SRBIJA I EU

Ova godina će biti ključna za budućnost zapadnog Balkana kaže srpski ministar spoljnih poslova. Nemamo ništa protiv Evrope, ali ne ovakve kakva je danas, izjavio srpski patrijarh. Ambasador Nemačke u Beogradu pohvalio je napredak Srbije u procesu transformacije ali i upozorio da je proces približavanja Evropskoj uniji dugotrajan.

Budućnost zapadnog Balkana

Vuk Jeremić u utorak sa vodećim ljudima briselske administracije razgovarao o daljem pristupu Srbije Evropskoj uniji. Iza planova Pitera Fejta za sever Kosova ne stoji EU, prenose Novosti. Prvi politički dijalog između Srbije i EU, posle stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma, potvrdio je punu opredeljenost za evropske integracije Srbije, zajednička je ocena predsedavajućeg Savetom ministara EU Migela Anhela Moratinosa, odlazećeg komesara za proširenje Olija Rena i šefa diplomatije Srbije Vuka Jeremića.

"Ova godina će biti ključna za budućnost zapadnog Balkana. Španija će, kao predsedavajući, zajedno s komisijom i visokim predstavnikom za spoljnu politiku i bezbednost, učiniti sve da dalje napredujemo u evropskim integracijama. Ovo je bio dobar početak", istakao je Moratinos.

Samo hapšenje haških begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića mogu da obezbede da kandidatura Srbije za članstvo u EU pre juna krene u proceduru i nađe se na stolu Saveta ministara dvadeset sedmorice, kao i da se odmrzne sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Ovu poruku dobio je srpski šef diplomatije Vuk Jeremić juče na sastanku s čelnicima EU u Briselu, saznaje Blic u dobro obaveštenim diplomatskim krugovima. Zalaganje Španije, koja predsedava EU, da se ne gubi vreme sa čekanjem na novi izveštaj glavnog haškog tužioca Serža Bramerca u junu i da ministri spoljnih poslova EU što pre stave na dnevni red kandidaturu Srbije, nije urodilo plodom, piše u ovom listu pod naslovom "Kandidatura Srbije zamrznuta do juna".

Ministar spoljnih poslova Španije Migel Anhel Moratinos, čija zemlja predsedava EU, najavio je juče da će se Unija angažovati kako bi se za sever Kosova našlo „praktično rešenje koje će biti od koristi svima“, prenosi Danas pod naslovom "Poruka Beogradu - ili EU ili srpska Mitrovica".

Za bolju Evropu

Patrijarh srpski Irinej govori za Novosti o ustoličenju u Pećkoj patrijaršiji, susretu poglavara svih hrišćanskih crkava: "Nemamo ništa protiv Evrope, ali ne ovakve kakva je danas. Tražimo idealniju. Do maja ću živeti u Nišu, a potom u Patrijaršiji."

"Mi smo Evropa od 12. veka i normalno je da ne možemo da budemo ostrvo, nezavisno od drugih. Sigurno nemamo ništa protiv Evrope, ali ne ovakve kakva je danas. Tražimo idealniju, koja će poštovati vrednosti jednog naroda i koja će, istina, globalizovati neke stvari, ali da se ne meša u veru, kulturu i običaje naroda. Jer, svaki narod u tu zajednicu unosi buket cveća sa raznim rajskim cvetovima."

Patrijarh srpski Irinej juče je u Nišu izjavio da je susret sa poglavarom Katoličke crkve papom Benediktom XVI neophodan. „Možda je krajnje vreme da dođe do jednog takvog susreta, da jedni drugima kažemo šta imamo da kažemo", prenosi Blic.

Novoizabrani srpski patrijarh Irinej rekao je juče da je došlo vreme za dolazak rimskog pape u Srbiju! Patrijarh kaže da predstavnici SPC-a i Vatikana treba jedni drugima da „kažu šta imaju", naglasivši da podela na istok i zapad suviše dugo traje, piše u Presu.

Dug put do EU

Ambasador Nemačke u Beogradu Volfram Mas pohvalio je napredak Srbije u procesu transformacije ali i upozorio da je proces približavanja Evropskoj uniji dugotrajan i da je reč o „trci na duge staze”, prenosi Politika.

„Ne bih želeo nikog da plašim, ali kod približavanja EU, bez obzira o kom se kandidatu radi, ne možemo govoriti o sprintu, već o maratonu, odnosno o trci na duge staze”, rekao je Mas na Političkom klubu „Koliko još koraka do EU” u Domu vojske u Beogradu.

Mas je na skupu, koji je organizovala nemačka Fondacija „Konrad Adenauer”, rekao da je vizna liberalizacija prilbižila Evropu svim građanima Srbije i da je aktiviranje prelaznog sporazuma sa EU takođe „ohrabrujući znak”, ali je ocenio da su to samo „putokazi”.

Obračun - protiv penzionera

Predstavnici sindikata uputiće na današnjoj sednici Radne grupe za reformu penzijskog i invalidskog sistema „amandmane” na nacrt novog zakona o PIO i to, pre svega, u delu koji se tiče buduće formule za obračun penzija, ali i donje granice ispod koje te prinadležnosti ne bi smele da padaju, budući da to nije predviđeno novim aktom, kaže za Politiku dr Rajko Kosanović, član Radne grupe.

Prema njegovim rečima, nedopustivo je da se penzije ubuduće usklađuju samo s rastom troškova života u prethodnih šest meseci, ali tek uz rast bruto domaćeg proizvoda od najmanje četiri odsto. Koliko je to realno, dovoljno je reći da se toliki rast BDP-a može očekivati tek od 2013. godine.

Novi nacrt zakona o penzijama ne propisuje granicu do koje ta primanja mogu da padaju. Ako se ništa ne promeni, iznos na čeku bi bio 40 odsto prosečne zarade, objavljuje Politika.

Ukoliko budu usvojene u sadašnjem obliku, izmene Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju dovešće do toga da će prva penzija koju će budući penzioneri dobijati biti sve manja u odnosu na njihovu poslednju platu, tako da će 2020. prvo primanje iz PIO fonda činiti samo 40 odsto poslednje primljene zarade, u odnosu na sadašnjih 70 odsto, objavljuje Danas.

Opasnost od nestašice struje

„Elektroprivreda Srbije" upozorava da je u Srbiji moguć pravi energetski kolaps zbog rekordno povećane potrošnje struje, javlja Pres. Deo krivice za moguće restrikcije i havarijska isključenja EPS prebacuje na Vladu Srbije, zato što je odložila povećanje cene struje. Do povećane potrošnje struje došlo je i zbog toga što se jedan broj toplana zbog dugova nalazi pred gašenjem (pogledajte donji tekst), pa se građani dogrevaju na struju.

Pomoćnik generalnog direktora EPS-a Zoran Manasijević kaže da je potrošnja električne energije premašila 152 miliona kilovat-sati dnevno i da i dalje raste, što ugrožava redovno snabdevanje. EPS danas očekuje obaranje rekorda sa 156 na 160 miliona kilovat-sati, „što ukazuje da je potrošnja veća nego u vreme gasne krize".

Preprodaja firmi

Posle raskida privatizacije, firmama će, do prodaje, upravljati predstavnici Akcijskog fonda. Treba ispuniti zadatak da se ponovo prodaju sva preduzeća koja kupci nisu otplatili na vreme, prenose Novosti.

Zastupnici kapitala upravljaće tim preduzećima, bez obzira što su pojedini kupci najavili tužbe. I u slučaju spora pred sudovima, Akcijski fond vodi sve firme do konačne presude. Cilj je da se sve firme ponovo udome. Uskoro bi trebalo da se zna koja preduzeća i kada idu na ponovne prodaje svih 100 odsto akcija.
Izvesno je da će preduzeća poput "Minel elektrogradnje" lakše naći nove vlasnike, jer je zdrava firma, ali potraga za kupcem požeške "Budimke" mogla bi da potraje.

Dojče Telekom i Telekom Srbija

Nemačke kompanije izrazito zainteresovane za partnerstvo sa srpskom privredom. Potencijalni poslovi, kako je nagovešteno na skupu u Beogradu, mogući u auto industriji, elektronici, bankarstvu, objavljuju Novosti.

Menadžeri najsnažnijih nemačkih multinacionalnih kompanija sa predstavnicima Vlade Srbije nisu definisali konkretne poslove, a najbliži realizaciji su svakako partnerstvo "Dojče telekoma" sa "Telekomom Srbija", kao i moguće manjinsko učešće RVE u Elektroprivredi Srbije, potvrđeno je za Novosti u Vladi Srbije. "Dojče telekom", a koji je, inače, kroz vlasništvo nad grčkom kompanijom OTE delimično već vlasnik "Telekoma Srbija", potvrđuje izvor Novosti, pregovara o preuzimanju većinskog vlasništva nad srpskim operaterom.

Za ulazak u Austriju

„Kad bismo samo mogli da se pridružimo Austriji!”, navode ljubljanske „Finance”, ugledan lokalni list koji se bavi ekonomskim temama, reči prvaka domaće političke scene o rešenju za Sloveniju da se izvuče iz krize. Ideja nije nova, a podstakao ju je Torvaldur Gilfason, profesor ekonomije na islandskom univerzitetu, koji se avgusta lane, posle finansijskog kolapsa te ostrvske državice, zapitao nije li Island premali da bi bio suverena država.

Isto pitanje ovdašnjoj publici sad nameću „Finance”: Nije li ’malenost’ – uzrok za slom?

Jeste profesor Gilfason na kraju sebe ubedio da veličina nije kriva jer „postoji još čitav niz sasvim uspešnih omanjih država”, ali to nije uverilo „Finance”. Jer profesor Gilfason optimizam potkrepljuje sa nešto skepse, tačnije upozorenjem na povećane rizike koji prete malenim državama, uz preporuku kako bi se problem mogao rešiti: „S boljim šefovima – manjom, kompetentnijom i odgovornijom političkom klasom – lakše bismo izbegli greške”, prenosi Politika pod naslovom "Sloveniju u Austriju".

Hoćete li da radjate?

„Da li nameravate da se uskoro udate i rađate decu”, bilo je poslednje pitanje koje je menadžer za ljudske resurse postavio mladoj pravnici koja je konkurisala za posao u jednoj renomiranoj revizorskoj firmi. „Da, naravno”, odgovorila je dvadesetpetogodišnja kandidatkinja za radno mesto. „Ne zovite Vi nas, javićemo se mi Vama”, bile su poslednje reči ovog poslodavca. Telefon nikad nije zazvonio, a nekoliko nedelja kasnije na adresu ove pravnice stiglo je obaveštenje dotične firme da je na radno mesto za koje je ona konkurisala primljen muškarac, piše u Politici, pod naslovom "Mučan izbor žena: posao ili beba".

Otkaz proizvodjaču vakcina

Srbija je zvanično raskinula ugovor o kupovini vakcina protiv novog gripa sa švajcarskim proizvođačem „Novartisom“, nezvanično saznaje Blic. S druge strane, „Novartis“ je juče upozorio vlade da ne otkazuju već dogovorene porudžbine jer će sledeći put kada bude neka pandemija pouzdane zemlje imati prioritet. Ugovor je raskinut još 12. januara ove godine i tu odluku donela je Vlada Srbije. Ipak, nismo dobili objašnjenje da li ćemo platiti neke penale zbog raskidanje ugovora.

Slika Paje Jovanovića

U potrazi za čuvenom slikom monumentalnih dimenzija Paje Jovanovića „FurorTeutonicus” ili „Bitka u Teutoburškoj šumi”(iz 1899), „Politika” je u septembru prošle godine došla do nezvaničnih saznanja da se ova istorijska kompozicija možda nalazi u Nacionalnom muzeju lepih umetnosti Santijago de Čile u Čileu (MuseoNationaldeBellasArtes). Ova slika je, prema Jovanovićevim memoarima, na neobjašnjiv način nestala pred Drugi svetski rat i, po svim pretpostavkama, otkupila ju je država Čile oko 1910. godine.

Kustos Narodnog muzeja u Beogradu, istoričar umetnosti Petar Petrović uputio je prošle godine nadležnima u Nacionalnom muzeju Santijago de Čile pismo sa molbom da potvrde da li se slika „FurorTeutonicus” nalazi u tamošnjim zbirkama.

Umesto odgovora na ovu molbu, iz čileanskog muzeja sredinom januara stigla je informacija da se u njihovom muzeju nalazi samo jedno delo Paje Jovanovića – „Portret dame” (gospođa Mirka), dimenzija 200h100 cm, signirano P. Joanowitch, bez godine nastanka.

"Prema podacima koje smo ljubaznošću kustoskinje muzeja dobili, portret je dospeo u muzej otkupom čileanske vlade od delegacije Austrije sa internacionalne izložbe 1910. godine u Čileu. Pre toga portret je imao više nego zapažen uspeh gde god je bio izložen. U Jovanovićevom popisu dela, portret MmeMierke se navodi kao njegov najviše puta nagrađivani portret", kaže Petar Petrović, objavljuje Politika.

Nemilosrdno kažnjavanje vozača

Saobraćajna policija je počela rigorozno da naplaćuje kazne vozačima u Beogradu i drugim većim gradovima, pa se više ne tolerišu ni najsitniji prekršaji, kažu za Pres taksisti i sindikati profesionalnih vozača. Taksisti ne smeju više da se zaustavljaju na kolovozu?!

Za mesec i po dana koliko se primenjuje novi zakon o bezbednosti saobraćaja, na ime mandatnih kazni (3.000-5.000 dinara) u budžet se slilo više od 60 miliona dinara. Tim tempom neće se postići predviđena „globa" od saobraćajnih prekršaja, koja je ove godine, po proračunu Ministarstva infrastrukture, projektovana na čak 80 miliona evra.