SRBI ALBANCIMA NE VERUJU

Kfor razmišlja da obezbeđivanje srpskih crkava i manastira na Kosmetu poveri Kosovskoj policiji i Euleksu. Susret predsednika Srbije Borisa Tadića i Hrvatske Ive Josipovića mogao bi biti uskoro. Grčkoj se u klubu zemalja s velikim deficitom pridružili Portugal i Španija.

Ko će čuvati crkve i manastire

Komandant južnog krila NATO-a admiral Mark Ficdžerald je zabrinuo Srbe najavom da Kfor razmišlja da obezbeđivanje srpskih crkava i manastira na Kosmetu poveri Kosovskoj policiji i Euleksu. „Čula sam da će nas čuvati oni koji su nas 17. marta 2004. godine naočigled francuskih vojnika zamalo linčovali. Tražićemo da nas oni ne obezbeđuju, jer smo sigurnije same, bez njihove zaštite. Ta ista policija je u tesnoj vezi sa onim ekstremistima koji su nam svih ovih godina zlo nanosili”, kaže za Politiku mati Anastasija, igumanija manastira Devič.

„NATO će nastaviti da i u budućnosti razmatra povlačenje Kfora sa ovih lokacija. Očekujemo da policija razvije kapacitete da preuzme obezbeđivanje objekata SPC”, rekao je Ficdžerald u četvrtak u Prištini i naveo da se radi o devet najznačajnijih objekata religijske i kulturne baštine SPC na Kosovu.

„To nas jako zabrinjava budući da Srbi i Albanci nemaju uspostavljenu komunikaciju i nepoverenje je jako veliko, bez obzira na to što se ovde radi o unifirmisanoj strukturi, koja bi trebalo da podrazumeva određenu dozu discipline. Srbi Albancima ne veruju”, kaže državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović i zaključuje da je prerano menjati Kfor bilo kime, jer to može da izazove samo veliko uznemirenje među Srbima.

Catherine Ashton i Teodosije: Visoka predstavnica Evropske unije za spoljne
poslove i politiku bezbednosti Ketrin Ešton posetila je manastir Visoki Dečani
na Kosovu i Metohiji

Prijateljstvo sa Hrvatskom

Datum susreta predsednika Srbije Borisa Tadića i Hrvatske Ive Josipovića još nije određen, ali bi sudeći po brojnim izjavama prethodnih dana mogao biti uskoro. Već u ponedeljak poslanici Skupštine Srbije iz grupe prijateljstva sa Hrvatskom putuju u Zagreb, a predsednik grupe Janko Veselinović (DS) kaže za Blic: „Voleo bih da naša delegacija bude prethodnica susreta dva predsednika”.

Negativan trend u srpsko-hrvatskim odnosima, sa manjim uzlaznim prekidima poput posete hrvatskog premijera Ive Sanadera prošle godine, uglavnom je diktiram tužbama pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu i brojnim nerešenim pitanjima od povratka izbeglica i njihove imovine, do nerešenih granica. Činjenica da predsednik Srbije jedini iz regiona nije prisustvovao inauguraciji novog hrvatskog predsednika nije međutim zabeležen kao još jedan u nizu loših poteza u bilateralnim odnosima. Umesto toga, lansirana je priča o skorom susretu dva predsednika i boljoj perspektivi susedskih odnosa. Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović rekao je da bi Tadić i Josipović mogli da se sastanu već narednog meseca.


Nedelja mode u Londonu: kolekcija - Sass & Bide

Ko će sa kim

Formiranjem koalicije SNS i NS, podrška Vojislavu Koštunici i DSS biće kraća bar za procenat ili dva, što bi nekadašnjeg bliskog partnera Velimira Ilića moglo da dovede tek iznad cenzusa, smatraju analitičari, piše u Blicu. SNS se, sa druge strane, odlučio da oproba već ustaljeni recept demokrata da u koaliciji sa manjim partijama dođe do vlasti. Međutim, ni savez sa NS, tvrde oni, neće biti dovoljan naprednjacima da ozbiljnije ugrozi poziciju demokrata.

Radna grupa za izradu novog zakona o finansiranju političkih stranaka počinje s radom u ponedeljak, 22. februara. Njen zadatak je da do juna načini radnu verziju zakona, usklađenog sa evropskim standardima i domaćim propisima, i uputi je na širu javnu raspravu.

"Ideja je da zakon donesemo pre novih izbora, a očekujemo da će se na dnevnom redu parlamenta naći u oktobru, na početku redovnog jesenjeg zasedanja", najavljuje, pod naslovom "Biće i zabrane stranaka", u razgovoru za Danas Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde i jedan od članova radne grupe za izradu novog zakona o finansiranju političkih stranaka.

"Postojeći Zakon o finansiranju stranaka nije bio na adekvatan način primenjen u prošlosti, jer do 1. januara ove godine skupštinski Odbor za finansije bio je zadužen za kontrolu finansiranja partija, dok je kontrola troškova za izborne kampanje bila u nadležnosti Republičke izborne komisije. To je bila apsurdna situacija, jer je trebalo da političke stranke, koje čine parlament, same sebe kontrolišu. Kada smo radili analize primene Zakona za Greko došli smo do podatka da je od 2004. protiv različitih političkih stranaka podneto 268 prekršajnih prijava, ali da nijedna nije procesuirana."


Nedelja mode u Madridu, kolekcija: Adolfo Dominguez

Prete poplave

U okolini Zaječara, Svrljiga i Aleksinca postoji mogućnost većeg izlivanja reka zbog topljenja velike količine snega, ali za sada nema ugroženih naselja, naveli su danas u sektoru MUP-a Srbije za vanredne situacije, najavljuju Politika i Blic.

Dugovi evropskih država

Grčkoj se u klubu zemalja s velikim deficitom pridružili Portugal i Španija. Dalje propadanje četvrte ekonomije EU, Španije, pogubno po zajedničku valutu, objavljuju Novosti. Obećani ekonomski oproravak ozbiljno je doveden u pitanje. Taman kada se pomislilo da svet i Evropa kreću u obnovu, bankarsku krizu zamenila je veća, državna. Krenulo je od Grčke, pridružile su se Španija i Portugal, u istom društvu je i Irska...
Kada je ekonomska kriza započela, države su bile te koje su priskakale u pomoć svojim ekonomijama. Sada, međutim, same imaju isti problem. Evropska administracija trenutno pokušava da spreči najveću krizu koja može da zadesi evro od njegovog nastanka. Grčka jeste veliki problem, ali bi daleko veći mogla da bude Španija. Javni dug Španije je za isto vreme porastao s 36,2 odsto na 54,3, sa sumornim predviđanjima da bi u 2012. godini mogao da dosegne 74,3 procenta BDP-a. Naročito je zabrinjavajuće što je španska kriza proistekla iz tržišta nekretninama, kao i u SAD.
Madrid je obećao da će deficit svesti na 3 odsto u 2013, a Sapaterova vlada je u tu svrhu predstavila plan štednje od 50 milijardi evra u sledeće 3 godine. Jedna od mera predviđa pomeranje roka za odlazak u penziju, sa 65 na 67 godina života.


Kolkecija: Bora Aksu, nedelja mode u Londonu

Timošenkova odustala

Ukrajinska premijerka Julija Timošenko izjavila je da povlači zahtev da se ponište rezultati predsedničkih izbora, tvrdeći da joj je pred sudom „nemoguće da odbrani svoja prava”, javlja Politika.

„Nema smisla da se nastavi razmatranje zahteva... u tom kontekstu povlačim svoj zahtev”, rekla je Timošenko pred sudijama koje su se zatim povukle da donesu odluku.

Timošenko je pred novinarima optužila sud da je pristrasan.

Ko je ubio vodju Hamasa

Međunarodna afera oko načina na koji je ubijen Mahmud al Mabhuh, jedan od vođa Hamasa, iz dana u dan postaje sve aktuelnija naročito u britanskoj javnosti, i to ne samo po tome što se sumnja da iza atentata stoji Mosad, već i zbog tvrdnji britanskog tabloida „Dejli mejl” da su izraelski obaveštajci navodno pre akcije u Dubaiju o tome obavestili svoje britanske kolege u MI-6. „Dejli mejl” u jučerašnjem broju tvrdi da su operativci Mosada nekoliko sati pre akcije britanskim obaveštajcima, ali i britanskom Forin ofisu, rekli da idu u operaciju u kojoj će biti korišćeni lažni britanski pasoši. Dok zvanični London demantuje ove navode, britanski tabloid navodi da je njihov „britanski bezbednosni izvor” rekao da je britanska vlada veoma kratko bila obaveštena o akciji, ali da joj nije rečeno ko će biti meta, kao ni gde će tim ubica realizovati akciju, objavljuje Politika.

Šef policije u Dubaiju zatražio je da se izda nalog za hapšenje Mejra Dagana, šefa Mosada, ukoliko se dokaže da je ta izraelska špijunska agencija odgovorna za atentat na komandanta Hamasa Mahmuda al Mabuha. U saopštenju generala poručnika Dahije Kalfana Tamima, apeluje se na Interpol da izda poternicu za Daganom i da se zahteva njegovo izručenje, prenosi Danas.

Plakati sa likom Staljina

Plakati sa slikom Josifa Staljina koji će biti postavljeni po moskovskim ulicama u okviru obeležavanja 65. godišnjice pobede nad fašizmom pojaviće se „isključivo u vezi sa događajima iz rata”, rekao je danas novinarima Vladimir Makarov, predsednik moskovskog komiteta za reklamu, odgovarajući tako na vrlo oštru reakciju javnosti na vest da će se Staljin ponovo pojaviti u Moskvi.

„To će biti plakati sa fotografijama partizana, parade pobede, radnika u pozadini. Staljin će biti na fotografijama zajedno s njima, a ne posebno. Staljin je bio komandant, rukovodilac zemljepobednice i ne bi bilo u redu da se ’premaže’ njegova slika”, objasnio je Makarov, dodavši da će takvih plakata biti ukupno deset. Biće postavljeni 1. a uklonjeni 10. maja, za razliku od ostalih plakata kojih će biti daleko više i počeće da se postavljaju na ulicama već 1. aprila.


Ruski predsednik Dmitrij Medvedev sa veteranima Drugog svetskog rata
u Kremlju povodom Dana branilaca otadžbine - 23. februara

Prema njegovim rečima, takva odluka je doneta kako bi se udovoljilo želji veterana, piše u Politici. Ljudmila Aleksejeva, predsednica Helsinške grupe, kaže da je „Staljin zločinac” i da je „sramno reklamirati njegov režim koji je uništio milione ljudi”.

"Istorijske vertikale" Crne Gore

Univerzitetski profesor i bivši istaknuti političar Novak Kilkibarda ocenio je da je Crna Gora sada u opasnosti da nestane, objavljuje Blic.

"Ne mogu da shvatim da niko ovde ne primećuje da je Crna Gora, kao međunarodno priznata država, izložena jednoj užasnoj opasnosti, da iščili", rekao je Kilibarda u intervjuu podgoričkom listu "Pobjeda". Izjave zvaničnika Srbije i Srpske pravoslavne crkve o Crnoj Gori, u poslednje vreme, Kilibarda je okvalifikovao kao "strašne unitarno-klerikalne napade na Crnu Goru". Kilibarda je ocenio da će "neke krupne stvari" u Crnoj Gori ostati nerešene, ako ih ne reši premijer Milo Đukanović, precizirajući da se to odnosi na pitanje crnogorskog jezika, položaj Crnogorske pravoslavne crkve i na druge "istorijske vertikale" Crne Gore.

Na Drini ćuprija

Zbog zabrane teretnog saobraćaja preko mosta koji povezuje Republiku Srpsku i Bajinu Baštu, Skelani propadaju. Ni vatrogasna, ni kola hitne pomoći ne mogu preko mosta. Putuju 200 km da bi kupili benzin, ogrev, piše u Novostima. Bajinu Baštu u Srbiji i Skelane u Republici Srpskoj dele moćna Drina i most, na kome je granica. Odlukom vlasti u Federaciji BiH, stavljena je zabrana na teretni saobraćaj i promet robe preko čelične ćuprije, a varoš koju su jedinice Nasera Orića tokom rata nekažnjeno zavile u crno, u poratnim godinama preživljavala je na jedvite jade, izvozeći voće i drvnu građu u „maticu“. Sada je sve stalo, stanovništvo vapi za pomoć dok nove, ovog puta sarajevske „ekonomske sankcije“, uzimaju danak.
Skelani, kao i pre rata, zavise od Bajine Bašte, ali tih hiljadu metara postali su nepremostivi. Jedino veće preduzeće u varoši, drvoprerađivač „Sević trans“, hrani 50 porodica. Sve što naprave, prodaju u Srbiji, u Bajinoj Bašti, koju golim okom vide sa svoje strane Drine. Umesto da za nekoliko minuta robu prebace preko mosta, kamioni odlaze na granični prelaz Zvornik, roba putuje obalom reke nekada 200 kilometara, nekada 400, da bi završila kod kupca udaljenog - dva kilometra od Skelana!

Bitka za udžbenike

U osnovnim i srednjim školama u Srbiji ovih dana nastavnici odlučuju iz kojih će udžbenika đaci učiti naredne školske godine, piše u Politici. I dok roditelji tvrde da se ovi spiskovi prave prema zakonima novca, a ne kvaliteta, privatni izdavači skreću pažnju „da školske vlasti primoravaju nastavnike da se odluče za udžbenike koji su mahom u izdanju dosadašnjeg monopoliste Zavoda, iako će posle dve godine čekanja tek od ponedeljka i privatnici imati zakonska prava da konkurišu s novim udžbenicima”.

Javna je tajna da je tržište udžbenika visokoprofitabilan biznis, iako tu činjenicu poriču u svim izdavačkim kućama. Da ipak ima vatre gde ima i dima, potvrđuje i računica koja pokazuje da roditelji milion đaka u Srbiji godišnje moraju da izdvoje najmanje četiri milijardi dinara, pod uslovom da svom detetu kupe u proseku po 10 novih udžbenika po ceni od 400 dinara.


Kolekcija - Francis Montesinos - Madrid

Stanovi na lizing

U pripremi još jedan model zajma za rešavanje stambenog pitanja - kupovina na lizing. Neophodne izmene zakona i određenih poreskih odredbi. Sporni PDV i vlasništvo posle otplate poslednje rate, javljaju Novosti. Od juna, ukoliko se donesu odgovarajući propisi, i građani Srbije će moći da kupuju stanove na lizing. Omogućavanje našem stanovništvu da do krova nad glavom dođe na lizing, pomoglo bi građevinskoj industriji, a i uticalo bi na pojeftinjenje stambenih kredita.

Prijatan razgovor sa MMF

U trci za 26,52 milijarde dinara, koliko je budžetom za ovu godinu opredeljeno za Nacionalni investicioni plan, bilo je skoro 2.000 projekata, vrednih 900 milijardi dinara. Na predlog Ministarstva za NIP, Vlada Srbije je na poslednjoj sednici usvojila listu od 389 projekata, razvrstanih u sedam programa. Kao i lane, i ove godine novac iz NIP neće se rasipati na kupovinu automobila, opreme, konsalting usluge, već isključivo u razvoj infrastrukture i poboljšanje investicione klime u Srbiji, kaže, za Novosti, Verica Kalanović, ministarka za NIP.
"Odmah posle sednice Vlade, na kojoj su ministri jednoglasno prihvatili naš predlog liste, razgovarala sam sa predstavnicima MMF. Predstavili smo im projekte za ovu godinu i sastanak je, kao nijedan u prethodnom periodu, protekao u zaista prijatnoj i konstruktivnoj atmosferi. Oni su zadovoljni kako se troši novac iz NIP i, što je najvažnije, NIP su ocenili ne kao potrošnju, već kao ulaganje u razvoj Srbije."

Kasa se žalio

Jožef Kasa juče je najavio da će se žaliti savetu svoje bivše stranke Saveza vojvođanskih Mađara zbog odluke disciplinske komisije da ga isključi iz partije i oduzme mu titulu počasnog predsednika, objavljuje Politika.

„Odlučio sam da poštujem proceduru iako već unapred znam ishod, ali ni tada se neću pomiriti nego ću zatražiti sudsku zaštitu i poštovanje zakonskih propisa na osnovu dokumenata Saveza vojvođanskih Mađara. Neću činiti to sa ciljem da me vrate u stranku, ne sa ciljem da mi sud vrati funkciju počasnog predsednika već sa ciljem da sud kaže da li pravnici koji su u rukovodstvu stranke, sa Ištvanom i Balintom Pastorom, Laslom Jožom, Lajošem Vargom, na čelu, a oni su svi diplomirani pravnici, ili ne znaju pravo ili ne žele da ga znaju. Čak i da dobijem spor na sudu nikada višu u tu stranku sa ovim rukovodstvom se ne vraćam”, rekao je Kasa.

Male zloupotrebe

Ministrima protiv kojih su podnete prekršajne prijave prete samo novčane kazne od 500 do 50.000 dinara. U vlasti tvrde da je DRI utvrdio proceduralne nepravilnosti, a ne i teške zloupotrebe, piše u Novostima pod naslovom "Neće biti ni suda partije". Osumnjičeni, po svemu sudeći, neće biti pozvani na političku odgovornost. U svim vladajućim strankama sugerisano nam je da je DRI utvrdio čisto proceduralne nepravilnosti u radu i da nema teških zloupotreba službe. Premijer Mirko Cvetković, odmah posle podnošenja prekršajnih prijava, pozvao je na raport u svoj kabinet ministre koji iščekuju sudski poziv: Slobodana Milosavljevića, Gorana Bogdanovića, Žarka Obradovića, Tomicu Milosavljevića, Nebojšu Bradića, Sašu Dragina, Olivera Dulića.
"Obavešten sam da je u ministarstvima pripremljena sva dokumentacija u vezi sa utvrđenim nepravilnostima i ona će biti prezentovana u toku prekršajnog postupka. Na sudovima je da utvrde svačiju odgovornost", kazao je premijer Cvetković.
Ministar Dulić, funkcioner DS, kaže za Novosti da u ovom slučaju on nema nikakvu odgovornost. Šta više, očekuje izvinjenje.

Sve prekršajne prijave koje je podnela Državna revizorska institucija protiv 19 ministara i drugih visokih funkcionera, izuzev onih koje se odnose na kršenje Zakona o budžetskom sistemu, zastarele su i biće odbačene, saznaje Blic. Rok za podnošenje prekršajne prijave, izuzev po ovom zakonu, jeste svega godinu dana od počinjenog dela. Prekršaji ministara iz izveštaja DRI datiraju iz 2008, stoga je jasno da je prošlo više od godinu dana od njihovog izvršenja, te da je neke od njih nemoguće procesuirati.

Svi ministri protiv kojih je Državna revizorska institucija (DRI) podnela prekršajne prijave zbog malverzacija sa parama iz budžeta za 2008. godinu, počinili su krivična dela i trebalo bi da odgovaraju krivično, tvrde poznati advokati za Pres. Oni kažu da se širom Srbije trenutno vode na desetine krivičnih postupaka za nenamensko trošenje novca za koje se ministri terete samo prekršajno, piše u ovom tabloidu pod naslovom "Bruka i sramota: srpski ministri iznad zakona".

DRI je podneo 19 prekršajnih prijava tek tri meseca posle objavljivanja izveštaja, čime je, još jednom, prekršila zakon, objavljuje Alo. Naime, morala je odmah, čim primeti prekršaj, da, kako stoji u Zakonu o DRI, „bez odlaganja podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno podnese krivičnu prijavu nadležnom organu ako u postupku revizije otkrije materijalno značajne radnje koje ukazuju na postojanje elemenata prekršaja, odnosno krivičnog dela“.
Odakle milioni bivšem premijeru?


Zoran Živković, bivši predsednik Vlade Srbije

Ministarstvo poljoprivrede je 2007. godine bivšem premijeru Srbije Zoranu Živkoviću dalo bespovratnu subvenciju od 41 milion dinara, što je tada bilo čak 525.000 evra! Državne pare Živkoviću su poklonjene za podizanje 47 hektara vinograda u Krčedinu! Bivši ministar poljoprivrede, a sadašnji ministar trgovine Slobodan Milosavljević juče je za Pres potvrdio ovu informaciju.

Ministar Milosavljević tvrdi da su Živkoviću pare date „strogo u skladu sa zakonom", ali ipak nije jasno kako je to bivši premijer od države dobio tolike pare kada neki od najboljih srpskih vinara kažu da od države nisu dobili ni dinar subvencije?! Takođe, vrednost Živkovićevog vinograda procenjena je na skoro 1,5 miliona evra, pa se i dalje ne zna otkud bivšem premijeru preostalih milion evra za podizanje vinograda?!

Kada znamo da je Živković 2003. godine kao premijer podneo imovinsku kartu prema kojoj je živeo samo od državne plate, a od imovine imao samo deo porodične kuće u Nišu i dva stara automobila, postavlja se pitanje odakle Živkoviću milioni?!

Još nije odlučivano o zabrani desničarskih organizacija

Predmeti koje je Ustavni sud formirao po predlogu republičkog tužioca za zabranu desničarskih organizacija Srpski narodni pokret „1389“ i „Obraz“ u redovnoj su sudskoj proceduri, kaže Dejan Milić, portparol suda. Milić objašnjava da je organizovano nekoliko pripremnih sednica na kojima su razmatrane prikupljene informacije, ali da Ustavni sud još nije odlučivao o ovim predmetima, objavljuje Politika.

Republički tužilac Slobodan Radovanović javno je tražio zabranu ovih organizacija 24. septembra prošle godine, ubrzo zatim ova inicijativa je zvanično prosleđena Ustavnom sudu Srbije. Imajući u vidu da ova institucija mnoge predmete razmatra godinama, izvesno je da su „1389” i „Obraz” daleko od zabrane. Članovi ovih organizacija ponovo su se našli u medijskim izveštajima u kojima se govori o incidentima – ovog puta nemile scene desile su se u dvorištu manastira Gračanica, a prema nekim navodima, za vreme prošlonedeljne tuče monaha i pokušaja da se uđe u manastir, u dvorištu je najviše bilo članova Srpskog narodnog pokreta „1389“ i „Obraz“.

Miša Vacić, portparol SNP „1389“, kaže da su ti izveštaji netačni i da su se članovi ove organizacije slučajno zatekli u Gračanici za vreme incidenta, odnosno da su došli da donesu humanitarnu pomoć za žitelje Kosmeta.

Savetnici, umesto tužioci

U najvišim tužilaštvima angažovani kadrovi koji nisu prošli na nedavnom izboru. Savetodavci obavljaju sličan posao kao ranije, samo ne potpisuju sva dokumenta, piše u Novostima. Pojedini bivši zamenici tužilaca koji se, posle opšteg izbora, nisu našli na pozitivnoj listi, sada rade kao savetnici u tužilaštvima. Iz Državnog veća tužilaca nisu dobili obrazloženja zašto nisu „prošli“ u trci za stare funkcije, što nije bila prepreka da preuzmu ulogu savetodavaca u višim tužilaštvima u kojima su radili do kraja prošle godine.

Reforma srpskog pravosuđa je pod sistemskom pažnjom Evropske unije i Saveta Evrope. Posle primedaba da je u reizboru tužilaca i sudija nezakonito učestvovala i BIA, Evropska komisija priprema izveštaj, dok će Venecijanska komisija početkom marta saopštiti da li je reizbor obavljen po evropskim standardima. Ustavni sud Srbije još proučava više od 800 ustavnih žalbi sudija i tužilaca koji su 1. januara ostali bez posla, objavljuje Blic.

Opasna so za puteve?

Tokom najhladnijih dana ove zime problem snega i leda na novosadskim ulicama rešavan je bacanjem kancerogene soli! Ovu tvrdnju izneo je juče za Radio-televiziju Vojvodine Gojko Etinski, šef zimske službe JKP „Put“ iz Novog Sada, prenosi tabloid Alo.

"So kojom tretiramo puteve je kancerogena i to ne samo za ljude već i biljne vrste. U Evropi se primenjuju drugačija sredstva za čišćenje puteva. I kod nas bi pažnju i sredstva trebalo preusmeriti na čišćenje puteva, pre nego na posipanje štetnim materijama", rekao je juče Etinski i objasnio da su probleme sa nabavkom sredstava za uklanjanje leda i snega ove godine imale i zemlje u našem neposrednom okruženju.
Za građane Novog Sada, posle ovakve izjave šefa zimske službe JKP „Put“, zabrinjavajuće može delovati podatak da je ove godine potrošeno oko 5.200 tona soli, što je dvostruko više nego tokom bilo koje od prethodnih deset godina. Preduzeće „Put“ trenutno u magacinima ima još oko 320 tona sporne soli, dok se nove isporuke očekuju već sutra, navodi RTV Vojvodina.

"Mi takve probleme nikada nismo imali. JKP „Beograd put“ ima praksu da ostvaruje značajnu saradnju sa Institutom za materijale i konstrukcije. Sve što koristimo prethodno se proveri", rekla je za „Alo!“ Nada Petrović, koordinator informativne službe JKP „Beograd put“.

Počeo Fest


Otvaranje filmskog festivala FEST u Sava centru

Pod naslovom „Ohrabruje“u Sava centru svečano otvoren 38. međunarodni filmski festival. Na početku Festa „Morfijum“, novo ostvarenje Alekseja Balabanova, danas vodećeg ruskog reditelja po ocenama svetske kritike, i „Divne kosti“, oskarovca Pitera Džeksona, objavljuju Novosti. Do 28. februara, u šest programskih celina, biće prikazano više od 60 filmova, a najpopularniji program Horizonti ove godine predstaviće oko 30 premijernih naslova, od kojih je većina prikazana na velikim svetskim festivalima tokom prošle godine. Primetno je, ipak, da na spisku najboljih ostvarenja, na 38. Festu nema ni jednog filma koji je u trci za ovogodišnjeg Oskara.

Mreža za pranje novca

Policijska akcija na suzbijanju finansijskog kriminala izvedena u sedam gradova Srbije. Lažnim fakturama "oprali" dva miliona evra. Trojica organizatora na čelu grupe. Traga se za još devetoricom osumnjičenih, objavljuju Novosti, pod naslovom "U mreži 62 "perača". Policija je, u nastavku akcije na suzbijanju finansijskog kriminala, u petak uhapsila 50 članova organizovane kriminalne grupe, zbog sumnje da su oštetili budžet Srbije za više od dva miliona evra. Traga se za još devetoricom osumnjičenih, a istraga je, zasada, pokrenuta protiv 62 osobe. Osumnjičeni su sačinjavali lažne fakture o navodnom prometu robe i usluga i izvršili nelegalni promet sume novca veće od 4.000.000 evra, iako prometa robe nije bilo. Na ovaj način, a kroz izbegavanje poreskih obaveza PDV, kao i povraćaja PDV bez osnova, oštetili su budžet Srbije za više od dva miliona evra.
"Sumnja se da je prvoosumnjičena trojka radi izvlačenja gotovine sa računa, a u saradnji sa članovima grupe lažno fakturisala navodne usluge i robu", objašnjava izvor Novosti blizak istrazi. "Od uzetog keša, do deset posto je pripadalo pomenutim "peračkim" preduzećima."


Jesus del Pozo, kolkecija na nedelji moda u Madridu 

Krivične prijave i opoasnost od razdora povodom episkopa Artemija

MUP srbije podneo krivične prijave protiv dvojice saradnika vladike raško-prizrenskog Artemija. Simeon Vilovski i Predrag Subotički osumnjičeni za proneveru oko 350.000 evra, javljaju Novosti. Prvookrivljeni je monah Simeon Vilovski, koji je pre nedelju dana pobegao u Grčku, pretpostavlja se sa velikom sumom novca i značajnom dokumentacijom. Uporedo sa državnim organima, dokumentaciju eparhije ovih dana „češlja“ i Komisija Sinoda SPC. Oni konačan izveštaj pripremaju za naredi Sabor, a dosad su već utvrdili da je novac nenamnski odlazio na lični luksuz saradnika vladike Artemija.

Krivična prijava protiv najbližih saradnika vladike Artemija, monaha Simeona Vilovskog i Predraga Subotičkog, vlasnika preduzeća „Rade neimar“, mogla bi biti u narednih nekoliko dana i proširena, saznaje Blic od izvora u istrazi. Suma od 350.000 evra za koju se trenutno sumnjiče, a koja je protivpravno prisvojena najvećim delom iz humanitarnih fondova namenjenih za KiM, po svemu sudeći biće veća.

Više arhijereja SPC, nezadovoljnih uvođenjem „prinudne uprave“ u Eparhiju raško-prizrensku (ERP), imali su odvojene razgovore proteklih dana sa patrijarhom srpskim Irinejem, saznaje Danas. Iako je iz Sinoda najavljeno da će slučaj ERP biti razmatran na predstojećem redovnom zasedanju Sabora, čiji je početak najavljen za 25. april, kada bi u Pećkoj patrijaršiji trebalo da bude ustoličen novi poglavar SPC, u visokim crkvenim krugovima spekuliše se da je veći broj arhijereja nezadovoljan poslednjim odlukama i ponašanjem „crkvene vlade“. U delu SPC i pojedinim medijima tvrdi se da je i patrijarh Irinej bio protiv privremene suspenzije vladike Artemija, dok izvori bliski Sinodu to negiraju.

Šarić u Budvi?

Darko Šarić poslednjih dana obitava u hotelu „Maks prestiž” u Budvi.

Sa svitom telohranitelja ne napušta hotel, ali ni hotelu nije „lako prići”.

Zvanično, hotel ne radi u zimskoj sezoni, ali golim okom može da se vidi da nije prazan, naprotiv. Drugo je pitanje da li to neko u Budvi i šire, u Crnoj Gori hoće ili neće da potvrdi, javlja Politika. Novu zabunu unele su oprečne izjave Agencije za nacionalnu bezbednost i Uprave policije – da je Darko Šarić fini poslovni čovek, ali i da „već 17 godina ima dosije prevejanog kriminalca, piše u Politici.

Sednica odbora za bezbednost Skupštine Crne Gore nije unela novo svetlo u "slučaj Šarić", jer je direktor Uprave policije Veselin Veljović o detaljima govorio iza zatvorenih vrata, i to samo pred članovima odbora iz vladajuće koalicije, objavljuju Novosti. Šta je u njegovom izlaganju bila tajna zbog koje je sednica zatvorena, do petka nije procurilo u javnost. Veljović je, međutim, u petak demantovao bilo kakvu povezanost nikšićkog biznismena Branislava Mićunovića sa Darkom Šarićem.

Pokret za promene u petak je ministru unutrašnjih poslova Crne Gore Ivanu Brajoviću uputio inicijativu da smeni direktora policije Veselina Veljovića.
"Veljović deluje politički i ponaša se kao direktor privatne, odnosno policije vladajuće partije", kaže Nebojša Medojević, lider PzP. "Ono što Veljović danas izjavljuje, jednog dana kada Crna Gora bude slobodna država biće dokaz o njegovom saučesništvu sa licima sa poternica Interpola."

Direktor crnogorske policije Veselin Veljović i glavna tužiteljka Ranka Čarapić prekjuče su na državnoj televiziji Crne Gore kritikovali srpske istražne organe tvrdeći da su propustili da uhapse Darka Šarića, osumnjičenog za šverc 2,7 tona kokaina, i da kriju podatke iz istrage, objavljuje Blic pod naslovom "Rat crnogorske i srpske policije zbog Šarića". Povodom ovih optužbi, direktor policije Srbije Milorad Veljović i specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević izjavili su da raspisivanje poternice jasno pokazuje nameru da se Šarić uhapsi, i da je to njihov cilj.
Direktor crnogorske policije optužio je policiju Srbije da odgovornost za izostanak hapšenja Šarića pokušava da prebaci na Crnu Goru prikazujući je kao "sigurnu kuću za kriminalce".