SRBIJA NA ZAČELJU U REGIONU

Život u Srbiji i zemljama u okruženju gledano kroz cenovnike i zarade. Ljubišu Stepanovića, povratnika iz sela Žač, napala su trojica Albanaca iz istog sela. Predsednik Pokreta za promene (PZP) Nebojša Medojević izjavio je juče u Podgorici da ga je ispred zgrade u kojoj živi napao Nenad Mićunović, rođak crnogorskog biznismena Branislava Mićunovića

"Nimalo ružičast" život u Srbiji

Novosti istražuju život u Srbiji i zemljama u okruženju gledano kroz cenovnike i zarade: Hrana kod nas nije najskuplja. Po debljini koverte bežimo samo Makedoncima. Građani Srbije kupuju po cenama sličnim onima u okolnim državama. Hrana je jeftinija u Makedoniji, za koji procenat i u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, a skuplja je u Hrvatskoj i Sloveniji. Po zaradama, međutim, bežimo samo Makedoncima, mršavih 30 evra. Za ostalima zaostajemo znatno više nego cenovnici naših trgovina. Evropska statistika (Eurostat) Srbiju smešta među deset zemalja sa najnižim cenama na Starom kontinentu. U proseku su, pokazuju njihova istraživanja, duplo niže od onih u jezgru Evropske unije - nivo je 50,4 odsto. Hranu, međutim, plaćamo nešto skuplje - 80,6 odsto od evropskog proseka. Kada bismo ove cifre još ukrstili sa zaradama, život u Srbiji ne bi delovao nimalo ružičasto.

Sa prosečnom zaradom iz decembra 2009. od 36.789 dinara (368 evra) Srbija je među zemljama regiona u zlatnoj sredini, daleko od vrha, a sve bliže začelju, piše u Blicu. Oni koji su bili iza nas – BiH, a posebno Crna Gora – već imaju bitno veće zarade, a tek neznatno lošije stoje Makedonija, Bugarska i Albanija. Kako je decembarska zarada, obilato dopunjena prazničnim isplatama, čak za 16,5 odsto bila veća od novembarske, za očekivati je da će se pozicija Srbije s objavom podataka za januar dodatno pogoršati.

Prosečne plate u regionu
država - prosek
Slovenija - 935
Hrvatska – 736

Crna Gora - 470
Mađarska - 450
BiH - 400
Srbija - 368
Rumunija - 361
Makedonija - 331
Bugarska - 300
Albanija - 288
plate su u evrima

Napadnut povratnik na Kosmet

Zdravstveno stanje Ljubiše Stepanovića (43) iz sela Žač u opštini Istok, kojeg je juče ujutru napala grupa Albanaca, stabilno je i nije životno ugrožen. Smešten je na odeljenju za uho, grlo i nos kosovskomitrovačkog Zdravstvenog centra i po rečima doktorke Tatjane Ikić, dežurnog lekara, Stepanović će biti zadržan na posmatranju, jer je osim povreda glave zadobio i udarce po ekstremitetima, ali i leđima i slabinskom delu. Ljubišu Stepanovića, povratnika iz sela Žač, napala su trojica Albanaca iz istog sela, kazao je za Politiku Dragoljub Repanović, predsednik opštine Istok, ističući da su ga mučki zaskočili iz zasede, s leđa, a povređeni Srbin je samo pukim slučajem izbegao linč jer je uspeo da pobegne ka Osojanu.
Ovo je tendenciozni napad na jednog od petorice povratnika koji su se letos prvi vratili u opustošeno selo iz kojeg su izbegli 1999. godine. U planu je, navodi predsednik opštine, i povratak još 20 srpskih porodica, a na ovaj način Albanci pokazuju da Srbi nisu dobrodošli.

Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović ocenio je u subotu da je posle napada na Srbina Ljubišu Stepanovića na putu ka Osojanu opšta sigurnost bitno snižena i da bi to trebalo da zabrine i Kfor, objavljuju Novosti.

I svetinje suprotstavljene?

Ne može Kosovo nikud od svoje raspete sudbine i prokletog usuda da će doveka biti najskuplja srpska reč, plaćena onim čega najmanje ima – Srblja, piše u Presu. Monaško „isterivanje đavola" i „uterivanje Boga" pred portom gračaničke svetinje doveli su u pitanje opstanak dosad jedinog nespornog, nesputanog i neokrnjenog segmenta srpskog nacionalnog bića na „Lazarevoj zemlji" - duhovnog. Uz suprotstavljene ideologije, ideologe, lidere i liderčiće, sad imamo i duboko suprotstavljene svetinje - Gračanicu i Dečane, i trojicu vladika pod istim krovom (Artemija, Atanasija i Teodosija), koji doslednom ćutnjom dodatno unose nemir međ' i ovako neumiren narod. Zbog toga, pitanje svih pitanja više nije goli život to malo Srba što ih je ostalo razasuto po nesrećnim enklavama, već za kojeg si vladiku, Srbine?

Ko nas je prevario?

Šta je bilo s udarnim, trećim talasom novog gripa, za koji se govorilo da će biti najjači, a najavljivao se baš u ovo vreme, pitaju se mnogi danas? Ko nas je obmanuo, naši stručnjaci ili stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije? Ko god da je, mnogo nas je koštalo. O tome tačno koliko, niko ne želi da priča, kako kažu, još se svode bilansi, objavljuje Blic. Dr Vladimir Petrović, član Radne grupe za praćenje novog gripa, kaže da nema nikakvih naznaka da će trećeg talasa biti. Čak, dodaje, novi grip je u poslednjih šest nedelja u stalnom opadanju. Kako nam se onda desilo da se baš taj treći talas, kog neće ni biti, najavljuje kao najjači.
– To je bila procena svih epidemioloških službi u svetu da će u februaru i početkom marta biti najjači talas novog gripa. Nemoguće je detaljno predvideti situaciju. To nikako ne znači da gripa neće više biti. Mi ćemo nastaviti nadzor tokom proleća i leta – rekao je za “Blic nedelje” dr Petrović.
Jedno je sigurno, novi grip je imao mnogo blaži tok od onog na šta su nas spremali, mnogi zaraženi su ga preležali na nogama, bez ikakvih simptoma. Jeste bilo i komplikacija i žrtava, ali mnogo manje nego kod sezonskog gripa.

Nagrada za ujedinjenje

Bivši nemački kancelar Helmut Kol dobio je za zasluge u ujedinjenju Nemačke nagradu „Roland Berger za ljudsko dostojanstvo”, vrednu milion evra, prenosi Politika.

Kol je nagrađen za državnička dostignuća i zaštitu ljudskih prava, preneo je „Dojče vele”.

„Helmut Kol ostvario je nemačko jedinstvo u trenutku kada se za to pružila istorijska prilika. Time su obezbeđeni život u slobodi i ljudsko dostojanstvo za 17 miliona nemačkih građana iz bivše nepravedne države DDR”, ističe se u obrazloženju.

Sve čistiji vazduh u Atini

Atina u atmosferi protesta, štrajkova, nestašice benzina i konfuzije sa “spasonosnim” merama. Premijer Papandreu traži podršku, sindikalci okrenuli leđa, budi se opozicija, javljaju Novosti.

"Ne slušam vesti, ne čitam novine, ne gledam televiziju... uživam u praznim atinskim ulicama", izjavio je u TV kameru šeretski, nimalo pokunjeno, sredovečni Todoris, penzionisani profesor Pravnog fakulteta u Atini. Pomalo ironično konstatuje da ima nečeg dobrog u štrajku taksista, nestašicama benzina i prepolovljenom broju automobila:
"Naši su se glupo zaduživali i krali, pa im sada određuju mere pametniji lopovi, koji su im davali kredite i ubirali superkamate decenijama", dodaje profesor, zaključujući da čovek konačno može da udahne čist atinski vazduh.Stvari su, međutim, daleko ozbiljnije, i malo je onih koji će u ovom trenutku podeliti zadovoljstvo zbog trenutnog razvoja situacije. Premijer Papandreu na neprekidnoj turneji u potrazi za podrškom, u retkim trenucima koje provodi u Atini, uglavnom mobiliše ministre svoje vlade da zatežu kaiš do granice “pucanja”.

Paradigma žalosnog stanja

Na pitanje, kako se ovih dana živi u Babušnici, Zlatko Aleksić, predsednik opštine, odgovora: „Nemamo para ni za školovanje dece, ni za sahrane”, objavljuje Politika.

Priča o Babušnici je paradigma žalosnog stanja nerazvijenih regiona i opština u Srbiji, a od ove siromašne varoši, kažu upućeni, ima i siromašnijih, piše u Politici.

"Nas je tranzicija gotovo satrla", kaže prvi čovek Babušnice. "Od oko 2.000 zaposlenih do 2000. godine, sada radi oko 400 ljudi."

Stiže poskupljenje struje

Još samo nedelju dana potrošači u Srbiji moći će da troše jeftiniju električnu energiju. Domaćinstvima kilovat skuplji 11,5 odsto. Prosečan račun veći do 1.000 dinara, najavljuju Novosti. Tako će najjeftiniji kilovat u zelenoj zoni i pri tom noćnoj tarifi koštati skoro dinar, dok će najskuplji kilovat u crvenoj i dnevnoj zoni koštati čak 13,1 dinar. Sa paprenim računima domaćinstva mogu da se izbore samo dobrom računicom i štednjom struje. Najvažnije je da se ne uđe u crvenu zonu, odnosno da potrošnja ne pređe 1.600 kilovata. Značajnu uštedu prave i oni koji koriste noćne kilovate, koji su četiri puta jeftiniji od dnevnih.

Čišćenje oko simbolične ruševine

Majstori koji se ovih dana mogu videti oko zgrade Generalštaba u Ulici kneza Miloša 35, nagoveštavaju radove na ovom zdanju, dva puta pogođenom tokom bombardovanja, piše u Novostima. Kako saznajemo, piše u ovom listu, urušeni deo zdanja trebalo bi da bude uklonjen u narednih 45 dana. U okviru pripremnih radova, koji su počeli pre dva dana, radnici su izmestili autobusko stajalište gradskog prevoza u Nemanjinoj ulici, a u subotu su postavljene skele. Kapetan bojnog broda Petar Bošković, načelnik uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane, tvrdi da nije u pitanju rušenje ovog zdanja. Iako zvanično nije potvrđeno, čini se da su vremenski uslovi i zub vremena iznudili sanaciju Generalštaba.

Ugašeno 500 stranaka

S istekom roka za preregistraciju 23. januara, na srpskoj političkoj sceni prestalo je da postoji više od 500 partija. Iza mnogih je ostala imovina čija vrednost višestruko nadmašuje njihovu nekadašnju političku snagu. O tu imovinu, najčešće stvorenu sredstvima koje su stranke dobijale iz budžeta, dakle novcem poreskih obveznika, danas se otimaju razni formalni i neformalni naslednici, piše u Blicu.

Uprava Diposa

Kome odgovara da i nakon deset godina od 5. oktobra preduzeće za iznajmljivanje nekretnina “Dipos” posluje pod velom tajne? Dodatno je pitanje šta će državi uopšte “Dipos” kad već ima Direkciju za imovinu, zar to nije dupliranje posla. Delimični odgovor se možda krije u proširivanju spiska zaposlenih i u članovima Upravnog odbora, objavljuje Blic. Članovi Upravnog odbora „Diposa“:
Kostadin Popović - bivši Direktor centra za finansije
Agencije za privatizaciju
Borislav Stefanović - politički direktor Ministarstva spoljnih poslova
Slobodan Kopanja - prethodni predsednik UO „Diposa”
Marija Srećković - supruga Srđana Srećkovića, ministra za
dijasporu Republike Srbije
Ljiljana Stanojević - pomoćnik Olivera Dulića, ministra za životnu
sredinu i prostorno planiranje

Vinograd bivšeg premijera

Ministarstvo poljoprivrede, posle serije tekstova u Presu, poslalo je juče inspekciju u vinograd Zorana Živkovića u Krčedinu, objavljuje ovaj tabloid. Inspektori će narednih dana detaljno prekontrolisati njegova ulaganja u 47 hektara vinograda, za koje je od države dobio bespovratnu pomoć od čak 41 milion dinara. Press je juče došao do informacija da je Živković od SO Inđija 2007. uzeo u zakup ukupno 52,82 hektara zemlje. Živković plaća godišnji zakup od 64 evra po hektaru (ukupno 3.389,20 evra), dok je u opštini Inđija prosečna cena zakupa pre tri godine bila viša od 300 evra?! Takođe, sasvim je interesantno da je Živković zemljište zakupio samo na pet godina. Po zakonu, nakon isteka tog roka premijerov vinograd će ponovo ići na licitaciju, bez obzira na to što je u njega uložio veliki novac?! Koliko je Živković sa iznajmljenom državnom zemljom i poklonjenih budžetskih 500.000 evra napravio dobar posao možda najbolje govori podatak da vinari od grožđa na jednom hektaru mogu godišnje da zarade i po 12.000 evra.

Nebojša Jovanović iz Inđije, jedan od naslednika zemljišta na kome je Živković podigao vinograd, tvrdi da je licitacija bila tajna i da su se za zemlju njegovog pradede nadmetale dve firme - „Agrounija" i Vinarija „Živković", ali da je obe firme zastupao direktor Kostićeve „Agrounije"?! Prva je ponudila 5.100 dinara za hektar, a druga 100 dinara više, i dobila zemljište u zakup.

Prva pobeda u hladnom ratu

Jugoslavija je 1954. godine, kroz savez sa Grčkom i Turskom, postala pridruženi član NATO-a, ali najnovija otkrića iz lične arhive Josipa Broza Tita otkrivaju da je to bio deo velikog plana, po kojem je Tito, pod maskom stvaranja novog samoupravnog socijalizma, „preleteo" na stranu Amerikanaca, kojima je to bila prva pobeda u hladnom ratu protiv Sovjeta. Pero Simić, autor knjige „Tito - tajna veka", došao je do dokumenata koji pokazuju da je Tito već 1950. godine zauzimao stavove u spoljnoj politici koji su mnogo bliži američkom imperijalizmu (protiv kog se deklarativno borio), nego idejama Marksa i Lenjina, koje je navodno obnavljao, piše u tabloidu Pres.

Napadnut Medojević

Predsednik Pokreta za promene (PZP) Nebojša Medojević izjavio je juče u Podgorici da ga je ispred zgrade u kojoj živi napao Nenad Mićunović, rođak crnogorskog biznismena Branislava Mićunovića, javlja Blic.

Strahujem od likvidacije i očekujem da će narednih dana biti još napada jer je današnji napad na mene mafijaška poruka da prestanem da se borim protiv kriminogenih organizacija i organizovanog kriminala, rekao je juče za Politiku lider Pokreta za promene Nebojša Medojevića pošto ga je danas na ulazu u zgradu u kojoj živi napao Nenad Mićunović iz Podgorice. Medojević je potvrdio da je posleprijave policiji i tužilaštvu, podgorička policija uhapsila Mićunovića i da je on u podgoričkom centru bezbednosti „priznao da me je sačekao ispred ulaza, udario i pretio“.

Novinarima je posle napada Medojević ispričao šta mu se dogodilo ispred ulaza zgrade u kojoj stanuje, kao i da je napadač na njega „bratanić Brana Mićunovića”, kojeg je Medojević prekjuče na konferenciji za novinare, zajedno s liderom Nove srpske demokratije Andrijom Mandićem, prozvao da je „jedan od ključnih ljudi koji iz senke kriju Darka Šarića u Crnoj Gori“.

Lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić danas je od direktora Uprave policije Veselina Veljovića zatražio „da prestane da ponižava ovu zemlju i donese odluku o hapšenju i privođenju pravdi Branislava Mićunovića”.

Policija kaže da je Medojević odbio njihovu pratnju i zaštitu, a o događaju je obavešten i osnovni državni tužilac u Podgorici, „koja se izjasnila da u ovom događaju i postupcima N.M. nema elemenata krivičnog dela, već da se radi o prekršaju”.

Božidar Mićunović, rođeni brat Branislava Brana Mićunovića i otac Nenada Mićunovića, (koji je juče napao Nebojšu Medojevića), rekao je sinoć na podgoričkoj televiziji In da ova porodica „nema kriminalni pedigre”. Mićunović je poručio Medojeviću da ubuduće poštedi tu porodicu.

"Pravosudni organi Crne Gore nisu pokazali volju da sarađuju. Nažalost, oni su ugovor o pružanju međunarodne pravne pomoći koristili da otežaju a ne da olakšaju saradnju sa Srbijom, što je zaista svojevrstan paradoks. Poslali smo im zahtev za izručenje osumnjičenih lica, kao i zahtev za objašnjenje zbog njihovog puštanja iz pritvora. Umesto uobičajenih kanala, državni organi Crne Gore odgovore nam šalju preko medija. Iduće nedelje u Beogradu ćemo imati sastanak sa crnogorskim ministrom pravde. Tada ćemo videti da li postoji stvarna volja Podgorice za obračun s organizovanim kriminalom i, ako postoji, koji je to red postupaka koje organi dve države treba da preduzmu", kaže u intervjuu za Blic Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde.

"Darko je ušao u moju kuću dva puta. U nju sam ja, zajedno sa ocem, uložila novac, ljubav, trud. I sada sam sudskom presudom ostala bez nje." Ovo za Novosti govori Svetlana - Ceca Šarić, posle oduzimanja imovine njoj i njenom mužu Dušku, mlađem bratu Darka, Pljevljaka sa poternice Interpola zbog sumnje da je organizovao krijumčarenje više od 2,5 tona kokaina iz Južne Amerike. Eksmanekenka, ipak, nije želela da priča o muškom delu familije Šarić. Nikako nije želela da se izjašnjava o Darku, kaže da nema kontakt sa njim.
"Porodica je trenutno u velikom problemu i zato me je muka naterala da progovorim", objašnjava nekadašnja manekenka. "Uskoro, sa dvoje dece izlazim na ulicu. Hoće da me isteraju. I sve to zbog sumnji na mog devera, Darka Šarića. Ni krivi ni dužni ostali smo i bez novca, jer su nam blokirali i sve bankovne račune."

Vlasti u Srbiji stavile su katanac i na imovinu koja je u vlasništvu Darkovog brata Duška, majke Ivanke, sestre Nataše, bivše supruge Danijele, ali i dece Darija i Matije. Kao i Duškove žene Svetlane, piše u Novostima.

Previše droge u zatvoru

Pretprošle noći, između petka i subote, unutar zatvorskih zidina Kazneno-popravnog zavoda u Nišu odvijala se prava drama. U jednom od paviljona, u kojem su smeštena osuđena lica koja izdržavaju višegodišnje zatvorske kazne, dvojica zatvorenika, inače zavisnika od droge, između 20 i 23 časa, predozirala su se heroinom. Kada se posle uzimanja droge njihovo stanje vidno pogoršalo, osuđenici iz iste prostorije alarmirali su zatvorske stražare i zdravstvenu službu KPZ-a. I pored svih preduzetih mera lekara i drugog medicinskog osoblja Klinike za endokrinologiju Niškog kliničkog centra da mu se spase život, S. J. iz Vranja je preminuo. Drugog zatvorenika narkomana lekari Klinike za endokrinologiju uspeli su da spasu sigurne smrti, njegovo stanje je stabilno i više nije životno ugrožen, javlja Politika.