SRBI NEZADOVOLJNI DOGOVOROM, BARIKADE OSTAJU

Borko Stefanović i Goran Bogdanović obavestili su Srbe na barikadama u Rudarima da postignuti dogovor sa Kforom podrazumeva da će srpski policajci biti raspoređeni na Jarinje i Brnjak, kao i da će sva teretna vozila teža od tri i po tone morati da imaju papire Crvenog krsta za prelazak administrativne linije. Ispraćeni su zvižducima a Srbi su poručili da neće ukloniti barikade bar do sutrašnjeg sastanka srpskih opština. Pored malinara i radnika „Nibens grupe“, u Srbiji protestuju hiljade zaposlenih iz deset preduzeća; tekstilci iz Novog Pazara, posle četiri dana, stigli su juče peške u Beograd. U pretkrivičnom postupku zbog malverzacija sa uvozom vakcina saslušani su Tomica, Vukajlovićeva, kao i Kon. Arkanov ubica je, kažu, viđen u Loznici; policija o tome ništa ne zna. Svetske berze juče su bile u haosu, očekuje se novi talas krize. Vlatko, Stefan i Vasil nastupili su zajedno u Ohridu, pa u Opatiji. Partizan je na žrebu dobio irski Šamrok a Zvezda francuski Ren.

Nedelja mode u Kopenhagenu (Copenhagen Fashion Week): kolekcija -
Baum und Pferdgarten

Srpski policajci na Jarinju i Brnjaku

Predstavnici Vlade Srbije i komandant Kfora usaglasili su sporazum o rešavanju krize na severu pokrajine, izjavio je sinoć ministar za Kosmet Goran Bogdanović. Sporazum su podržali kako Vlada, tako i predsednik Boris Tadić a legitimni interesi mogu da se brane mirnim putem, dodao je on a prenose Novosti. Ministar se obratio okupljenima na barikadama u Rudarima i objasnio da „sporazum nije idealan“: „Razgovarali smo u lošim okolnostima, naša reakcija je sprečila kosovskog premijera Hašima Tačija da sprovede u delo ono što je naumio.“ Dogovor predviđa da na Brnjaku i Jarinju nema albanskih carinika, specijalaca, kao ni simbola takozvane države. Posao na prelazu obavljaće policajci iz Zubinog Potoka, 28 Srba i trojica Albanaca.


Priština, petak - dolazak pojačanja u sastavu nemačkog konteigenta
međunarodnih snaga na severu Kosova

Blokada u Rudarima i dalje na snazi..

Srbi sa severa Kosmeta veći deo jučerašnjeg dana proveli su čekajući da im predstavnici Vlade saopšte detalj preksinoćnih pregovora sa odlazećim komandantom Kfora Erhardom Bilerom. Radenko Nedeljković, načelnik kosovsko-mitrovačkog okruga, poručio je na barikadama u Rudarima da očekuje konkretne informacije od pregovarača. „Zamolio bih vas da ostanete na barikadama. Ako ne dođe do konkretnog dogovora, moramo biti obazrivi i ostati jedinstveni u cilju ostvarenja naših zahteva. Biler je rekao da ovde sede kriminalci. Ja mu poručujem da ovde stoji odlučan narod, opredeljen za ostanak i mirnu borbu, koji nikada neće prihvatiti kosovske institucije, carinu i ’Rosu’“, poručio je on a prenosi Danas.

„Između vojnih zona NATO, Brnjak i Jarinje, smena na barikadama i čekanja dogovora, detinjstvo izgleda kao zaustavljena slika u hodu, bez pokreta i zvuka. Kao da je stalo. I deca i mladi koje je moguće zateći kroz Kosovsku Mitrovicu sede na gelenderima, na stepenicama. Čekaju“, piše Pravda.

..Borko i ministar ispraćeni zvižducima

Šef pregovaračkog tima Borislav Stefanović i ministar Goran Bogdanović obavestili su Srbe u Rudarima o detaljima dogovora sa Kforom. Kako prenosi Pres, Stefanović je ubeđivao Srbe da uklone barikade, „ali do zaključenja ovog izdanja nije dobio pozitivan odgovor na svoj zahtev“. Stefanović i Bogdanović ispraćeni su zvižducima sa barikada. Predsednik opštine Zvečan pitao je okupljene da li će da se sklone iz Rudara, na šta mu je horski odgovoreno da se ostaje tu gde jesu. Dok su se predstavnici Vlade obraćali građanima, predsednici opština sa Kforom su razmatrali detalje sporazuma. „Prekretnica za postizanje sporazuma bio je očigledno sastanak Bilera i Tačija u Prištini. Komandant Kfora posle tog susreta izjavio je da su dve strane blizu dogovora i uputio se na razgovor sa Bogdanovićem i Stefanovićem“, stoji u tekstu.

Građani su odlučili da nastave blokadu najmanje do sutra kada bi trebalo da budu održane sednice skupština srpskih opština na severu Kosova, piše Blic. Oni nisu zadovoljni što će vozila do tri i po tone moći slobodno da prolaze, dok teretna vozila teža od toga moraju da poseduju odgovarajući sertifikat Crvenog krsta. Stefanović je, međutim, precizirao da su pregovori završeni i da „međunarodna zajednica želi da ovo pitanje zamrzne tako kako jeste“.


Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac sastao se u Vašingtonu sa
pomoćnikom sekretara odbrane SAD za poslove međunarodne bezbednosti
ambasadorom Aleksandrom Veršbouom: Dragan Šutanovac, Aleksandar
Veršbouo, Vladimir Petrović, Tanja Miščević

Kriza na severu „marketinški trik“

Bivši načelnik DB-a Goran Petrović u intervjuu za Pravdu kaže da je aktuelna kriza na Kosmetu „najbolja slika aktuelne vlasti – njihova odbrana Kosova, kao i briga za tamošnje Srbe samo je marketinški trik“. Na pitanje da li će moguće da srpske bezbednosne službe nisu imale informacije da Priština sprema preuzimanje severa, Petrović kaže da „kada je u pitanju aktuelni režim, sve je moguće“.
„Ali, stvar postaje mnogo interesantnija ako prihvatimo ležerna hvalisanja vladajućeg dvojca, da su znali šta Tači namerava, jer se onda postavlja logično pitanje – pa, šta ste preduzeli kada ste došli do tih saznanja?“, dodaje on.


Bivša ukrajinska premijerka Julija Timošenko uhapšena je u sudu u Kijevu

Protesti širom zemlje

Nezadovoljstvo radnika i seljaka „ovog leta ključa više nego ikada do sada“, pišu Novosti. Srbija će od utorka biti blokirana ako radnicima „Nibens grupe“ ne budu isplaćene zaostale zarade. Oni će se uputiti na gradilišta na Koridoru 10 i najfrekventnije granične prelaze, naplatne rampe i Ibarsku magistralu. Prema podacima Saveza samostalnih sindikata, u državi trenutno štrajkuje ili protestuje nekoliko hiljada ljudi koji rade ili su radili u ukupno deset preduzeća. Protestuje se u Kragujevcu, Leskovcu, Jagodini, Kruševcu, na Zlataru... Malinari su najavili da će blokirati put za Guču a tekstilci iz Novog Pazara četiri dana su pešačili do Beograda kako bi juče premijeru predali svoje zahteve.

Saslušan i Tomica

Bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević saslušan je u svojstvu građanina u okviru pretkrivičnog postupka koji se vodi zbog nabavke vakcina, piše Politika. U istom svojstvu saslušana je i bivša direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović. „Policija je ispitala veliki broj osoba, među kojima su bili nekadašnji čelnici Ministarstva i RZZO. Budući da je reč o pretkrivičnom postupku svi su saslušani u svojstvu građana. Narednih dana biće saslušan Predrag Kon, bivši predsednik radne grupe za pandemiju gripa“, kaže sagovornik lista.

Blic piše da je Kon saslušan pre nekoliko dana i da je time okončan pretkrivični postupak a predmet prosleđen Specijalnom tužilaštvu. Tomica Milosavljević je potvrdio da je dao izjavu u svojstvu građanina: „Najvažnije su mi istina i činjenice a u slučaju kupovine vakcina najvažnija je bila zaštita građana u toku pandemije H1N1 virusa.“

Kejp Kanaveral: lansiranje svemirskog broda Juno na raketi tipa Atlas V koji će
putovati do planete Jupiter

Arkanov ubica u Loznici?

Dobrosav Gavrić koji je osuđen za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana, kako piše Blic, često dolazi iz Banjaluke u Loznicu gde se sastaje sa biznismenima i organizuje poslovanje svojih firmi. U policiji kažu da nemaju informacije da je Gavrić viđen u okolini Loznice, jer bi u suprotnom bio uhapšen čim bi se našao na teritoriji Srbije i prosleđen na odsluženje kazne od 35 godina. List ipak piše da Gavrić često dolazi u Loznicu i da je viđen na sastancima u elitnim restoranima na Drini.

Radikali objavili Lukićevu knjigu

SRS je objavio ispovesti nekadašnjeg vođe paravojne formacije Beli orlovi Milana Lukića, koji u Tribunalu čeka pravosnažnost presude po kojoj je osuđen na doživotnu robiju zbog spaljivanja oko 120 ljudi u Višegradu. U knjizi „Ispovest haškog sužnja“, prenosi Danas, Lukić negira svoju ulogu u zločinima, ali negira i to da su se zločini ikada dogodili. Knjiga je promovisana u prostorijama SRS-a, ali i u Parohijskom domu Hrama Svetog Save, čime su nevladine organizacije bile revoltirane. Time se, kažu, „zločinci predstavljaju kao žrtve a zločin negira“.

Hrvati prećutkuju zločine

Potpredsednik hrvatske vlade i funkcioner Samostalne demokratske srpske stranke Slobodan Uzelac u intervjuu za Novosti kaže da je u Hrvatskoj „još prisutna politika u kojoj se zločini nad Srbima u Drugom svetskom ratu negiraju ili relativizuju a stradanja u poslednjem ratu – prećutkuju“. „Trebalo je da prođu godine da bi se oni koji su počinili zločine izveli pred lice pravde. Ali, većina zločina do danas je nekažnjena a posebno se ignoriše sistematsko uništavanje naselja, onemogućavanje ili otežavanje povratka“, dodaje on.

Povodom obeležavanja Oluje, Pres prenosi i da je hrvatska premijerka Jadranka Kosor „ponovo zabila prst u oko Srbiji“, pošto je usred Knina zahvalila generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču za komandovanje vojnom akcijom koja je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba iz Krajine.

Svetske berze odahnule

„Davljenik se za slamku hvata a svetske berze za američku statistiku“, piše Danas. Naime, akcije firmi koje čine nemački berzanski indeks Dax padale su, investitori u Tokiju su se oslobađali akcija proizvođača automobila, trgovačkih kuća i proizvođača elektronike „a ništa bolje nije bilo ni u Seulu i Kongkongu“. Američki Dow Jones, prenosi list, još u četvrtak je pao za 500 poena što je nezabeležen pad od krize 2008. Investitori širom sveta bežali su iz akcija firmi u sigurnije državne hartije od vrednosti, čiji su prinosi redom padali. „Svi su juče čekali da se Amerikanci probude i objave julske podatke o kretanjima na njihovom tržištu rada. I već oko pola tri vest je stigla i donela malo olakšanje svim berzanskim poslenicima“, stoji u tekstu.

„Ekonomski analitičari koji su svojevremeno procenjivali da će svetska ekonomska i finansijska kriza imati oblik slova W, sudeći prema dešavanjima na berzama proteklih dana, bili su u pravu“, piše Politika. Strahuje se da će novi talas recesije biti mnogo pogubniji. Pre tri godine došlo je do propasti tržišta nekretnina u SAD i jedne investicione banke a sada bi krizu mogao da izazove finansijski krah treće i četvrte ekonomije evrozone – Italije i Španije. Svetski mediji počeli su iz minuta u minut da prate dešavanja na svetskom tržištu.


Dadab: izbeglice iz Somalije u logoru UNHCR u Keniji

Banke profitirale od kredita

Pres piše da je dramatičan rast švajcarskog franka, čija je vrednost za tri godine duplirana, ojadio građane koji su uzimali stambene kredite u ovoj valuti, „dok su banke ovo ’divljanje’ iskoristile da debelo zarade“. List navodi primer Miroslava N. koji je pre tri godine uzeo kredit od 70.000 franaka. Rata mu je sada duplirana, u evrima duguje 15.000 više nego na početku a banka je od njega na ime kamata već naplatila gotovo 800.000 dinara. „Čudnim poslovnim principima banke su sav rizik prevalile na leđa klijenata i profitirale na njihovoj muci“, stoji u tekstu.

Doktora za izvoz..

„Doktori nauka stasavali su prethodnih godina u Srbiji u broju na kome bi nam pozavideli i Oksford i Kembridž“, pišu Novosti. Komisija za akreditaciju je među prvima alarmirala državu zbog ovog problema. U Nacionalnom savetu za nauku i tehnološki razvoj kažu da je broj mesta na doktorskim studijama državnih univerziteta ove školske godine iznosio 2.578, dok je 2009. zvanje doktora dobilo 557 stručnjaka. Na Univerzitetu u Beogradu od osnivanja do danas, doktoriralo je 13.000 akademaca.

..A ni „bolesni“ ne zaostaju

Povodom primera iz jednog preduzeća u Ljigu gde direktor ima problem sa dvadesetčetvorogodišnjim brusačem koji je mesecima na bolovanju, Politika prenosi podatke Unije poslodavaca Srbije prema kojima prosečan zaposleni u zemlji godišnje koristi 25 dana bolovanja. S druge strane, slovački radnici, na primer, koriste dvostruko manje dana za lečenje a u zapadnoevropskim zemljama situacija je još drastičnija. Nemački radnik, recimo, samo osam dana godišnje zbog bolesti odsustvuje s posla. U Uniji kažu da su male plate u privredi sigurno jedan od razloga za manjak entuzijazma koji donosi manju produktivnost zaposlenih.

Volonteri u evropskim kampovima

Jelena Ristić iz Mladih istraživača Srbije za Politiku kaže da ova organizacija razmenjuje volontere iz celog sveta i da najviše naših tinejdžera odlazi u evropske zemlje, pre svega u Italiju, Nemačku, Francusku i Portugaliju. U svetu postoji oko 3.000 volonterskih kampova, od kojih su većina ekološki. „Postoji podela na tinejdž-kampove i kampove za odrasle a najveći broj volontera ima između 20 i 30 godina, iako su kampovi otvoreni za volontere do 65 godina“, kaže ona. Dominirajući jezik je engleski a dužina boravka u kampu obično je dve do tri nedelje. Osim participacije od 4.200 dinara, volonteri plaćaju samo troškove puta, dok su hrana i smeštaj u kampu besplatni.

Vlatko, Stefan i Vasil u Opatiji

Muzičar Vasil Hadžimanov, violinista Stefan Milenković i gitarista Vlatko Stefanovski održali su u sredu uveče koncert na Letnjoj pozornici u Opatiji pred oko hiljadu posetilaca. U istom sastavu nastupili su i dva dana ranije u Ohridu. Hadžimanov kaže da su proširili Vlatkov i Stefanov nastup od prošle godine u Beogradu, gde je on gostovao. „Vlatko i ja potičemo iz etno-balkanske muzičke priče, ali se i Stefan fenomenalno snašao. Na repertoaru su, između ostalog, bile obrade klasičnih kompozicija, makedonske melodije i balkanske muzičke teme“, kaže on a prenose Novosti.

Partizan-Šamrok, Zvezda-Ren

Partizan je dobio „detelinu sa četiri lista“, piše Pres povodom žreba za plej-of Lige Evrope, u kojem je za rivala crno-belima dopao irski Šamrok. Prvi meč igraće se 18. avgusta u Dablinu a revanš nedelju dana kasnije u Beogradu. „Svaka ekipa koja dođe do ove runde takmičenja je za poštovanje. To važi i za Šamrok, koji je šampion države. Potrebno je da ovim duelima pristupimo ozbiljno i da se maksimalno pripremimo da bismo prošli u Ligu Evrope“, kaže sportski direktor Partizana Mladen Krstajić.

Crvena Zvezda će igrati protiv francuskog Rena, i to 18. avgusta u Beogradu a zatim u Renu, piše Pres u odvojenom tekstu. List navodi da naredni Zvezdin rival ne može da se pohvali zvučnim imenom, niti svetlom istorijom, ali da je reč o timu koji godinama u Francuskoj važi za nemilosrdnog domaćina.