SRBIJA DOBILA PODRŠKU KINE

Srbija je od Kine dobila potpunu podršku za politiku očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta na teritoriji Kosova i Metohije, naveo je predsednik Srbije Boris Tadić posle sureta sa predsednikom Kine Hu Đintaom u Pekingu, gde je došao da da podršku našim sportistima na 29. letnjim olimpijskim igrama. Vrednost dinara i dalje zbunjuje ekonomiste. Guča se zahuktala

Očuvanje suvereniteta na Kosmetu

"Kina podržava ulazak Srbije u EU", naslov je u Politici gde se kaže da je Srbija dobila podršku Kine za očuvanje svoje celovitosti i suvereniteta na Kosovu i Metohiji, izjavio je predsednik Boris Tadić posle susreta sa svojim kineskim kolegom Hu Đintaom. Predsednik Srbije bio je jedan od petorice državnika koje je Hu primio juče pre podne u zgradi parlamenta na Trgu nebeskog mira – uz predsednike Crne Gore Filipa Vujanovića, Belorusije Aleksandra Lukašenka, Brazila Luisa Inasija Lulu da Silvu i predsednika Laosa, Čoumalija Sajgnasonea a, kako prenosi državna agencija Sinhua, prvi čovek Komunističke partije i države rekao je da Kina "razume i podržava želju Srbije da se integriše sa ostatkom Evrope". Predsednik Tadić jedan je od državnika i predsednika vlada koji su u Peking došli zbog 29. letnjih olimpijskih igara, ali sport i borba sportista i nacija za prestiž neće biti jedini predmet njihovog interesovanja, o čemu svedoči i predsednički susret, ali i niz planiranih sastanaka članova srpske državne delegacije sa kolegama iz celog sveta. Predsednik Hu je u uvodnoj reči izrazio zahvalnost predsedniku Tadiću i Srbiji na pomoći koju su pružili organizatorima Igara u Pekingu, ali i kineskom narodu koji je stradao u nedavno teškom zemljotresu koji je pogodio provinciju Sečuan.

Novosti donose naslov "Naši krenuli" gde se navodi da se predsednik Srbije Boris Tadić u četvrtak u Pekingu sreo sa domaćinom, predsednikom Kine Hu Đintaom. Tadić je tako počeo petodnevnu posetu kineskoj prestonici, koju će iskoristiti i kao podršku srpskim sportistima na 29. letnjim Olimpijskim igrama. Tadić se sa predsednikom Kine zadržao u dužem razgovoru koji je upriličen u zgradi kineskog parlamenta. Posle razgovora sa kineskim predsednikom, Tadić je rekao da Srbija pitanje Tibeta vidi kao unutrašnju stvar kineskog naroda. Istakao je da je, s druge strane, od predsednika Kine dobio podršku u nastojanjima da Srbija očuva suverenitet na Kosovu. "Veliku pažnju posvetili smo očuvanju politike međunarodnog prava. Dobili smo eksplicitnu političku podršku očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije. Uostalom, godinama već oko ovog pitanja živo sarađujemo i u UN", reko je Tadić. Ovo je Tadićev drugi susret sa predsednikom Kine. Inače, srpska delegacija je jedna od retkih koja je imala priliku da se zvanično sretne sa domaćinom.

Jak dinar nije doneo stimulaciju štednje?

"Dinar donosi zaradu", naslov je u Novostima. U tekstu se navodi da je dinarska štednja, prema trenutnoj računici, isplativija od devizne, ali ipak građani radije štede u evrima. Domaćoj valuti još se malo veruje, pre svega, zbog velikih oscilacija, ali i zbog staha da bi mogla naglo da izgubi vrednost. Tako je bankama, ukupno, povereno više od 5,5 milijardi evra uloga, od toga samo tri odsto su depoziti u dinarima. Zbog trenutnog jačanja dinara, koje će prema procenama stručnjaka potrajati do kraja godine, može više da se zaradi na kamati koje nude banke na dinarsku štednju. Tako na primer, ukoliko je građanin uplatio 100.000 dinara, na primer 16. juna ove godine i oročio ih na šest meseci sa kamatom od 12,50 odsto, pola godine kasnije, odnosno 16. decembra moći će da podigne 6.066,02 dinara više. Ako se ovaj iznos preračuna u evre, po kursu od četvrtka zarada je 78,5 evra. Građani koji se boje promene kursa mogu da odaberu pogodnije modele za štednju u domaćoj valuti. Tako u Sosijete ženeralu klijentima se nudi štednja po viđenju, uz kamatu od tri odsto, koja može uvek da im bude na raspolaganju. Inače, na oročene dinare kamata ide do 11,50 odsto.

Danas donosi naslov "Kolebanje kursa šansa za brzu zaradu". Iako evro, već desetak dana zaredom, beleži pad u odnosu na dinar, uvoznici još uvek ne nameravaju da spuste cenu robe nabavljene u inostranstvu. Komentarišući aktuelnu sitaciju na deviznom tržištu, izvor ove novine ukazuje na činjenicu da kompanije koje plasiraju uvoznu robu jedan evro obračunavaju 80 dinara, a ne 76 dinara, koliki je srednji kurs "ali će za to u slučaju da evro poraste, računicu odmah uskladiti sa kursom".

Ista novina donosi naslov "Višim kamatama banke peglaju posledice kursa" gde stoji da bi se, zbog jačanja dinara prema evru, mogao steći utisak da su korisnici kredita indeksiranih u evrima - na dobitku. Praksa, međutim, pokazuje da se njihove mesečne obaveze prema bankama ne smanjuju. Izvor ove novine kaže da se to događa "zato što je zbog finasijske krize i rasta inflacije, došlo do rasta kamatnih stopa na svetskom tržištu novca pa pošto domaće banke svoje kamate vezuju za kretanje kamatnih stopa na svetskom tržištu, to je automatski izazvalo rast kamata i na domaćem tržištu."

Oktobar krajni rok?

"Blokada Skupštine ugrožava ukidanje viza", naslov je u Blicu gde se kaže da su građani Srbije na korak od mogućnosti da već prvih dana naredne godine putuju bez viza. Međutim, da li će se to i dogoditi zavisi isključivo od poslanika u srpskom parlamentu. Naredna tri meseca ključna su za dostizanje tog cilja, ali ukoliko parlament ne bude radio po dnevnom redu, kao što je to bio slučaj do prekidanja zasedanja 21. jula, Srbija će morati da čeka novi krug odlučivanja EU, a građani će i dalje da stoje u dugačkim kolonama ispred ambasada. Satnica za dobijanje "belog šengena" je jasna i neophodno je proći nekoliko koraka do slobodnog putovanja za građane Srbije. Do 1. septembra Srbija mora da sačini izveštaj za Evropsku komisiju, ali se on može dopuniti do kraja oktobra. U prvoj nedelji novembra Evropska komisija će objaviti sveobuhvatni godišnji izveštaj o Srbiji i drugim državama u regionu gde će se pokazati koliko je napredak ostvaren. Sredinom novembra se održava ministarska konferencija na nivou ministara unutrašnjih poslova država Evrope i Zapadnog Balkana i tada će potpredsednik Evropske komisije Žak Baro podneti izveštaj i reći dokle je stigla koja zemlja. To znači da ako Srbija želi da u izveštaj uđu reforme koje je učinila, one bi morale da budu završene u septembru, eventualno tokom oktobra.

Stranci okupirali Guču

"Trubači iz Francuske ne uzimaju bakšiš" piše Blic. Provod u Guči prvo veče se obavljao uglavnom na trgu kod Spomenika trubaču a tek malobrojni i, uglavnom, oni sa punijim džepom zabavljali su se uz jelo, piće i trubače pod šatorima u centru varošice. Pored domaćih, u varošicu trube su stigli i atraktivni strani orkestri. Najveseliji među njima bili su Francuzi. Oni su već savladali srpske taktove pa ih saboraši kite novčanicama, po navici. Zbunjeni Francuzi vraćaju novac, ali ne prestju da sviraju.

Pres donosi naslov "Ceo svet u Guči" gde stoji da od srede po podne u Guči se sve više čuju strani jezici. Pristigli su Francuzi, ima i Australijanaca, doduše našeg porekla, reporter ove novine, naleto je na mladog Španca sa šajkačom na glavi i kokardom, sve sa paketom "jelen piva" na ramenu. Navodi se da je u Guči teško naći mesto za smeštaj, juče je samo stiglo oko 30.000 posetilaca iz Slovenije, a kako saznaje izvor ove novine dešavanja na saboru u Guči prati preko 250 novinara iz svih delova sveta.

Novosti, Alo i Kurir donose naslove o dešavanjima na saboru trubača u Guči.

Cena benzina ide dole

"Benzin jeftiniji za pet dinara", naslov je u Blicu gde se navodi da će cena goriva u Srbiji ponovo pojeftiniti u proseku za četiri do pet dinara krajem sledeće nedelje, kada Ministarstvo energetike bude pravilo novi presek. Tako bi dizel D2 trebalo da košta 90,60 dinara umesto sadašnjih 95,60, „evro-BMB“ će, umesto 119,80, koštati 114,80 dinara, dok će benzin MB i BMB-95 sa 109,40 dinara pasti na 104,40 dinara po litru, saznaje Blic. S obzirom na to da se novi presek cena radi na svakih 15 dana, a prethodna korekcija je izvršena 30. jula, sniženje bismo mogli da očekujemo od narednog četvrtka.

Bombe kao upozorenje?

"Eksplozije ispred Miškovićevog Pikadilija", naslov je u Politici gde se kaže da su dve bombe ručne izrade eksplodirale juče oko četiri sata ujutru u bugarskom mestu Varni ispred prodavnica trgovinskog lanca "Pikadili", u većinskom vlasništvu srpske kompanije "Delta maks grupa". U incidentu nije bilo žrtava, niti povređenih, a kako je saopštio "Delta holding", nepoznate naprave su eksplodirale ispred trgovinskih objekata u naseljima Vladislavovo i Mladost. Bugarska policija saopštila je da je u eksplozijama načinjena materijalna šteta na izlozima i ulazima prodavnica ovog lanca, preneli su bugarski mediji koji su objavili i da je juče najveći trgovinski centar u Varni evakuisan zbog dojave o bombi. Agencija BTA prenela je da su vlasnici supermarketa rekli policiji da nisu dobijali nikakve pretnje, dok je bugarska policija saopštila da su bombe eksplodirale u razmaku od deset minuta.

"Bugarska mafija preti Miškoviću", naslov je listu Alo gde stoji da je načelnik policije u Varni Dimitar Dimitrov izjavio da su bombaši ovim potezom više hteli da uplaše, nego da nanesu štetu, s obzirom na to da su obe bombe eksplodirale u vreme kada prodavnice nisu radile. Navodi se još da su gazde Delte, kao moćni ljudi u Srbiji, verovatno odbili da plate reket, ne uputivši se dovoljno u prilike u susednoj zemlji. "Daj bože da se sve završi na ovome", objašnjava izvor ove novine iz sfere kriminologije.

Glas javnosti takođe, donosi naslov o eksplozijama ispred Miškovićevih prodavnica u Bugarskoj.

Mnogi traže generala?

Pres donosi naslov "Traže ga i u Čileu". Najtraženiji haški begunac Ratko Mladić, krije se navodno već dve godine u Čileu, u gradu Valpariso. Mladić je u Južnu Ameriku otišao pre dve godine s falsifikovanim srpskim pasošem izdatim na ime čoveka iz Sremske Mitrovice, koji nije živ. Ovako je glasila "pouzdana dojava" koju su istražitelji Haškog tribunala u saradnji sa lokalnom policijom pre oko mesec dana proveravali u Čileu.

"Strane službe se utrkuju ko će pre do Mladića", naslov je u listu Alo gde se kaže da su srpski bezbednjaci, kontraobaveštajci, registrovali življu aktivnost stranaca koji se u poslednje vreme često raspituju o haškim optuženicima. Među radoznalim strancima ima i novinara, diplomata, humanitaraca, obaveštajaca... Kako njihov izvor iz bezbednosnih struktura navodi, ne zna se gde se bivši komandant Vojske Republike Srpske nalazi, ali se na tom slučaju radi.

Gazeta i Kurir prema svojim izvorima donose naslove o skrivanju haškog optuženika Ratka Mladića.
Hana kod tate
"Dači stiže i ćerkica u posetu", naslov je u Blicu gde se kaže da će proslavljeni vaterpolista Danilo Ikodinović, nakon više od mesec dana, ponovo ugledati svoju ćerkicu Hanu. Njegova supruga Nataša Bekvalac se, od kako je Dača prebačen na Odeljenje abdominalne hirurgije, raspitivala kod lekara o mogućnosti da Hana poseti tatu. Nakon što su se stručnjaci složili da viđenje ćerkice može samo da poboljša stanje vaterpoliste, Nataša je odlučila da je uskoro dovede u posetu.