu 20. oktobra primiće i članovi Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve, nezvanično saznaje Danas u visokim crkvenim krugovima.

Srbija ne mora u NATO

Anders Fog Rasmusen, generalni sekretar NATO, govori za Novosti: "Alijansa nije uslov za EU. Ceo region ide napred. Još nemamo predlog za reviziju Kumanovskog sporazuma. Srbija sama bira gde će se učlaniti."

Otvaranje izložbe Stradanje Srba pod okupacijom na Kosovu i Metohiji
1941 - 1944 u Vojnom muzeju

Srbija i EFTA

Srbija bi ove godine trebalo da potpiše sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropskim udruženjem slobodne trgovine (EFTA) koji ima četiri članice, izjavila je državni sekretar Ministarstva ekonomije Vesna Arsić. Ona je agenciji Beta kazala da to udruženje čine Švajcarska, Norveška, Island i Lihtentštajn i dodala da je EFTA osnovana 1960. godine i da je ranije imala više članova.

Ona je istakla da Srbija ima regionalni CEFTA sporazum o slobodnoj trgovini, sporazum sa Rusijom, Turskom, Belorusijom i da ima slobodan pristup tržištu EU.

Protest poljoprivrednika na Jelisejskim poljima u Parizu

Stigla vakcina protiv gripa

Institut za imunologiju i virusologiju distribuirao je do petka 216.000, od ukupno 305.000 doza "Sanofi Pasterove" vakcine kupljene za imunizaciju o trošku osiguranja. Dr Ranko Dakić, direktor Instituta, kaže da će u ponedeljak oko 69.000 doza biti isporučeno beogradskim domovima zdravlja. Istog dana vakcina će stići i u Pančevo, a prevoz do primarne zdravstvene zaštite u Nišu planiran je za utorak.

Dr Dakić kaže da će "Torlakov" pogon za proizvodnju vakcine, u kojem je pre četiri godine započeta rekonstrukcija, biti završen do decembra i da će u januaru biti pokrenuta probna proizvodnja. U "Torlaku" očekuju da će za sledeću sezonu, posle pet godina pauze, Srbija imati domaću vakcinu protiv gripa.

Vakcinacija protiv novog gripa u Srbiji će najkasnije početi krajem ove i početkom sledeće godine, a mnogi već sada imaju razne nedoumice - da li smeju da je prime, može li da izazove neke posledice, itd… Vakcina će biti obavezna i besplatna za 915.000 građana, a ostatak stanovništva će cepivo morati da plati, i to u okviru participacije, saznaje Blic.

Plan otpuštanja u administraciji

Maksimalan broj zaposlenih u opštinama i gradovima od sledeće godine ne može biti veći od četiri stalno zaposlena činovnika na hiljadu stanovnika. To znači da će broj zaposlenih na lokalu biti smanjen za blizu 15 odsto, odnosno za 5.648 činovnika.
Ovo previđa Predlog zakona o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnoj administraciji koji će, kako Novosti saznaju, Vlada usvojiti na redovnoj sednici u sledeći četvrtak.
Zakon se odnosi na 37.789 zaposlenih koji se finansiraju iz lokalnih budžeta, ali ne i na preostalih 63.876 koji se vode na opštinskim ”spiskovima”, ali ne primaju platu iz opštinskih kasa. Naime, propis reguliše broj zaposlenih u opštinskim administracijama, u ustanovama koje se finansiraju iz lokalnog budžeta i preduzećima čiji je jedini osnovač opština ili grad.
Prema utvrđenim kriterijumima, u 22 opštine ili grada potrebno je smanjiti administraciju za deset odsto, u 35 lokalnih samuprava ”skraćenje” će biti od 10 do 20 odsto, u 45 broj će biti smanjen od 20 do 30 odsto, a u osam opština i gradova činovnički aparat će se srezati za više od 30 odsto. U 35 opština, kako je utvrđeno, nije potrebno smanjivati administraciju.

Iz republičke javne administracije trebalo bi da do kraja godine bude otpušteno 2.615 stalno zaposlenih, i to najviše iz Republičkog geodetskog zavoda (510), zatim iz Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja (441), iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (310). U dokumentu koji je pripremio Generalni sekretarijat Vlade Srbije i u koji je Blic imao uvid, predlaže se prosečno smanjenje od 12 odsto. Prema Nacrtu zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, od 1. januara sledeće godine iz budžeta biće isplaćivane plate samo za maksimalni broj zaposlenih kojih, po ovom zakonu, ne može biti više od 28.400. Trenutno ih je, po podacima Generalnog sekretarijata, 30.730 (samo stalno zaposleni). Da bi se došlo do maksimalnog broja, Generalni sekretarijat je predložio da se najveći broj zaposlenih, čak 18 odsto, otpusti iz agencija, a najmanje iz posebnih organizacija - četiri odsto. U ministarstvima i organima uprave broj zaposlenih biće smanjen za devet odsto, što znači da će 678 ljudi dobiti otkaze.

Pripreme za Sajam knjiga

Kao što je već najavljeno, 54. međunarodni beogradski sajam knjiga, koji će biti održan od 26. oktobra do 1. novembra, organizuje se po novom izlagačkom konceptu i s nizom promena. Jedna od njih, među važnijima, jeste formiranje novog Odbora Sajma knjiga, koji je pokrenuo niz novina kako u organizaciji izložbenog i prodajnog prostora, tako i u obezbeđivanju kvalitetnih i zanimljivih sadržaja, objavljuje Danas.

Predlog za zabranu navijačkih grupa

Vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca Slobodan Radovanović podneo je juče Ustavnom sudu Srbije predlog za zabranu rada i delovanja 14 ekstremnih navijačkih podgrupa Partizana, Crvene zvezde i Rada. Prema njegovim rečima na ovo se odlučio zbog delovanje ovih podgrupa „koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje”.

"Učesnici ovih podgrupa imaju samo prefiks navijača. To nisu navijači, to su navijači kriminala i grupe sa obeležjima nekih bandi. Oni nemaju ništa zajedničko sa sportom, već sa kriminalom", rekao je Radovanović. Sledeći korak, prema Radovanovićevim rečima, biće zabrana najekstremnijim pripadnicima ovih grupa da posećuju sportske priredbe s obzirom na to da predstavljaju opasnost za njihovo održavanje. Tužilac je rekao i da će policija i tužilaštvo i dalje raditi na operativnom planu, kako bi se videlo ko su počinioci i kojih krivičnih dela, kao i da se oni procesuiraju, piše u Politici.

Tužilaštvo traži zabranu 14 ekstremnih navijačkih podgrupa Crvene zvezde, Partizana i Rada, javljaju Novosti.

Potvrdjene presude za atentat na premijera

U postupku za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića veće Vrhovnog suda odlučilo je da potvrdi maksimalne kazne Miloradu Ulemeku Legiji (41) i Zvezdanu Jovanoviću (44), čime je okončan najvažnije sudski proces u Srbiji, saznaje Blic. Ulemek, koji je osuđen kao organizator ubistva premijera Đinđića 12. marta 2003, i Jovanović, koji je okrivljen kao neposredni ubica, više neće imati pravo žalbe i moraće da odsluže kazne od po 40 godina zatvora.

Uhapšeni šverceri kokaina

Prekjučerašnja zaplena kokaina, na osnovu informacija naše Bezbednosnoinformativne agencije (BIA), u Atlantskom okeanu desila se na nekih 25 kilometara od Montevidea, u urugvajskoj luci Santa Lucija, saznaje Politika iz pouzdanih izvora bliskih Savetu za nacionalnu bezbednost. Preciznim merenjem je utvrđeno da je zaplenjeno dve tone i 170 kilograma kokaina. To je, ujedno, najveća zaplena droge u istoriji Urugvaja. Prema rečima našeg izvora, operativci BIA nisu učestvovali u akciji hapšenja, ali su zahvaljujući njihovim podacima, hapšenje izveli pripadnici američke agencije DEA i specijalne policije Urugvaja.

Uhapšeno četvoro Srba zbog sumnje da su švercovali kokain iz Urugvaja u Evropu, a prikupljaju se dokazi protiv organizatora za koga policija tvrdi da je član zloglasne grupe „Amerika”.

Naš državljanin i računovođa uhvaćeni sa drogom vrednom 250 miliona evra. Tri tone kokaina naručio crnogorski narkobos, javljaju Novosti.

Posle zaplene 2,1 tone kokaina, čija je ulična vrednost više od sto miliona evra, na brodu u urugvajskoj luci Santjago Vaskez, u Kragujevcu su uhapšene tri osobe, piše u Blicu. Policija ih povezuje s narko-klanom iz Crne Gore koji, prema saznanjima MUP, stoji iza ove pošiljke droge za evropsko tržište.

U urugvajskom gradu Santjago Vaskez, na ušću reke Santa Lusija u okean, uhapšen Srbin sa poljskim pasošem dok je sa jahte „Maui“ organizovao pretovar više od dve tone kokaina, javlja Pres. U Srbiji uhapšeni Željko Vujanović iz Kragujevca i Marko Vortović i Nikola Pavlović iz Beograda

Uhapšeni zbog održavanja pijaca

Policija je u petak privela Gordanu Matijašević (54), bivšu direktorku Javnog preduzeća "Gradske pijace" zbog sumnje da je zloupotrebila službeni položaj. U istoj akciji i pod istom sumnjom privedeni su i većinski vlasnik i direktor Komunalnog preduzeća "Zvezdara" Vladimir Zorić (51) i bivši direktor tog preduzeća Dobra Arsić (60), saopštio je u petak MUP Srbije. Privedeni su osumnjičeni da su, kako se navodi u saopštenju, Komunalnom preduzeću "Zvezdara" pribavili imovinsku korist u iznosu od 108.745.842 dinara. Sve to učinjeno je na štetu JP "Gradske pijace", a samim tim i na štetu beogradskog budžeta. Osumnjičenima je određen pritvor do 48 sati.
Bivša direktorka "Gradskih pijaca" Gordana Matijašević je u periodu od 2006. do 2008. godine sa Komunalnim preduzećem "Zvezdara" sklopila posao održavanja svih beogradskih pijaca. Taj posao, kako navode u policiji, plaćan je po cenama znatno većim od realnih i tržišnih.

Naziv firme Komunalno preduzeće "Zvezdara" na prvi mah asocira na javno preduzeće. Reč je, međutim, o privatnoj firmi.